Malasezia (malassezia) kod pasa i mačaka

  Malassezia pachydermatis je vrsta gljivica (kvasac) koja u normalnim uslovima u određenom broju nastanjuje površinu kože, a posebno regiju ušiju sisara - ne uzrokujući nikakve zdravstvene komplikacije. 

  Hrani se prvenstveno masnoćom iz lojnih žlezda čineći balans sa "dobrim" bakterijama u zaštitnom sloju kože i vlasišta. Pored ovih regija, pripadnici roda Malassezia se mogu naći i u sluznicama: oralnoj, vaginalnoj i analnoj kod zdravih životinja i čoveka.

Mikroskopski prikaz Malassezie. Foto: Wikipedia

  Kada se iz nekog razloga ova gljivica prenamnoži, nastaje oboljenje koje uzrokuje površinsku upalu, koju je kod ljudi prvi opisao francuski naučnik Luj Šarl Malasez, po kome su 1847. godine bolest i uzročnik dobili ime.

Sve rase koje imaju duge viseće uši imaju veću šansu da obole od Malassezie

  Mačke nešto ređe obolevaju od ove bolesti od pasa.
  Neke rase pasa su posebno sklone razvoju hronične, površinske, blaže forme dermatitisa uzrokovanog Malasseziom, a to su: koker španijeli, pudle, baseti, džek rasel terijer, šetlandski ovčar, labrador-retriver, zlatni retriver, čivava, nemački ovčar, bokseri, zapadno-škotski terijeri i jazavičari - ipak, nije redak slučaj da bolest možemo naći i kod drugih rasa. Kod mačaka najčešće ovaj problem možemo videti kod rase Devon reks.

Mačka rase Devon rex

Simptomi

     •  svrab i iritacija kože
     •  gubljenje dlake (alopecija)
     •  crvenilo
     •  zatamnjenje kože u zahvaćenoj regiji (hiperpigmentacija)
     •  neprijatan miris kožne promene
     •  zadebljanje kože i ljuspanje (perutanje kože)
     •  preterana masnoća kože i krzna
     •  sekundarne bakterijske infekcije kože

  Malassezia se obično manifestuje na koži u regiji usana, donjeg dela vrata, ušnog kanla, pregibu kože između prednjih nogu i torza, između prstiju na šapama, kao i crveno-braonkastom bojom kandži ukoliko je zahvaćena regija oko noktiju.

Uzroci

  Tačan razlog zbog čega se javlja ovo stanje može biti povezan sa više faktora poput javljanja alergijske reakcije, autoimunih stanja, atopičnih promena, stresa, hormonskog disbalansa, klimatskih uslova (gde visoka temperatura i vlažnost vazduha često pogoršavaju stanje), sklonosti ka ljuspanju kože, preteranom lučenju sebuma iz lojnih žlezda (seboreja), kao i neke urođene predispozicije, ili usled dejstva antibiotika i glukokortikoidnih lekova poput prednizolona.

  Kod mačaka postoji juvenilna i adultna forma malasezije uglavnom povezana sa alergijama na hranu i buve. Starije mačke sa ovom bolešću često imaju probleme u radu stomačnih organa, kao i onkološke promene na pankreasu, ili jetri, što može pomoći u otkrivanju ovih ozbiljnih bolesti.

Dijagnoza

  Bolest zahteva temeljan veterinarski pregled i ozbiljan tretman sa ciljem smanjenja broja gljivica na normalan nivo i povlačenje upale često praćene i sekundarnom bakterijskom upalom kože, ili uha. Veterinar će uraditi kompletan pregled, vizuelni pregled promene na koži, uzimanje uzorka krvi sa biohemijskom analizom, analizu urina, kao i skarifikat - uzimanje površinskog sloja promenom zahvaćene kože za mikroskopsku i citološku dijagnostiku. Primena otoskopa - kojim se pregleda i utvrđuje stanje kože i sluzokože ušne školjke neophodan je ukoliko postoji sumnja da se tu nalazi problem.

Izgled kože, uha, šapa i kandži inficiranih Malasseziom kod pasa. Hiperpigmentacija (zatamnjenje) kože često prati dugotrajna, hronična stanja.

  Moguće da će biti potrebne i hormonske analize štitne i nadbubrežne žlezde kod starijih jedinki, kao i pregled stanja pankreasa i jetre ultrazvukom kod mačaka.

Lečenje

  Postoji nekoliko antigljivičnih lekova koji se koriste za tretman ove bolesti, uglavnom se lokalno, više puta na dan, aplikuju na mesto promene u vidu kremova, rastvora i spot-on preparata, uz mogućnost uključivanja sistemske terapije, kao i primena pojačanih higijenskih mera u vidu različitih terapeutskih šampona koje će Vam preporučiti veterinar, a koji deluju antibakterijski, otklanjaju višak sebuma i regulišu pH kože. Ukoliko je u pitanju upala ušnog kanala neophodna je upotreba magistralno spravljenih kapi za uši.

Primena higijenskih mera je izuzetno važna u tretmanu ove bolesti

  Prvenstveno se insistira na lokalnoj terapiji koja daje zadovoljavajuće rezultate, međutim, ukoliko ona nije dovoljna - prelazi se na sistemsku (oralnu) terapiju u vidu tableta. Ovakva terapija ima i nuspojave i neželjene efekte u vidu uticaja na rad nadbubrežnih i polnih žlezda, na šta je potrebno obratiti posebnu pažnju.

  Veoma je bitna korekcija ishrane u vidu hipoalergene dijete, i tretman hormonalnog disbalansa ukoliko on postoji na duži vremenski period kako se bolest ne bi vratila. Postoje i prirodni preparati koji sa određenom efikasnošću mogu suzbiti preteran broj ovih gljivica na koži u akutnom stadijumu bolesti i redukovati proizvodnju loja/masti kojima se one hrane, kao što su: kokosovo ulje, etarsko ulje čajevca, kapi crnog luka, jabukovo sirće i sl.

  Obično se u roku od nedelju dana vide znaci povlačenja bolesti - nestaje loš miris promene i iritacija kože. Ukoliko se to ne desi, potrebno je ponovo potražiti uzrok, ili dublji zdravstveni problem koji uslovljava takvo stanje. U nekim slučajevima potrebna je duga i sveobuhvatna terapija bolesti, posebno kod hroničnih stanja, kada je potrebno produžiti trajanje terapije i posle izlečenja kako se bolest ne bi vratila.

