Bolesti zuba i desni kod pasa i mačaka

  Bolesti zuba i sluznica oralne šupljine prilično su česte, kako kod ljudi, tako i kod naših ljubimaca. Do svoje treće godine većina pasa i mačaka (čak 85%) ima neki oblik paradentoze - crvenila, otoka, krvarenja, ili upale desni.

  Posebne grupe ugroženih ljubimaca od ovog tipa bolesti su starije jedinke, dijabetičari, ljubimci koji imaju lošu dentalnu higijenu, lošu ishranu, kao i oni sa problemima metabolizma kalcijuma i štitne žlezde. Minijaturne rase sa gusto raspoređenim zubima i oni skloni streptokoknim infekcijama takođe su među ugroženijim jedinkama.

  Najpozitivnija stvar kod ovih tipova bolesti je to što se one u potpunosti mogu prevenirati adekvatnom i kontinuiranom oralnom higijenom, izborom adekvatnih igračaka za ljubimce, balansiranom ishranom i posetom veterinaru radi pregleda i periodičnog skidanja zubnog kamenca. Ipak, kada proces jednom odpočne, teško se može zaustaviti samo dobrom dentalnom higijenom i promenom životnih navika.

Šta je paradentoza?

 Paradentoza, ili parodontopatija je hronična infekcija koja zahvata zubno meso (desni) i koštano tkivo koje podupire zub, što može dovesti do upale, kvarenja, pa i gubitka zuba. 

Kliknite na sliku za uvećanje (+) Panvet infografika - Paradentoza kod ljubimaca

  Uzrok paradentoze su milioni bakterija koje žive ustima i množe se usled pogodnih faktora - zbog nepravilne ishrane, ili loše higijene. Na žalost, često se desi da vlasnici ljubimca kasno odreaguju na pojavu prvih simptoma, te na pregled i čišćenje zuba dovode životinju u kasnijim fazama bolesti što je duža za lečenje i skuplja opcija.

   Ovo je postupan proces koji u početku ne daje posebne simptome, ali vremenom vlasnik može primetiti neki od tipičnih znakova:
 - zaostajanje hrane na zubu
 - gomilanje zubnog plaka oko zuba i između zuba i desni
 - stvaranje zubnog kamenca
 - neprijatan zadah iz usta ljubimca
 - otečene, crvene, upaljene desni (gingivitis)
 - klimanje zuba i ispadanje zuba
 - pojačano lučenje pljuvačke
 - žvakanje hrane samo na jednoj strani vilice
 - gnojni sadržaj oko zuba
 - kijanje i suv kašalj, upala sinusa
 - odbijanje hrane, loš apetit, bol i gubljenje telesne težine
 - ispuštanje hrane iz usta ukoliko životinja zagrize tvrd, vruć, ili hladan objekat na bolnoj strani
 - problemi digestivnog trakta: dijareja, zatvor, bol u trbuhu...

  Prepoznajemo određene stadijume bolesti od kojih zavisi dalja terapija i brzina izlečenja. U početku, prilikom pregleda oralne šupljine ljubimca primećujemo oko zuba plak - svojevrsni miks ostataka hrane, pun bakterija koji se taloži oko zuba u takozvanom parodontalnom džepu - prelazu izmedju zuba i desni. Plak se otklanja redovnom higijenom zuba kao i davanjem ljubimcu posebno dizajniranih igračaka, takozvanih žvakalica, koje mogu očistiti ovo područije.

  U sledećem stadijumu, plak u kontaktu sa mineralima iz pljuvačke kalcifikuje i postaje tvrd zubni kamenac, još više prijanja za zub, težak je za uklanjanje klasičnim pranjem zuba, ili žvakalicama i produbljuje parodontalni džep, što dovodi do postupnog odvajanja desni od tkiva zuba, čineći otvoren prolaz bakterijama koje uzrokuju težu infekciju i luče toksine koji samo pogoršavaju stanje.
Životinja oseti bol pri žvakanju, smeta joj tvrda, topla i hladna hrana, desni su upaljene i krvareće. Od terapije pored pojačanih higijenskih mera, potrebno je uključiti i lokalne rastvore za dezinfekciju na bazi hlor-heksidina, ultrazvučno skidanje kamenca u ambulantnim uslovima, pojačana vitaminska suplementacija, izmena ishrane i antibiotska terapija.

