Bolesti zuba i desni kod pasa i mačaka

  Bolesti zuba i sluznica oralne šupljine prilično su česte, kako kod ljudi, tako i kod naših ljubimaca. Do svoje treće godine većina pasa i mačaka (čak 85%) ima neki oblik paradentoze - crvenila, otoka, krvarenja, ili upale desni.

  Posebne grupe ugroženih ljubimaca od ovog tipa bolesti su starije jedinke, dijabetičari, ljubimci koji imaju lošu dentalnu higijenu, lošu ishranu, kao i oni sa problemima metabolizma kalcijuma i štitne žlezde. Minijaturne rase sa gusto raspoređenim zubima i oni skloni streptokoknim infekcijama takođe su među ugroženijim jedinkama.

  Najpozitivnija stvar kod ovih tipova bolesti je to što se one u potpunosti mogu prevenirati adekvatnom i kontinuiranom oralnom higijenom, izborom adekvatnih igračaka za ljubimce, balansiranom ishranom i posetom veterinaru radi pregleda i periodičnog skidanja zubnog kamenca. Ipak, kada proces jednom odpočne, teško se može zaustaviti samo dobrom dentalnom higijenom i promenom životnih navika.

Šta je paradentoza?

 Paradentoza, ili parodontopatija je hronična infekcija koja zahvata zubno meso (desni) i koštano tkivo koje podupire zub, što može dovesti do upale, kvarenja, pa i gubitka zuba. 

Kliknite na sliku za uvećanje (+) Panvet infografika - Paradentoza kod ljubimaca

  Uzrok paradentoze su milioni bakterija koje žive ustima i množe se usled pogodnih faktora - zbog nepravilne ishrane, ili loše higijene. Na žalost, često se desi da vlasnici ljubimca kasno odreaguju na pojavu prvih simptoma, te na pregled i čišćenje zuba dovode životinju u kasnijim fazama bolesti što je duža za lečenje i skuplja opcija.

   Ovo je postupan proces koji u početku ne daje posebne simptome, ali vremenom vlasnik može primetiti neki od tipičnih znakova:
 - zaostajanje hrane na zubu
 - gomilanje zubnog plaka oko zuba i između zuba i desni
 - stvaranje zubnog kamenca
 - neprijatan zadah iz usta ljubimca
 - otečene, crvene, upaljene desni (gingivitis)
 - klimanje zuba i ispadanje zuba
 - pojačano lučenje pljuvačke
 - žvakanje hrane samo na jednoj strani vilice
 - gnojni sadržaj oko zuba
 - kijanje i suv kašalj, upala sinusa
 - odbijanje hrane, loš apetit, bol i gubljenje telesne težine
 - ispuštanje hrane iz usta ukoliko životinja zagrize tvrd, vruć, ili hladan objekat na bolnoj strani
 - problemi digestivnog trakta: dijareja, zatvor, bol u trbuhu...

  Prepoznajemo određene stadijume bolesti od kojih zavisi dalja terapija i brzina izlečenja. U početku, prilikom pregleda oralne šupljine ljubimca primećujemo oko zuba plak - svojevrsni miks ostataka hrane, pun bakterija koji se taloži oko zuba u takozvanom parodontalnom džepu - prelazu izmedju zuba i desni. Plak se otklanja redovnom higijenom zuba kao i davanjem ljubimcu posebno dizajniranih igračaka, takozvanih žvakalica, koje mogu očistiti ovo područije.

  U sledećem stadijumu, plak u kontaktu sa mineralima iz pljuvačke kalcifikuje i postaje tvrd zubni kamenac, još više prijanja za zub, težak je za uklanjanje klasičnim pranjem zuba, ili žvakalicama i produbljuje parodontalni džep, što dovodi do postupnog odvajanja desni od tkiva zuba, čineći otvoren prolaz bakterijama koje uzrokuju težu infekciju i luče toksine koji samo pogoršavaju stanje.
Životinja oseti bol pri žvakanju, smeta joj tvrda, topla i hladna hrana, desni su upaljene i krvareće. Od terapije pored pojačanih higijenskih mera, potrebno je uključiti i lokalne rastvore za dezinfekciju na bazi hlor-heksidina, ultrazvučno skidanje kamenca u ambulantnim uslovima, pojačana vitaminska suplementacija, izmena ishrane i antibiotska terapija.