Panvet tim

Opširnije...

Zašto pas gubi dlaku - alopecija kod ljubimaca

  Psi, mačke i ostali sisari svakodnevno gube dlaku, na mesto otpale dlake dolazi nova i to je normalan proces obnavljanja krzna. Gubljenje dlake uzrokovano promenom godišnjih doba kod nekih rasa može biti posebno izraženo, kao na primer kod dugodlakih rasa sa gustim krznom koje odbacuju dlaku u toplijem periodu godine i to se smatra prirodnim procesom.
  Ipak, ukoliko je broj ispalih dlaka duži vremenski period veći nego broj novih, ili se dešava opadanje dlake posebno u nekom regionu kože, ili pod dejstvom specifičnog uzročnika/bolesti - možemo govoriti o alopeciji.

Sezonske klimatske promene i starost uzrokuju promene u kvalitetu i gustini krzna i smatraju se prirodnim procesom

   Gubitak dlake (alopecija) je vrlo vidljivo stanje kada postoji nedostatak veće, ili manje količine dlake na nekom delu kože psa. Ona može zahvatiti simetrične regione, biti u obliku krugova (pečata), raspoređena po celoj koži, ili samo na nekim njenim delovima. U nekim slučajevima može biti lokalno praćena crvenilom, perutanjem, krastama, ili otokom. Može se pojaviti kod svih pasa, kao i drugih sisara, nevezano za rasu, pol i starost. Neki od uzročnika izazivaju izgledom i oblikom specifično opadanje dlake, što može biti od pomoći veterinaru u utvrđivanju i lečenju određene bolesti.

Uzroci

   Uzroci ispadanja dlake iz dlačnih folikula mogu biti razni. Istraživanja pokazuju da svaki deseti pas ima neki od zdravstvenih problema koji uzrokuje izraženu alopeciju.
Uglavnom je opadanje dlake praćeno i drugim karakterističnim simptomima određene bolesti, ili stanja. Više o svakom od njih možete pročitati klikom na link.

Među njima su najčešći:
   • starost
   • bakterijske infekcije kože praćene češanjem i formiranjem krasti
   • poremećaji cirkulacije
   • prisustvo kožnih parazita
   • posledica povrede, ili opekotine
   • demodeks
   • stres
   • bolesti štitne žlezde
   • disbalans polnih hormona
   • alergijske reakcije
   • auto-imuna stanja i poremećaji imuniteta uopšte
   • Kušingova bolest - bolest nadbubrežne žlezde
   • kancer
   • uzimanje lekova, ili trovanje (citostatici, hormoni...)
   • gljivične infekcije i lišaj (Microsporum canis, Microsporum gypseum, Trichophyton mentagrophytes)
   • problemi u ponašanju (kompulzivno češanje i samoujedanje)
   • nedostatak određenog vitamina, ili nutrijenta
   • loša ishrana

   Alopecije uzrokovane parazitskim bolestima, hormonskim disbalansom, lošom ishranom i imunološkim stanjima su najčešće. Većina alopecija je reverzibilna - na mestima nestanka dlake ona može ponovo da naraste ukoliko se eliminiše dejstvo uzročnika u kraćem vremenskom roku, ipak ukoliko zdravstveni problem potraje, kao i kod starosti i formiranja ožiljnog tkiva na koži, mesto na kom nema dlake ostaće takvo.

Dijagnoza

   Dijagnostika se prvenstveno vrši vizuelnim pregledom ljubimca - utvrđivanjem gde postoje problemi sa alopecijom, uvidom u stanje celokupnog krzna i kvaliteta dlake (da li je krzno masno i neuredno, ili pak suvo i bez sjaja). Razgovorom sa vlasnikom utvrđuju se navike u ishrani i ponašanju ljubimca, zatim se pristupa pregledu kože, uzimanju skarifikata (grebanje kože i uzimanje uzorka za mikroskopsko posmatranje) da bi se ispitalo prisustvo kožnih parazita.
  Ukoliko veterinar posumnja na hormonalni, ili imunološki disbalans uzeće krv na analizu. Ukoliko je koža inficirana, potrebno je uzeti bris rane. Ultrazvuk i rendgensko snimanje poslužiće veterinaru da proveri veličinu i rad žlezda sa unutrašnjim ljučenjem, otoka limfnih žlezda, stanja jetre i bubrega i sl.

Ekstreman slučaj demodikoze kod psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Po samom obliku i rasporedu alopecijskih promena možemo nekad zaključiti koji je primarni uzročnik u pitanju:

  Višestruke male suve regije, bez dlake - raspoređene su obično na većoj površini kože. Najčešće se javljaju na strani trupa, ekstremitetima, glavi, ili na vratu. Ovakav raspored uglavnom upućuje na prisustvo kožnih parazita, lišaja, alergija - posebno na hranu, ili ređe na bakterijsku infekciju kože. Mogu upućivati i na sklerodermu - stanje kada na koži postoji ožiljak (tvrda koža) posle davanja vakcine, ili kao posledica auto-imune reakcije.

   Simetrično gubljenje dlake na nekim delovima kože - obično je povezano sa sistemskim, ili hormonskim poremećajima i variranjem hormona štitne, nadbubrežne i polnih žlezda. Češće se pojavljuje kod rasa: bokser, šetlandski ovčar, nemački ovčar, terijera, pekinezera, samojeda, pomeranaca i haskija.

   Alopecija u obliku većih pečata - obično je praćena infekcijom kože, crvenilom, perutanjem, svrabom i formiranjem krasti. Prvenstveno se veže za pojavu gljivičnih, bakterijskih i kožnih alergijskih reakcija.

Alopecija u obliku većih pečata

   Ponašanja psa koja uključuju kompulzivno češanje, ili samoujedanje potrebno je lečiti korekcijom ponašanja, dresurom i primenom antidepresiva.

Terapija

   Terapija može biti lokalna i sistemska. Takože može uključiti jednu, ili kombinaciju više terapijskih opcija: aplikacija leka (najčešće antibiotik, ili antimikotik), hirurška intervencija, korekciju ponašanja, hipoalergenu i bogatiju ishranu - sve u zavisnosti šta je uzročnik i koji je cilj terapije. Praćenje stanja je jako bitno da bi se utvrdilo da li terapija daje rezultate.