  Posle nekog vremena, ukoliko se ne preduzmu značajne terapijske i preventivne mere - nastupa sledeća, teža faza bolesti gde dolazi do potpunog povlačenja desni, ceo zub postaje bolan, često se razvija i karijes, a baza zuba postaje klimava i nestabilna, jer je više od 50% kontaktne površine zuba i njegove okoline narušeno, što na posletku dovodi do ispadanja zuba.

Težak slučaj paradentoze kod starijeg psa rezultovan ispadanjem zuba - Panvet facebook (@panvetsubotica)

   Posledice težeg stadijuma nisu samo lokalne, obzirom da je uznapredovali hroničan upalni proces u pitanju, dolazi do pojačane budnosti imunog sistema praćenog povećanjem broja leukocita (belih krvnih zrnaca) u cirkulaciji, reumatoidnog faktora i drugih faktora inflamacije u krvi, što se može odraziti na upale i reakcije u drugim organima i tkivima: posebno srcu, zglobovima, digestivnom traktu, jetri i bubrezima.

Organi na koje najčešće utiču upale zuba i oralne sluznice

   Zbog blizine korena zuba gornje vilice i sinusa, može se razviti sinuzitis - upala sinusa, praćena kašljem, kijanjem i gnojavim iscetkom iz nosa, kao i upala uha i pljuvačnih žlezda.

  Na posletku, brojnim kliničkim istraživanjima utvrđena je povezanost upale pankreasa i nastanka dijabetesa sa upalom zuba i paradentozom, što samo govori da, ukoliko se zanemaruju, bolesti zuba zaista mogu prouzrokovati čitav niz drugih zdravstvenih problema životinje.

  U ovom stadijumu pored svih nabrojanih mera terapije, vrlo često je potrebna i hirurška intervencija vađenja zuba, čišćenja rane od gnoja i zatvaranja fistula (prolaza) ka sinusima, ili drugim regionima koji okružuju zub.

Karijes

  Karijes je hronično oboljenje tvrdih zubnih tkiva koje napreduje progresivno, u dubinu i dovodi do razaranja zuba. Njegovo poreklo je uglavnom vezano za loše higijenske navike, lošu ishranu i paradentozu, a velika učestalost ga ubraja među najčešća oboljenja savremenog doba.
Karijes počinje na površini zuba (u 3/4 slučajeva na griznoj površini) i to razgradnjom gleđi, a potom progresivno prodire u dubinu i širinu zahvatajući ostale strukture tvrdog zubnog tkiva.

  U veterinarskoj medicini karijes se leči na sličan način kao i kod ljudi, sa tim što uglavnom ljubimci dolaze kada je bolest već odmakla, tako da pored obavezne antibiotske terapije potrebno je i veđenje zuba.

Lom zuba

  Najčešće u toku igre, borbe, ili kao posledica udarca, ili žvakanja tvrdog predmeta Vaši ljubimci mogu slomiti zub.
  Iako lom zuba ne spada u hitne intervencije, potrebno je u razumnom vremenskom roku životinju sa polomljenim zubom odvesti na pregled kod veterinara, da se utvrdi stepen povrede, uradi neophodna krvna i rendgenska dijagnostika, kao i prepiše odgovarajuća antibiotska i terapija bola do konačnog rešavanja problema.

Zaostali mlečni zub

  Ovaj problem može se najčešće sresti kod pasa malih rasa i može dovesti do pogrešnog rasta zuba, ili pojave karijesa usled izbijanja trajnih zuba i kontakta dve zubne površine. Posle pregleda i rendgenskog snimanja lako se može utvrditi da postoji ovakav problem, a u zavisnosti od težine stanja zavisi i odluka o vađenju mlečnog zuba.

