01. 05. 2018.

Toksoplazmoza - mačkitis kod pasa i mačaka

Toksoplazmoza kod ljubimaca, Panvet Subotica

  Toksoplazmoza (mačkitis) je infekcija uzrokovana mikroskopskim parazitom - protozoom Toxoplasma gondii i smatra se jednom od najčešćih i najraširenijih parazitskih bolesti kod svih toplokrvnih životinja, a zbog svog zoonotskog potencijala interesantna je i u humanoj medicini, jer i čovek može dobiti ovo oboljenje. Smatra se sa je više od 1/3 svetskog stanovništva, posebno u zemljama u razvoju, doživotni nosilac ovog parazita bez značajnijih simptoma bolesti.

Toxoplasma gondii pod mikroskopom Panvet
Izgled protozoe Toxoplasma gondii pod mikroskopom
  Za početak, treba napomenuti da toksoplazmoza u svom akutnom i najtežem obliku uglavnom pogađa: 
  - jedinke koje nemaju formiran imunitet (štenci, mačići, deca...),
  - one kojima je imunitet zančajno oslabljen zbog prisustva drugih bolesti (štenećak, FIV, AIDS...),
  - kod onih koji primaju određenu terapiju, poput terapije citostaticima i imuno-supresivima,
  - kao i kod trudnica gde prelazi sa majke na plod i uzrokuje teže simptome, deformitete ploda i pobačaj.

Ova bolest za neke ugrožene može biti i fatalna!

  Mačke, domaće i divlje, smatraju se primarnim domaćinima, jer parazit kompletira svoj životni ciklus, razvoj i razmnožavanje u njihovom digestivnom traktu kada pojedu zaražen plen, a u spoljnu sredinu (zemlju) dospeva fecesom.

Načini prenosa Toksoplazmoze, Panvet Subotica
Načini prenosa T. gondii 
  Psi se obično zaraze kopanjem po zemlji i kontaktom sa mačijim fecesom, dok se ljudi najčešće zaraze jedenjem nedovoljno termički obrađenog mesa, kao i neopranog voća i povrća, posebno onog koje raste na zemlji, ili ređe u kontaktu sa mačijim fecesom prilikom čišćenja za svojim ljubimcima. Čak i ako nemate kontakta sa mačkama i ljubimcima uopšte, moramo napomenuti da je ovo parazitsko oboljenje prvenstveno posledica loših higijenskih navika, a ne prisustva/odsustva samih ljubimaca, pogotovo mačaka!

Simptomi


  Postoji akutna i hronična forma mačkitisa, s tim što akutna forma ima izražene tipične simptome bolesti, dok je hronična forma, koja potom nastupa, uglavnom bez ikakvih posebnih obeležja - kod zdravih jedinki.

  Takođe, kod inficiranih mačaka su izraženiji simptomi u odnosu na pse i druge vrste životinja, kao i ljude - kod kojih se uglavnom javlja stanje slično gripu u trajanju od 10-15 dana, nakon toga, parazit retko uzrokuje simptome kod inače zdravih osoba - dok kod imunološki slabih može izazvati čitav niz daljih zdravstenih problema i poremećaja. Više od 80% zaraženih ljudi ima blage, ili skoro nikakve simptome bolesti.

  Bolest ostaje doživotno kada se jednom dobije, obzirom da je nemoguće eradikovati (izbaciti) sve larve iz međućelijskog prostora u tkivima domaćina, posebno moždanom i mišićnom tkivu.