Učinak terapije na sjaj i kvalitet krzna mačke sa oboljenjem štitne žlezde

   Ukoliko je uzročnik patogen, potrebno je dezinfikovati površine u boravištu ljubimca i pojačati higijenske mere u vidu češćeg kupanja ljubimca blagim sredstvom, dezinfekcijom eventualnih rana i lokalnom i sistemkom aplikacijom određenih lekova koji će olakšati simptome i suzbiti dejstvo uzročnika (antibiotik, antihistaminik, antimikotik itd.)
   Vlasnici treba da povedu računa i o sopstvenoj higijeni, jer su neki od uzročnika alopecije kod ljubimaca vrlo lako prenosivi i na ljude, poput lišaja, bakterijskih i nekih parazitskih infekcija i infestacija.

   Kavlitetna, raznovrsna, bogata ishrana i suplementacija čini bitan segment strategije oporavka Vašeg ljubimca, te na njoj treba insistirati uz bilo koji drugi vid terapijske opcije u tretmanu alopecije.

Panvet tim

Opširnije...

Mast cell tumor - Mastocitom kod pasa i mačaka

   Ova onkološka bolest stručno se naziva mastocitom i čini 15-20% svih tumorskih promena kože kod ljubimaca. Stariji ljubimci i mešanci kod pasa imaju nešto veću sklonost ka ovoj bolesti nevezano za pol. Najčešće se razvijaju oko osme godine života psa, ali postoje slučajevi i da se pojave kod veoma mladih pasa starosti oko 6 meseci.
Od rasa pasa koje su sklonije ovom oboljenju su: bokseri, boston terijeri, labrador i zlatni retriveri, biglovi, mops i šnauceri. Kod boksera je ova bolest najviše zastupljena. Kod mačaka ova bolest se razvija najčešće kod sijamske mačke, u starijem životnom dobu, oko 10 godine života. Klinički znaci, simptomi i lečenje su slični kao kod psa.

Rase podložnije pojavi mastocitoma - mast cell tumora

Kako nastaje i šta je mast cell tumor?

   Mastociti su krvne ćelije, vrsta belih krvnih zrnaca granulocita, koju posebno možemo sresti u vezivnom i potkožnom tkivu, kao i krvnim sudovima i oko nerava koji se nalaze na površinama tela u kontaktu sa spoljnom sredinom (koža, sluzokoža, oralna i nosna šupljina, želudac, pluća, creva) gde imaju funkciju u imunitetu i odbrani organizma od parazita i stranih tela, ulogu u zarastanju povreda, stimulaciji stvaranja novih krvnih sudova itd.

   Njihova uloga u alergijskim mehanizmima je velika, obzirom da su ove ćelije bogate rezervama histamina neophodnog za imunološki odgovor na pretnju, kao i heparinom, i proteolitičkim enzimima koji razgrađuju proteine eventualnih mikroskopskih napadača. Alergijska reakcija je upravo neprimereno jak imunološko-neurološki odgovor na neko strano telo, ili supstancu.

Izgled tipičnog mastocitoma na koži psa, na šapi i pod mikroskopom

   Mastocitom, tj. mast cell tumor, je koncentrisana kolekcija pomenutih mastocita na nekom mestu - najčeće na koži, ili podkožnom tkivu, a ređe u unutrašnjim organima. Kružnog je oblika, varira od 1-5 i više centimetara veličine i tačno je definisanih ivica. Uglavnom nastaje na jednom mestu, sporo raste i može biti praćen pojavom upale okolnog tkiva, ili otokom. Najčešće se nalazi na trupu životinje, peri-analnoj regiji, potom ekstremitetima (često na šapi), a najređe se mogu naći na glavi, ili vratu životinje. Ova promena je uglavnom benigne prirode, ali postoji potencijal za malignitet, kao i stvaranje drugih vrlo opasnih zdravstvenih problema uzrokovanih samom funkcijom mastocitnih ćelija, stoga se preporučuje njegovo pažljivo hirurško odstranjivanje u što ranijem stadijumu.

   Tačan uzrok nastanka mast cell tumora nije poznat, verovatno se radi o reakciji mastocitnih ćelija na neki abnormalan stimulans, kao što je izloženost mikrobiološkim organizmima, alergenu, hroničnoj bolesti, zračenju, određenoj vrsti hrane i UV zračenju. Po uklanjanju tumora, kod približno trećine pasa i manjeg broja mačaka ovaj tumor se može javiti na nekom drugom lokalitetu kože u periodu 2-5 godina od hirurške intervencije.

Simptomi i tipovi mastocitoma

   Simptomi i izgled mast cell tumora su vrlo šarenoliki - variraju u zavisnosti od lokaliteta, stadijuma bolesti, veličine i starosti promene.

   Mastocitomi su uglavnom benigne kvržice na koži i često mogu ličiti na neku drugu kožnu promenu poput masnog tkiva, uboda insekta, bradavice, ili pak ranice na koži (kod agresivnijih oblika). Uglavnom je mesto promene blago crveno, često bez dlake, može svrbeti. Mogu proći meseci pre nego što promena postane vidljiva i opipljiva na dodir.

Mastocitom na koži psa

   Agresivniji oblici bolesti u sebi imaju veći potencijal za malignitet, javlja se ulceracija, ili ranica na koži, brzo rastu, mogu zahvatiti susedna tkiva i limfne čvorove, daju metastaze u druge delove kože i unutrašnje organe, svrab i bol su izraženiji, kao i otok, crvenilo, upala i vodenasti plikovi. Ovakve promene su zastupljene u 10-15% svih slučajeva. Mastociti su u ovom slučaju bitno drugačiji od normalnog tkiva i izmenjenog izgleda gledano pod mikroskopom. Uvećana jetra i uvećana slezina su karakteristični za rašireni rak mastocitnih ćelija, a u plućnoj i trbušnoj maramici može se uočiti prisustvo slobodne tečnosti. Ovakve maligne, ozbiljne i opasne promene češće su moguće kod boksera i mopsa.

Hirurško uklanjanje metastaza agresivnog mastocitoma iz bulbouretralnog tkiva kod mužjaka pulina. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Od ostalih simptoma mogu se spomenuti: želudačni problemi - bol u želudcu, čir želudca i dvanaestopalačnog creva, proliv, povraćanje, melena (crna do krvava stolica, znak krvarenja u digestivnom traktu), gubitak apetita, anoreksija, anemija, zatim teškoće u disanju, veća skolnost burnim alergijskim reakcijama, suzenje očiju, duže krvarenje iz rana, lupanje srca, kratko, plitko i isprekidano disanje - sve zbog velike količine histamina koje ove ćelije nose i puštaju u okolna tkiva (ovo posebno važi ako je sam tumor veliki, agresivniji, ili ima metastaze u blizini ovih organa).

