Bolest mačjeg ogreba - Bartoneloza je nekomplikovana zoonoza, lako izlečiva i uglavnom bezopasna infektivna bolest. Uzročnik infekcije je gram-negativna bakterija Bartonella henselae koja se u značajnom broju nalazi kod mačaka u pljuvački, fecesu, na kandžama i šapama. Bakterija se može preneti direktno, najčešće sa mladih mačaka (do jedne godine starosti), na druge jedinke, kao i putem drugih prenosilaca - najčešće preko buva i krpelja. Smatra se da 20-40% mačaka nose ovu bolest, posebno one koje su u mladom dobu i nemaju još uvek formiran doživotni imunitet na ovu bakteriju koji se stvara vremenom.
Mačka/mače koja ima ovu bakteriju ne pokazuje nikakav simptom bolesti - naizgled je potpuno zdrava. Moguće je sporadično prisustvo drugih blagih i kratkotrajnih infekcija i upalnih procesa, kao i anemije, letargije, dezorijentacije naizgled bez ikakve uzročno-posledične veze. Jedino imunološki kompromitovane mačke, kao i mačke zaražene FIV-om mogu razviti vidljive simptome bartoneloze, slične kao i kod ljudi i drugih vrsta životinja.
Rezervoari bolesti mogu biti i psi, kunići i drugi glodari - njih prate daleko teži simptomi poput groznice, upale oka, miokarditisa, upale bubrega i uvećanja regionalnih limfnih čvorova, ali sa epidemiološke strane, mačke su daleko češći prenosnici bolesti na čoveka.
Sama bakterija nije posebno patogena ni za ljude sa intaktnom kožom (koža bez povreda i otvorenih rana), ali ukoliko dospe u organizam - najčešće ogrebom, ili ujedom mačke (češće mačeta), može u nekim slučajevima posle perioda inkubacije izazvati prolazne probleme u većoj, ili manjoj meri.
Mačići su češći prenosnici baketrije nego odrasle mačke |
Kod ljudi, od ove bolesti oboljevaju uglavnom deca, koja često ne znaju da se čuvaju mačijih kandži u igri, a delimično i zbog toga što njihov imunitet nije u potpunosti formiran, potom osobe sa većim ranama od mačaka kao stare i imunološki slabe osobe.
Ono što na prvi pogled deluje ozbiljno i dramatično kod ove bolesti je burnija kožna reakcija na mestu povrede, kao i oteklina limfnih čvorova u okolini rane i simptomi groznice koji dugo traju.
Simptomi
Većina ujeda i ogrebotina od mačaka prodje bez ikakvih komplikacija.
Ukoliko je, pak, došlo do kontakta sa bakterijom, u periodu od 3 do 10 dana od ugriza/ogreba mačke, na kontaktnom mestu javlja se lokalno bezbolna iritacija, oteklina (plik) i crvenilo koje može trajati danima, pa i nedeljama. Nakon tog vremena na tom mestu javlja se krasta.
U zavisnosti od stepena povrede, količine bakterije i stanja imuniteta čoveka, komplikacije se mogu nastaviti otokom nekoliko limfnih čvorova u regionu oko povrede, a u nekim slučajevima oteknu svi limfni čvorovi ekstremiteta (na primer ruke), pa i okolni regioni tela - vrat, vilica, limfni čvorovi u pazušnoj jami i preponama, pa čak i slezina. Veličina oteklog limfnog čvora može varirati od veličine lešnika do veličine jajeta u ređim slučajevima. Upala limfnih čvorova može biti potpuno bezbolna, do vrlo bolna.
Simptomi bolesti mačjeg ogreba |
Kod oko 2/3 bolesnika temperatura ne prelazi 38°C i traje 1-3 nedelje, uz osećaj slabosti, glavobolju, umor, klonulost i gubitak apetita.
Među atipičnim oblicima bolesti najčešći je onaj kod kog se Bartonella naseljava na unutrašnju stranu kapka oka. Na bolest možemo posumnjati kad se nakon kontakta s mačkom razvija jednostrani konjunktivitis i oteknuće limfnog čvora na licu ispred ušne školjke.
Tokom bolesti broj belih krvnih zrnaca je uglavnom normalan, ili blago povišen, a sedimentacija je umereno povećana.
Kod pasa i drugih sisara bolest može izazvati kardiovaskularne, neurološke i urogenitalne probleme, anemiju i dezorijentisanost. Takodje čest je slučaj da dodje do otoka limfnih žlezda kao i kod ljudi.
Lečenje
Lečenje kod većine nekomplikovanih slučajeva nije potrebno, organizam se sam izbori sa bakterijom i stvori specifičan imunitet posle par nedelja. Kod težih slučajeva sa ozbiljnijim simptomima potrebna je simptomatska terapija i primena antibiotika, najčešće azitromicina koji uglavnom uspešno i brzo rešava simptome infekcije.
Hirurška drenaža je indikovana kada je uvećanje limfne žlezde značajno.
Preventiva
Izbegavanje situacija u kojima će mačka biti prinudjena da se brani ujedanjem i grebanjem, ovo posebno važi za najmladje koji često "ugnjave" mačku.
Posle ujeda/grebanja, mesto dobro isprati vodom i sapunom, a potom dezinfikovati alkoholom, ili 3% rastvorom hidrogena.
Izbegavajte grubu igru sa mačkom i naučite decu da se adekvatno odnose prema mački |
Čuvati kućne mačke i druge ljubimce od konflikata sa dvorišnim mačkama, kao i od buva i krpelja.
Redovno kućnoj mački podrezujte kandže.
Ukoliko primetite da se posle par dana od ujeda/grebanja situacija komplikuje obavezno potražite savet lekara.
Panvet tim