Stomatitis

  Upala sluznice oralne šupljine uz ranu, poznata pod nazivom stomatitis, može biti blaga i lokalizovana, ili jaka i proširena po celoj sluznici. Vrlo je bolna. Stomatitis može obuhvatati otok i crvenilo, ili neupadljive, bolne ranice. Ređe se mogu stvarati i beličaste promene, prvenstveno u zavisnosti od bakterije/virusa, ili gljivice koja je izazvala upalu. Simptomi otežavaju ishranu, ponekad dovodeći i do dehidracije, posebno kod konzumacije toplih i kiselih namirnica. Leči se pogodnom antibiotskom terapijom, lokalno se uključiju rastvori za ispiranje usne duplje i lokalni anestetici. Psi ređe oboljevaju od ovog tipa oralne bolesti, sklonije su joj mačke.

Dijagnostika i terapija bolesti oralne šupljine

  Veterinar najbolje može imati uvid u stanje zuba i okolnih struktura vizuelnim pregledom, uz rendgenski snimak oralne šupljine, ponekad i sinusa, i krvnu analizu.
Rendgenski snimak je izuzetno bitan, jer se polovina simptoma i promena odigrava ispod parodontalnog džepa, na mestima koje veterinar ne može vizuelno pregledati.

  Svaka oralna intervencija u Panvet veterinarskoj ambulanti se radi u totalnoj anesteziji, uz primenu lokalnog vazokonstriktora i adekvatnu lokalnu i sistemsku terapiju bola, tokom, i u danima posle intervencije. Kao i za svaku intervenciju gde je uključena totalna anestezija, blo da se radi o injektornoj za kraće, ili gasnoj za duže intervencije, potrebne su predhodno odgovarajuće pretrage krvi, urina i EKG srca. Antibiotici su takođe sastavni deo terapije u toku i posle intervencije.

Ultrazvučno uklanjanje zubnog kamenca kod mačke

   Ultrazvučno uklanjanje zubnog kamenca kod ljubimaca u početnim fazama formiranja plaka i posledično kamenca je standard u lečenju i daljoj prevenciji parodontopatije. Samo procedura nije bolna i neprijatna za životinju, obzirom da je sedirana. Po uklanjanju kamenca - u prostor koji je zauzimao u parodontalnom džepu, aplikuju se tečni oralni antiseptici i dezinficijensi, ako i sredstva koja onemogućavaju lako lepljenje novog plaka. Posle ovakve intervencije ljubimac, uz kontinuiranu oralnu higijenu, može izbeći stvaranje novih značajnijih naslaga kamenca više od godinu dana.

Higijena i preventiva

   Već smo napomenuli da higijena koja podrazumeva čišćenje zuba četkicom i "pet safe" fluorisanom pastom bar jednom nedeljno, uz žvakalice i specijalno dizajnirane hrane za čišćenje zuba - može dugoročno očuvati oralno i sveukupno zdravlje Vašeg ljubimca!

   Čišćenje zuba četkicom treba izvoditi od ranog uzrasta kako životinja ne bi pružala otpor pri izvođenju takve procedure. Sam proces čišćenja mora biti temeljan dok kružno prelazimo zub po zub sa svih strana, najbolje je držati četkicu pod uglom od 45 stepeni u odnosu na ravan zuba kada se postižu najbolji rezultati u skidanju plaka iz parodontalnog džepa.

Pravilno čišćenje zuba psa četkicom

   Pregled zuba i desni kod veterinara bi trebalo da se sprovodi svakih 3-6 meseci, a ultrazvučno čišćenje zuba na 1-2 godine u zavisnosti od stanja desni i potrebe.

Panvet tim  

Opširnije...

Pravilno održavanje higijene pasa i mačaka

  Održavanje higijene naših ljubimaca je veoma bitna stvar - mnoge od procedura koje ćemo spomenuti su neophodne za njihovo dobro zdravlje i dugovečnost.

