13. 12. 2016.

Terapija bola i rizici u hirurgiji životinja


Terapija bola u hirurgiji životinja - Panvet

   Veterinarska medicina, kao i humana medicina, postaje sve više sofisticirana grana, gde pacijenti nisu samo obični kućni ljubimci - oni su članovi porodica u kojima žive. 
Kućni ljubimac nije plišana igračka, koja je interesantna samo dok je nova, već živo biće, koje ima svoj životni vek i zasluzuje poštovanje, brigu, požrtvovanost "vlasnika", kao i pažnju koju svaki živi stvor traži svojim prisustvom u porodici u zamenu za neizmernu ljubav koju pruža svojim ukućanima.

   Možda je ovakav uvod izlišan, već puno puta rečen i objavljen kao stav koji je opšte prihvaćen u krugovima ljudi koji zaista vole životinje i žele da im pomognu, ali - da li je u redu pomoći životinji, ili uraditi nešto, a da ne biramo za nju (i umesto nje) najbolje rešenje i najmanje bolnu i bezbednu soluciju?!

   Ovaj tekst, biće posvećen jednom velikom tekućem problemu, koji je opšte prisutan u svakodnevnoj praksi kod nas, a nastao je otvaranjem velikog broja ambulanti koje se bave hirurgijom, ili pokušavaju da se bave hirurgijom...

   Da li je ta hirurgija i opravdana, dobro protokolisana, da li su ispraćene sve moguće stavke i predupređene eventualne komplikacije vrlo kompleksnog dela hirurgije koji se zove anestezija - tema je za razmišljanje ... a svima koji svoje ljubimce podvrgavaju takvom zahvatu, ovo je poziv da stave prst na čelo i zapitaju se, da li je oprvadano da neko ko ne odlucuje o svemu tome i završi na operacionom stolu, trpi BOL!


ANESTEZIJA I BOL


Lekovi u opštoj anesteziji - Panvet veterinarska stanica Subotica
Opšta anestezija podrazumeva primenu posebnih grupa lekova koji kroz intravensku (IV) liniju, ili preko organa za disanje, organizmu obezbeđuju preduslove za kvalitetnu hirurgiju: 
  • potpuno odsustvo svesti - san/koma, i njegovo održavanje kod dužih i kompleksnijih hirurgija (amnezija, hipnoza, sedacija, gasna anestezija), 
  • mišićnu relaksaciju (miorelaksacija, paraliza) 
  • i odsustvo bola (anelgezija) u toku operacije i posle. 

   Anestezija
je vremenski ograničeno, medikamentima izazvano stanje slično komi - a svi smo negde pročitali da vrlo često osobe koje su u komi mogu da čuju šta se dešava oko njih, osete bol i nadražaje, ali ne mogu da odreaguju na očekivan način.

   Laicima je manje poznato da to što životinja "spava" i što je "opuštena" pod dejstvom medikamenata u anesteziji, ne znači i da ne trpi velike bolove tokom hirurgije, već samo nema načina da to i iskaže! To je teško psihološko stanje gde pacijent, kome nisu dati i analgetici u sklopu anestezije, dug vremenski period proživljava pravu agoniju, mučenje i strah, a pritom je paralisan.
   Ovo stanje svakako ostavlja posledice na ponašanje pacijenta, a može dovesti i do velikih komplikacija, pa i smrtnog ishoda u toku same hirurgije, kao i post-operativnog oporavka.

   U tabeli vidimo da su analgetici posebna vrsta lekova koja mora, po svim savremenim medicinskim protokolima u razvijenim zemljama, biti uključena u medikamente koji se koriste u opštoj anesteziji, a čije se korišćenje često u veterini prenebegava iz raznih razloga - finansijske uštede, brzine sprovodjenja, pa čak i zato što deo praktičara smatra da nije bitno da budu dati pacijentu! Zaboravlja se pritom da zdravlje u najužem smislu te reči podrazumeva odsustvo bolesti, slabosti i BOLA.

   Kod nas, na žalost, u veterinatrskoj medicini, obavezujući protokoli u koje su ukljičeni lekovi protiv bolova ne postoje (ili se ne poštuju) - sve se svodi na savest samog praktičara i odgovornost prema pacijentu, makar to bio i "samo" pas, mačka, zec, kornjača, morsko prase, ptica...

Pravilna priprema hirurške površine

   Hirurgija i anestezija se često svode na datu injekciju lekova koji imaju dejstvo sedativa/hipnotika (leka za uspavljivanje) i mišićnog relaksanta - bez postavljanja venske kanile, bez uključivanja infuzije za vreme operativnog zahvata, bez poštovanja sepse i antisepse, bez monitoringa vitalnih parametara za vreme intervencije, bez pranja ruku?!... kao nekada davno, kao da ne želimo da se bar malo i koliko je u našoj mogućnosti priblizimo savremenoj veterinaraskoj medicini, kao da nam je baš svejedno...



Medikamenti, adekvatna oprema i uslovi su uslov dobre hirurgije - Panvet
Adekvatni medikamenti, sterilna oprema i uslovi u kojima se vrši hirurška intervencija su osnov moderne hirurške prakse u veterini danas. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Na žalost, svako od nas je u osvojoj okolini, ili na svojoj koži iskusio šta znači bol i koje muke proživljava osoba koja je sa njim suočena. Zašto mislimo da se na životinje tako nešto ne odnosi!?
   Palijativna medicina - terapija bola je nešto, što se mora poštovati i postoji da bi se bol neutralisao, ili bar smanjio na mogući minimum. Bol i sterilnost su najosnovnija stvar na kojoj potencira savremena anesteziologija i hirurgija, i to je jedini put ka bezbednijoj hirurškoj intervenciji, koja osigurava dugo i dobro zdravlje Vašeg ljubimca.


ANESTEZIJA I RIZICI


   Anestezija, bila ona lokalna, ili opšta, je najopasniji medicinski zahvat koji se može primeniti, jer svaka nepažnja (čak i kod banalne operacije) može izazvati fatalne posledice.
   Samim tim svaka hirurška intervencija, čija je i anestezija deo, podrazumeva odredjeni rizik. U veterini je taj rizik i veći nego u humanoj medicini - različitost vrsta, nemogućnost saznanja o nekim genetskim anomalijama i stečenim manama, kao i često nemogućnost kompletnog preoperativnog pregleda koji je svakako obavezan u humanoj medicini - svi ovi faktori povećavaju procenat rizika.


Naš tim izvodi enteropeksiju - hirurško fiksiranje segmenta creva za trbušni zid kod mačeta starog 4 nedelje. Foto Panvet Instagram (@pan_vet)
    Da bi se rizik sveo na minimum, potrebno je potrošiti i malo preoperativnog vremena za pacijenta - uraditi neke osnovne kliničke preglede, rendgensko snimanje, EKG, ultrazvuk, krvne pretrage i sl. da bi se donela ispravna odluka o tome da li je pacijent sposoban, ili ne, da podnese intervenciju, objasniti sve moguće rizike vlasniku i za pacijenta pripremiti dobru preoperativnu medikaciju, koristiti sterilnu opremu i obezbediti sterilne uslove za rad.

   Takođe, potrebno je, u zavisnosti od tipa operacije, dati i adekvatno dozirati pacijentu i prateće lekove radi prevencije neželjenih dogadjaja: povraćanja, krvarenja, tromboze, infekcije, aritmije srca, zastoja u srčanom radu... obezbediti adekvatne antiseptičke rastvore, infuziju i antišok terapiju. Svo vreme operacije praćenje vitalnih parametara je obavezno.

DA LI JE JEFTINO OPRAVDANO?!


   Naravno, treba napomenuti da ovakva (ispravna) procedura iziskuje više utrošenog vremena kod veterinara, dobru opremljenost dijagnostičkim sredstvima, sterilnim potrošnim materijalom i medikamentima same ambulante, kao i to da je finansijski malo zahtevnija za vlasnika. Takodje treba (opet) napomenuti da Vaš voljeni kućni ljubimac i svako živo biće to zaslužuju.

Sterilni instrumenti i potrošni sanitetski materijal imaju svoju cenu, kao i medikamenti koji se koriste u hirurgiji. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
   Veliki broj operativnih zahvata koji se izvode, pod velom "besplatnih", ili jeftinih, a sveprisutnih u našoj zemlji, degradiraju sve navedeno i ne omogućavaju kvalitetan i korektan odnos prema pacijentu, jednom rečju pacijent trpi bol svo vreme hirurške intervencije i izložen je velikom riziku od infekcije, sepse, mučnine, povraćanja, srčanih, cirkulatornih i bubrežnih problema itd. 

   Pod velom navodne humanosti, brige za životinje, ali i pod pritiskom tržišne konkurencije, hirurgija se "odradjuje" i u garažama, na dvorištima, bez monitoringa vitalnih parametara, u apsolutno nesterilnim uslovima, u neadekvatnim uslovima u ambulantama i sa nesterilnom opremom, nekad i bez hirurških rukavica!?, od strane kolega nesvesnih rizika i po njihovo zdravlje uzrokovanog takvim ponašanjem i razmišljanjem...

Aparati za monitoring vitalnih parametara životinje u toku hirurgije i gasna anestezija - komforan način održavanja sedacije
Aparati za monitoring vitalnih parametara životinje u toku hirurgije i gasna anestezija - komforan način održavanja sedacije. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica

   Da li ovaj tekst poslužiti i pružiti opomenu vlasnicima, kolegama, društvima za zaštitu životinja, ljudima koji rade i omogućavaju ovakve hirurške intervencije i ambulantama u kojima se neko uči veterini... nadamo se!

   U svakom slučaju potrebno je sagledati i razumeti, stvoriti širu sliku, šta znači hirurgija i zapitati se da li je nešto što je "besplatno", "jeftinije", "rutinski" i "oduvek" dobro za naše voljene sa aspekta rizika od gubitka njihovog života.

Dežurna veterinarska ambulanta Panvet Subotica

Panvet tim

28. 11. 2016.

Ljubimci i hladno vreme


Ljubimci i hladno vreme - Panvet moj veterinar blog

   Jesenji, a pogotovo zimski period godine iziskuju posebnu pažnju vlasnika ljubimaca. Potrebna je adekvatna priprema same životinje kao i njenog staništa, bilo da je ono u Vašem domu, ili u dvorištu.

   Ovo je najteži period godine za sve životinje na ovim geografskim prostorima sa aspekta nedostatka hrane, sveže vode i pronalaska adekvatnog staništa. Najviše divljih životinja, lutalica u urbanim prostorima, kao i ljubimaca koji žive napolju strada u zimskom periodu od hipotermije i bolesti uzrokovanih gore napomenutim faktorima.

   Hipotermija je stanje uzrokovano niskom spoljnom temperaturom, kada telo ne uspeva da održi normalnu telesnu temperaturu potrebnu za cirkulaciju, imunitet i metaboličke procese.
Kao rezultat toga u organizmu se javlja čitav niz poremećaja vezanih za probleme zglobno-koštanih struktura, drhtavice, pada imuniteta, infekcija, depresije, slabosti i loše cirkulacije.


Zimske radosti pasa - Panvet blog
Samo zdrav pas može uživati u zimskim radostima

   Kako se stanje pogoršava, dolazi do pojave promrzlina perifernih delova tela (uši, šape, rep) gde smrznuta područja izgledaju tamno, ili crno, jer smrznuti delovi tkiva odumiru.
Takodje možemo primetiti neuobučajeno ponašanje, nemogućnost kretanja, neurološke ispade, probleme u srčanom radu i disanju. Hipotermija može biti životno opasna u roku od nekoliko sati ukoliko na vreme ne primetimo znake i ljubimca na vreme ne utoplimo.

Krzno jeste dobar izolator i donekle štiti ljubimca od hladnoće, ali njegova funkcija nije dovoljna ukoliko su temperature izrazito niske, ukoliko je ljubimac konstantno napolju, ako imamo kratkodlaku rasu, ukoliko je dlaka skraćena, ili mokra.

Utoplite psa - Panvet blog
Utoplite svog ljubimca tokom hladnih dana bilo da je u Vašem domu, ili u svojoj kućici

   Bolesti kao što su artritis (upala zglobova), viroze, urinarne infekcije, oboljenja uha i stanja povezana sa nedostatkom vitamina i ostalih nutrijenata su upravo najizraženija u ovom periodu godine. Tu su i trovanja rodentocidima (otrovi za glodare), antifrizom i drugim hemikalijama za odmrzavanje koji se koriste  domaćinstvu i na čije sigurno odlaganje morate obratiti posebnu pažnju. Životinje su vrlo radoznale, onjušiće i probati svaku tečnost koju vide da vlasnik upotrebljava, ili ju je ostavio na dostupnom mestu.

   Nedostatak hrane i sveže vode su veliki egzistencijalni problem za svaku životinju na otvorenom. Ljubimca kog imate u dvorištu potrebno je hraniti obilnije i kaloričnijom hranom, jer će više energije biti potrebno za zagrevanje tela i održavanje dobrog imuniteta.
Ukoliko imate uslova, ostavite zrnevlje, ili komadiće hleba za ptice u svom dvorištu. Pomozite ljutalicama, Vaš gest može sačuvati njihov život.

   Sneg u urbanim područijima nije dobra zamena za svežu vodu, jer je pun čestica prašine, zagadjenja i bakterija. Vaš ljubimac može dobiti i razna bakterijska zapaljenja konzumirajući vodu od otopljenog snega. Takodje so kojim se posipaju ulice treba očistiti sa šapa da ne bi došlo do iritacije. Šape ukoliko je potrebno možete namazati kremom, ili vazelinom posle šetnje i kupanja.


Šape u snegu


Psi i hladno vreme


   Većina pasa u našoj zemlji su dvorišni psi, koji i hladne dane provode vani. Da bi im olakšali boravak, potrebno je dobro iznutra izolovati kućicu za pse od vlage, postaviti im parče tkanine, jastuk, ili ćebe na kom će moći da leže i zaštite se od zime. Sama kućica ne sme biti prevelika za psa i mora biti u zavetrini, jer veći prostor neće moći da se ugreje toplotom tela.

   Psa je potrebno češće i kaloričnije hraniti u hladnom periodu godine (neka istraživanja kažu da kalorijsko povećanje može biti i do 25%), redovno psa šetati, proveravati da li postoje paraziti na njegovoj koži kao i eventualne promrzline i voditi redovno na kontrole kod veterinara. Psi koji stalno borave napolju su posebno skloni artritisu u starijem dobu, pogotovo ako izolacija kućice nije adekvatna. Ukoliko su posebno niske temperature, preporuka je da ipak psa pustite u garažu, ili terasu kuće da bude u adekvatnom privremenom skloništu. Ne upotrebljavajte metalne posude za hranu i vodu, jer će se zimi one lako zamrznuti.

Pas u snegu - Panvet blog
Većina pasa dobro podnosi hladne dane u adekvatnu pripremu i negu
   Male i kratkodlake rase pasa (maltezer, jorkširski terijer, pinč, mops, pudl itd.) moraju se čuvati u zatvorenom i toplom prostoru Vašeg doma. Takvi psi nisu navikli na temperaturne promene i bez oklevanja im tokom šetnje obucite kaputić tokom kišnih i hladnih dana. Kod pasa koji imaju gustu dlaku, koja ih štiti od zime, kaputići nisu potrebni, ali je zato potrebno redovno održavati dlaku češljanjem i četkanjem. Na taj način otklanjamo staru dlaku, masiramo kožu i time istovremeno poboljšavamo rast nove dlake. Rasčešljana i čista dlaka osigiurava bolju toplotnu izolaciju. Posle svake šetnje psa treba dobro obrisati peškirom, ili osušiti fenom ukoliko je mokar.

   Obratite pažnju i na regulaciju temperature u stanu - suv, previše topao vazduh, ili promaja vrlo lako mogu izazvati prehladu ljubimca, te je potrebno naći im adekvatan prostor za boravak i spavanje koji nije pored grejnih tela, ili pored prozora, ulaznih i balkonskih vrata.

   Ljubimci koji ostaju svo vreme zatvoreni u kući manje se kreću i skloniji su gojenju, tako da treba pripaziti koliko jedu i po potrebi malo smanjiti obroke i povećati njihovu aktivnost igrom, ili šetnjom napolju.


Mačke


   Većina dvorišnih mačaka vrlo brzo nadje adekvatno sklonište već u prvim hladnijim danima jeseni. Potrebno ih je češće hraniti, davati sveže vode, čuvati od trovanja i voditi računa da ih ne povredite - jer se vrlo često desi da se zavuku u kotlarnice, ili pod haubu automobila. Iz tog razloga savet je da pre pokretanja motora, ili agregata proverite da nije neka maca na nepredvidjenom mestu.


Mačka u snegu - Panvet blog
Mačke traže adekvatno skrovište tokom hladnog perioda

   Kućne mace se mogu više linjati zbog toplog i suvog vazduha u prostorijama. Obzirom da se mačke stalno sredjuju i ližu svoje krzno, povećna količina dlaka može dovesti do digestivnih smetnji.
Razne igračke, skrovišta i grebalice pomoći će Vašem ljubimcu da ima zanimaciju tokom hladnih dana i ne ošteti nameštaj u domu.
   Mačke sklone gojenju staviti na redukovan režim ishrane, jer su u zimskom periodu posebno neaktivne.

Kunići, gmizavci, ptice


   Kunići i zamorčići prirodno preko zime jedu više, stvaraju mastan podkožan sloj i gušće krzno. Potrebno im je više sveže hrane i vode nego u toplijem periodu godine.

Morsko prase - Panvet blog

   Svi gmizavci - kao hladnokrvne životinje, posebno su osetljivi na temperaturna kolebanja. Čak i niže temperature koje nisu u minusu, kao i boravak na promaji, mogu dovesti do upale pluća kod gmizavaca.

   Tropske ptice takodje nisu naviknute na hladne dane. Kavez treba da bude u osunčanoj prostoriji, daleko od izvora grejanja, ili hladnoće, sa uvek dostupnom svežom vodom.

Hipotermija ljubimaca
Za uvećanje kliknite na sliku (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Dežurna veterinarska ambulanta Panvet Subotica

Panvet tim

10. 09. 2016.

Alergije kućnih ljubimaca

Alergije kod životinja - kućnih ljubimaca, Panvet veterinarska stanica

  Kao i ljudi, Vaš ljubimac može biti alergičan na različite supstance iz svoje okoline, uključujući biljni polen i druge supstance u vazduhu, ili sastojke u hrani. Ove supstance su nazivaju alergeni.
Kada se udahnu, ili apsorbuju kroz kožu, alergeni stimulišu proizvodnju histamina, što dovodi do upale u tkivima, najćečće respiratornog trakta, kože, ili gastrointestinalnog trakta životinje.

  Alergija je u osnovi buran imunološki poremećaj koji uključuje antigene, antitela i bela krvna zrnca monocitno-makrofagnog sistema. Izloženost alergenu dovodi do pojačane sinteze IgE antitela u telu Vašeg ljubimca. Svaki naredni kontakt između alergena i IgE, provocira oslobađanje hemijskih jedinjenja u krvotok životinje: histamina, prostaglandina i heparina - što dovodi do pojave reakcija na telu: svraba, crvenila, otoka, suženja bronhija, kijanja, smetnji pri disanju, proliva i upale kože.
U slučajevima inflamatornog dermatitisa (zapaljenja kože), poremećen je i metabolizam masnih kiselina, na šta takodje treba obratiti pažnju.

Histamin - hemijska supstanca Panvet
Molekul histamina
  Statistika kaže da 1 od 6 pasa ima neki oblik alergije, čak 1/3 svih poseta veterinarima specijalizovanim za malu praksu odlazi na pregled i utvrdjivanje alergija. Takodje, skoro polovina svih dermatoloških problema potiče od alergijskih reakcija.
Kada je u pitanju rasna i genetska predispozicija, alergijama su najčešće skloni terijeri, retriveri, bokseri, dalmatinci, seteri, šnauceri i engleski buldozi. Kod jedne četvrtine pasa ova bolest ima sezonski karakter i javlja se samo u određenim periodima godine.
Kod mačaka i ostalih vrsta životinja respiratorne alergije su manje zastupljene nego kod pasa i uglavnom su to reakcije na odredjene sastojke hrane, lekove, ili ujede insekata i prisustvo parazita.


Najčešći alergeni


Supstanca koja je okidač preterane i burne reakcije imuniteta može biti bilo šta iz okoline Vašeg ljubimca, ipak najčešći alergeni su:
- Poleni drveća, trava i korova
- Kućna prašina
- Grinje
- Kućna hemija
- Materijali poput vune, sintetke i gume
- Parfemi i šamponi
- Duvanski dim
- Pljuvačka buve
- Sredstva protiv buva
- Produkti metabolizma bakterija na koži, ili u crevima
- Lekovi
- Ujedi insekata i prisustvo parazita
- Sastojci hrane - najčešće govedina, mlečni proizvodi, jaja, soja, pšenica i kukuruz...

  Spektar reakcija na izlaganje alergenu zavisi od same količine alergena kao i obima oslobadjanja histamina u telu, te može biti propraćen samo blagim lokalnim crvenilom i svrabom, pa sve do dramatičnih pojava otoka, gušenja, visoke temperature, pa i smrtnog ishoda.

  Na početku je vrlo bitno uraditi diferencijalnu dijagnostiku - posmatrati razvoj bolesti, eliminisati infekcije, parazite, lekove i najčešće alergene sastojke u ishrani, zatim utvrditi tačan alergen (ili skup alergena) u čemu i saradnja vlasnika ima veoma bitnu ulogu. Potom se pristupa adekvatnoj medikamentoznoj terapiji - lokalnoj, ili sistemskoj, imunoterapiji i maksimalnom čuvanju životinje od kontakta sa alergenom koliko je to moguće kroz menjanje njenih navika u ponašanju i ishrani.

  Terapija svih alergija je najčešće dugotrajna, često i doživotna. Potrebna je disciplina i sveobuhvatan pristup lečenju, kao i propratna simptomatska terapija.


Vrste alergija


 Atopije, atopijski dermatitis, alergijska inhalaciona dermatoza


  Najčešći vid alergija su one na čestice iz vazduha i iz neposredne okoline životinje - kao što je polen, grinje i prašina, koje uzrokuju širok spektar, najčešće kožnih, a redje i respiratornih reakcija pasa i mačaka.
Genetska predispozicija i rasa se ovde smatraju značajnim faktorom, jer oko 10% pasa su genetski predispozicionirani da postanu osetljivi na alergene u okruženju. Najčešće su to retriveri, dalmatinci, bokseri, terijeri i sve jedinke koje imaju izrazito svetlu, ili belu dlaku. Obično se javlja u uzrastu između 6 meseci do 3 godine.

Atopijski dermatitis kod pasa i mačaka Panvet veterinarska stanica
Rase sa izrazito svetlim krznom su češće sklone razvoju atopijskog dermatitisa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)
  Znaci alergije se često ispoljavaju sezonski (npr. kod alergija na polen i insekte), ali mogu postojati i tokom cele godine (grinje, prašina). Svrab, suva koža i crvenilo kože je najtipičniji znak.
Noge, lice, uši, kožni nabori i pregibi, kao i stomak su najčešće pogođene oblasti, ali i grebanje po celom telu nije neuobičajeno, što može dovesti do sekundarne infekcije rana bakterijama kao što su Staphylococcus pseudointermedius, ili Malassesia pachydematis, gubitka dlake, iritacije i otoka.

  Ostali znaci atopije uključuju lizanje, ili žvakanje šapa, kao i konstantno trljanje lica, posebno nosa i očiju, hiperpigmentaciju odredjenih regija tela, kašljanje i otežano disanje - astma. Upala spoljašnjeg ušnog kanala (otitis externa) često prati atopijski dermatitis, i ako se neadekvatno leči može dovesti do ozbiljnog stanja - adenoma ušne školjke, koje iziskuje hirurške intervencije.

  Dijagnoza atopije se bazira na istoriji bolesti, kliničkom pregledu i redje na intradermalnom testiranju i/ili serološkom testiranju. Bitno je isključiti alergiju na hranu, kao i prisustvo primarnih infekcija, lekova i parazita koji mogu dati slične simptome.

  Saradnja vlasnika psa, ili mačke je izuzetno bitna, kako u davanju informacija veterinaru, tako i u samoj terapiji koja često uključuje svakodnevno posmatranje, higijenu i menjanje navika u ishrani i ponašanju ljubimca sa alergijom, izolaciji od alergena, terapiji buva i parazita i davanju antialergijskih lekova i imunoterapiji.

  Terapija atopija je dugotrajna, često i doživotna i počinje kada je utvrdjen alergen koga životinja treba da se kloni.

   Pravci u kojima se ide u terapijskom smislu uključuju imunoterapiju - desenzibilizaciju organizma na alergen, najčešće kroz oralno, ili dermalno aplikovanje minimalne količine alergena ne bi li se vremenom organizam ljubimca postupno navikavao na prisustvo iritirajuće supstance.
Ovakav tretman je dugoročna obaveza koja može trajati od 6 meseci do više godina.
Morate biti spremni da sledite uputstva veterinara tačno i budete strpljivi. Ove aplikacije mogu u početku povećati znake alergije. Ako se to desi antihistaminici, kortikosteroidni lekovi, antibiotici i antimikotici (u formi šampona) su često potrebni u početnoj fazi lečenja.

   Drugi pravac je medikamentozni i uključuje upotrebu gore navedenih lekova, najčešće kortikosteroida, redje antihistaminika, antibiotika, ciklosporina, anti-parazitika (poseno onih protiv buva), dok se lekovi protiv povraćanja, proliva, protiv kašlja, vitaminski suplemanti, omega 3 i 6 masne kiseline, šampon sa hlorheksidinom, kremovi i masti koriste po potrebi.

   Kortikosteroidi kao najčešći lekovi kod atopije, u početku se daju u udarnim dozama, a kako vreme odmiče i ima poboljšanja, u odnosu na simptome, doziranje se koriguje tj. smanjuje do najmanje količine leka koji ostvaruje zadovoljavajući terapijski efekat.

 Nutritivna alergija - alergija na hranu


  Za razliku od atopije, kod nutritivne alergije nema dokaza da se radi o genetskoj predispoziciji, kao i o predispoziciji vezanoj za starost, rasu, ili pol životinje. Ova vrsta alergija je redja od alergija na supstance iz neposredne okoline životinje i obuhvata 5-15% svih alergija medju kućnim ljubimcima.

Svrab je jedan od najčešćih simptoma alergije kod pasa i mačaka


   Što se tiče simptoma, pojave po koži su vrlo slične atopijskom dermatitisu, s tim što mogu uključivati i češće promene stolice, pa i povraćanje životinje.

   Često se desi da kortikosteroidi koji se daju u terapiji atopijskog dermatitisa nemaju zadovoljavajući efekat u preporučenoj dozi pored svih preventivnih mera, što navodi na sumnju da je ipak hrana primarni alergen. Stoga je bitno uraditi dobro diferencijalnu dijagnostiku koja uključuje prvenstveno dugotrajan i strog režim ishrane koja isključuje odredjene vrste hrane (eliminaciona dijeta), aditive i lekove, na osnovu čega se može utvrditi koji nutritivni sastojak pravi problem.

  Ishrana treba da bude uravnotežena i nutritivno potpuna, a da ne sadrži tragove sastojka koji je prethodno korišćen u ishranjeni Vašeg ljubimca.
Vlasnici često ne shvataju da ako i minimalna količina alergena iz hrane kojom je ljubimac ranije hranjen bude prisutna u ovoj novoj eliminacionoj ishrani, neće doći do poboljšanja stanja, a samim tim ni utvrdjivanja da li nov režim ishrane daje rezultate.

  Primena eliminacione dijete traje najčešće 8-12 nedelja i za to vreme dolazi do pozitivnog pomaka i povlačenja simptoma. Danas postoje različite gotove hipoalergijske hrane za pse i mačke koje vlasnicima umnogome olakšavaju posao, takodje možete, uz konsultaciju sa veterinarom, spravljati i domaće hipoalergene obroke.

  Nakon postavljene dijagnoze i poboljšanja stanja uz restriktivnu ishranu baziranu na riži, palenti i povrću u trajanju od 14 dana, u ishranu se sistematski, na 7-10 dana, uvodi jedan po jedan proteinski sastojak obroka (govedina, svinjetina, piletina...) i prati reakcija. Pojava svraba i ranijih simptoma u periodu od 1 sata do 10 dana od uvodjenja novog obroka ukazuje na sastojak hrane koji ne treba koristiti u ishrani, što je i jedino rešenje za ovaj tip alergije, obzirom da medikamenti na nju imaju ograničen efekat.

  Alergija na insekte i parazite


  Kao i ljudi, ljubimci različito i ponekad veoma burno reaguju na ujede komaraca, osa, pčela, obada i mrava, kao i prisustvo parazita koje mogu da nose (najčešće šugaraca i buva). Najčešćim uzročnikom alergijskih stanja pasa i mačaka smatra se pljuvačka buve. 

  Simptomi ove alergijske dermatoze kod pasa i mačaka su iritacija, svrab, crvenilo, a zatim gubitak dlake u predelu ujeda i moguća pojava bubuljica/čvorića, krasti i plikova. Ove pojave se najčešće mogu videti na ledjima prema repu, zatim na abdomenu, nadlaktici, a redje  na glavi i vratu životinje.

 Testom na belom papiru, skarifikatom i mikroskopskim pretragama mogu se relativno lako utvrditi paraziti, ili prisustvo žaoke insekta.

Izgled kože ljubimca sklonog alergiji, Panvet veterinarska stanica
Izgled kože ljubimca sklonog alergijskoj reakciji
  Terapija podrazumeva uništavanje buva i drugih parazita na životinji i u ambijentu, primeni kortikosteroida i antibiotika lokalno i sistemski kada je to neophodno.

 Hormonska hipersenzitivnost


  Najčešće se javlja kod ženki koje su imale česte lažne graviditete, ili neregularne estruse usled dejstva polnih hormona. Kožne promene svojstvene alergijskim reakcijama javljaju se prvenstveno na ledjima i u genitalnoj regiji, praćene otokom vulve i bradavica. Ovo je redak tip alergijskih reakcija i jedino permanantno rešenje je uklanjanje jajnika, gde se poboljšanje i redukcija simptoma vide za 7-10 dana od hirurške intervencije.

  Angioedem i urtikarija


  Takodje redje promene alergijskog tipa, nastale burnom reakcijom imuniteta životinje na prvenstveno fizičke i hemijske faktore kao što su hladnoća, toplota, fizička sila i preterana fizička aktivnost, kontakt sa biljkama, lekovima, hemikalijama i toksinima insekata. Mogu se javiti u svim uzrastima i kod svih vrsta.

  Karakteristika ovih promena je oticanje tkiva kože, jezika i grla - edem, koji se često povlaći u periodu od 24 sata.

  Klinički se ispoljava kao poremećaj gutanja, promena glasa sve do promuklosti, uz čujno disanje i vrtoglavice. Edemi kože i sluzokože daju osećaj napetosti i mogu biti praćeni svrabom. Kod težih slučajeva potrebno je hitno se javiti veterinaru zbog mogućnosti gušenja, a terapija se najčešće svodi na aplikaciju adrenalina i kortikosteroida.

 Kontaktni alergijski dermatitis


  Retko oboljenje pasa i mačaka i nastaje kao reakcija organizma na supstance sa kojima koža životinje dolazi u dodir.

  Specifičnosti ove alergijske reakcije su da promene na koži sporo nastaju i sporo se povlače, a javljaju se najčešće na delovima tela životinje koji nisu prekriveni gustom dlakom - abdomen, skrotum, brada...

  Kao rani simptomi - uočavaju se iritacije, čvorići i kraste, a česti sekundarni simptomi su hiperpigmentacija i keratoza (javljanje kožnih zadebljanja).

  Dijagnoza se relativno lako postavlja na osnovu lokaliteta promene, istorije bolesti i tipičnih kliničkih simptoma, a ukoliko postoji potreba može se potvrditi ponovnim provokativnim izlaganjem alergenu.

  Terapija je uglavnom lokalna i sistemska primena kortikosteroida uz antibiotik širokog spektra.


Alergjska reakcija uzrokuje konstantno češanje životinje



  Bakterijska hipersenzitivnost


  Ovaj tip alergijske reakcije je prvenstveno karakterističan za pse koji mogu biti osetljivi na toksine stafilokoknih bakterija.

  Sama pojava je retka i može komplikovati tok izlečenja psa. Manifestuje se svrabom, osipom, oštećenjem kože, velikim bubuljicama koje mogu krvariti, crvenim pečatima i koncentričnim krugovima po koži.

  Posle eliminisanja bakterije antibioticima, povlači se i sama promena u roku od nekoliko dana.

Praktični saveti i o čemu voditi računa


  Uz terapiju bilo koje alergijske reakcije, bilo bi poželjno koristiti hipoalergene hrane za kućne ljubimce, preventivno ponoviti tretman protiv buva i čuvati ljubimca najčešćih alergena.

  Često se u praksi pokaže da jedinka ima neadekvatan imunološki odgovor na više alergena, kao i da simptomi alergija na supstancu iz spoljašnje sredine (atopija) lakše nestaju ako se koristi i hipoalergena ishrana.

  Pojačana higijena, pogotovo kod atopičnih dermatitisa izazvanih prašinom, grinjama i polenom pomaže kod fizičkog uklanjanja alergena iz krzna. Takodje upotreba šampona sa hlorheksidinom i antimikotičkih šampona pomaže da se na koži Vašeg ljubimca ne stvori sekundarna bakterijska, ili gljivična infekcija uzrokovana stalnim češanjem i upotrebom kortikosteroidnih lekova.

   Ako zdrav ljubimac svaki dan jede istu hranu mesecima i godinama, postoji dobra šansa da razvije alergiju na neke sastojke iz nje. Kućni ljubimci trebaju raznolikost u ishrani, baš kao i ljudi. Odredjena mesa iz gotovih hrana mogu biti tretirana antibioticima i hormonima koji izazivaju imuni sistem da preterano reaguje. Bitno je kombinovati uz odredjenu ishranu i suplemente kao i primerena domaća jela.

  Proverite da li i koliko u hrani Vašeg psa ima govedine, kukuruza, pšenice, soje, jaja i mlečnih proizvoda - najčešćih alergena.

  Proverite i sa kakvom vrstom tkanina i materijala Vaš ljubimac dolazi u kontakt.

  Šape Vašeg ljubimca sklonog atopiji posle boravka napolju odmah operite, ne dozvolite da se šeta po stanu i tako raznosi alergene koji će mu kasnije predstavljati problem.

  Redovno perite posude za hranu i vodu Vašeg ljubimca. Trudite se da redovno provetravate prostorije gde je Vaš ljubimac ukoliko ima reakcije na prašinu i grinje.

  Vodite računa o periodima vakcinacije i konsultujte veterinara kada je potrebno uraditi vakcinacije ako je ljubimac skoro imao infekciju, ili nailazi period godine kada se alergijska reakcija pojačava.

  Hranu za svog ljubimca čuvajte ako je moguće hermetički zatvorenu, time se onemogućava razmnožavanje grinja u njoj, koje mogu dovesti do alergijske reakcije. Posle odredjenog vremena, treba promeniti mesto, ili prostoriju, gde se čuva hrana iz istog razloga.

Alergije ljubimaca
Kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
Dežurna veterinarska ambulanta Panvet Subotica

03. 07. 2016.

Toplotni udar kod pasa

Toplotni udar kod pasa Panvet

  Toplotni udar je stanje povišene telesne temperature (iznad 39*C za pse) gde mehanizmi tela Vašeg ljubimca ne mogu da se izbore sa visokom spoljnom temperaturom.
Tipično se ispoljava kod temperatura tela od 41°C, ili višim, i može dovesti do višestruke disfunkcije vitalnih organa životinje, kome, pa i smrti.

  Sve vrste životinja mogu doživeti toplotni udar. Ipak, u odnosu na ostale kućne ljubimce, najpodložniji su mu psi.

Toplotni udar kod psa
Dostupnost hladne vode za piće i kupanje značajno smanjuje mogućnost toplotnog udara
  Za razliku od ljudske, koža pasa nije bogata znojnim žlezdama, te način hlađenja tela putem znoja nije izvodljiv za naše četvoronožne prijatelje. Dahtanje i kvašenje dlake, kao i šapa su jedini načini koje pas ima na raspolaganju da se izbori sa visokim dnevnim temperaturama.

  Ostali uzročnici hipertermije (povišene telesne temperature) mogu biti infekcije, alergijske reakcije, trovanja, maligna hipertermija podstaknuta dejstvom odredjenih lekova, poremećaj rada štitne žlezde, kao i bolest, ili povreda hipotalamusa - dela mozga gde se nalazi centar za termo-regulaciju. Kao i kod ljudi - gojazni psi, oni sa kardiološkim bolestima, dijabetičari i starije jedinke teško podnose kolebanja temperature. Životinje sa nekim od ovih poremećaja posebno su ugrožene kod viših spoljnih temperatura i na njih treba obratiti posebnu pažnju.

Toplotni udar kod psa
Psa kom je toplo vrlo često ćete videti okrenutog na leđima, na taj način pokušava da se rashladi
  Takodje, odredjene rase pasa kao što su dugodlaki psi, oni sa kratkom njuškom, ravnim licem, štenad i mali psi teško podnose tople letnje dane. Posebno ugrožene rase su buldozi, bernandinci, mops i shi-tzu.

Simptomi tolotnog udara su šarenoliki:
- nestbilnost ili nemogućnost hodanja, nesvestica, dezorijentacija
- izrazito čujno dahtanje
- dehidracija i ekstremna žedj
- povraćanje
- povišena telesna temperatura
- izrazito crvenilo jezika i promenjena boja desni
- izrazito retko uriniranje, čak i potpuno odsustvo uriniranja
- brzi i nepravilni otkucaji srca
- nepravilno i isprekidano disanje
- promene u ponašanju psa, napad na vlasnka i ljude u okolini
- nedostatak pljuvačke
- proliv, sluzave, pa i krvave stolice
- poremećaji zgrušavanja krvi
- tačkasta krvarenja po koži i sluznicama
- otkazivanje bubrega, mozga i jetre
- koma
- prestanak disanja i rada srca
- slabost i brz zamor prilikom rutinskih aktivnosti

Prva pomoć

  Ono što prvo treba uraditi je skloniti psa sa direktnog sunca u hlad gde ima protoka vazduha, ili klimatizovan prostor kuće, ponuditi ga vodom, redukovati mu svaku fizičku aktivnost i istuširati. Voda kojom ste ponudili psa, kao i ona za tuširanje ne treba da bude ledena iz frižidera, niti ljubimca trljati ledom, jer to može dodatno suziti krvne sudove kože i izazvati šok.
Pustite da pas pije hladnu vodu sa česme, u početku da to bude mala količina da ne bi došlo do povraćanja. Nije preporučljivo da se psu daju gazirana i energetska pića. Ako pas izgleda nezainteresovan za vodu, hladna, ili ohladjena nemasna i neslana pileća supa je prihvatljiva zamena.

Toplotni udar kod pasa Panvet veterinarska ambulanta
Kupanje psa - jedna od prvih stvari koju možete uraditi ako pas ima toplotni udar
  Natopite alkoholom vatu, ili krpu, i njome predjite preko šapa psa. Psi oslobađaju toplotu i iz jastučića na nogama, pa stavljanje alkohola na ta mesta može da pomogne kod odavanja toplote tela. Obezbedite da su stopala otkrivena i izložena vazduhu kako bi se brže ohladila.

  Nemojte pokrivati, ili zatvarati psa u kavez, ili kućicu u kojoj nema dovoljnog protoka vazduha. Takodje nikako nije preporučljivo ostavljati psa u kolima, čak ni onim klimatizovanim, jer se temperatura u automobilu može povećati eksponencijalno u roku od nekoliko minuta, često sa fatalnim rezultatima za nesrećnog ljubimca.

Toplotni udar kod pasa - Panvet blog


  Potrebno je odmah odvesti životinju veterinaru posle ukazane prve pomoći da bi se utvrdilo kakvo je zdravstveno stanje i da li je došlo do komplikacija. Desi se da se životinja prividno oporavi posle temperaturnog šoka, ali druge posledice u organizmu ostaju, kao što su poremećaji srčanog ritma, otok moždanih ovojnica, krvarenje u telu, otkazivanje bubrega, kolebanje krvnog pritiska i sl. koji mogu biti fatalni posle određenog vremena.