  Posle nekog vremena, ukoliko se ne preduzmu značajne terapijske i preventivne mere - nastupa sledeća, teža faza bolesti gde dolazi do potpunog povlačenja desni, ceo zub postaje bolan, često se razvija i karijes, a baza zuba postaje klimava i nestabilna, jer je više od 50% kontaktne površine zuba i njegove okoline narušeno, što na posletku dovodi do ispadanja zuba.

Težak slučaj paradentoze kod starijeg psa rezultovan ispadanjem zuba - Panvet facebook (@panvetsubotica)

   Posledice težeg stadijuma nisu samo lokalne, obzirom da je uznapredovali hroničan upalni proces u pitanju, dolazi do pojačane budnosti imunog sistema praćenog povećanjem broja leukocita (belih krvnih zrnaca) u cirkulaciji, reumatoidnog faktora i drugih faktora inflamacije u krvi, što se može odraziti na upale i reakcije u drugim organima i tkivima: posebno srcu, zglobovima, digestivnom traktu, jetri i bubrezima.

Organi na koje najčešće utiču upale zuba i oralne sluznice

   Zbog blizine korena zuba gornje vilice i sinusa, može se razviti sinuzitis - upala sinusa, praćena kašljem, kijanjem i gnojavim iscetkom iz nosa, kao i upala uha i pljuvačnih žlezda.

  Na posletku, brojnim kliničkim istraživanjima utvrđena je povezanost upale pankreasa i nastanka dijabetesa sa upalom zuba i paradentozom, što samo govori da, ukoliko se zanemaruju, bolesti zuba zaista mogu prouzrokovati čitav niz drugih zdravstvenih problema životinje.

  U ovom stadijumu pored svih nabrojanih mera terapije, vrlo često je potrebna i hirurška intervencija vađenja zuba, čišćenja rane od gnoja i zatvaranja fistula (prolaza) ka sinusima, ili drugim regionima koji okružuju zub.

Karijes

  Karijes je hronično oboljenje tvrdih zubnih tkiva koje napreduje progresivno, u dubinu i dovodi do razaranja zuba. Njegovo poreklo je uglavnom vezano za loše higijenske navike, lošu ishranu i paradentozu, a velika učestalost ga ubraja među najčešća oboljenja savremenog doba.
Karijes počinje na površini zuba (u 3/4 slučajeva na griznoj površini) i to razgradnjom gleđi, a potom progresivno prodire u dubinu i širinu zahvatajući ostale strukture tvrdog zubnog tkiva.

  U veterinarskoj medicini karijes se leči na sličan način kao i kod ljudi, sa tim što uglavnom ljubimci dolaze kada je bolest već odmakla, tako da pored obavezne antibiotske terapije potrebno je i veđenje zuba.

Lom zuba

  Najčešće u toku igre, borbe, ili kao posledica udarca, ili žvakanja tvrdog predmeta Vaši ljubimci mogu slomiti zub.
  Iako lom zuba ne spada u hitne intervencije, potrebno je u razumnom vremenskom roku životinju sa polomljenim zubom odvesti na pregled kod veterinara, da se utvrdi stepen povrede, uradi neophodna krvna i rendgenska dijagnostika, kao i prepiše odgovarajuća antibiotska i terapija bola do konačnog rešavanja problema.

Zaostali mlečni zub

  Ovaj problem može se najčešće sresti kod pasa malih rasa i može dovesti do pogrešnog rasta zuba, ili pojave karijesa usled izbijanja trajnih zuba i kontakta dve zubne površine. Posle pregleda i rendgenskog snimanja lako se može utvrditi da postoji ovakav problem, a u zavisnosti od težine stanja zavisi i odluka o vađenju mlečnog zuba.

Stomatitis

  Upala sluznice oralne šupljine uz ranu, poznata pod nazivom stomatitis, može biti blaga i lokalizovana, ili jaka i proširena po celoj sluznici. Vrlo je bolna. Stomatitis može obuhvatati otok i crvenilo, ili neupadljive, bolne ranice. Ređe se mogu stvarati i beličaste promene, prvenstveno u zavisnosti od bakterije/virusa, ili gljivice koja je izazvala upalu. Simptomi otežavaju ishranu, ponekad dovodeći i do dehidracije, posebno kod konzumacije toplih i kiselih namirnica. Leči se pogodnom antibiotskom terapijom, lokalno se uključiju rastvori za ispiranje usne duplje i lokalni anestetici. Psi ređe oboljevaju od ovog tipa oralne bolesti, sklonije su joj mačke.