   Anafilaktički šok, je često fatalno stanje i podrzumeva gušenje, velike otoke oralne i nosne sluznice i jezika, pad krvnog pritiska i zastoj srca - češće se može javiti kod životinja koje imaju mast cell tumor, posebno ako se tumorska promena dira i nestručno uklanja. U takvim situacijama potrebno je brzo delovati i dati životinji posebnu antihistaminsku i hipertenzivnu terapiju.

   Upravo zbog šarenolikosti u izgledu, simptomima i ozbiljnosti same promene, određivanje tipa i stadijuma mastocitoma je od velike važnosti.

   Tip tumora mastocitnih ćelija (ili mastocitoma) se ocenjuje prema njegovoj lokaciji na koži, prisutnosti upale, i odstupanju izgledom i funkcijom od normalnih ćelija:

    - Promene 1. stepena imaju ćelije slične normalnim ćelijama sa niskim potencijalom za metastazu i dobru prognozu izlečenja;
    - Promene 2. stepena imaju ćelije nešto izmenjenog izgleda i funkcije u odnosu na normalne mastocite, sa potencijalom za lokalno invazivne metastaze;
    - Promene 3. stepena imaju bitno izmenjene ćelije izgledom i funkcijom u odnosu na normalne mastocite, sa visokim potencijalom za metastazu i lošu prognozu izlečenja.

   Uopšteno gledano, što je ćelija mastocita sličnija normalnim ćelijama, to je bolja prognoza izlečenja.

Mikroskopski pregled i utvrđivanje tipa i stadijuma bolesti. Izvor: Panvet Fejsbuk (@panvetsubotica)

   Simptomi i lečenje takođe zavise i od stadijuma bolesti:

•   Stadijum 1 karakteriše jedan tumor bez metastaza;
•   Stadijum 2 karakteriše jedan tumor sa metastazom u okolne limfne čvorove;
•   Stadijum 3 karakterišu višestruki tumori kože, ili veliki tumor koji je ušao duboko u podkožno tkivo (oko 10% svih mast cell tumora);
•   Stadijum 4 se karakteriše prisustvom tumora, sa metastazama u organu, ili velikim prisustvom ćelija mastocita u krvi.

Dijagnostika i lečenje

   Diferencijalna dijagnostka oboljenja sprovodi se opštim pregledom životinje koja uključuje laboratorijsku i biohemijsku analizu, kao i pažljivom biopsijom tumora iglom. Biopsija može uključivati i uzimanje uzorka iz regionalnog limfnog čvora, pa i same kostne srži - gde mastociti i nastaju, i njihovim patohistološkim pregledom. Ukoliko postoji sumnja na matastaze u dubljim tkivima i organima preporučljivo je uraditi i pregled ultrazvukom i RTG snimak.

Biopsirani uzorak tumora šalje se na patohistološku mikroskopsku analizu

   Posle pregleda biopsiranog uzorka pod mikroskopom i dobijenih rezultata analiza, veterinar određuje strategiju lečenja, koja je za veliki broj promena hirurško uklanjanje tumora.
Uključivanje određenih citostatika (npr. vinblastin + prednizolon) i druge potporne terapije radi se ukoliko je tumor invazivan, sa metastazama u drugim limfnim čvorovima, organima i tkivima.

   Veoma je bitno da se sama hirurška intervencija uradi veoma pažljivo, obično se odstrani nekoliko centimetara više (minimum 3cm) oko tumorske promene na koži i u dubinu, da bi bili sigurni da su sve ćelije time obuhvaćene, a ukoliko su zahvaćeni i susedni limfni čvorovi, pristupa se i njihovom vađenju - time se svodi na minimum moguća komplikacija cepanja mastocitnih ćelija, oslobađanja histamina u njima i pojave komplikacija i anafilaktičkog šoka sa smrtnim ishodom. Ponekad može da se desi i da na mestu nepotpuno otkolonjenog mast cell tumora rana neće da zaraste. Preventivno se životinji pre operacije uključuju medikamenti: H1 i H2 anti-histaminici, a po potrebi i kalcijumski preparati, kortikosteroidi, ihibitori protonske pumpe, srčani antiaritmici, kao i lekovi za regulaciju krvnog pritiska.

Naši veterinari izvode hirurško uklanjanje mast cell tumora kod psa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

Savet

   Bitno je da se ljubimac poštedi teških fizičkih napora, prisustva opšte poznatih alergena (prašina, trava, polen, grinje), sačuva od moguće povrede, češanja i lizanja kožne izrasline i prebaci, po potrebi, preventivno na hipoalergijsku ishranu u periodu od utvrđivanja bolesti do posle hirurške intervencije.

   Ukoliko primetite uporne promene na koži, koje rastu, ili se umnožavaju uvek na istom mestu, promene u ponašanju Vašeg ljubimca, gore navedene simptome, ili ako Vaš ljubimac ima genetske predispozicije za ovu bolest - obratite se što pre veterinaru. Redovni pregledi i praćenje stanja osnova su za lako, jeftino i bezbedno uklanjanje ove često dobroćudne, ali potencijalno vrlo opasne onkološke promene.

Panvet tim

Opširnije...

Popino prase i psi

   Popino prase (Hordeum murinum), poznato i kao mišji (lažni) ječam je jednogodišnja biljka iz porodice trava visine do 40cm, prepoznatljiva po svom karakterističnom klasju. Javlja se na zemljištu izmenjenom pod uticajem čoveka - najčešće u blizini ljudskih naselja, na neobrađenim livadama, ivicama puteva, ruševinama, kamenjarima i sl. Rasprostranjena je u Evropi, delovima Azije, severnoj Africi i zapadnoj obali SAD.

Rasprostranjenost biljke po Evropi

    Premda ova biljka ima niz pozitivnih odlika, čak je i lekovita (početkom Srednjeg veka koristila se kao zamena za ječam, jer ima hranljivo seme, kao i u čajevima za izmokravanje), većina vlasnika i ljubitelja pasa poznaje je kao izuzetan problem.

Opasnosti 

  Oštro klasje sa iglicama popinog praseta oblikovano je tako da se lako zakači i što dublje zabode u krzno, otvore i pregibe na koži životinje koja prolazi zelenom površinom.

Ugao pod kojim su iglice postavljene onemogućava ispadanje, ili lako vađenje.

Najčešća mesta gde možemo pronaći Popino prase kod psa. Izvor: Panvet Fejsbuk (@panvetsubotica)

  Vremenom, tokom kretanja životinje, klas se sve dublje zariva u tkivo i pravi sve veće probleme koji mogu rezultovati bolom, infekcijama, trajnim gubljenjem vida, ili sluha, a ukoliko se udahne - bez adekvatne pomoći može migrirati ka plućima, sinusima, ili čak mozgu, i izazvati gušenje, pa i smrt.

  Posebno su ugroženi dugodlaki psi, kao i oni sa spuštenim ušima, kratkom njuškom i niskim rastom.

Klinička slika

   Ukoliko primetite da Vaš ljubimac u toku, ili neposredno posle šetnje zelenim površinama najednom počne:
- da cvili,
- da krivi glavu na jednu stranu,
- da počne da šepa,
- da mahnito čisti i liže jedno područje kože, ili deo izmedju šapa,
- da se pojačano češe,
- da se pojavljuje sekret iz nosa, ili iz oka koje drži zatvoreno,
- da počinje konstantno da kija i teško diše...
velika je verovatnoća da je došao u kontakt sa popinim prasetom.

  Čak i ako niste primetili ništa u krznu, šapama, uhu i oku tokom provere, može se desiti da je seme već duboko ušlo u kožu, ili sluzokožu. Često ukoliko vlasnici ne primete biljku pomisle da je reč o ubodu insekta.

  Ovi simptomi mogu se primiriti neki period, pa se opet kasnije javiti u još dramatičnijem obimu kako se životinja pokreće, jer popino prase uvek ide ka napred, nikada u nazad - što izaziva nova nadraživanja, svrab, bol, otok, crvenilo, temperaturu, infekciju, krvarenje, apsces kože, pa i ostećenja bubne opne i teške povrede oka i kapaka.

Kada se jednom zabodu - iglice Popinog praseta sve dublje prodiru u tkivo

  Zbog toga vreme je presudan faktor i blagovremeno treba posetiti veterinara da se utvrdi uzrok naizgled nepovezanih i nejasnih simptoma, jer seme popinog praseta u nekim slučajevima  posle nekoliko dana napreduje do dubine od 5-10 cm unutar kože čak do vitalnih organa.

Tretman

  Ako je pregledom kože psa odmah posle šetnje nađeno seme popinog praseta u krznu, ono se relativno lako izvadi pincetom i dezinfikuje se tretirano mesto. Tretman i vađenje popinog praseta treba da sprovede veterinar, posebno ukoliko je nađeno u oku, uhu, genitalijama, ili se duboko zarilo u tkivo i postoje komplikacije i infekcije.

Uklanjanje biljke "Popino prase" iz krzna psa u Panvet veterinarskoj stanici. Ovaj slučaj najbolje ilustruje koliko klasje biljke može napraviti površinskih povreda kože posle samo jedne šetnje na otvorenom. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Ukoliko pokušate da nestručno izvadite klas ove trave, posebno ukoliko je suv, on se lako raspada i zaostaju fragmenti, dok oštre iglice izazivaju još veći bol kod životinje, te je ona spremna da se brani, pa i da ujede. Zato je pravi izazov za veterinara da adekvatno i potpuno, često u anesteziji, izvadi sve segmente biljke. Ponekad ova procedura zahteva i pravu hiruršku intervenciju, inciziju (otvaranje apscesa) i drenažu.

Za uklanjanje Popinog praseta ponekad je potrebna ozbiljna hirurška intervencija

  Uklanjanje iglica iz uha i oka, kao i disajnih i digestivnih organa zahteva posebne instrumente (otoskop, bronhoskop) da bi se locirao i izvadio klas biljke u anesteziji. Posle procedure kao dodatna terapija potrebno je korišćenje lokalnih i sistemskih antibiotika, lekova protiv bolova i dezinfekcionih sredstava nekoliko puta na dan.

Preventiva

  Najjednostavniji način da sprečite probleme sa popinim prasetom jeste da držite svog psa podalje od zaraslih, travnatih područja. Takođe bi trebalo da kosite redovno travu koja se nalazi u Vašem dvorištu. Dobra ideja je i skraćivanje krzna Vašeg psa tokom sezone maj-oktobar, kada su ovi problemi najizraženiji.

  Pregled krzna, očiju, ušiju i šapa posle svake šetnje napolju je obavezan, kako zbog krpelja, uboda insekata, tako i zbog popinog praseta.

  U preventivu spada i blagovremeno javljanje veterinaru ukoliko se primeti neki problem, čime se izbegavaju hitne i hirurške intervencije većeg obima.

Panvet tim

Opširnije...

Alergije kućnih ljubimaca

  Kao i ljudi, Vaš ljubimac može biti alergičan na različite supstance iz svoje okoline, uključujući biljni polen i druge supstance u vazduhu, ili sastojke u hrani. Ove supstance su nazivaju alergeni.
Kada se udahnu, ili apsorbuju kroz kožu, alergeni stimulišu proizvodnju histamina, što dovodi do upale u tkivima, najćečće respiratornog trakta, kože, ili gastrointestinalnog trakta životinje.

  Alergija je u osnovi buran imunološki poremećaj koji uključuje antigene, antitela i bela krvna zrnca monocitno-makrofagnog sistema. Izloženost alergenu dovodi do pojačane sinteze IgE antitela u telu Vašeg ljubimca. Svaki naredni kontakt između alergena i IgE, provocira oslobađanje hemijskih jedinjenja u krvotok životinje: histamina, prostaglandina i heparina - što dovodi do pojave reakcija na telu: svraba, crvenila, otoka, suženja bronhija, kijanja, smetnji pri disanju, proliva i upale kože.
U slučajevima inflamatornog dermatitisa (zapaljenja kože), poremećen je i metabolizam masnih kiselina, na šta takodje treba obratiti pažnju.