Mačke su primarni domaćini toksoplazme

  Simptomi akutne toksoplazmoze mačaka, imunološki slabih drugih zivotinja i ljudi uključuju sledeće znake i poremećaje:

   •  letargija
   •  mišićna slabost
   •  promene i upalni procesi na očima
   •  drhtavica
   •  epileptični napadi
   •  delimična i potpuna paraliza
   •  visoka temperatura i gušobolja
   •  gubitak apetita i telesne težine
   •  neurološki ispadi
   •  povraćanje
   •  proliv
   •  depesija
   •  žutica i problemi sa jetrom i slezinom
   •  slaba koordinacija u hodu
   •  teškoće u disanju, upala pluća
   •  encefalitis (upala mozga)


Dijagnostika


  Ukoliko veterinar u toku rutinskog pregleda posumnja na toksoplazmozu, pitaće Vas da li ste Vi , ili Vaš pas u kontaktu sa mačkama. Rutinski laboratorijski nalazi poput nalaza krvi, biohemiske analize, analize fecesa (kod mačke) i analize urina biće urađeni. Krvne analize obično pokažu snižene vrednosti belih krvnih zrnaca zaduženih za imunitet - leukopenija. U toku oporavka, kako imunitet postaje aktivniji, može doći do pojave temperature, kao i pojave visokih vrednosti belih krvnih zrnaca u nekom momentu.
Biohemijska i enzimska ispitivanja uglavnom daju visoke vrednosti jetrenih enzima poput ALT i AST, kao i bilirubina koji može ukazivati na pojavu žutice i drugih oboljenja jetre - oko 1/4 mačaka razvije žuticu kao propratni simptom toksoplazmoze.

  Kod mačaka koje imaju disajnih problema uzrokovanih prisustvom parazita T. gondii, preporučljivo je uraditi rendgensko snimanje pluća. A kod pasa i mačaka sa neurološkim problemima može biti urađeno i uzorkovanje likvora - cerebrospinalne tečnosti iz kičmene moždine.


  Takođe, rade se i posebni testovi krvi koji dokazuju kontakt sa T. gondii poput merenja nivoa antitela IgM (znak da bolest još traje i javlja se između 5. i 7. dana infekcije, povišene vrednosti ostaju mesecima do oko godinu dana, potom opadaju) i IgG (znak da je životinja, ili čovek nekada dolazio u kontakt i ima formiran imunitet, pojavljuje se u 2. nedelji infekcije i ostaje doživotno u određenoj koncentraciji) na toksoplazmu.

  Iz ovog proizilazi da zdravi ljubimci i ljudi koji imaju dobar imunitet (a došli su u kontakt sa uzročnikom), imaju i IgG antitela na toksoplazmu, što znači da se njihov imuni sistem uspešno bori protiv razvoja parazita i ne smatraju se ugroženima, ili prenosnicima zaraze sve dokle imaju dobar imunitet.



  Realna opasnost postoji kod onih koji nemaju izgrađen imunitet tj. antitela protiv ovog parazita, ili je njihovo prisustvo u krvi značajno sniženo. Kućne mačke i mačići koji nemaju antitela na toksoplazmu su u najvećem riziku da obole i razviju sve teške simptome akutne bolesti kroz kontakt sa drugim mačkama.

  Mačka koja je "preležala" akutnu toksoplazmozu smatra se imunom u periodu od narednih 6 godina, bez većih zdravstvenih problema.

Lečenje


  Lečenje se uglavnom sprovodi nadoknadom tečnosti, dobrom suplementacijom i kvalitetnijom ishranom kojom se postiže podizanje imuniteta, uz davanje simptomatske terapije kod proliva, povraćanja, žutice i neuroloških ispada, kao i uključivanje antibiotika kako bi se sprečila pojava sekundarnih infekcija i olakšala borba sa infekcijom. Lekovi koji se obično koriste u tretmanu toksoplazmoze su pirimetamin, sulfadiazin, spiramicin i klindamicin od antibiotika, kao i folna kiselina i kortikosteroidni lekovi.
  Neki od lekova koji se koriste u tretmanu toksoplazmoze mogu ispoljiti neželjene reakcije poput pojave proliva i povraćanja kod već slabe životinje, što dodatno može otežati tretman i ishod lečenja učiniti neizvesnijim.