Dijagnostika i terapija bolesti oralne šupljine

  Veterinar najbolje može imati uvid u stanje zuba i okolnih struktura vizuelnim pregledom, uz rendgenski snimak oralne šupljine, ponekad i sinusa, i krvnu analizu.
Rendgenski snimak je izuzetno bitan, jer se polovina simptoma i promena odigrava ispod parodontalnog džepa, na mestima koje veterinar ne može vizuelno pregledati.

  Svaka oralna intervencija u Panvet veterinarskoj ambulanti se radi u totalnoj anesteziji, uz primenu lokalnog vazokonstriktora i adekvatnu lokalnu i sistemsku terapiju bola, tokom, i u danima posle intervencije. Kao i za svaku intervenciju gde je uključena totalna anestezija, blo da se radi o injektornoj za kraće, ili gasnoj za duže intervencije, potrebne su predhodno odgovarajuće pretrage krvi, urina i EKG srca. Antibiotici su takođe sastavni deo terapije u toku i posle intervencije.

Ultrazvučno uklanjanje zubnog kamenca kod mačke

   Ultrazvučno uklanjanje zubnog kamenca kod ljubimaca u početnim fazama formiranja plaka i posledično kamenca je standard u lečenju i daljoj prevenciji parodontopatije. Samo procedura nije bolna i neprijatna za životinju, obzirom da je sedirana. Po uklanjanju kamenca - u prostor koji je zauzimao u parodontalnom džepu, aplikuju se tečni oralni antiseptici i dezinficijensi, ako i sredstva koja onemogućavaju lako lepljenje novog plaka. Posle ovakve intervencije ljubimac, uz kontinuiranu oralnu higijenu, može izbeći stvaranje novih značajnijih naslaga kamenca više od godinu dana.

Higijena i preventiva

   Već smo napomenuli da higijena koja podrazumeva čišćenje zuba četkicom i "pet safe" fluorisanom pastom bar jednom nedeljno, uz žvakalice i specijalno dizajnirane hrane za čišćenje zuba - može dugoročno očuvati oralno i sveukupno zdravlje Vašeg ljubimca!

   Čišćenje zuba četkicom treba izvoditi od ranog uzrasta kako životinja ne bi pružala otpor pri izvođenju takve procedure. Sam proces čišćenja mora biti temeljan dok kružno prelazimo zub po zub sa svih strana, najbolje je držati četkicu pod uglom od 45 stepeni u odnosu na ravan zuba kada se postižu najbolji rezultati u skidanju plaka iz parodontalnog džepa.

Pravilno čišćenje zuba psa četkicom

   Pregled zuba i desni kod veterinara bi trebalo da se sprovodi svakih 3-6 meseci, a ultrazvučno čišćenje zuba na 1-2 godine u zavisnosti od stanja desni i potrebe.

Panvet tim  

Opširnije...

Bolest mačjeg ogreba - Cat scratch disease

   Bolest mačjeg ogreba - Bartoneloza je nekomplikovana  zoonoza, lako izlečiva i uglavnom bezopasna infektivna bolest. Uzročnik infekcije je gram-negativna bakterija Bartonella henselae koja se u značajnom broju nalazi kod mačaka u pljuvački, fecesu, na kandžama i šapama. Bakterija se može preneti direktno, najčešće sa mladih mačaka (do jedne godine starosti), na druge jedinke, kao i putem drugih prenosilaca - najčešće preko buva i krpelja. Smatra se da 20-40% mačaka nose ovu bolest, posebno one koje su u mladom dobu i nemaju još uvek formiran doživotni imunitet na ovu bakteriju koji se stvara vremenom.

   Mačka/mače koja ima ovu bakteriju ne pokazuje nikakav simptom bolesti - naizgled je potpuno zdrava. Moguće je sporadično prisustvo drugih blagih i kratkotrajnih infekcija i upalnih procesa, kao i anemije, letargije, dezorijentacije naizgled bez ikakve uzročno-posledične veze. Jedino imunološki kompromitovane mačke, kao i mačke zaražene FIV-om mogu razviti vidljive simptome bartoneloze, slične kao i kod ljudi i drugih vrsta životinja.
   Rezervoari bolesti mogu biti i psi, kunići i drugi glodari - njih prate daleko teži simptomi poput groznice, upale oka, miokarditisa, upale bubrega i uvećanja regionalnih limfnih čvorova, ali sa epidemiološke strane, mačke su daleko češći prenosnici bolesti na čoveka.

   Sama bakterija nije posebno patogena ni za ljude sa intaktnom kožom (koža bez povreda i otvorenih rana), ali ukoliko dospe u organizam - najčešće ogrebom, ili ujedom mačke (češće mačeta), može u nekim slučajevima posle perioda inkubacije izazvati prolazne probleme u većoj, ili manjoj meri.

Mačići su češći prenosnici baketrije nego odrasle mačke

   Kod ljudi, od ove bolesti oboljevaju uglavnom deca, koja često ne znaju da se čuvaju mačijih kandži u igri, a delimično i zbog toga što njihov imunitet nije u potpunosti formiran, potom osobe sa većim ranama od mačaka kao stare i imunološki slabe osobe.

   Ono što na prvi pogled deluje ozbiljno i dramatično kod ove bolesti je burnija kožna reakcija na mestu povrede, kao i oteklina limfnih čvorova u okolini rane i simptomi groznice koji dugo traju.

Simptomi

Većina ujeda i ogrebotina od mačaka prodje bez ikakvih komplikacija.

   Ukoliko je, pak, došlo do kontakta sa bakterijom, u periodu od 3 do 10 dana od ugriza/ogreba mačke, na kontaktnom mestu javlja se lokalno bezbolna iritacija, oteklina (plik) i crvenilo koje može trajati danima, pa i nedeljama. Nakon tog vremena na tom mestu javlja se krasta.

   U zavisnosti od stepena povrede, količine bakterije i stanja imuniteta čoveka, komplikacije se mogu nastaviti otokom nekoliko limfnih čvorova u regionu oko povrede, a u nekim slučajevima oteknu svi limfni čvorovi ekstremiteta (na primer ruke), pa i okolni regioni tela - vrat, vilica, limfni čvorovi u pazušnoj jami i preponama, pa čak i slezina. Veličina oteklog limfnog čvora može varirati od veličine lešnika do veličine jajeta u ređim slučajevima. Upala limfnih čvorova može biti potpuno bezbolna, do vrlo bolna.

Simptomi bolesti mačjeg ogreba

   Kod oko 2/3 bolesnika temperatura ne prelazi 38°C i traje 1-3 nedelje, uz osećaj slabosti, glavobolju, umor, klonulost i gubitak apetita.

   Među atipičnim oblicima bolesti najčešći je onaj kod kog se Bartonella naseljava na unutrašnju stranu kapka oka. Na bolest možemo posumnjati kad se nakon kontakta s mačkom razvija jednostrani konjunktivitis i oteknuće limfnog čvora na licu ispred ušne školjke.

   Tokom bolesti broj belih krvnih zrnaca je uglavnom normalan, ili blago povišen, a sedimentacija je umereno povećana.

   Kod pasa i drugih sisara bolest može izazvati kardiovaskularne, neurološke i urogenitalne probleme, anemiju i dezorijentisanost. Takodje čest je slučaj da dodje do otoka limfnih žlezda kao i kod ljudi.

Lečenje

   Lečenje kod većine nekomplikovanih slučajeva nije potrebno, organizam se sam izbori sa bakterijom i stvori specifičan imunitet posle par nedelja. Kod težih slučajeva sa ozbiljnijim simptomima potrebna je simptomatska terapija i primena antibiotika, najčešće azitromicina koji uglavnom uspešno i brzo rešava simptome infekcije.
Hirurška drenaža je indikovana kada je uvećanje limfne žlezde značajno.

Preventiva

   Izbegavanje situacija u kojima će mačka biti prinudjena da se brani ujedanjem i grebanjem, ovo posebno važi za najmladje koji često "ugnjave" mačku.
Posle ujeda/grebanja, mesto dobro isprati vodom i sapunom, a potom dezinfikovati alkoholom, ili 3% rastvorom hidrogena.

Izbegavajte grubu igru sa mačkom i naučite decu da se adekvatno odnose prema mački 

   Čuvati kućne mačke i druge ljubimce od konflikata sa dvorišnim mačkama, kao i od buva i krpelja.
Redovno kućnoj mački podrezujte kandže.
Ukoliko primetite da se posle par dana od ujeda/grebanja situacija komplikuje obavezno potražite savet lekara.

