Kupiranje ušiju i skraćivanje repa kod pasa

   Elektivne (izborne) hirurške procedure - kupiranje-oblikovanje ušiju i skraćivanje repa kod nekih pasmina izvor su brojnih kontroverzi, sukoba i debata, kako u naučnim krugovima, tako i među samim vlasnicima, veterinarima, borcima za zaštitu prava životinja i tradicionalistima.

   Danas se uglavnom vezuju za rase kao što su: doberman, nemačka doga, šnaucer, nemački kratkodlaki ptičar, pinčer, bokser, stafordski terijer, cane corso, pit bul...

   Na svetskom nivou, zakonska regulativa ovih procedura je vrlo šarenolika, pa i neuređena.

Pregled zemalja koje su zakonski regulisale kupiranje ušiju i skraćivanje repa kod pasa. Kliknite na sliku za uvećanje (+) 

   Srbija, kao i većina evropskih zemalja, potpisnica je Evropske konvencije o zaštiti oglednih životinja i kućnih ljubimaca, koja između ostalog, ZABRANJUJE skraćivanje repova u kozmetičke svrhe, sečenje ušiju, prekidanje glasnih žica u cilju zanemljavanja životinje, čupanje noktiju i nepotrebno vađenje zuba kućnim ljubimcima.

   No, na žalost, ovakve procedure se ilegalno i dalje rade u nekim veterinarskim ambulantama, kao i u potpuno nesterilnim uslovima, po kućama i garažama samih vlasnika, što samu intervenciju - koja sa sobom već nosi dosta patnje za samu životinju čini još neizvesnijom, i rizičnijom.

Kako je sve počelo?

   Skraćivanje ušiju i repa su bile rutinske intervencije kod određenih rasa koje su obično služile za lov, čuvanje i borbu tokom istorije, još od Rimskog doba.

   Ipak, u današnje vreme, napredovanjem veterine i nauke uopšte, a posebno pronalaskom vakcinacije i antibiotika kao metoda zaštite zdravlja životinje, ove hirurške intervencije se smatraju prevaziđenim i neutemeljenim.

Doberman sa kupiranim ušima na lečenju u Panvet ambulanti. Izvor: Panvet fejsbuk (@panvetsubotica)

  Opravdanja zašto se to činilo su bila razna:

   - za lovne pse, manja mogućnost povrede uha u borbi sa divljom životinjom, a samim tim i zaraze besnilom, kao i manja verovatnoća da pokupe parazite, trnje, ili seme (npr. biljke popino prase) dok trče za plenom. Smatralo se i da odsustvo repa poboljšava brzinu trčanja i držanja kičme.

   - za stražarske, pse čuvare i borbene pse "načuljene" uši daju odraz pozornosti, žustrosti i agresivnosti, tako da takvi psi deluju opasnije. Takođe, smatra se da ovakve uši daju bolji sluh psu.

   - energičnim rasama pasa su skraćivani repovi da ih ne bi povredili mahanjem i lupanjem repa o zid boksa, ili malog prostora.

   - rase sa spuštenim ušima imaju veću mogućnost zaostajanja prljavštine i stvaranja infekcije.

   - u 18. veku u Engleskoj se plaćao poseban porez po repu radnog psa, te su im repovi odsecani i iz čisto ekonomskih razloga.

Šta tačno obuhvataju procedure kupiranja ušiju i skraćivanja repa?

   Kupiranje ušiju je procedura koja je danas u veoma velikom broju slučajeva potpuno neopravdana sa medicinske i preventivne  strane, a sa "kozmetičke" još manje. Podrazumeva hirurško odsecanje dobrog dela hrskavice i mekog tkiva uha u anesteziji, a zatim se nakon operacije uši fiksiraju trakom, ili zavojem kako bi se podstakla njihova uspravna pozicija. Ova procedura se izvodi dok je pas mlad - starosti od 6-12 nedelja, ali se često dešava da to bude i kasnije - do godinu dana starosti, što samo povećava neizvesnost učinka, post-operativne komplikacije, veliku bol i psihološke posledice po samu životinju.