Trudnoća i toksoplazmoza


  Savet veterinara trudnicama je da uvek napomenu svom ginekologu na početku trudnoće da imaju mačku za kućnog ljubimca, ili da imaju kućnog ljubimca koji je skoro imao akutnu toksoplazmozu. Tada se rade neophodni laboratorijski testovi u referentnim laboratorijama i prati stanje razvoja ploda.
  Toksoplazmoza je posebno opasna kod žena koje su se prvi put zarazile tokom trudnoće (visok nivo IgM antitela), jer bolest ima tendenciju da ošteti mozak fetusa, indukuje deformitete, ili dovede do pobačaja.

  Kod žena koje su razvile imunitet na T. gondii (prisustvo IgG antitela u krvi, a negativna, ili granična vrednost IgM) rizik od bolesti i deformiteta ploda je daleko manji. U svim ovakvim slučajevima eventualno se daje adekvatna terapija lekovima koje trudnica mora redovno uzimati tokom trudnoće. Najčešće je u pitanju lek spiramicin.

Vrednosti laboratorijskih nalaza antitela IgM i IgG kod trudnica i njihovo značenje. Ponavljanje analize ukoliko je potrebno radi se posle 10-14 dana. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
  Ipak, u većini slučajeva za vreme trudnoće i posle porođaja nije neophodno da se mačka, posebno ona koja je testirana udalji iz doma kao što se to ranije savetovalo. Tek rođeni mačići nose veću opasnost od toksoplazmoze za nezaštićenu trudnicu od same mačke.
  Prvenstveno je potrebno poštovati preventivne higijenske procedure. Istraživanja su pokazala da se toksoplazmoza u nekim slučajevima može preneti i transfuzijom krvi, transplantacijom organa kao i konzumiranjem nepasterizovanog kozijeg mleka. Uloga T. gondii u drugim medicinskim stanjima, kao što su razvoj moždanih tumora, šizofrenija i druge moždane bolesti nije još uvek dovoljno istražena.

Preventiva


  Najbolja zaštita protiv parazita su preventivne higijenske mere prilikom pripreme hrane, kao i ograničavanje kontakta, posebno imunološki kompromitovanih pasa i ljudi (kao i trudnica) sa mačkama, mačićima i njihovim fecesom. 
  To uključuje dobro pranje namirnica i njihovu pravilnu termičku obradu (na preko 70*C) za Vas i Vašeg ljubimca, detaljno pranje ruku posle radova i boravka u bašti - ili bilo kojoj zelenoj površini gde je bilo kontakta sa zemljom, ili peskom. Preporučljivo je nošenje zaštitnih rukavica, pa i nošenje zaštitne maske prilikom čišćenja mesta gde mačke vrše nuždu. Treba napomenuti da mačiji feces treba čistiti redovno i često - najmanje jednom u 48h, jer što duže stoje na otvorenom jajašca parazita T. gondii postaju zaraznija, sposobna su za preživljavanje u zemlji više meseci, čak i u vrlo hladnim i suvim vremenskim uslovima.

Potrebno je redovno čistiti mačiji feces uz nošenje zaštitnih rukavica i maske
  Nema potrebe da ljubite svoju voljenu macu, jer se pri akutnoj infekciji mačke toksoplazma nalazi i u njenoj pljuvački i sekretu iz nosa. Kod kućnih mačaka sprečiti pojavu lova na glodare i hraniti je isključivo hranom koja je posebno spravljena, ili komercijalnom - ispitanom na parazite.

  Za sve vlasnike mačaka preporučijemo i tekst o bolesti mačijeg ogreba koji možete pročitati OVDE.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

Zatvor kod pasa i mačaka - konstipacija i opstipacija

Zatvor kod pasa i mačaka, konstipacija i opstipacija, opstrukcija creva

   Zatvor je jedan od čestih problema digestivnog trakta naših ljubimaca, koji, ukoliko je hroničan i ne leči se pravilno može dovesti do čitavog niza poremećaja, nekad i vrlo ozbiljnih.

   Svaki ljubimac ima svoj ritam pražnjenja creva, koji može u normalnim uslovima biti od 1-2 stolice dnevno, sve do jedne stolice u 2 dana. Stolica treba da bude polu-čvrste konzistencije, oker-braon boje bez primesa krvi, žučnih sokova, ili parazita - poput glista.