  Većina mačaka i pasa ne voli četkanje, sečenje noktiju, kupanje i pranje zuba, a ukoliko nemaju tu naviku - vrlo je moguće da će biti negodovanja, neprijatnih, pa i komičnih situacija. Zato je neophodno izvršiti odredjene pripreme i postupno navikavati ljubimca da će takve stvari biti deo njegove (i Vaše) svakodnevice.

ČETKANJE

  Četkanje treba da bude sastavni segment higijene Vašeg ljubimca bez obzira koje je vrste i rase. Mekanom četkom potrebno je bar jednom nedeljno iščetkati ljubimca - tako se efikasno uklanjaju nečistoće, otpale dlake i rasplete krzno. Gradske pse je potrebno češće četkati nego one iz seoskih sredina, obzirom da su više izloženi negativnom uticaju zagadjenja i prašine sa ulice.
  Za dugoglake ljubimce je neophodno da četkanje bude svakodnevno. Samim tim se smanjuje potreba za čestim kupanjem, a i sam proces je manje stresan za životinju. Najbolje je da postavite ljubimca na neki sto, ili ravnu površinu - ako ima kratku dlaku koristite grubu četku i pažljivo prođite  po celom telu u pravcu rasta dlake (od glave prema repu, od leđa ka trbuhu, ne zaboravljajući na šape).
  Tokom četkanja je idealna prilika da proverite kožu Vašeg ljubimca, kao i oči, uši i šape... ako primetite rane, iritacije, ili parazite možete na vreme odreagovati i potražiti veterinarsku pomoć.

  Predeo oko očiju treba čistiti jednom nedeljno tako što ćete prelaziti po obodu oka vatom natopljenom prokuvanom mlakom vodom, ili čajem od kamilice. Ukoliko Vašem psu često suze oči (ovaj problem se javlja često kod patuljastih rasa), trebalo bi ih čistiti svakodnevno.

  Uši treba redovno posmatrati, posebno opuštene uši, koje su osetljivije na parazite i infekcije. Uklonite dlaku koja zatvara ušni kanal makazama sa zaobljenim vrhom dva do tri puta mesečno. Očistite uši životinje vatom natopljenom proizvodom namenjenim za čišćenje ušiju i ubrizgajte malu količinu do dna ušnog kanala masirajući osnovu uha. Pas će ukloniti višak sekrecije, ili tečnosti  tresući glavom. Potom uho osušite tapkanjem suvom vatom.

SEČENJE NOKTIJU

  Posebno bitna i delikatna stavka kod ljubimaca koje držimo u kući je sečenje noktiju i održavanje šapa.
  Da bi se izbeglo stvaranje čvorića i infekcija, pregledajte jastučiće na šapama posle šetnje i boravka na otvorenom, takođe poravnajte dlaku između prstiju životinje.
Sprečite stvaranje infekcije i rana redovnim proverama da li ima šljunka, trnja, ili „popino prase“ između prstiju Vašeg ljubimca.

Pravilno skraćivanje noktiju psa. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Sečenje noktiju je najbolje uraditi specijalnom spravom sa oštrim sečivom, koje odseca nokat, umesto što ga gnječi. Obratite pažnju da sečete rožnati (bledo-žuti) deo nokatne ploče, sve do dela nokta koji je ružičaste boje i koji je prokrvljen, ako preterate može doći do krvarenja nokta.
  Mačka koja živi u kući mogla bi da se opire rezanju kandži, a u tom je slučaju, kako Vas ne bi povredila, umotajte je u ćebence, ili peškir tako da joj samo glava i željena šapa viri. Jednom rukom pritiskajte jednu po jednu bazu kandže kako bi se ispružila i izbacile kandže, a zatim odsecite vrh makazicama koje držite u drugoj ruci. Često je prilikom održavanja higijene ljubimaca potrebna asistencija još jedne osobe, poželjno one koju Vaš ljubimac poznaje. To će doprineti bržem i efikasnijem sprovođenju procedura i smanjiti razdraženost životinje.