Molekul histamina

  Statistika kaže da 1 od 6 pasa ima neki oblik alergije, čak 1/3 svih poseta veterinarima specijalizovanim za malu praksu odlazi na pregled i utvrdjivanje alergija. Takodje, skoro polovina svih dermatoloških problema potiče od alergijskih reakcija.
Kada je u pitanju rasna i genetska predispozicija, alergijama su najčešće skloni terijeri, retriveri, bokseri, dalmatinci, seteri, šnauceri i engleski buldozi. Kod jedne četvrtine pasa ova bolest ima sezonski karakter i javlja se samo u određenim periodima godine.
Kod mačaka i ostalih vrsta životinja respiratorne alergije su manje zastupljene nego kod pasa i uglavnom su to reakcije na odredjene sastojke hrane, lekove, ili ujede insekata i prisustvo parazita.

Najčešći alergeni

Supstanca koja je okidač preterane i burne reakcije imuniteta može biti bilo šta iz okoline Vašeg ljubimca, ipak najčešći alergeni su:
- Poleni drveća, trava i korova
- Kućna prašina
- Grinje
- Kućna hemija
- Materijali poput vune, sintetke i gume
- Parfemi i šamponi
- Duvanski dim
- Pljuvačka buve
- Sredstva protiv buva
- Produkti metabolizma bakterija na koži, ili u crevima
- Lekovi
- Ujedi insekata i prisustvo parazita
- Sastojci hrane - najčešće govedina, mlečni proizvodi, jaja, soja, pšenica i kukuruz...

  Spektar reakcija na izlaganje alergenu zavisi od same količine alergena kao i obima oslobadjanja histamina u telu, te može biti propraćen samo blagim lokalnim crvenilom i svrabom, pa sve do dramatičnih pojava otoka, gušenja, visoke temperature, pa i smrtnog ishoda.

  Na početku je vrlo bitno uraditi diferencijalnu dijagnostiku - posmatrati razvoj bolesti, eliminisati infekcije, parazite, lekove i najčešće alergene sastojke u ishrani, zatim utvrditi tačan alergen (ili skup alergena) u čemu i saradnja vlasnika ima veoma bitnu ulogu. Potom se pristupa adekvatnoj medikamentoznoj terapiji - lokalnoj, ili sistemskoj, imunoterapiji i maksimalnom čuvanju životinje od kontakta sa alergenom koliko je to moguće kroz menjanje njenih navika u ponašanju i ishrani.

  Terapija svih alergija je najčešće dugotrajna, često i doživotna. Potrebna je disciplina i sveobuhvatan pristup lečenju, kao i propratna simptomatska terapija.

Vrste alergija

 Atopije, atopijski dermatitis, alergijska inhalaciona dermatoza

  Najčešći vid alergija su one na čestice iz vazduha i iz neposredne okoline životinje - kao što je polen, grinje i prašina, koje uzrokuju širok spektar, najčešće kožnih, a redje i respiratornih reakcija pasa i mačaka.
Genetska predispozicija i rasa se ovde smatraju značajnim faktorom, jer oko 10% pasa su genetski predispozicionirani da postanu osetljivi na alergene u okruženju. Najčešće su to retriveri, dalmatinci, bokseri, terijeri i sve jedinke koje imaju izrazito svetlu, ili belu dlaku. Obično se javlja u uzrastu između 6 meseci do 3 godine.

Rase sa izrazito svetlim krznom su češće sklone razvoju atopijskog dermatitisa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Znaci alergije se često ispoljavaju sezonski (npr. kod alergija na polen i insekte), ali mogu postojati i tokom cele godine (grinje, prašina). Svrab, suva koža i crvenilo kože je najtipičniji znak.
Noge, lice, uši, kožni nabori i pregibi, kao i stomak su najčešće pogođene oblasti, ali i grebanje po celom telu nije neuobičajeno, što može dovesti do sekundarne infekcije rana bakterijama kao što su Staphylococcus pseudointermedius, ili Malassesia pachydematis, gubitka dlake, iritacije i otoka.

  Ostali znaci atopije uključuju lizanje, ili žvakanje šapa, kao i konstantno trljanje lica, posebno nosa i očiju, hiperpigmentaciju odredjenih regija tela, kašljanje i otežano disanje - astma. Upala spoljašnjeg ušnog kanala (otitis externa) često prati atopijski dermatitis, i ako se neadekvatno leči može dovesti do ozbiljnog stanja - adenoma ušne školjke, koje iziskuje hirurške intervencije.

  Dijagnoza atopije se bazira na istoriji bolesti, kliničkom pregledu i redje na intradermalnom testiranju i/ili serološkom testiranju. Bitno je isključiti alergiju na hranu, kao i prisustvo primarnih infekcija, lekova i parazita koji mogu dati slične simptome.

  Saradnja vlasnika psa, ili mačke je izuzetno bitna, kako u davanju informacija veterinaru, tako i u samoj terapiji koja često uključuje svakodnevno posmatranje, higijenu i menjanje navika u ishrani i ponašanju ljubimca sa alergijom, izolaciji od alergena, terapiji buva i parazita i davanju antialergijskih lekova i imunoterapiji.

  Terapija atopija je dugotrajna, često i doživotna i počinje kada je utvrdjen alergen koga životinja treba da se kloni.

   Pravci u kojima se ide u terapijskom smislu uključuju imunoterapiju - desenzibilizaciju organizma na alergen, najčešće kroz oralno, ili dermalno aplikovanje minimalne količine alergena ne bi li se vremenom organizam ljubimca postupno navikavao na prisustvo iritirajuće supstance.
Ovakav tretman je dugoročna obaveza koja može trajati od 6 meseci do više godina.
Morate biti spremni da sledite uputstva veterinara tačno i budete strpljivi. Ove aplikacije mogu u početku povećati znake alergije. Ako se to desi antihistaminici, kortikosteroidni lekovi, antibiotici i antimikotici (u formi šampona) su često potrebni u početnoj fazi lečenja.

   Drugi pravac je medikamentozni i uključuje upotrebu gore navedenih lekova, najčešće kortikosteroida, redje antihistaminika, antibiotika, ciklosporina, anti-parazitika (poseno onih protiv buva), dok se lekovi protiv povraćanja, proliva, protiv kašlja, vitaminski suplemanti, omega 3 i 6 masne kiseline, šampon sa hlorheksidinom, kremovi i masti koriste po potrebi.

   Kortikosteroidi kao najčešći lekovi kod atopije, u početku se daju u udarnim dozama, a kako vreme odmiče i ima poboljšanja, u odnosu na simptome, doziranje se koriguje tj. smanjuje do najmanje količine leka koji ostvaruje zadovoljavajući terapijski efekat.

 Nutritivna alergija - alergija na hranu

  Za razliku od atopije, kod nutritivne alergije nema dokaza da se radi o genetskoj predispoziciji, kao i o predispoziciji vezanoj za starost, rasu, ili pol životinje. Ova vrsta alergija je redja od alergija na supstance iz neposredne okoline životinje i obuhvata 5-15% svih alergija medju kućnim ljubimcima.

   Što se tiče simptoma, pojave po koži su vrlo slične atopijskom dermatitisu, s tim što mogu uključivati i češće promene stolice, pa i povraćanje životinje.

   Često se desi da kortikosteroidi koji se daju u terapiji atopijskog dermatitisa nemaju zadovoljavajući efekat u preporučenoj dozi pored svih preventivnih mera, što navodi na sumnju da je ipak hrana primarni alergen. Stoga je bitno uraditi dobro diferencijalnu dijagnostiku koja uključuje prvenstveno dugotrajan i strog režim ishrane koja isključuje odredjene vrste hrane (eliminaciona dijeta), aditive i lekove, na osnovu čega se može utvrditi koji nutritivni sastojak pravi problem.

  Ishrana treba da bude uravnotežena i nutritivno potpuna, a da ne sadrži tragove sastojka koji je prethodno korišćen u ishranjeni Vašeg ljubimca.
Vlasnici često ne shvataju da ako i minimalna količina alergena iz hrane kojom je ljubimac ranije hranjen bude prisutna u ovoj novoj eliminacionoj ishrani, neće doći do poboljšanja stanja, a samim tim ni utvrdjivanja da li nov režim ishrane daje rezultate.

  Primena eliminacione dijete traje najčešće 8-12 nedelja i za to vreme dolazi do pozitivnog pomaka i povlačenja simptoma. Danas postoje različite gotove hipoalergijske hrane za pse i mačke koje vlasnicima umnogome olakšavaju posao, takodje možete, uz konsultaciju sa veterinarom, spravljati i domaće hipoalergene obroke.

  Nakon postavljene dijagnoze i poboljšanja stanja uz restriktivnu ishranu baziranu na riži, palenti i povrću u trajanju od 14 dana, u ishranu se sistematski, na 7-10 dana, uvodi jedan po jedan proteinski sastojak obroka (govedina, svinjetina, piletina...) i prati reakcija. Pojava svraba i ranijih simptoma u periodu od 1 sata do 10 dana od uvodjenja novog obroka ukazuje na sastojak hrane koji ne treba koristiti u ishrani, što je i jedino rešenje za ovaj tip alergije, obzirom da medikamenti na nju imaju ograničen efekat.

  Alergija na insekte i parazite

  Kao i ljudi, ljubimci različito i ponekad veoma burno reaguju na ujede komaraca, osa, pčela, obada i mrava, kao i prisustvo parazita koje mogu da nose (najčešće šugaraca i buva). Najčešćim uzročnikom alergijskih stanja pasa i mačaka smatra se pljuvačka buve. 

  Simptomi ove alergijske dermatoze kod pasa i mačaka su iritacija, svrab, crvenilo, a zatim gubitak dlake u predelu ujeda i moguća pojava bubuljica/čvorića, krasti i plikova. Ove pojave se najčešće mogu videti na ledjima prema repu, zatim na abdomenu, nadlaktici, a redje  na glavi i vratu životinje.

 Testom na belom papiru, skarifikatom i mikroskopskim pretragama mogu se relativno lako utvrditi paraziti, ili prisustvo žaoke insekta.

Izgled kože ljubimca sklonog alergijskoj reakciji

  Terapija podrazumeva uništavanje buva i drugih parazita na životinji i u ambijentu, primeni kortikosteroida i antibiotika lokalno i sistemski kada je to neophodno.

 Hormonska hipersenzitivnost

  Najčešće se javlja kod ženki koje su imale česte lažne graviditete, ili neregularne estruse usled dejstva polnih hormona. Kožne promene svojstvene alergijskim reakcijama javljaju se prvenstveno na ledjima i u genitalnoj regiji, praćene otokom vulve i bradavica. Ovo je redak tip alergijskih reakcija i jedino permanantno rešenje je uklanjanje jajnika, gde se poboljšanje i redukcija simptoma vide za 7-10 dana od hirurške intervencije.

  Angioedem i urtikarija

  Takodje redje promene alergijskog tipa, nastale burnom reakcijom imuniteta životinje na prvenstveno fizičke i hemijske faktore kao što su hladnoća, toplota, fizička sila i preterana fizička aktivnost, kontakt sa biljkama, lekovima, hemikalijama i toksinima insekata. Mogu se javiti u svim uzrastima i kod svih vrsta.

  Karakteristika ovih promena je oticanje tkiva kože, jezika i grla - edem, koji se često povlaći u periodu od 24 sata.

  Klinički se ispoljava kao poremećaj gutanja, promena glasa sve do promuklosti, uz čujno disanje i vrtoglavice. Edemi kože i sluzokože daju osećaj napetosti i mogu biti praćeni svrabom. Kod težih slučajeva potrebno je hitno se javiti veterinaru zbog mogućnosti gušenja, a terapija se najčešće svodi na aplikaciju adrenalina i kortikosteroida.

 Kontaktni alergijski dermatitis

  Retko oboljenje pasa i mačaka i nastaje kao reakcija organizma na supstance sa kojima koža životinje dolazi u dodir.

  Specifičnosti ove alergijske reakcije su da promene na koži sporo nastaju i sporo se povlače, a javljaju se najčešće na delovima tela životinje koji nisu prekriveni gustom dlakom - abdomen, skrotum, brada...

  Kao rani simptomi - uočavaju se iritacije, čvorići i kraste, a česti sekundarni simptomi su hiperpigmentacija i keratoza (javljanje kožnih zadebljanja).

  Dijagnoza se relativno lako postavlja na osnovu lokaliteta promene, istorije bolesti i tipičnih kliničkih simptoma, a ukoliko postoji potreba može se potvrditi ponovnim provokativnim izlaganjem alergenu.

  Terapija je uglavnom lokalna i sistemska primena kortikosteroida uz antibiotik širokog spektra.

  Bakterijska hipersenzitivnost

  Ovaj tip alergijske reakcije je prvenstveno karakterističan za pse koji mogu biti osetljivi na toksine stafilokoknih bakterija.

  Sama pojava je retka i može komplikovati tok izlečenja psa. Manifestuje se svrabom, osipom, oštećenjem kože, velikim bubuljicama koje mogu krvariti, crvenim pečatima i koncentričnim krugovima po koži.

  Posle eliminisanja bakterije antibioticima, povlači se i sama promena u roku od nekoliko dana.

Praktični saveti i o čemu voditi računa

  Uz terapiju bilo koje alergijske reakcije, bilo bi poželjno koristiti hipoalergene hrane za kućne ljubimce, preventivno ponoviti tretman protiv buva i čuvati ljubimca najčešćih alergena.

  Često se u praksi pokaže da jedinka ima neadekvatan imunološki odgovor na više alergena, kao i da simptomi alergija na supstancu iz spoljašnje sredine (atopija) lakše nestaju ako se koristi i hipoalergena ishrana.

  Pojačana higijena, pogotovo kod atopičnih dermatitisa izazvanih prašinom, grinjama i polenom pomaže kod fizičkog uklanjanja alergena iz krzna. Takodje upotreba šampona sa hlorheksidinom i antimikotičkih šampona pomaže da se na koži Vašeg ljubimca ne stvori sekundarna bakterijska, ili gljivična infekcija uzrokovana stalnim češanjem i upotrebom kortikosteroidnih lekova.

   Ako zdrav ljubimac svaki dan jede istu hranu mesecima i godinama, postoji dobra šansa da razvije alergiju na neke sastojke iz nje. Kućni ljubimci trebaju raznolikost u ishrani, baš kao i ljudi. Odredjena mesa iz gotovih hrana mogu biti tretirana antibioticima i hormonima koji izazivaju imuni sistem da preterano reaguje. Bitno je kombinovati uz odredjenu ishranu i suplemente kao i primerena domaća jela.

  Proverite da li i koliko u hrani Vašeg psa ima govedine, kukuruza, pšenice, soje, jaja i mlečnih proizvoda - najčešćih alergena.

  Proverite i sa kakvom vrstom tkanina i materijala Vaš ljubimac dolazi u kontakt.

  Šape Vašeg ljubimca sklonog atopiji posle boravka napolju odmah operite, ne dozvolite da se šeta po stanu i tako raznosi alergene koji će mu kasnije predstavljati problem.

  Redovno perite posude za hranu i vodu Vašeg ljubimca. Trudite se da redovno provetravate prostorije gde je Vaš ljubimac ukoliko ima reakcije na prašinu i grinje.

  Vodite računa o periodima vakcinacije i konsultujte veterinara kada je potrebno uraditi vakcinacije ako je ljubimac skoro imao infekciju, ili nailazi period godine kada se alergijska reakcija pojačava.

  Hranu za svog ljubimca čuvajte ako je moguće hermetički zatvorenu, time se onemogućava razmnožavanje grinja u njoj, koje mogu dovesti do alergijske reakcije. Posle odredjenog vremena, treba promeniti mesto, ili prostoriju, gde se čuva hrana iz istog razloga.

Kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet veterinarska stanica Subotica

Opširnije...

Pioderma kod pasa

  Pioderma je gnojna upala kože, tj, stanje gde dolazi do nakupljanja neutrofilnog eksudata (zapaljenskog izliva) na koži.

Pioderma kod psa

  Bakterijske pioderme kod pasa  mogu se podeliti prema dubini infekcije na površinsku i duboku piodermu, a prema etiologiji na primarnu i sekundarnu. Površinska pioderma zahvata epidermis (površinski sloj kože) i dlačne folikule, dok duboka pioderma zahvata dermis, tj. dublje slojeve kože.

  Primarna pioderma se javlja kod bakterijska infekcija kože kod zdravih životinja, dok sekundarna pioderma nastaje nakon primarnih bolesti, gde dolazi do smanjenja zaštitne uloge kože poput: alergija (alergijski dermatits), alergije na hranu i alergije na ujed buva, endokrinopatije (hipotireoidizam), seboreja, parazitske bolesti (demodikoza), gljivične bolesti kože (dermatofitoze), onkoloških bolesti i auto-imune bolesti.

  Kod rasnih pasa koji imaju nabore na koži kao što su: šarpej, mops, engleski buldog, francuski buldog i mastifi - ova kožna bolest se javlja češće nego kod ostalih rasa.

Pioderma je najčešća kod pasa sa naboranom kožom

Uzročnik

  Najčešći uzročnik pioderme kod pasa je Staphylococcus pseudintermedius. Ova bakterija je  vrlo česta kod zdravih jedinki i može da se nađe na sluzokoži usta i u perianalnoj regiji.

  Psi mogu postati preosetljivi na bakterijski antigen stafilokoka, pa se kod atopičnih pasa sa piodermom često u krvnom serumu mogu naći i IgE antitela na stafilokokne antigene.

  Brisom se iz rana mogu izdvojiti i druge bakterije - pripadnici roda Staphilococcus kao što su S.aureus i S.schleiferi. U praksi se mogu sresti i sojevi Pseudomonas aeruginosa , Proteus Spp. i E. coli. Za svaku vrstu bakterije određuje se posebna antibiotska terapija, po antibiogramu - sistemska, ili najčešće kombinovana sa lokalnim kožnim antibiotskim preparatima.

Terapija

   U cilju što boljeg izlečenja dobro je kombinovati dve vrste antibiotika, lokalno na ranu i sistemski - oralnim putem, putem injekcija , ili infuzije. Takođe, potrebno je ranu čistiti antiseptičnim rastvorima, davanje ljubimcu suplemenata za poboljšanje imuniteta, kao i uključiti hipo-alergenu ishranu koja može značajno doprineti smanjivanju simptoma.
  Terapija ne treba da traje kraće od mesec dana, čak i onda kada je stanje kože vidno bolje u kratkom vremenskom periodu. Nažalost, neke pioderme se i pored zadovoljavajuće terapije mogu iznova ponavljati, što zahteva duži i sveobuhvatniji tretman, korekciju ponašanja, ishrane i suplementaciju, kao i pronalaženje i otklanjanje primarnog uzroka koji do njih dovodi (buve, alergije, paraziti, gljivice...).

Pioderma

  Vrlo je važno, ukoliko vlasnik kod svog psa primeti pojavu gnojnih promena na koži, da se obrati svom veterinaru koji će uključiti adekvatnu antibiotsku terapiju, a pored nje i propratnu lokalnu terapiju na mestima gde se nalaze promene na koži.

Panvet tim

Opširnije...