Panvet infografika - izgled stolice kod pasa
Izgled stolice ljubimca može nam dosta reći o njegovom trenutnom zdravstvenom stanju. Panvet infografika, kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
   Na redovno pražnjenje tokom vremena može uticati vrsta i količina pojedene hrane, promena režima ishrane, starost i hormonalni status, stres, dehidracija u letnjem periodu godine, kao i preterana fizička aktivnost. Ukoliko ne postoje drugi simptomi koji mogu upućivati na zdravstveni problem - u velikoj većini slučajeva takve promene nisu opasne i smatraju se normalnom akutnom pojavom.

   Takođe, potrebno je odmah na početku razgraničiti i dva latinska termina koje često vlasnici mešaju, ili pogrešno tumače - konstipacija i opstipacija.

Konstipacija je relativno čest problem koji uglavnom lako prolazi uz male promene životnih navika.
Ispoljava se u dva oblika:
   1) Vaš ljubimac vrši nuždu ređe nego obično, duže od nekoliko dana, ili
   2) je njegova stolica izuzetno tvrda, a pražnjenje bolno.

Sa druge strane, opstipacija je potpun prestanak pražnjenja debelog creva, pa je samim tim je daleko ozbiljnije i opasnije stanje od konstipacije.

Pasaža creva dijagnostika u Panvet veterinarskoj stanici
Pasaža creva - efikasna dijagnostička metoda kojom se pomoću barijumske smeše može videti prolaz stomačnog sadržaja kroz digestivni trakt životinje. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)


Uzrok


   Uzroci zatvora kod pasa i mačaka mogu biti raznovrsni, ipak bitno su drugačiji od onih koji uzrokuju dijareju tj. proliv.

Prvenstveno su posledica:

    •  stresa i starosti
    •  neadekvatne i suve hrane siromašne vlaknima
    •  restriktivne dijete
    •  povrede kičme i diskushernije
    •  progutanog stranog tela koje blokira put hrani, ili ishrana kostima
    •  stenoze (suženja), i vezivanja creva- ileus
    •  posledica nedovoljne produkcije digestivnih sokova i enzima
    •  dejstva nekih lekova (diuretici, opoidni lekovi i antidepresivi)
    •  onkoloških oboljenja koja rastom remete pražnjenje
    •  dehidracije, nedovoljnog uzimanja tečnosti, otkaza bubrega
    •  hipotireoze - bolesti štitne žlezde
    •  trudnoće
    •  neuroloških problema
    •  upala i onkološki procesi na analnim žlezdama
    •  frakture karličnih kostiju
    •  gojaznosti
    •  "lenjih" creva, urođeni megakolon kod mačaka
    •  uvećanja prostate kod nekastriranih mužjaka
    •  niskog kalcijuma (Ca) i fosfora (P) u krvi
    •  hernije (kila, bruh)
    •  iritabilnog kolona itd.

Simptomi


  Simptomi zatvora (opstrukcije creva) najčešće su: nedostatak apetita, dehidracija, povraćanje svarenog sadržaja pomešanog sa želudačnim sokovima i žuči, gubljenje telesne težine, letargija, bolan i otečen abdomen, gasovi, nadutost, grčevi, nagon na pražnjenje bez uspeha, urinarna ostrukcija i infekcija, oticanje oko anusa. Stolica je izuzetno tvrda, često u obliku sitnih loptica, ili je izbačena mala količina sluzave stolice, pražnjenje creva traje duže nego obično i vrlo je bolno, često pomešano sa primesama sveže krvi.
Posledice mogu biti veoma ozbiljne, kao što su megakolon - posebno kod mačaka, pankreatitis (upala pankreasa), vezivanje creva (ileus), pritisak na ostale trbušne organe i velike krvne sudove, sepsa, kao i teška dehidracija.