Panvet tim

Opširnije...

Alergije kućnih ljubimaca

  Kao i ljudi, Vaš ljubimac može biti alergičan na različite supstance iz svoje okoline, uključujući biljni polen i druge supstance u vazduhu, ili sastojke u hrani. Ove supstance su nazivaju alergeni.
Kada se udahnu, ili apsorbuju kroz kožu, alergeni stimulišu proizvodnju histamina, što dovodi do upale u tkivima, najćečće respiratornog trakta, kože, ili gastrointestinalnog trakta životinje.

  Alergija je u osnovi buran imunološki poremećaj koji uključuje antigene, antitela i bela krvna zrnca monocitno-makrofagnog sistema. Izloženost alergenu dovodi do pojačane sinteze IgE antitela u telu Vašeg ljubimca. Svaki naredni kontakt između alergena i IgE, provocira oslobađanje hemijskih jedinjenja u krvotok životinje: histamina, prostaglandina i heparina - što dovodi do pojave reakcija na telu: svraba, crvenila, otoka, suženja bronhija, kijanja, smetnji pri disanju, proliva i upale kože.
U slučajevima inflamatornog dermatitisa (zapaljenja kože), poremećen je i metabolizam masnih kiselina, na šta takodje treba obratiti pažnju.

Molekul histamina

  Statistika kaže da 1 od 6 pasa ima neki oblik alergije, čak 1/3 svih poseta veterinarima specijalizovanim za malu praksu odlazi na pregled i utvrdjivanje alergija. Takodje, skoro polovina svih dermatoloških problema potiče od alergijskih reakcija.
Kada je u pitanju rasna i genetska predispozicija, alergijama su najčešće skloni terijeri, retriveri, bokseri, dalmatinci, seteri, šnauceri i engleski buldozi. Kod jedne četvrtine pasa ova bolest ima sezonski karakter i javlja se samo u određenim periodima godine.
Kod mačaka i ostalih vrsta životinja respiratorne alergije su manje zastupljene nego kod pasa i uglavnom su to reakcije na odredjene sastojke hrane, lekove, ili ujede insekata i prisustvo parazita.

Najčešći alergeni

Supstanca koja je okidač preterane i burne reakcije imuniteta može biti bilo šta iz okoline Vašeg ljubimca, ipak najčešći alergeni su:
- Poleni drveća, trava i korova
- Kućna prašina
- Grinje
- Kućna hemija
- Materijali poput vune, sintetke i gume
- Parfemi i šamponi
- Duvanski dim
- Pljuvačka buve
- Sredstva protiv buva
- Produkti metabolizma bakterija na koži, ili u crevima
- Lekovi
- Ujedi insekata i prisustvo parazita
- Sastojci hrane - najčešće govedina, mlečni proizvodi, jaja, soja, pšenica i kukuruz...

  Spektar reakcija na izlaganje alergenu zavisi od same količine alergena kao i obima oslobadjanja histamina u telu, te može biti propraćen samo blagim lokalnim crvenilom i svrabom, pa sve do dramatičnih pojava otoka, gušenja, visoke temperature, pa i smrtnog ishoda.

  Na početku je vrlo bitno uraditi diferencijalnu dijagnostiku - posmatrati razvoj bolesti, eliminisati infekcije, parazite, lekove i najčešće alergene sastojke u ishrani, zatim utvrditi tačan alergen (ili skup alergena) u čemu i saradnja vlasnika ima veoma bitnu ulogu. Potom se pristupa adekvatnoj medikamentoznoj terapiji - lokalnoj, ili sistemskoj, imunoterapiji i maksimalnom čuvanju životinje od kontakta sa alergenom koliko je to moguće kroz menjanje njenih navika u ponašanju i ishrani.

  Terapija svih alergija je najčešće dugotrajna, često i doživotna. Potrebna je disciplina i sveobuhvatan pristup lečenju, kao i propratna simptomatska terapija.

Vrste alergija

 Atopije, atopijski dermatitis, alergijska inhalaciona dermatoza

  Najčešći vid alergija su one na čestice iz vazduha i iz neposredne okoline životinje - kao što je polen, grinje i prašina, koje uzrokuju širok spektar, najčešće kožnih, a redje i respiratornih reakcija pasa i mačaka.
Genetska predispozicija i rasa se ovde smatraju značajnim faktorom, jer oko 10% pasa su genetski predispozicionirani da postanu osetljivi na alergene u okruženju. Najčešće su to retriveri, dalmatinci, bokseri, terijeri i sve jedinke koje imaju izrazito svetlu, ili belu dlaku. Obično se javlja u uzrastu između 6 meseci do 3 godine.