Preventiva


  Pse sa posebno dugom i gustom dlakom treba pre - i u toku letnjeg vremena odvesti na šišanje i time ublažiti tegobe koje im donosi ovaj period godine. Dlaka ne treba da bude previše skraćena, da Vaš pas ne bi dobio opekotine od sunca. Redukovati svaku tešku i dugotrajnu fizičku aktivnost u toku dana. Ishrana u letnjem periodu godine treba da bude poštedjena obilne i masne hrane, sa dosta tečnosti.

Toplotni udar kod pasa
Nesmetan protok vazduha vrlo je bitan za Vašeg psa u vrelim letnjim danima
  Najbitnija preventiva podrazumeva da pas ima hlad u koji se može skloniti i uvek punu posudu sa hladnom vodom tokom letnjeg perioda. Povremeno tuširanje je svakako dobrodošlo, a kod ekstremno visokih temperatura najbolje je da svog ljubimca sklonite u klimatizovan prostor Vašeg doma u najtoplijem delu dana.

Pas u vozilu. Za uvećanje kliknite na sliku (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
Dežurna veterinarska ambulanta Panvet Subotica

Panvet tim

19. 06. 2016.

Anestezija u veterini - primena i rizici


Anestezija u veterini, rizici i odlike


  Odredjene veterinarske procedure moraju se vršiti pod anestezijom (stomatologija, carski rez, hirurgija, kao i neke dijagnostičke metode kao što su rendgen, CT, magnetna rezonanca, endoskopija, kateterizacija, ultrazvuk...).

  Jednostavno rečeno, anestezija je lekovima izazvano stanje, gde se nivo svesti i osećaja Vašeg ljubimca kontroliše tako da on ne oseća bol, uplašenost, agresiju. Ovim lekovima se reguliše budnost i osigurava mirovanje životinje. 

  Lekovi kojima se anestezija postiže uglavnom se daju injekciono (lidokain, propofol, ketamin, morfin, butorfanol, midazolam), ili inhalatorno preko maske za disanje (gasna anestezija: izofluran, sevofluran) i uglavnom se koriste za oržavanje životinje u anesteziji kod dužih hirurških procedura. Uz ove lekove, često se daju i lekovi za smirenje, protiv povraćanja, za snižavanje krvnog pritiska, protiv aritmije srca, za opuštanje muskulature, infuzije i drugi medikameti u zavisnosti od vrste procedure i zdravstvenog stanja, ili efekta koji se želi postići.

Svaki ljubimac tokom svog života bude u anesteziji
Svaki ljubimac bar jednom tokom svog života bude u anesteziji
  Svaki ljubimac više od pet puta u svom životu bude lokalno anesteziran, a što se totalne (opšte) anestezije tiče, statistika kaže da svaki ljubimac barem jednom u životu bude podvrgnut ovakvoj proceduri. Upravo zbog masovnosti ove procedure, nepredvidljive reakcije organizma, kao i šarenolikosti vrsta i rasa ljubimaca, izuzetno je važno uraditi dobru pripremu i plan davanja medikamenata u odnosu na starost i veličinu Vašeg ljubimca, proveriti i pratiti vitalne parametre životinje, proučiti istoriju dosadašnjih bolesti, kao i informisati vlasnika o samoj proceduri i njenim eventualnim rizicima.


Postoje dve vrste anestezije: 
Lokalna anestezija - gde se medikamentoznom terapijom u podešenoj dozi osigurava da pacijent potpuno ne oseća bol, ali da pritom svest ostane očuvana;
i opšta (totalna) anestezija - gde se pored isključivanja receptora za bol postiže i regulisano gašenje svesti ljubimca.


  Lokalna anestezija sa sobom nosi najmanji rizik od komplikacija. Lek se aplikuje lokalno, najčešće pod kožu, u mišić, ili u zglob gde i deluje. Rizik koji pri tome može nastati je neadekvatni nagli imunološki odgovor životinje (anafilaktički šok - gde organizam prepoznaje lek kao alergen i razvija žestoku reakciju), ili ukoliko veća količina leka dospe u krvni sud kože, ili mišića gde je aplikovan i tada ispoljava svoj efekat na ceo organizam i vitalne organe, što nije poželjno.

  Totalna (opšta) anestezija se izvodi u hirurškoj sali i zahteva više pripreme, medikamenata, stručnosti i znanja, budući da je mnogo komplikovanija za izvodjenje i ima više faza (pre-operativne pripreme, sama procedura i njeno održavanje, kao i post-operativni tretman).

Pripreme za totalnu anesteziju


  Pre svake opšte anestezije savetuje se vlasnicima da ne daju hranu svom ljubimcu 12 sati pre anestezije, obrate pažnju na vreme velike i male nužde ljubimca, obaveste veterinara kada su svom ljubimcu poslednji put dali lek protiv povraćanja, protiv zgrušavanja krvi, antibiotik, antihipertenziv, ili hormonski preparat.

  Pre hirurške intervencije u opštoj anesteziji neophodno je da pacijent uradi pre-opeartivnu pripremu koja podrazumeva novije laboratorijske analize krvi i urina, pregled EKG-a, opšti pregled veterinara i, u zavisnosti od vrste hirurgije i bolesti, rendgenski snimak.


Potrebne su odredjene pripreme i lekovi za anesteziju - Panvet Subotica
Kontrola i analize su neophodan prvi korak koji se sprovodi pre uvodjenja u anesteziju

  Pre-operativne pripreme u operacionoj sali se sprovode u zavisnosti od tipa i dužine anestezije, i uglavnom uključuju davanje lekova za smirenje, protiv povraćanja, protiv bolova, za opuštanje muskulature, infuziju, antibiotik, inhibitore agregacije trombocita i sl. Takodje spremaju se setovi lekova koji se najčešće upotrebljavaju kao anti-šok terapija, za regulaciju krvnog pritiska, za regulaciju disanja, protiv aritmije srca, protiv krvarenja i sl.


Anestezija


  Aplikuju se predhodno preračunate doze anestetika i pristupa se izvodjenju procedure uz konstantan monitoring vitalnih parametra i reakcije organizma. Svaki od medikamenata se u svakom trenutku može dozno korigovati ukoliko je to neophodno u cilju oržavanja anestezije.

  Post-operativno se vrše procedure kao što su: saveti vlasniku koji se tiču higijensko-dijetetskog režima, terapija bola nesteroidnim lekovima, upotreba antibiotika, eventualna antikoagulantna terapija i dezinfekcija.



Operaciona sala Panvet veterinarske ambulante
Operaciona sala Panvet veterinarske stanice - Subotica. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Mi svakako ne želimo da naši ljubimci osećaju bol i agoniju kad god je to moguće i u ogromnoj većini slučajeva sve prođe bez ikakvih problema, ipak kao i svaka druga procedura - anestezija nosi sa sobom odredjene komplikacije i rizike.

Rizici anestezije


  Do sada smo uvideli važnost i masovnost anestezije kao procedure u veterini. Rizik naravno postoji i u korelaciji je sa drugim vitalnim parametrima i pojedinostima kao što su srčane mane, starost životinje, infekcije, paraziti, dijabetes, loša krvna slika, gojaznost, oboljenja jetre, mozga, pluća i bubrega, kao i u posebnim stanjima kao što je trudnoća, ili porođaj.

  Takođe, vremenska dužina anestezije korespondira sa brojem komplikacija u toku sprovodjenja procedure - kratkotrajne i lokalne anestezije nose značajno manji rizik od dugotrajnih i totalnih anestezija.

Operaciona sala Panvet veterinarske ambulante
Sveobuhvatna priprema za anesteziju je prvi i najbitniji korak svake hirurške procedure. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Studije koje su se bavile tematikom totalne anestezije potvrdjuju da 1 od 9 pasa i mačaka ima komplikacije tokom totalne anestezije koje se ispoljavaju u vidu poremećaja disanja, rada srca, poremećaja srčanog ritma, pada/skoka krvnog pritiska, nastanka tromba, pada telesne temperature, pojačanog krvarenja, potpunog gašenja svesti - kome, i nemogućnosti budjenja. 