Opstrukcija creva psa Panvet veterinarska stanica
Ukoliko primetite da se Vaš ljubimac muči prilikom izbacivanja stolice duže od nekoliko dana, odvedite ga veterinaru.
   Po prijemu životinje i saznavanju potrebnih informacija od vlasnika veterinar će uraditi opšti pregled, laboratorijske analize krvi, urina, stolice (feces), ultrazvuk abdomena, rendgenski snimak sa, ili bez oralnog datog kontrastnog sredstva radi utvrđivanja mogućeg stranog tela, prepreke, ili onkološke promene koja blokira prolaz stolice u crevima. Endoskopska dijagnostika poput kolonoskopije može utvrditi tačno stanje sluznice creva, vrstu, uzrok i mesto zatvora u crevima.

Terapija i ishrana


  Uz ostalu simptomatsku terapiju njegovih uzroka - terapija samog zatvora creva se prvenstveno zasniva na rehidrataciji ljubimca putem intravenske infuzije kako bi se sprečilo gubljenje tečnosti i minerala iz nje (elektrolita), kao i otklanjanju opstrukcije creva. Moguće je i intravensko davanje hranljivih materija poput glukoze i aminokiselina ukoliko životinja duži vremenski period nema apetit. Enzimi pankreasa takođe mogu biti prepisani od strane veterinara ukoliko je to potrebno.

Strano telo je vrlo čest uzrok zatvora kod ljubimca
Progutano strano telo je veoma čest uzrok opstrukcije creva i opstipacije kod pasa
  Kod blažih slučajeva, dodavanje male količine jestivog ulja u hranu psa može rešiti problem - uglavnom se dozira 1 kašičica ulja na 5-7kg telesne težine psa. Takođe moguće je dati prokinetik, lek metoklopramid koji stimuliše pokretljivost creva. U ponudi su i razni laksativi - lekovi koji omekšavaju stolicu. Laktuloza pored omekšavanja stolice utiče i na snižavanje koncentracije amonijaka u krvi, što je veoma bitno kod ljubimaca sa lošom funkcijom jetre.
  U većini slučajeva, uz adekvatnu ishranu ova terapija daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Kod nadutosti i prisustva gasova može se dati lek simetikon koji olakšava simptome. Nadutost je posebno izražena kod brahiocefaličnih rasa (psi sa vrlo kratkom njuškom) koji se, dok jedu, "nagutaju" veće količine vazduha.

  Kod težih stanja, u anesteziji, potrebno je manuelno, ili endoskopski, uz ispiranje debelog creva (enema) izvaditi komprimovani fekalni sadržaj koji ih je blokirao. Treba napomenuti da gotove tečnosti za ispiranje debelog creva (klistiranje) koje se mogu kupiti u apotekama i koje se koriste za ljude nisu nikako dobre i za mačke.

Hirurgija hernije - kile , Panvet veterinarska stanica Subotica
Hernija - bruh, kila, može biti često uzrok konstipacije, ovaj problem se rešava isključivo hirurškim putem. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)
  U teškim slučajevima, kada nijedna od gore spomenutih procedura nije dala rezultate, nekad je potrebna i hirurška intervencija, posebno kod zaglavljenog većeg stranog tela, ili pojedenih kostiju u lumenu creva, kod prisustva hernije (kila, bruh) i kod vezanih creva - ileus, gde lako može doći do propadanja dela crevnog tkiva koje mora biti hirurški uklonjeno, da ne bi došlo do pojave septičnih stanja.

Hirurgija, Panvet Subotica
Hirurško vađenje stranog tela iz abdomena psa. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
  Po rešavanju problema, vlasnik treba da radi na korekciji ishrane i životnih navika psa/mačke koja se sastoji od povećanja fizičke aktivnosti; češćeg nuđenja ljubimca svežom vodom i vlažnijom hranom sa više vlakana; suplementacijom neophodnih minerala - prvenstveno kalcijuma i fosfora; redovna vakcinacija i sl. Pse i mačke nikako ne treba hraniti kostima koje su jedan od najčešćih uzroka opstrukcije creva i zatvora, više o tome u našem tekstu OVDE.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim