Plućni crv i parazitske bolesti uzrokovane nematodama kod pasa

  Pored najpoznatijeg, Srčanog crva (Dirofilaria immitis) o kom se više možete informisati u našem tekstu OVDE, na našim prostorima deluje čitav niz drugih parazitskih nematoda - valjkastih crva, koji na sličan način ugrožavaju zdravlje kućnih ljubimaca, prvenstveno pasa i mačaka. Posledice ovih parazitskih oboljenja su teške, vremenom se pogoršavaju i bez adekvatne veterinarske pomoći i terapije dovode do fatalnog ishoda.

  Najzastupljeniji sa epidemiološkog aspekta u veterinarskoj praksi su plućni, ili francuski crv (Angiostrongylus vasorum), kao i još jedan valjkasti crv iz roda Dirofilarija, Dirofilaria repens.

  Ove vrste parazita su prisutne u našoj zemlji, kao i u Evropi uopšte, i detektuju se jednostavnim testovima krvi, ili izmeta ljubimca u našoj veterinarskoj ambulanti.

  Francuski, ili plućni crv - Angiostrongylus vasorum

  Bolest koju izaziva ova vrsta crva naziva se angiostrongiloza.

Mužjak crva Angiostrongylus vasorum pod mikroskopom. Izvor: Wikipedia 

  Ova bolest se ne prenosi na ljude i najčešće su joj izloženi ljubimci koji dugo borave napolju, ili se koriste za lov, mladi i radoznali psi i mačke, kao i oni ljubimci čiji boravak na otvorenom nije adekvatno kontrolisan.

  Uzročnik 

  Odrasli Angiostrongylus vasorum je valjkasti crv rozikaste boje. Može živeti oko 2 godine.
  Njegov razvojni ciklus počinje tako što pas pojede larve parazita koje dospevaju u creva, potom i krvotok, da bi se naselile u plućnoj arteriji, ili srcu životinje. U srcu se od larvica razvijaju odrasli paraziti čije ženke polažu jaja koja krvotokom dalje migriraju u pluća (plućne alveole) i dospevaju u dušnik, odakle se iskašljavaju, ili dospeju u usta i progutaju, a zatim fecesom dospevaju u spoljnu sredinu. Otud su, na osnovu načina širenja, ovi crvi i dobili odrednicu "plućni" crvi.

Puževi i drugi mekušci glavni su prenosioci ove vrste parazita na pse i mačke

  Potom dolazimo do specifičnih prenosilaca (vektora prenosa) Angiostrongylus vasoruma - sluz baštenskih i slatkovodnih puževa, puževa golaća, a ponekad i žaba. Kontakt sa samom sluzi mekušaca, koja je puna larvica i koja dospe u ljubimca koji liže, pojede puža/ žabu, pokreće novi ciklus zaraze i razvojni ciklus crva. Štenci se mogu zaraziti i direktno, ukoliko jedu feces zaraženih roditelja, ili drugog zaraženog psa.

  Simptomi

  Larve plućnih crva uzrokuju oštećenja plućnog tkiva dovodeći do smanjenog kapaciteta disanja, čujnog i dubokog disanja, brzog zamaranja, gubitka na težini, pojave sekreta, čestih respiratornih infekcija, pa i ozbiljnih upala pluća, napada gušenja i astme. Nekada, u početnim stadijumima bolesti dobar deo simptoma ostaje neprimećen, ili pomešan sa alergijom, prehladom, ili stanjem kao što je Kennel cough (Infektivni rinotraheitis pasa).

Sluz puža, sa epidemiološkog aspekta, nije opasna za ljude

Simptomi bolesti su:
      • Frekventan kašalj
      • Kratkoća daha
      • Srčani problemi i slabost srca
      • Bronhitis
      • Smanjena kondicija
      • Smanjen imunitet
      • Oticanje nogu
      • Krvave stolice
      • Povišena temperatura
      • Letargija i depresija

   Ono što takođe treba napomenuti i što čini bolest opasnijom od klasične infekcije srčanim crvom (Dirofilaria immitis) je ubrzano propadanje plućnog tkiva, kao i izražena pojava malokrvnosti i trombocitopenije (značajno smanjenje broja krvnih pločica) u rezultatima krvi koji dovode do čitavog niza zdravstvenih problema, poput unutrašnjeg krvarenja, dugog krvarenja posle povrede, sklonosti ka lakom dobijanju modrica usled lakih povreda i sl. Takođe, smanjeni su faktori koagulacije krvi V i VIII.
  Eozinofilija (povećan broj belih krvnih zrnaca - eozinofila), veoma često se javlja u pretragama krvi kod zaraženih pasa i mačaka.
  Neurološki problemi poput nevoljnih pokreta, usporenosti, paralize, gubitka vida, promene ponašanja i epileptičnih napada čest su pratilac ovog oboljenja i uzrokovani su mikroskopskim, ili krvarenjima većeg obima u mozgu i centralnom nervnom sistemu uopšte. Krvarenje može biti i u bilo kom većem, ili vitalnom organu, što dodatno otežava loše zdravstveno stanje, a mogućnost izlečenja čini neizvesnijom.