Rase sa izrazito svetlim krznom su češće sklone razvoju atopijskog dermatitisa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Znaci alergije se često ispoljavaju sezonski (npr. kod alergija na polen i insekte), ali mogu postojati i tokom cele godine (grinje, prašina). Svrab, suva koža i crvenilo kože je najtipičniji znak.
Noge, lice, uši, kožni nabori i pregibi, kao i stomak su najčešće pogođene oblasti, ali i grebanje po celom telu nije neuobičajeno, što može dovesti do sekundarne infekcije rana bakterijama kao što su Staphylococcus pseudointermedius, ili Malassesia pachydematis, gubitka dlake, iritacije i otoka.

  Ostali znaci atopije uključuju lizanje, ili žvakanje šapa, kao i konstantno trljanje lica, posebno nosa i očiju, hiperpigmentaciju odredjenih regija tela, kašljanje i otežano disanje - astma. Upala spoljašnjeg ušnog kanala (otitis externa) često prati atopijski dermatitis, i ako se neadekvatno leči može dovesti do ozbiljnog stanja - adenoma ušne školjke, koje iziskuje hirurške intervencije.

  Dijagnoza atopije se bazira na istoriji bolesti, kliničkom pregledu i redje na intradermalnom testiranju i/ili serološkom testiranju. Bitno je isključiti alergiju na hranu, kao i prisustvo primarnih infekcija, lekova i parazita koji mogu dati slične simptome.

  Saradnja vlasnika psa, ili mačke je izuzetno bitna, kako u davanju informacija veterinaru, tako i u samoj terapiji koja često uključuje svakodnevno posmatranje, higijenu i menjanje navika u ishrani i ponašanju ljubimca sa alergijom, izolaciji od alergena, terapiji buva i parazita i davanju antialergijskih lekova i imunoterapiji.

  Terapija atopija je dugotrajna, često i doživotna i počinje kada je utvrdjen alergen koga životinja treba da se kloni.

   Pravci u kojima se ide u terapijskom smislu uključuju imunoterapiju - desenzibilizaciju organizma na alergen, najčešće kroz oralno, ili dermalno aplikovanje minimalne količine alergena ne bi li se vremenom organizam ljubimca postupno navikavao na prisustvo iritirajuće supstance.
Ovakav tretman je dugoročna obaveza koja može trajati od 6 meseci do više godina.
Morate biti spremni da sledite uputstva veterinara tačno i budete strpljivi. Ove aplikacije mogu u početku povećati znake alergije. Ako se to desi antihistaminici, kortikosteroidni lekovi, antibiotici i antimikotici (u formi šampona) su često potrebni u početnoj fazi lečenja.

   Drugi pravac je medikamentozni i uključuje upotrebu gore navedenih lekova, najčešće kortikosteroida, redje antihistaminika, antibiotika, ciklosporina, anti-parazitika (poseno onih protiv buva), dok se lekovi protiv povraćanja, proliva, protiv kašlja, vitaminski suplemanti, omega 3 i 6 masne kiseline, šampon sa hlorheksidinom, kremovi i masti koriste po potrebi.

   Kortikosteroidi kao najčešći lekovi kod atopije, u početku se daju u udarnim dozama, a kako vreme odmiče i ima poboljšanja, u odnosu na simptome, doziranje se koriguje tj. smanjuje do najmanje količine leka koji ostvaruje zadovoljavajući terapijski efekat.

 Nutritivna alergija - alergija na hranu

  Za razliku od atopije, kod nutritivne alergije nema dokaza da se radi o genetskoj predispoziciji, kao i o predispoziciji vezanoj za starost, rasu, ili pol životinje. Ova vrsta alergija je redja od alergija na supstance iz neposredne okoline životinje i obuhvata 5-15% svih alergija medju kućnim ljubimcima.

   Što se tiče simptoma, pojave po koži su vrlo slične atopijskom dermatitisu, s tim što mogu uključivati i češće promene stolice, pa i povraćanje životinje.