KUPANJE 

 Odmah da naglasimo da se previše često kupanje ljubimaca ne preporučuje, jer se tako uklanja prirodna masnoća njihove kože, pa ona postaje suva što dovodi do perutanja, narušava se prirodna bakterijska flora, kao i pH kože - što remeti njenu zaštitnu ulogu. Na ovakvoj koži stvaraju se povoljni uslovi za veći prodor loših mikroorganizama i posledično nastanak infekcije. Često je sasvim dovoljno redovno četkati Vašeg ljubimca i oprati mu šape posle šetnje i boravka napolju, nego ga kompletno kupati.

  Učestalost kupanja zavisi i od dužine i gustine dlake, kao i mesta boravka. Ljubimci koji borave u stanu zahtevaju redovnije kupanje u odnosu na one koji su napolju, kako bi bili uredni i bez neprijatnih mirisa. Uglavnom se savetuje da se psi kompletno kupaju najviše 4 do 7 puta godišnje. Što se mačaka tiče, obzirom da provedu skoro polovinu svog života čisteći i uredjujući svoje krzno, njima se kupanje savetuje vrlo retko i to najčešće kod bolesnih, gojaznih i starih mačaka; dugodlakih, ili vrlo kratkodlakih mačaka; zatim ako Vaša mačka ima neugodan miris nakon oporavljanja od neke bolesti; ako je upala u nešto lepljivo; ako ima buve i parazite, ili pati od problema s kožom - svakako će joj biti potrebna Vaša pomoć da svom krznu vrati sjaj.

Pravilnim odabirom šampona za ljubimca štitimo ga od kožnih komplikacija i bolesti

  Šamponi koje koristite moraju biti namenjeni koži Vašeg ljubimca, blagi i neutralni, ili posebni medicinski šamponi koje će Vam preporučiti veterinar ukoliko Vaš ljubimac ima neki kožni problem. Komercijalni šamponi za ljudsku kožu nisu nikako preporučljivi za kupanje pasa i mačaka budući da se anatomski njihova koža prilično razlikuje od naše i ima drugačije potrebe.

  Koža psa ima manje lojne žlezde od ljudskih, takođe pas nema znojne žlezde u koži, koža psa i mačke ima baznu pH (ljudska pH je blago kisela pH=5,5) i gusto krzno koje služi kao zaštita od atmosferskih i mikrobioloških spoljnih faktora, te je ne treba puno odmašćivati.
Koža mačke je još osetljivija, zbog toga šamponi za ljudsku upotrebu, pa čak i neki sastojci šampona za pse mogu za nju biti neprijatni, pa čak i toksični (npr. ukoliko šampon, ili sredstvo sadrži permetrin, nikako nemojte kupati mačku njime, jer je taj insekticid otrovan za mace dok za pse nije).

  Šampon ne treba da se stavi direktno na životinju, već se prvo pomeša sa mlakom vodom u posudi, ili u dlanu, pa se potom dobijena sapunica nanosi na Vašeg ljubimca. Za dugodlake životinje potrebno je šampon razblažiti sa više vode iz razloga što će dugačko i gusto krzno biti posle teško za ispiranje.

  Značajna stvar je da na kupanje naviknete Vašeg ljubimca u ranom uzrastu. Ne postoji tačno određena starosna granica za prvo kupanje šteneta, obično je to uzrast oko 2-3 meseca, međutim ukoliko štene nije izrazito prljavo, ili nema neprijatan miris, kompletno kupanje se može odložiti i za kasnije.

  Kada je u pitanju prvo kupanje mačeta, budite izuzetno pažljivi kako se maca ne bi uplašila. Nekad je dovoljno samo jedno negativno iskustvo sa vodom i Vaš pas, ili maca nikada neće voleti da se kupa. Zato, krenite polako, mazite i pričajte ljubimcu, budite pozitivni i ne zaboravite da ga nagradite posle kupanja omiljenom poslasticom.

  Trebalo bi da se pridržavamo odredjenih pravila kako bi što brže i efiksnije obavili ovu, za ljubimca stresnu proceduru:

  Bilo da ljubimac ima kratku, ili dugu dlaku, pre kupanja dobro ih je temeljno iščetkati kako bi odstranili sve veće prljavštine iz dlake. Osim toga kod ljubimaca sa dugom, ili kovrdžavom dlakom, četkanjem pre kupanja razmrsićete dlaku, pa će kupanje biti mnogo lakše, a i sva nečistoća biće temeljnije odstarnjena.

  Pripremite sve što Vam je potrebno. Poigrajte se sa Vašim ljubimcem pre kupanja kako bi se postarali da ne bude nervozan i uplašen. Kadu napunite mlakom vodom, ukoliko imate stavite gumenu podlogu, ili peškir kako se pas ne bi klizao. Pripremite šampon za kupanje, četku, peškire…

  Nakvasite psa toplom vodom, krenite od zadnjeg dela prema glavi pazeći da mu voda ne uđe u uši. Šampon nanesite prvo na leđa, zatim na stomak, noge i rep. Vodite računa da šampon ne uđe u oči i uši ljubimca. Sapunicu dobro isprati, jer ostaci mogu izazvati nadraženost kože i svrab.
Što se mačaka tiče najbolje je početi pranje od vrha glave uza ušiju, polako prema repu, dodajući vodu sve dok krzno nije dobro nakvašeno. U istom smeru se nanosi i mačiji šampon.

   Nakon ispiranja obrišite preostalu vodu suvim peškirima. Vlažnu dlaku možete osušiti i fenom na niskoj temperaturi, ali treba da napomenemo da za većinu ljubimaca fen može biti strašan zbog zvuka. Tokom i nakon sušenja ide češljanje kako bi dlaka dobila sjaj, a zatim ljubimca ostavite u toploj prostoriji neko vreme. Kod rasa sa dugom dlakom bi trebalo koristiti i balzam za životinje posle kupanja.

   Posle kupanja možete staviti zaštitne praškove, ili ogrlicu Vašem ljubimcu. Potrebno je sprečiti ljubimca da liže tretirana mesta da bi ona prodrla dublje u krzno. Ne treba zaboraviti ni dezinfekciju mesta gde ljubimac spava, kao i peska koji koristi Vaša maca, a koje ako se dobro ne očisti može biti pretnja i za mačije, i za Vaše zdravlje.

ZUBI 

  Psi i mačke nisu toliko skloni karijesu, ali jesu stvaranju zubnih naslaga i kamenca koji se moraju uklanjati pranjem zuba. Više o bolestima zuba i desni kod ljubimaca možete pročitati OVDE. Vodite računa o zubima svog psa/mace, obzirom da naslage i kamenac povećavaju rizik od infekcije desni (gingivitis), a utiče i na odvajanje desni od zuba (parodontopatiju), kao i bakterijske upale nastale u džepovima izmedju zuba i desni.

  Perite zube ljubimcu redovno, rastvorom sode bikarbone, ili nekom abrazivnom pastom za pse i mačke. Možete i polovinom limuna preći unutrašnju i spoljašnju stranu zuba ukoliko to Vaš ljubimac toleriše jednom nedeljno. Poznato je i to, da se plak (zubne naslage od hrane) i kamenac u manjem procentu stvaraju kod pasa i mačaka koji jedu granuliranu hranu u odnosu na one koji jedu kuvanu, ili hranu iz konzervi. Tu su i posebne glodalice protiv kamenca i razni drugi proizvodi koji suzbijaju stvaranje kamenca. Ukoliko ipak kamenac nastavi da se javlja, posetite veterinara kako bi ga temeljno otklonio ultrazvučnom metodom.

Panvet tim

Opširnije...