  Većina ovih stanja brzo se primeti na monitoru tokom izvodjenja hirurgije i uz adekvatne medikamente (antidot, anti-šok terapija, kiseonik, infuzija) organizam se brzo dovodi u stanje koje je potrebno za nastavak hirurgije.

  Svaka dvadeseta takva komplikacija se može završiti smrtnim ishodom kod zdravih pasa (oko 1:200 svih totalnih anestezija), a svaka deveta kod zdravih mačaka (oko 1:90 svih totalnih anestezija).
Kod bolesnih pasa i mačaka, zdravih kunića i egzotičnih vrsta, smrtni ishod usled komplikacija anestezije je još veći (oko 1 od 60 ukupnih anestezija).*

Specifičnosti anestezije


  Kod konja je smrtnost u toku anestezije redja, budući da se većina procedura koje iziskuju anesteziju izvode kombinovanjem lokalnih anestetika i injekcionih opoida koji samo omamljuju životinju, ali ona ostaje u stojećem stavu (takozvana "lagana" anestezija).

  Mali sisari kao što su kunići, miševi, morski prasići, zbog toga što brže gube toplotu u odnosu na veće sisare tokom anestezije predstavljaju poseban izazov, jer niža telesna temperatura dovodi do poremećaja metabolizma anestetika i dovodi do povećanog rizika od komplikacije. Takodje je teže kod njih naći krvne sudove pod krznom za aplikaciju anestetika.

  Ptice se uglavnom podvrgavaju gasnoj anesteziji, čak i za rutinske dijagnostičke procedure, koje ne bi trebalo da bude dugotrajne. Preporuka je da ni inače dugotrajne ortopedske intervencije kod ptica ne traju duže od sat vremena, jer se značajno povećava eventualni rizik od komplikacija. Gmizavci mogu danima spavati i biti pod uticajem anestetika zbog svog sporog metabolizma.

  Odredjene rase pasa kao što su buldozi anatomski predodredjeno imaju probleme sa disanjem, što može otežati izvodjenje i održavanje anestezije i povećati rizik od komplikacije.

Ginekološke, a posebno porodjajne hirurgije, zbog promena u metabolizmu ženke, kao i hormonskog statusa mogu dovesti do rizičnih komplikacija, kako za jedinku, tako i za plod. Često takva stanja mogu dobiti potpuno nepredvidjen tok i ishod pored svih neophodnih priprema i predostrožnosti.

  Zbog svega navedenog vrlo je važno ispoštovati odredjeni procedure pripreme i izvodjenja anestezije, kao i adekvatno upoznati vlasnika sa svim mogućnostima terapije.


Endoskopska dijagnostika zahteva anesteziju životinje
Endoskopija je jedna od dijagnostičkih procedura koja zahteva opštu anesteziju ljubimca. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
  U PANVET ambulanti svakodnevno se vrše različiti hiruški zahvati. Sve operativne zahvate izvodimo u unapred zakazanom terminu, osim u hitnim slučajevima kada operacija znači život. Da bi mogao ostvariti uspešan rad, pored manuelne spretnosti za veterinara-hirurga je neophodno da ima široko medicinsko obrazovanje, kao i poznavanje anestezije, terapije bola, tehnike i tehnologije.

  Operaciona sala u PANVET-u opremljena je sa endoskopom, poseduje gasnu anesteziju, elektro-skalpel, elektrotom, sukcionu pumpu, ultrazvuk za stomatologiju, mašinu za stomatološke intervencije, opremu za monitoring anesteziranih pacijenata svih veličina i starosti, kao i prateću antidot i antišok terapiju. Operacije se uglavnom izvode u opštoj anesteziji, nekad i lokalnoj, ili regionalnoj anesteziji uz obaveznu i adekvatnu terapiju bola, a sva pre-operativna priprema pacijenta takodje se u celini obavlja u našoj ambulanti. Vlasnik je dužan da potpiše saglasnost o uvodjenju u anesteziju pre izvodjenja procedure, kao i izjavu da je svestan potencijalnog rizika anestezije i hirurške procedure kojoj se pacijent podvrgava, a u predhodnom dogovoru sa veterinarom.

Dežurna veterinarska ambulanta Panvet Subotica

  *Gaynor J.S.; et al.; Dunlop C.I. Wagner A.E. (1 January 1995). "Complications and mortality associated with anesthesia in dogs and cats.". Journal of the American Animal Hospital Association 34 (1): 13–17.

23. 05. 2016.

Pravilno održavanje higijene pasa i mačaka

Kupanje ljubimaca - Panvet blog

  Održavanje higijene naših ljubimaca je veoma bitna stvar - mnoge od procedura koje ćemo spomenuti su neophodne za njihovo dobro zdravlje i dugovečnost.

  Većina mačaka i pasa ne voli četkanje, sečenje noktiju, kupanje i pranje zuba, a ukoliko nemaju tu naviku - vrlo je moguće da će biti negodovanja, neprijatnih, pa i komičnih situacija. Zato je neophodno izvršiti odredjene pripreme i postupno navikavati ljubimca da će takve stvari biti deo njegove (i Vaše) svakodnevice.



Kupanje pasa Panvet



ČETKANJE

  Četkanje treba da bude sastavni segment higijene Vašeg ljubimca bez obzira koje je vrste i rase. Mekanom četkom potrebno je bar jednom nedeljno iščetkati ljubimca - tako se efikasno uklanjaju nečistoće, otpale dlake i rasplete krzno. Gradske pse je potrebno češće četkati nego one iz seoskih sredina, obzirom da su više izloženi negativnom uticaju zagadjenja i prašine sa ulice.
  Za dugoglake ljubimce je neophodno da četkanje bude svakodnevno. Samim tim se smanjuje potreba za čestim kupanjem, a i sam proces je manje stresan za životinju. Najbolje je da postavite ljubimca na neki sto, ili ravnu površinu - ako ima kratku dlaku koristite grubu četku i pažljivo prođite  po celom telu u pravcu rasta dlake (od glave prema repu, od leđa ka trbuhu, ne zaboravljajući na šape).
  Tokom četkanja je idealna prilika da proverite kožu Vašeg ljubimca, kao i oči, uši i šape... ako primetite rane, iritacije, ili parazite možete na vreme odreagovati i potražiti veterinarsku pomoć.


Pravilno kupanje pasa


  Predeo oko očiju treba čistiti jednom nedeljno tako što ćete prelaziti po obodu oka vatom natopljenom prokuvanom mlakom vodom, ili čajem od kamilice. Ukoliko Vašem psu često suze oči (ovaj problem se javlja često kod patuljastih rasa), trebalo bi ih čistiti svakodnevno.

  Uši treba redovno posmatrati, posebno opuštene uši, koje su osetljivije na parazite i infekcije. Uklonite dlaku koja zatvara ušni kanal makazama sa zaobljenim vrhom dva do tri puta mesečno. Očistite uši životinje vatom natopljenom proizvodom namenjenim za čišćenje ušiju i ubrizgajte malu količinu do dna ušnog kanala masirajući osnovu uha. Pas će ukloniti višak sekrecije, ili tečnosti  tresući glavom. Potom uho osušite tapkanjem suvom vatom.


Pravilna higijena kućnih ljubimaca Panvet Subotica

SEČENJE NOKTIJU

  Posebno bitna i delikatna stavka kod ljubimaca koje držimo u kući je sečenje noktiju i održavanje šapa.
  Da bi se izbeglo stvaranje čvorića i infekcija, pregledajte jastučiće na šapama posle šetnje i boravka na otvorenom, takođe poravnajte dlaku između prstiju životinje.
Sprečite stvaranje infekcije i rana redovnim proverama da li ima šljunka, trnja, ili „popino prase“ između prstiju Vašeg ljubimca.

Pravilno skraćivanje noktiju psa. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
   Sečenje noktiju je najbolje uraditi specijalnom spravom sa oštrim sečivom, koje odseca nokat, umesto što ga gnječi. Obratite pažnju da sečete rožnati (bledo-žuti) deo nokatne ploče, sve do dela nokta koji je ružičaste boje i koji je prokrvljen, ako preterate može doći do krvarenja nokta.
  Mačka koja živi u kući mogla bi da se opire rezanju kandži, a u tom je slučaju, kako Vas ne bi povredila, umotajte je u ćebence, ili peškir tako da joj samo glava i željena šapa viri. Jednom rukom pritiskajte jednu po jednu bazu kandže kako bi se ispružila i izbacile kandže, a zatim odsecite vrh makazicama koje držite u drugoj ruci. Često je prilikom održavanja higijene ljubimaca potrebna asistencija još jedne osobe, poželjno one koju Vaš ljubimac poznaje. To će doprineti bržem i efikasnijem sprovođenju procedura i smanjiti razdraženost životinje.