   Često se desi da kortikosteroidi koji se daju u terapiji atopijskog dermatitisa nemaju zadovoljavajući efekat u preporučenoj dozi pored svih preventivnih mera, što navodi na sumnju da je ipak hrana primarni alergen. Stoga je bitno uraditi dobro diferencijalnu dijagnostiku koja uključuje prvenstveno dugotrajan i strog režim ishrane koja isključuje odredjene vrste hrane (eliminaciona dijeta), aditive i lekove, na osnovu čega se može utvrditi koji nutritivni sastojak pravi problem.

  Ishrana treba da bude uravnotežena i nutritivno potpuna, a da ne sadrži tragove sastojka koji je prethodno korišćen u ishranjeni Vašeg ljubimca.
Vlasnici često ne shvataju da ako i minimalna količina alergena iz hrane kojom je ljubimac ranije hranjen bude prisutna u ovoj novoj eliminacionoj ishrani, neće doći do poboljšanja stanja, a samim tim ni utvrdjivanja da li nov režim ishrane daje rezultate.

  Primena eliminacione dijete traje najčešće 8-12 nedelja i za to vreme dolazi do pozitivnog pomaka i povlačenja simptoma. Danas postoje različite gotove hipoalergijske hrane za pse i mačke koje vlasnicima umnogome olakšavaju posao, takodje možete, uz konsultaciju sa veterinarom, spravljati i domaće hipoalergene obroke.

  Nakon postavljene dijagnoze i poboljšanja stanja uz restriktivnu ishranu baziranu na riži, palenti i povrću u trajanju od 14 dana, u ishranu se sistematski, na 7-10 dana, uvodi jedan po jedan proteinski sastojak obroka (govedina, svinjetina, piletina...) i prati reakcija. Pojava svraba i ranijih simptoma u periodu od 1 sata do 10 dana od uvodjenja novog obroka ukazuje na sastojak hrane koji ne treba koristiti u ishrani, što je i jedino rešenje za ovaj tip alergije, obzirom da medikamenti na nju imaju ograničen efekat.

  Alergija na insekte i parazite

  Kao i ljudi, ljubimci različito i ponekad veoma burno reaguju na ujede komaraca, osa, pčela, obada i mrava, kao i prisustvo parazita koje mogu da nose (najčešće šugaraca i buva). Najčešćim uzročnikom alergijskih stanja pasa i mačaka smatra se pljuvačka buve. 

  Simptomi ove alergijske dermatoze kod pasa i mačaka su iritacija, svrab, crvenilo, a zatim gubitak dlake u predelu ujeda i moguća pojava bubuljica/čvorića, krasti i plikova. Ove pojave se najčešće mogu videti na ledjima prema repu, zatim na abdomenu, nadlaktici, a redje  na glavi i vratu životinje.

 Testom na belom papiru, skarifikatom i mikroskopskim pretragama mogu se relativno lako utvrditi paraziti, ili prisustvo žaoke insekta.

Izgled kože ljubimca sklonog alergijskoj reakciji

  Terapija podrazumeva uništavanje buva i drugih parazita na životinji i u ambijentu, primeni kortikosteroida i antibiotika lokalno i sistemski kada je to neophodno.

 Hormonska hipersenzitivnost

  Najčešće se javlja kod ženki koje su imale česte lažne graviditete, ili neregularne estruse usled dejstva polnih hormona. Kožne promene svojstvene alergijskim reakcijama javljaju se prvenstveno na ledjima i u genitalnoj regiji, praćene otokom vulve i bradavica. Ovo je redak tip alergijskih reakcija i jedino permanantno rešenje je uklanjanje jajnika, gde se poboljšanje i redukcija simptoma vide za 7-10 dana od hirurške intervencije.

  Angioedem i urtikarija

  Takodje redje promene alergijskog tipa, nastale burnom reakcijom imuniteta životinje na prvenstveno fizičke i hemijske faktore kao što su hladnoća, toplota, fizička sila i preterana fizička aktivnost, kontakt sa biljkama, lekovima, hemikalijama i toksinima insekata. Mogu se javiti u svim uzrastima i kod svih vrsta.

  Karakteristika ovih promena je oticanje tkiva kože, jezika i grla - edem, koji se često povlaći u periodu od 24 sata.

  Klinički se ispoljava kao poremećaj gutanja, promena glasa sve do promuklosti, uz čujno disanje i vrtoglavice. Edemi kože i sluzokože daju osećaj napetosti i mogu biti praćeni svrabom. Kod težih slučajeva potrebno je hitno se javiti veterinaru zbog mogućnosti gušenja, a terapija se najčešće svodi na aplikaciju adrenalina i kortikosteroida.