  Dijagnostika

   Potrebno je veliko iskustvo u praksi kako bi se u dijagnostičkom smislu po prisutnim simptomima prepoznala razlika izmedju disajnih problema uzrokovanih ovim parazitom i ostalih uzročnika kašlja kod pasa, o čemu možete više pročitati u odvojenom tekstu OVDE. Dijagnostika samog parazita se sprovodi primenom testova krvi i mikroskopskom pretragom fecesa, dok se sveukupno stanje organizma prati primenom dijagnostičkih metoda poput slušanja stetoskopom, rendgenskog snimanja pluća, uzimanja krvi na analizu, ultrazvuka i kolor doplera srca, uzimanja brisa i uzoraka tkiva iz disajnih organa, bronhoskopija i sl. Sve ove dijagnostičke metode izvode se u Panvet ambulanti. Tokom i par nedelja posle terapije, rađene dijagnostičke procedure potrebno je ponoviti.

  Terapija

   Pozitivan ishod terapije zavisi prvenstveno od vremena kada je bolest nepobitno utvrđena. Ljubimci kojima je dijagnostifikovana bolest u prvim fazama, kada u krvi još uvek nema odraslih oblika crva, uz adekvatnu terapiju antihelminticima, imaju šansu za brzo i potpuno ozdravljenje bez posledica.
  Antihelmintici su lekovi kojima se eliminišu unutrašnji, posebno crevni paraziti.
Koriste se:
      • Fenbendazol
      • Albendazol
      • Oxfendazol
      • Ivermektin
      • Moxidektin
      • Prazikvantel
      • Levamisol

U zavisnosti od težine stanja i rezultata kontrolnih pregleda, kod nekih životinja se može ponoviti čitav tretman antihelminticima.

Terapiju je potrebno započeti u što ranijoj fazi kako bi donela što bolje rezultate

  Kod životinja kod kojih su nastupili ozbiljniji simptomi poput smetnji u disanju, ili upale - daju se određeni antibiotici po antibiogramu, bronhodilatatori i kortikosteroidni lekovi koji će omogućiti lakše disanje. Kod problema sa zgrušavanjem krvi i anemijom daje se simptomatska terapija lekovima koji stimulišu koagulaciju, vitamina K , kao i transfuzija. Neurološki problemi tretiraju se posebnim kombinacijama lekova i kompleksom B vitamina.
  Obzirom da su simptomi, pa i posledice nelečenja veoma slične klasičnoj dirofilariozi, veterinari koji se suoče sa angiostrongilozom često odmah ne utvrde stvarnog uzročnika. Ovo je veoma važno, jer manifestacije i komplikacije bolesti kod angiostrongiloze nastupaju mnogo brže i opasnije su nego kod dirofilarioze, samim tim i brže dovode do smrtnog ishoda, posebno kod mladih životinja.

  Preventiva

  Prevencija se prvenstveno sastoji u redovnoj kontroli, testiranju i preventivnoj primeni lekova protiv parazita koji se nanose na krzno ljubimca. Potrebno je birati mesta za šetnju koja nisu naseljena puževima, ili velikim brojem vodozemaca poput močvara i sl. posebno u proleće i jesen. Psi, pogotovo oni mladi i neiskusni, ne bi trebalo da se ostavljaju bez nadzora tokom boravka na otvorenom kako ne bi pojeli puža. Takođe, ljubimcima koji duže vreme provode na otvorenom, poput lovačkih pasa, pasa koji borave u dvorištu i mačaka, posude za hranu i vodu treba redovno prati i menjati sadržaj u njima, kako ne bi došli u kontakt sa sluzi mekušaca, ili vodozemaca. Igračke i žvakalice posle igre na otvorenom obavezno pokupiti i isprati pre dalje upotrebe. 

Koliko je u Vašoj mogućnosti, sprečite kontakt ljubimaca sa sluzi mekušaca i vodozemaca

  Veterinarska praksa poznaje čitav niz različitih vrsta plućnih crva koji se, pored pasa i mačaka, mogu naći i kod drugih životinja poput konja, magaraca, goveda, ovaca, svinja i jelena. Za razliku od francuskog crva, ovi crvi imaju jednostavniji životni ciklus koji ne zahteva prisustvo vektorskog prenosioca poput puža, komarca, ili krpelja. Daju slične, gorenavedene simptome, kao i blaže posledice. Svi se tretiraju antihelminticima i blagovremena terapija uz adekvatnu dijagnostiku daje relativno dobre rezultate u lečenju. Sa te strane potrebno je spomenuti još jednu vrstu plućnog crva karakterističnog za pse, koji pripada ovoj grupi i raširen je po Evropi - Oslerus osleri.

Dirofilaria repens

Ova vrsta Dirofilarije za razliku od poznatije Dirofilaria immitis (srčani crv) odvajaju dve bitne karakteristike:
 1) Dirofilaria repens putem uboda komarca može inficirati čoveka
 2) Ova vrsta crva ne boravi u velikim krvnim sudovima, već ostaje najčešće u podkožnom tkivu, praveći ciste

  Uzročnik

  Dirofilaria repens je parazit, valjkasti crv koji se širi ubodom komarca. Uglavnom su svi slučajevi zaraze ovim parazitom koncentrisani na mediteranske zemlje i Bliski istok.
Životni ciklus D. repens uključuje pet larvenih stadijuma, mesojede kao što su: psi, vukovi, kojoti i lisice - kao domaćine i komarca kao vektorskog prenosioca bolesti.

Prilikom amputacije prsta psa sa hroničnim osteomijelitisom, pronađen odrastao crv D. repens. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Odrasla ženka D. repens produkuje na hiljade jajašaca dnevno (mikrofilarije) u cirkulaciju zaražene životinje. Larve potom završavaju u komarcu koji ih popije sa krvlju domaćina i razvijaju se u narednu fazu sledećih 10-16 dana. Potom se vraćaju u krv novog domaćina ubodom komarca gde u potkožnim tkivima sazrevaju u narednih 6-7 meseci, potom se ciklus ponavlja.

  Do zaraze čoveka dolazi slučajno i u potkožnom tkivu crv obično ne doživi zrelost, već ga ljudski imunitet prepozna i uništi, a od simptoma i vidljivih znakova infestacije parazitom često ostane samo podkožna cista. Ipak, postoje slučajevi dirofilarioze kod ljudi, gde je ovaj crv napravio ozbiljne zdravstvene probleme prvenstveno zbog svog položaja u tkivu (npr. prisustvo u mozgu, oku, plućima, genitalijama, regionu velikog limfnog čvora i sl.).

Dirofilaria repens može se nastaniti u koži kao posledica uboda komarca kod čoveka

  Simptomi

  Simptomi infekcije D. repens su uglavnom lokalne promene podkožnog tkiva, otekline oko mesta gde se crv nalazi, pojava kožnih iritacija, pojava eozinofilije (uvećanje broja vrste belih krvnih zrnaca - eozinofila) u pregledu krvi, pojava groznice i temperature, pad imuniteta i brzo zamaranje prilikom fizičkog napora. Životinja je nevoljna i depresivna, često češe mesto na kom se promena nalazi, gde može doći do alopecije - gubljenja dlake. Kod specifičnih slučajeva može doći do pojave tromboze manjih krvnih sudova, neuroloških problema, povraćanja, proliva, gubitka vida i problema sa disanjem, sve u zavisnosti od toga na kojoj lokaciji se crv nalazi u tkivu domaćina.

  Dijagnostika

  Kao i kod ostalih parazitskih vrsta valjkastih crva, brzi test krvi, mikroskopska pretraga fecesa, ultrazvuk, ili rendgenski snimak problematičnog mesta mogu pokazati da se u formiranoj cisti u tkivu razvija D. repens. Veoma često jedinke koje imaju Dirofilaria immitis, imaju i larve Dirofilaria repens, što može otežati i komplikovati proces izlečenja.

  Terapija

  Terapija bolesti sprovodi se davanjem antihelmintika - lekova protiv parazita koji imaju posebno dobar učinak u ranijim fazama bolesti. Hirurško odstranjivanje podkožnih cisti, ili cisti u drugim organima i tkivima koje mogu ugroziti zdravlje ljubimca zavisi od procene i iskustva veterinara na osnovu dijagnostičkih parametara.

Terapiju bolesti potrebno je sprovesti blagovremeno antihelminticima, uz eventualno hirurško uklanjanje cisti

  Preventiva

  Adekvatna preventiva podrazumeva redovno testiranje, čišćenje od parazita i primenu repelentnih preparata koji odbijaju komarce u toplom periodu godine dok pas, ili mačka borave napolju, a ređe i dok borave u domu u hladnijim periodima, ukoliko vlasnici primete prisustvo komaraca. Preporučije se izbegavanje otvorenih površina uz vodu za igru i istrčavanje, koje nisu tretirane od strane gradskih sanitarnih službi, kao i pojačan nadzor nad ljubimcem tokom boravka na otvorenom.

Panvet tim

Opširnije...

Zašto pas gubi dlaku - alopecija kod ljubimaca

  Psi, mačke i ostali sisari svakodnevno gube dlaku, na mesto otpale dlake dolazi nova i to je normalan proces obnavljanja krzna. Gubljenje dlake uzrokovano promenom godišnjih doba kod nekih rasa može biti posebno izraženo, kao na primer kod dugodlakih rasa sa gustim krznom koje odbacuju dlaku u toplijem periodu godine i to se smatra prirodnim procesom.
  Ipak, ukoliko je broj ispalih dlaka duži vremenski period veći nego broj novih, ili se dešava opadanje dlake posebno u nekom regionu kože, ili pod dejstvom specifičnog uzročnika/bolesti - možemo govoriti o alopeciji.

Sezonske klimatske promene i starost uzrokuju promene u kvalitetu i gustini krzna i smatraju se prirodnim procesom

   Gubitak dlake (alopecija) je vrlo vidljivo stanje kada postoji nedostatak veće, ili manje količine dlake na nekom delu kože psa. Ona može zahvatiti simetrične regione, biti u obliku krugova (pečata), raspoređena po celoj koži, ili samo na nekim njenim delovima. U nekim slučajevima može biti lokalno praćena crvenilom, perutanjem, krastama, ili otokom. Može se pojaviti kod svih pasa, kao i drugih sisara, nevezano za rasu, pol i starost. Neki od uzročnika izazivaju izgledom i oblikom specifično opadanje dlake, što može biti od pomoći veterinaru u utvrđivanju i lečenju određene bolesti.

Uzroci

   Uzroci ispadanja dlake iz dlačnih folikula mogu biti razni. Istraživanja pokazuju da svaki deseti pas ima neki od zdravstvenih problema koji uzrokuje izraženu alopeciju.
Uglavnom je opadanje dlake praćeno i drugim karakterističnim simptomima određene bolesti, ili stanja. Više o svakom od njih možete pročitati klikom na link.

Među njima su najčešći:
   • starost
   • bakterijske infekcije kože praćene češanjem i formiranjem krasti
   • poremećaji cirkulacije
   • prisustvo kožnih parazita
   • posledica povrede, ili opekotine
   • demodeks
   • stres
   • bolesti štitne žlezde
   • disbalans polnih hormona
   • alergijske reakcije
   • auto-imuna stanja i poremećaji imuniteta uopšte
   • Kušingova bolest - bolest nadbubrežne žlezde
   • kancer
   • uzimanje lekova, ili trovanje (citostatici, hormoni...)
   • gljivične infekcije i lišaj (Microsporum canis, Microsporum gypseum, Trichophyton mentagrophytes)
   • problemi u ponašanju (kompulzivno češanje i samoujedanje)
   • nedostatak određenog vitamina, ili nutrijenta
   • loša ishrana

   Alopecije uzrokovane parazitskim bolestima, hormonskim disbalansom, lošom ishranom i imunološkim stanjima su najčešće. Većina alopecija je reverzibilna - na mestima nestanka dlake ona može ponovo da naraste ukoliko se eliminiše dejstvo uzročnika u kraćem vremenskom roku, ipak ukoliko zdravstveni problem potraje, kao i kod starosti i formiranja ožiljnog tkiva na koži, mesto na kom nema dlake ostaće takvo.

Dijagnoza

   Dijagnostika se prvenstveno vrši vizuelnim pregledom ljubimca - utvrđivanjem gde postoje problemi sa alopecijom, uvidom u stanje celokupnog krzna i kvaliteta dlake (da li je krzno masno i neuredno, ili pak suvo i bez sjaja). Razgovorom sa vlasnikom utvrđuju se navike u ishrani i ponašanju ljubimca, zatim se pristupa pregledu kože, uzimanju skarifikata (grebanje kože i uzimanje uzorka za mikroskopsko posmatranje) da bi se ispitalo prisustvo kožnih parazita.
  Ukoliko veterinar posumnja na hormonalni, ili imunološki disbalans uzeće krv na analizu. Ukoliko je koža inficirana, potrebno je uzeti bris rane. Ultrazvuk i rendgensko snimanje poslužiće veterinaru da proveri veličinu i rad žlezda sa unutrašnjim ljučenjem, otoka limfnih žlezda, stanja jetre i bubrega i sl.

Ekstreman slučaj demodikoze kod psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Po samom obliku i rasporedu alopecijskih promena možemo nekad zaključiti koji je primarni uzročnik u pitanju:

  Višestruke male suve regije, bez dlake - raspoređene su obično na većoj površini kože. Najčešće se javljaju na strani trupa, ekstremitetima, glavi, ili na vratu. Ovakav raspored uglavnom upućuje na prisustvo kožnih parazita, lišaja, alergija - posebno na hranu, ili ređe na bakterijsku infekciju kože. Mogu upućivati i na sklerodermu - stanje kada na koži postoji ožiljak (tvrda koža) posle davanja vakcine, ili kao posledica auto-imune reakcije.

   Simetrično gubljenje dlake na nekim delovima kože - obično je povezano sa sistemskim, ili hormonskim poremećajima i variranjem hormona štitne, nadbubrežne i polnih žlezda. Češće se pojavljuje kod rasa: bokser, šetlandski ovčar, nemački ovčar, terijera, pekinezera, samojeda, pomeranaca i haskija.

   Alopecija u obliku većih pečata - obično je praćena infekcijom kože, crvenilom, perutanjem, svrabom i formiranjem krasti. Prvenstveno se veže za pojavu gljivičnih, bakterijskih i kožnih alergijskih reakcija.

Alopecija u obliku većih pečata

   Ponašanja psa koja uključuju kompulzivno češanje, ili samoujedanje potrebno je lečiti korekcijom ponašanja, dresurom i primenom antidepresiva.

Terapija

   Terapija može biti lokalna i sistemska. Takože može uključiti jednu, ili kombinaciju više terapijskih opcija: aplikacija leka (najčešće antibiotik, ili antimikotik), hirurška intervencija, korekciju ponašanja, hipoalergenu i bogatiju ishranu - sve u zavisnosti šta je uzročnik i koji je cilj terapije. Praćenje stanja je jako bitno da bi se utvrdilo da li terapija daje rezultate.

Učinak terapije na sjaj i kvalitet krzna mačke sa oboljenjem štitne žlezde

   Ukoliko je uzročnik patogen, potrebno je dezinfikovati površine u boravištu ljubimca i pojačati higijenske mere u vidu češćeg kupanja ljubimca blagim sredstvom, dezinfekcijom eventualnih rana i lokalnom i sistemkom aplikacijom određenih lekova koji će olakšati simptome i suzbiti dejstvo uzročnika (antibiotik, antihistaminik, antimikotik itd.)
   Vlasnici treba da povedu računa i o sopstvenoj higijeni, jer su neki od uzročnika alopecije kod ljubimaca vrlo lako prenosivi i na ljude, poput lišaja, bakterijskih i nekih parazitskih infekcija i infestacija.

   Kavlitetna, raznovrsna, bogata ishrana i suplementacija čini bitan segment strategije oporavka Vašeg ljubimca, te na njoj treba insistirati uz bilo koji drugi vid terapijske opcije u tretmanu alopecije.

Panvet tim

Opširnije...

Toksoplazmoza - mačkitis kod pasa i mačaka

  Toksoplazmoza (mačkitis) je infekcija uzrokovana mikroskopskim parazitom - protozoom Toxoplasma gondii i smatra se jednom od najčešćih i najraširenijih parazitskih bolesti kod svih toplokrvnih životinja, a zbog svog zoonotskog potencijala interesantna je i u humanoj medicini, jer i čovek može dobiti ovo oboljenje. Smatra se sa je više od 1/3 svetskog stanovništva, posebno u zemljama u razvoju, doživotni nosilac ovog parazita bez značajnijih simptoma bolesti.

Izgled protozoe Toxoplasma gondii pod mikroskopom

  Za početak, treba napomenuti da toksoplazmoza u svom akutnom i najtežem obliku uglavnom pogađa: 
  - jedinke koje nemaju formiran imunitet (štenci, mačići, deca...),
  - one kojima je imunitet zančajno oslabljen zbog prisustva drugih bolesti (štenećak, FIV, AIDS...),
  - kod onih koji primaju određenu terapiju, poput terapije citostaticima i imuno-supresivima,
  - kao i kod trudnica gde prelazi sa majke na plod i uzrokuje teže simptome, deformitete ploda i pobačaj.

Ova bolest za neke ugrožene može biti i fatalna!

  Mačke, domaće i divlje, smatraju se primarnim domaćinima, jer parazit kompletira svoj životni ciklus, razvoj i razmnožavanje u njihovom digestivnom traktu kada pojedu zaražen plen, a u spoljnu sredinu (zemlju) dospeva fecesom.

Načini prenosa T. gondii 

  Psi se obično zaraze kopanjem po zemlji i kontaktom sa mačijim fecesom, dok se ljudi najčešće zaraze jedenjem nedovoljno termički obrađenog mesa, kao i neopranog voća i povrća, posebno onog koje raste na zemlji, ili ređe u kontaktu sa mačijim fecesom prilikom čišćenja za svojim ljubimcima. Čak i ako nemate kontakta sa mačkama i ljubimcima uopšte, moramo napomenuti da je ovo parazitsko oboljenje prvenstveno posledica loših higijenskih navika, a ne prisustva/odsustva samih ljubimaca, pogotovo mačaka!

Simptomi

  Postoji akutna i hronična forma mačkitisa, s tim što akutna forma ima izražene tipične simptome bolesti, dok je hronična forma, koja potom nastupa, uglavnom bez ikakvih posebnih obeležja - kod zdravih jedinki.

  Takođe, kod inficiranih mačaka su izraženiji simptomi u odnosu na pse i druge vrste životinja, kao i ljude - kod kojih se uglavnom javlja stanje slično gripu u trajanju od 10-15 dana, nakon toga, parazit retko uzrokuje simptome kod inače zdravih osoba - dok kod imunološki slabih može izazvati čitav niz daljih zdravstenih problema i poremećaja. Više od 80% zaraženih ljudi ima blage, ili skoro nikakve simptome bolesti.

  Bolest ostaje doživotno kada se jednom dobije, obzirom da je nemoguće eradikovati (izbaciti) sve larve iz međućelijskog prostora u tkivima domaćina, posebno moždanom i mišićnom tkivu.

  Simptomi akutne toksoplazmoze mačaka, imunološki slabih drugih zivotinja i ljudi uključuju sledeće znake i poremećaje:

   •  letargija
   •  mišićna slabost
   •  promene i upalni procesi na očima
   •  drhtavica
   •  epileptični napadi
   •  delimična i potpuna paraliza
   •  visoka temperatura i gušobolja
   •  gubitak apetita i telesne težine
   •  neurološki ispadi
   •  povraćanje
   •  proliv
   •  depesija
   •  žutica i problemi sa jetrom i slezinom
   •  slaba koordinacija u hodu
   •  teškoće u disanju, upala pluća
   •  encefalitis (upala mozga)

Dijagnostika

  Ukoliko veterinar u toku rutinskog pregleda posumnja na toksoplazmozu, pitaće Vas da li ste Vi , ili Vaš pas u kontaktu sa mačkama. Rutinski laboratorijski nalazi poput nalaza krvi, biohemiske analize, analize fecesa (kod mačke) i analize urina biće urađeni. Krvne analize obično pokažu snižene vrednosti belih krvnih zrnaca zaduženih za imunitet - leukopenija. U toku oporavka, kako imunitet postaje aktivniji, može doći do pojave temperature, kao i pojave visokih vrednosti belih krvnih zrnaca u nekom momentu.
Biohemijska i enzimska ispitivanja uglavnom daju visoke vrednosti jetrenih enzima poput ALT i AST, kao i bilirubina koji može ukazivati na pojavu žutice i drugih oboljenja jetre - oko 1/4 mačaka razvije žuticu kao propratni simptom toksoplazmoze.

  Kod mačaka koje imaju disajnih problema uzrokovanih prisustvom parazita T. gondii, preporučljivo je uraditi rendgensko snimanje pluća. A kod pasa i mačaka sa neurološkim problemima može biti urađeno i uzorkovanje likvora - cerebrospinalne tečnosti iz kičmene moždine.

  Takođe, rade se i posebni testovi krvi koji dokazuju kontakt sa T. gondii poput merenja nivoa antitela IgM (znak da bolest još traje i javlja se između 5. i 7. dana infekcije, povišene vrednosti ostaju mesecima do oko godinu dana, potom opadaju) i IgG (znak da je životinja, ili čovek nekada dolazio u kontakt i ima formiran imunitet, pojavljuje se u 2. nedelji infekcije i ostaje doživotno u određenoj koncentraciji) na toksoplazmu.

  Iz ovog proizilazi da zdravi ljubimci i ljudi koji imaju dobar imunitet (a došli su u kontakt sa uzročnikom), imaju i IgG antitela na toksoplazmu, što znači da se njihov imuni sistem uspešno bori protiv razvoja parazita i ne smatraju se ugroženima, ili prenosnicima zaraze sve dokle imaju dobar imunitet.

  Realna opasnost postoji kod onih koji nemaju izgrađen imunitet tj. antitela protiv ovog parazita, ili je njihovo prisustvo u krvi značajno sniženo. Kućne mačke i mačići koji nemaju antitela na toksoplazmu su u najvećem riziku da obole i razviju sve teške simptome akutne bolesti kroz kontakt sa drugim mačkama.

  Mačka koja je "preležala" akutnu toksoplazmozu smatra se imunom u periodu od narednih 6 godina, bez većih zdravstvenih problema.

Lečenje

  Lečenje se uglavnom sprovodi nadoknadom tečnosti, dobrom suplementacijom i kvalitetnijom ishranom kojom se postiže podizanje imuniteta, uz davanje simptomatske terapije kod proliva, povraćanja, žutice i neuroloških ispada, kao i uključivanje antibiotika kako bi se sprečila pojava sekundarnih infekcija i olakšala borba sa infekcijom. Lekovi koji se obično koriste u tretmanu toksoplazmoze su pirimetamin, sulfadiazin, spiramicin i klindamicin od antibiotika, kao i folna kiselina i kortikosteroidni lekovi.
  Neki od lekova koji se koriste u tretmanu toksoplazmoze mogu ispoljiti neželjene reakcije poput pojave proliva i povraćanja kod već slabe životinje, što dodatno može otežati tretman i ishod lečenja učiniti neizvesnijim.

Trudnoća i toksoplazmoza

  Savet veterinara trudnicama je da uvek napomenu svom ginekologu na početku trudnoće da imaju mačku za kućnog ljubimca, ili da imaju kućnog ljubimca koji je skoro imao akutnu toksoplazmozu. Tada se rade neophodni laboratorijski testovi u referentnim laboratorijama i prati stanje razvoja ploda.
  Toksoplazmoza je posebno opasna kod žena koje su se prvi put zarazile tokom trudnoće (visok nivo IgM antitela), jer bolest ima tendenciju da ošteti mozak fetusa, indukuje deformitete, ili dovede do pobačaja.

  Kod žena koje su razvile imunitet na T. gondii (prisustvo IgG antitela u krvi, a negativna, ili granična vrednost IgM) rizik od bolesti i deformiteta ploda je daleko manji. U svim ovakvim slučajevima eventualno se daje adekvatna terapija lekovima koje trudnica mora redovno uzimati tokom trudnoće. Najčešće je u pitanju lek spiramicin.

Vrednosti laboratorijskih nalaza antitela IgM i IgG kod trudnica i njihovo značenje. Ponavljanje analize ukoliko je potrebno radi se posle 10-14 dana. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Ipak, u većini slučajeva za vreme trudnoće i posle porođaja nije neophodno da se mačka, posebno ona koja je testirana udalji iz doma kao što se to ranije savetovalo. Tek rođeni mačići nose veću opasnost od toksoplazmoze za nezaštićenu trudnicu od same mačke.
  Prvenstveno je potrebno poštovati preventivne higijenske procedure. Istraživanja su pokazala da se toksoplazmoza u nekim slučajevima može preneti i transfuzijom krvi, transplantacijom organa kao i konzumiranjem nepasterizovanog kozijeg mleka. Uloga T. gondii u drugim medicinskim stanjima, kao što su razvoj moždanih tumora, šizofrenija i druge moždane bolesti nije još uvek dovoljno istražena.

Preventiva

  Najbolja zaštita protiv parazita su preventivne higijenske mere prilikom pripreme hrane, kao i ograničavanje kontakta, posebno imunološki kompromitovanih pasa i ljudi (kao i trudnica) sa mačkama, mačićima i njihovim fecesom. 
  To uključuje dobro pranje namirnica i njihovu pravilnu termičku obradu (na preko 70*C) za Vas i Vašeg ljubimca, detaljno pranje ruku posle radova i boravka u bašti - ili bilo kojoj zelenoj površini gde je bilo kontakta sa zemljom, ili peskom. Preporučljivo je nošenje zaštitnih rukavica, pa i nošenje zaštitne maske prilikom čišćenja mesta gde mačke vrše nuždu. Treba napomenuti da mačiji feces treba čistiti redovno i često - najmanje jednom u 48h, jer što duže stoje na otvorenom jajašca parazita T. gondii postaju zaraznija, sposobna su za preživljavanje u zemlji više meseci, čak i u vrlo hladnim i suvim vremenskim uslovima.

Potrebno je redovno čistiti mačiji feces uz nošenje zaštitnih rukavica i maske

  Nema potrebe da ljubite svoju voljenu macu, jer se pri akutnoj infekciji mačke toksoplazma nalazi i u njenoj pljuvački i sekretu iz nosa. Kod kućnih mačaka sprečiti pojavu lova na glodare i hraniti je isključivo hranom koja je posebno spravljena, ili komercijalnom - ispitanom na parazite.