KUPANJE 


 Odmah da naglasimo da se previše često kupanje ljubimaca ne preporučuje, jer se tako uklanja prirodna masnoća njihove kože, pa ona postaje suva što dovodi do perutanja, narušava se prirodna bakterijska flora, kao i pH kože - što remeti njenu zaštitnu ulogu. Na ovakvoj koži stvaraju se povoljni uslovi za veći prodor loših mikroorganizama i posledično nastanak infekcije. Često je sasvim dovoljno redovno četkati Vašeg ljubimca i oprati mu šape posle šetnje i boravka napolju, nego ga kompletno kupati.

  Učestalost kupanja zavisi i od dužine i gustine dlake, kao i mesta boravka. Ljubimci koji borave u stanu zahtevaju redovnije kupanje u odnosu na one koji su napolju, kako bi bili uredni i bez neprijatnih mirisa. Uglavnom se savetuje da se psi kompletno kupaju najviše 4 do 7 puta godišnje. Što se mačaka tiče, obzirom da provedu skoro polovinu svog života čisteći i uredjujući svoje krzno, njima se kupanje savetuje vrlo retko i to najčešće kod bolesnih, gojaznih i starih mačaka; dugodlakih, ili vrlo kratkodlakih mačaka; zatim ako Vaša mačka ima neugodan miris nakon oporavljanja od neke bolesti; ako je upala u nešto lepljivo; ako ima buve i parazite, ili pati od problema s kožom - svakako će joj biti potrebna Vaša pomoć da svom krznu vrati sjaj.


Pravilnim odabirom šampona za ljubimca štitimo ga od kožnih komplikacija i bolesti

  Šamponi koje koristite moraju biti namenjeni koži Vašeg ljubimca, blagi i neutralni, ili posebni medicinski šamponi koje će Vam preporučiti veterinar ukoliko Vaš ljubimac ima neki kožni problem. Komercijalni šamponi za ljudsku kožu nisu nikako preporučljivi za kupanje pasa i mačaka budući da se anatomski njihova koža prilično razlikuje od naše i ima drugačije potrebe.

  Koža psa ima manje lojne žlezde od ljudskih, takođe pas nema znojne žlezde u koži, koža psa i mačke ima baznu pH (ljudska pH je blago kisela pH=5,5) i gusto krzno koje služi kao zaštita od atmosferskih i mikrobioloških spoljnih faktora, te je ne treba puno odmašćivati.
Koža mačke je još osetljivija, zbog toga šamponi za ljudsku upotrebu, pa čak i neki sastojci šampona za pse mogu za nju biti neprijatni, pa čak i toksični (npr. ukoliko šampon, ili sredstvo sadrži permetrin, nikako nemojte kupati mačku njime, jer je taj insekticid otrovan za mace dok za pse nije).

  Šampon ne treba da se stavi direktno na životinju, već se prvo pomeša sa mlakom vodom u posudi, ili u dlanu, pa se potom dobijena sapunica nanosi na Vašeg ljubimca. Za dugodlake životinje potrebno je šampon razblažiti sa više vode iz razloga što će dugačko i gusto krzno biti posle teško za ispiranje.

  Značajna stvar je da na kupanje naviknete Vašeg ljubimca u ranom uzrastu. Ne postoji tačno određena starosna granica za prvo kupanje šteneta, obično je to uzrast oko 2-3 meseca, međutim ukoliko štene nije izrazito prljavo, ili nema neprijatan miris, kompletno kupanje se može odložiti i za kasnije.

  Kada je u pitanju prvo kupanje mačeta, budite izuzetno pažljivi kako se maca ne bi uplašila. Nekad je dovoljno samo jedno negativno iskustvo sa vodom i Vaš pas, ili maca nikada neće voleti da se kupa. Zato, krenite polako, mazite i pričajte ljubimcu, budite pozitivni i ne zaboravite da ga nagradite posle kupanja omiljenom poslasticom.


Kupanje mačaka Panvet Subotica


  Trebalo bi da se pridržavamo odredjenih pravila kako bi što brže i efiksnije obavili ovu, za ljubimca stresnu proceduru:

  Bilo da ljubimac ima kratku, ili dugu dlaku, pre kupanja dobro ih je temeljno iščetkati kako bi odstranili sve veće prljavštine iz dlake. Osim toga kod ljubimaca sa dugom, ili kovrdžavom dlakom, četkanjem pre kupanja razmrsićete dlaku, pa će kupanje biti mnogo lakše, a i sva nečistoća biće temeljnije odstarnjena.

  Pripremite sve što Vam je potrebno. Poigrajte se sa Vašim ljubimcem pre kupanja kako bi se postarali da ne bude nervozan i uplašen. Kadu napunite mlakom vodom, ukoliko imate stavite gumenu podlogu, ili peškir kako se pas ne bi klizao. Pripremite šampon za kupanje, četku, peškire…

  Nakvasite psa toplom vodom, krenite od zadnjeg dela prema glavi pazeći da mu voda ne uđe u uši. Šampon nanesite prvo na leđa, zatim na stomak, noge i rep. Vodite računa da šampon ne uđe u oči i uši ljubimca. Sapunicu dobro isprati, jer ostaci mogu izazvati nadraženost kože i svrab.
Što se mačaka tiče najbolje je početi pranje od vrha glave uza ušiju, polako prema repu, dodajući vodu sve dok krzno nije dobro nakvašeno. U istom smeru se nanosi i mačiji šampon.


Pas u kadi - kupanje, Panvet Subotica


   Nakon ispiranja obrišite preostalu vodu suvim peškirima. Vlažnu dlaku možete osušiti i fenom na niskoj temperaturi, ali treba da napomenemo da za većinu ljubimaca fen može biti strašan zbog zvuka. Tokom i nakon sušenja ide češljanje kako bi dlaka dobila sjaj, a zatim ljubimca ostavite u toploj prostoriji neko vreme. Kod rasa sa dugom dlakom bi trebalo koristiti i balzam za životinje posle kupanja.

Pravilna higijena pasa i mačaka


   Posle kupanja možete staviti zaštitne praškove, ili ogrlicu Vašem ljubimcu. Potrebno je sprečiti ljubimca da liže tretirana mesta da bi ona prodrla dublje u krzno. Ne treba zaboraviti ni dezinfekciju mesta gde ljubimac spava, kao i peska koji koristi Vaša maca, a koje ako se dobro ne očisti može biti pretnja i za mačije, i za Vaše zdravlje.

ZUBI 


  Psi i mačke nisu toliko skloni karijesu, ali jesu stvaranju zubnih naslaga i kamenca koji se moraju uklanjati pranjem zuba. Više o bolestima zuba i desni kod ljubimaca možete pročitati OVDE. Vodite računa o zubima svog psa/mace, obzirom da naslage i kamenac povećavaju rizik od infekcije desni (gingivitis), a utiče i na odvajanje desni od zuba (parodontopatiju), kao i bakterijske upale nastale u džepovima izmedju zuba i desni.

  Perite zube ljubimcu redovno, rastvorom sode bikarbone, ili nekom abrazivnom pastom za pse i mačke. Možete i polovinom limuna preći unutrašnju i spoljašnju stranu zuba ukoliko to Vaš ljubimac toleriše jednom nedeljno. Poznato je i to, da se plak (zubne naslage od hrane) i kamenac u manjem procentu stvaraju kod pasa i mačaka koji jedu granuliranu hranu u odnosu na one koji jedu kuvanu, ili hranu iz konzervi. Tu su i posebne glodalice protiv kamenca i razni drugi proizvodi koji suzbijaju stvaranje kamenca. Ukoliko ipak kamenac nastavi da se javlja, posetite veterinara kako bi ga temeljno otklonio ultrazvučnom metodom.

Dežurna veterinarska ambulanta Panvet Subotica

Panvet tim