 Kontaktni alergijski dermatitis

  Retko oboljenje pasa i mačaka i nastaje kao reakcija organizma na supstance sa kojima koža životinje dolazi u dodir.

  Specifičnosti ove alergijske reakcije su da promene na koži sporo nastaju i sporo se povlače, a javljaju se najčešće na delovima tela životinje koji nisu prekriveni gustom dlakom - abdomen, skrotum, brada...

  Kao rani simptomi - uočavaju se iritacije, čvorići i kraste, a česti sekundarni simptomi su hiperpigmentacija i keratoza (javljanje kožnih zadebljanja).

  Dijagnoza se relativno lako postavlja na osnovu lokaliteta promene, istorije bolesti i tipičnih kliničkih simptoma, a ukoliko postoji potreba može se potvrditi ponovnim provokativnim izlaganjem alergenu.

  Terapija je uglavnom lokalna i sistemska primena kortikosteroida uz antibiotik širokog spektra.

  Bakterijska hipersenzitivnost

  Ovaj tip alergijske reakcije je prvenstveno karakterističan za pse koji mogu biti osetljivi na toksine stafilokoknih bakterija.

  Sama pojava je retka i može komplikovati tok izlečenja psa. Manifestuje se svrabom, osipom, oštećenjem kože, velikim bubuljicama koje mogu krvariti, crvenim pečatima i koncentričnim krugovima po koži.

  Posle eliminisanja bakterije antibioticima, povlači se i sama promena u roku od nekoliko dana.

Praktični saveti i o čemu voditi računa

  Uz terapiju bilo koje alergijske reakcije, bilo bi poželjno koristiti hipoalergene hrane za kućne ljubimce, preventivno ponoviti tretman protiv buva i čuvati ljubimca najčešćih alergena.

  Često se u praksi pokaže da jedinka ima neadekvatan imunološki odgovor na više alergena, kao i da simptomi alergija na supstancu iz spoljašnje sredine (atopija) lakše nestaju ako se koristi i hipoalergena ishrana.

  Pojačana higijena, pogotovo kod atopičnih dermatitisa izazvanih prašinom, grinjama i polenom pomaže kod fizičkog uklanjanja alergena iz krzna. Takodje upotreba šampona sa hlorheksidinom i antimikotičkih šampona pomaže da se na koži Vašeg ljubimca ne stvori sekundarna bakterijska, ili gljivična infekcija uzrokovana stalnim češanjem i upotrebom kortikosteroidnih lekova.

   Ako zdrav ljubimac svaki dan jede istu hranu mesecima i godinama, postoji dobra šansa da razvije alergiju na neke sastojke iz nje. Kućni ljubimci trebaju raznolikost u ishrani, baš kao i ljudi. Odredjena mesa iz gotovih hrana mogu biti tretirana antibioticima i hormonima koji izazivaju imuni sistem da preterano reaguje. Bitno je kombinovati uz odredjenu ishranu i suplemente kao i primerena domaća jela.

  Proverite da li i koliko u hrani Vašeg psa ima govedine, kukuruza, pšenice, soje, jaja i mlečnih proizvoda - najčešćih alergena.

  Proverite i sa kakvom vrstom tkanina i materijala Vaš ljubimac dolazi u kontakt.

  Šape Vašeg ljubimca sklonog atopiji posle boravka napolju odmah operite, ne dozvolite da se šeta po stanu i tako raznosi alergene koji će mu kasnije predstavljati problem.

  Redovno perite posude za hranu i vodu Vašeg ljubimca. Trudite se da redovno provetravate prostorije gde je Vaš ljubimac ukoliko ima reakcije na prašinu i grinje.

  Vodite računa o periodima vakcinacije i konsultujte veterinara kada je potrebno uraditi vakcinacije ako je ljubimac skoro imao infekciju, ili nailazi period godine kada se alergijska reakcija pojačava.

  Hranu za svog ljubimca čuvajte ako je moguće hermetički zatvorenu, time se onemogućava razmnožavanje grinja u njoj, koje mogu dovesti do alergijske reakcije. Posle odredjenog vremena, treba promeniti mesto, ili prostoriju, gde se čuva hrana iz istog razloga.

Kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet veterinarska stanica Subotica

Opširnije...