Psi sa kupiranim ušima

   Skraćivanje repa vrlo često rade sami vlasnici hirurškim makazama, ili skalpelom, često bez anestezije, kod štenaca starih samo 10-14 dana! Opravdanje za odsustvo anestezije je da se pas u tom dobu "ne seća" ogromnog bola koji mu je nanesen. Skraćivanje je posebno rasprostranjeno među rasama: seter, engleski pointer, engleski lisičar i psima koji služe za čuvanje stoke. Ova surova procedura, urađena na takav način, je apsolutno neprihvatljiva i visoko rizična sa više aspekata.

Skraćivanje repa štenetu skalpelom u nehigijenskim uslovima. 

   Danas se na izložbama ne pravi razlika između pasa sa kupiranim i nekupiranim ušima i repovima, stoga izlaganje psa ovim procedurama radi prepoznatljivosti rase nema nikakvo uporište.

Posledice i zdravstveni rizici

   Kao što smo napomenuli, ovo su zakonski zabranjene procedure u korektivne i kozmetičke svrhe kod nas, iz više razloga. Prva i najznačajnija je nanošenje životinji nepotrebnog bola.

   Za razliku od ljudi, koji se svesno i svojevoljno podvrgavaju korektivnim hirurškim zahvatima, životinje nemaju ovaj izbor. Takođe, sami vlasnici često nisu dovoljno, pa ni uopšte, informisani o svim mogućim neželjenim ishodima i posledicama postupaka koje čine svom ljubimcu.

   Kupiranje ušiju sa sobom nosi brojne zdravstvene rizike: loše urađena intervencija, razvoj infekcije rane, krvarenje, bolnost i deformiteti ušiju u odraslom dobu usled stvaranja ožiljnog tkiva, opterećenja hrskavice usled uspravnog stajanja uha, kao i psiholoških posledica usled bola i agonije.

   Skraćivanje repa sa sobom nosi veliki rizik od stvaranja benignog tumora nervnog tkiva - traumatskog neuroma, na repu psa. Tu su i ništa manje ozbiljne posledice: infekcija, gangrena, obilno krvarenje, povreda repnih kičmenih struktura, paraliza, inkontinencija, hroničan bol, devijacije repa itd.

Kupirani doberman (levo) i nekupirani doberman (desno)

   Posebno se treba osvrnuti na psihološki aspekt, jer pas doživljava veliku i bolnu traumu u ranom uzrastu, što se može odraziti na njegovo buduće ponašanje prema ljudima i drugim psima, kao i komunikacijski aspekt - jer psi međusobno upravo najviše komuniciraju i izražavaju svoje raspoloženje ušima i repom - koji, ukoliko nedostaju, mogu napraviti problem jedinki u interakciji sa drugima i sigurno ostavljaju posledice na ponašanje koje se mogu manifestovati povlačenjem u sebe, nepoverljivošću i agresivnošću.

Zaključak

   Iako je to zabranjeno, i danas viđamo pse sa kupiranim ušima i skraćenim repom koje njihovi vlasnici ponosno šetaju. Posle svega navedenog treba se zapitati da li je nešto što je ranije bilo norma, danas suštinski ispravno i u redu, kao i da li je rizik i bol koji takvi psi mogu iskusiti bio zaista vredan toga.

Panvet tim

Opširnije...

Katarakta kod pasa i mačaka

 

   Katarakta je bolest koja daleko češće pogađa pse nego mačke. Uglavnom je povezana sa starošću životinje, kao i dijabetesom. Neke rase kućnih ljubimaca su sklonije dobijanju katarakte od drugih. Bolest utiče na kvalitet života u zavisnosti od svoje razvojne faze, a zahteva sveobuhvatan terapijski pristup, pa i hirurgiju ukoliko za to ima uslova.

Šta je katarakta?

   Katarakta je progresivna bolest oka i manifestuje se manjom, ili većom zamućenošću očnog sočiva koja dovodi do postepenog gubitka vida životinje. Ovo zamućenje je posledica denaturacije (raspada) proteina u očnom sočivu usled nekog faktora. Najslikovitiju paralelu možemo povući sa belancetom jajeta - proteini u belancetu su u prirodnom stanju tečni i providni, ali kada se izlože nekom faktoru (npr. toploti, kiselini) postaju denaturisani, mutni i neprozirni, gotovo beli.

   Ovako zamućeno očno sočivo propušta manje svetlosti i dovodi do nejasnog vida koji progredira do potpune nemogućnosti razaznavanja objekata u vidnom polju, pa i potpunog slepila.

Građa oka psa

   Kod pasa koji imaju blago zamućenje - do 30% zamućenja, teško je uočiti bilo kakvu promenu u kvalitetu vida i svakodnevnom ponašanju, dok kada se bolest razvije, a zamućenje postane veće i vidljivo golim okom, dolazi do velikih problema, kao što su često povrđivanje, nezgrapan hod, padanje u hodu, neprepoznavanje objekata i prepreka ispred sebe, kao i promena u ponašanju u vidu nesigurnosti, povlačenja u sebe, ili pak veće agresivnosti životinje. Ljubimac pokušava da se orijentiše u prostoru koristeći druga čula - više, ili manje uspešno.

   U nekim slučajevima, a u zavisnosti od starosnog doba i rase potrebno je više meseci do par godina da ova, potpuna katarakta, koja je izazvala kompletan gubitak vida počne da se smanjuje usled starosti i neaktivnosti očnog sočiva. Tada je moguće, u retkim slučajevima, da ljubimac blago i delimično povrati vid, ukoliko on već nije potpuno uništen.

Katarakta kod mačke i psa

   Takođe, kod seniora treba razlikovati staračko zadebljanje sočiva usled smanjenja elastičnosti i gubljenja vode i proteina koji mogu dati sivkasto-plavi odsjaj kada ljubimca pogledate u oči. Ova promena - slična staračkoj dalekovidosti kod ljudi je prirodna, povezana sa starenjem i osim po spoljašnjem izgledu nema veze sa kataraktom, niti utiče značajno na vid, ali se kod nekih ljubimaca obe promene očnog sočiva (staračko zadebljanje sočiva i katarakta) mogu paralelno razvijati.

   Ukoliko primetite bilo kakvu promenu boje očnog sočiva, ili zamućenje, odvedite svog ljubimca veterinaru!

Uzroci i simptomi

   Razvijanju katarakte pogoduje mnogo uzročnika, u prvom redu su:

• dijabetes (šećerna bolest)
• starost
• genetski/urođeni faktor (razvija se u ranom dobu)
• izlaganje toksičnim supstancama i zračenju
• zapaljenje sudovnjače oka (uvelitis)
• autoimune bolesti
• glaukom oka
• povreda i atrofija rožnjače oka
• hronično niski nivoi kalcijuma u krvi
• određene rase (foks terijer, boston terijer, koker španijel, pudla, šnaucer, bišon, zlatni retriver, sibirski haski ...)

Šnaucer je jedna od rasa sa većom predispozicijom za kataraktu oka

   Bolest se kod kovrdžavih bišona brzo razvija u ranijem dobu, zahvata celo sočivo oka i oba oka, dok kod drugih rasa taj proces može potrajati godinama, nastaje u starijem dobu (ukoliko nemaju dijabetes) i može zahvatiti samo jedno oko.

   Takozvana nutriciona katarakta može se naći kod štenaca koji su hranjeni veštačkom zamenom za mleko. Ova vrsta katarakte se jedina smanjuje kako štene raste uz adekvatnu ishranu i terapiju.

   Kod 75% ljubimaca sa dijabetesom razvija se i katarakta, tako da možemo reći da su ove dve bolesti najviše povezane, zato je bitno na vreme raditi ciljane preglede, pratiti stanje i dijabetes kao uzrokujuću bolest držati pod kontrolom.

Dijabetes je jedan od vodećih faktora nastanka katarakte. Kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet fejsbuk (@panvetsubotica)

Dijagnostika

   Pravovremena i tačna dijagnostika katarakte je od presudnog značaja za mogućnost uticaja na njen sporiji razvoj. Takođe veterinar mora uzeti u obzir da neke bolesti kao što je dijabetes češće uzrokuju kataraktu, pa je potrebno uraditi dodatne laboratorijske preglede krvi i urina. Provera ranijih bolesti oka iz kartona Vašeg ljubimca, kao i ispitivanje da li su njegovi preci takođe bolovali od ove bolesti i zbog čega, može ubrzati proces nalaženja uzroka.

   Sam pregled oka obično se radi ukapavanjem dijagnostičkih kapi u oko te je daljim pregledom  moguće utvrditi prisustvo i jačinu zamućenja očnog sočiva u ranoj fazi bolesti. Kada se bolest utvrdi i ukoliko se utvrdi i tačan uzrok potrebno je pravovremeno lečenje da bi bolest bila pod kontrolom i što sporije tekao njen napredak. Akcenat se stavlja na što boljem i dužem očuvanju vida ljubimca, jer u najvećem broju slučajeva nije moguće izlečiti kataraktu kada se jednom oformi - osim ako je u pitanju nutriciona katarakta.

Lečenje

   Lečenje katarakte zavisi od faktora koji su doprineli njenoj pojavi. Ukoliko je u pitanju dijabetes, infekcija, toksikoza, glaukom oka, ili ishrana - ovi poremećaji moraju se staviti pod kontrolu kao primarni uzročnici.

   Određeni medikamenti kao što su specijalne formulacije kapi za oči koje vlasnici redovno ukapavaju svojim ljubimcima mogu zaustaviti proces i očuvati vid dug vremenski period. U terapiju mogu biti uključeni i antibiotici, lekovi protiv bolova i upale, kao i lekovi za snižavanje očnog pritiska - takođe u obliku kapi.

Kapi za oči su osnova lečenja katarakte

   Suplementi u ishrani kao što su kombinacije antioksidanasa (vitamini C i E, koenzim Q10, Omega 3 i 6 masne kiseline, ulje semenki grožđa, alfa-lipoinska kiselina i linkopen) mogu značajno doprineti poboljšanju zdravlja oka, smanjenju oksidativnog stresa i značajno usporiti proces zamućenja očnog sočiva.

   Za razliku od ljudi, životinje sa kataraktom nisu uvek kandidati za hiruršku intervenciju ukoliko je imaju. Samo najteži slučajevi kada je očuvanje vida u pitanju podležu razmatranju te vrste intervencije npr. jednike koje ne mogu da se oslone na druga čula prilikom snalaženja u prostoru i svakodnevnim aktivnostima, kao što su gluvi ljubimci.

   Hirurško lečenje podrazumeva uklanjanje samo potpuno zamućenog očnog sočiva i njegovu eventualnu zamenu veštačkim sočivom. Druge tehnike podrazumevaju tretmane laserom, ili zamenu zamućenog očnog sočiva slanim rastvorom. Ove intervencije mogu biti prilično uspešne, ali su izuzetno skupe i rade se u specijalističkim veterinarskim ambulantama u razvijenim evropskim zemljama.
   Takođe treba napomenuti da postoje brojni post-operativni rizici ko što su bol, zamućenje vida, nova povreda oka, infekcije, duga i neizvesna post-operativna terapija i stalna nega.

Posledice nelečenja

   Posledice nelečene katarakte kod ljubimaca, osim brzog i potpunog gubitka vida mogu biti i upala okolnog tkiva oka, iskliznuće sočiva oka iz svog ležišta, povišen očni pritisak i glaukom. Ova stanja su ozbiljna i značajno narušavaju kvalitet života jedinke izazivajći dalja oštećenja tkiva oka i bolove - kako samog oka, tako i glavobolje.

   Preventiva je najbolja metoda za izbegavanje problema sa vidom usled pojave katarakte. Ukoliko je Vaš ljubimac u rizičnoj grupi, ili ima genetske predispozicije za ovu bolest potrebno je vršiti redovne sistematske preglede kod veterinara i pratiti njegovo stanje.

Panvet tim

Opširnije...