  Za sve vlasnike mačaka preporučijemo i tekst o bolesti mačijeg ogreba koji možete pročitati OVDE.

Panvet tim

Opširnije...

Proliv kod pasa i mačaka

  Ovaj stomačni problem, pored povraćanja, najčešći je indikator i propratna pojava odvijanja nekog patološkog procesa u telu ljubimaca.
  Uzroci proliva, mogu biti razni, a za svakog vlasnika najbitnije je da prepozna uzroke, sagleda ostale simptome povezane sa pojavom mekše stolice, ili izostajanja stolice uopšte, kao i na vreme odvede svog ljubimca na pregled i pruži adekvatnu terapiju.

Normalna stolica i akutna stanja

  Svaki ljubimac ima svoj ritam pražnjenja creva, koji može u normalnim uslovima biti od 1-2 stolice dnevno, sve do jedne stolice u 2 dana. Stolica treba da bude polu-čvrste konzistencije, oker-braon boje bez primesa krvi, žučnih sokova, ili parazita - poput glista.

  Na redovno pražnjenje tokom vremena može uticati vrsta i količina pojedene hrane, promena režima ishrane, starost i hormonalni status, stres, dehidracija u letnjem periodu godine, kao i preterana fizička aktivnost. Ukoliko ne postoje drugi simptomi koji mogu upućivati na zdravstveni problem - u velikoj većini slučajeva takve promene nisu opasne i smatraju se normalnom akutnom pojavom.

Na redovno pražnjenje creva ljubimaca mogu uticati brojni faktori

  Ipak, ukoliko Vaš ljubimac ima stolicu koja je iznenada promenila, a to možete pripisati nekom uzroku i povezati sa drugim simptomima koje ima, ponavlja se kontinuirano duži vremenski period od 24-48h kod dijareje, ili 3-4 dana kod zatvora, najverovatnije je reč o patološkom stanju koje zahteva pregled, konsultaciju i terapiju kod veterinara. Takođe, ukoliko primetite da Vaš pas, ili mačka ispoljavaju bizaran apetit kao što je jedenje trave, gline i sl. velika je verovatnoća da imaju problem u digestivnom traktu.

Proliv (dijareja)

  Prolivom (dijareja) se smatra svaka stolica vrlo meke do potpuno tečne konzistencije koja se ponavlja u kontinuitetu, vrlo često praćena promenom boje i neprijatnim mirisom. Defekacija (izbacivanje stolice) dešava se više od 4 puta na dan, nekada i nevoljno. Vrlo često kod infektivnih uzročnika dolazi i do pojave temperature i slabosti. Mačke su nešto ređe sklone pojavi dijareje od pasa.

Uzrok

  Spisak uzročnika dijareje može biti veoma dug i u zavisnosti od ostalih pratećih simptoma obavezan povod za pregled i utvrđivanje tačnog zdravstvenog stanja:

  • stres
  • promena hrane i vremena hranjenja, pokvarena hrana
  • alergija na određenu hranu, neki sastojak, ili začin
  • virusna oboljenja - posebno kod štenaca (parvoviroza, štenećak, korona-virus..)
  • kolitis (upala tankog i debelog creva)
  • prisustvo crevnih parazita (Giardia, kokcidioza, valjkasti i člankoviti crvi)
  • toplotni udar
  • trovanje
  • bakterijske infekcije (Salmonela, Klostridija, Ešerihija)
  • posledica dejstva nekih lekova (antibiotici, citostatici, NSAIL...)
  • hormonski disbalans nadbubrežne i štitne žlezde (hipertireoidizam)
  • dijabetes
  • velika koncentracija probiotskih bakterija u tankom crevu (bacterial overgrowth)
  • gastritis (upala želudca)
  • krvarenje u želudcu
  • bolesti i poremećaji jetre, pankreasa, ili bubrega
  • septična stanja

Simptomi i pregled

  Pored klasičnih simptoma koji idu uz pojavu proliva - grčeva, gasova, nadutosti, bola u trbuhu i napinjanja, propraćenih često i povišenom temperaturom, pa i povraćanjem - treba spomenuti i posledice hronične dijareje u vidu dehidracije koja može imati ozbiljne posledice po čitav organizam.  Tu su i loša apsorbcija hranljivih materija, letargija, izostajanje uriniranja, gubljenje na težini, pojava drugih infektivnih bolesti, vezivanja creva - ileus, problemi sa žuči i pankreasom, kao i usporeno pražnjenje analnih žlezda kod pasa, koje može dovesti do upale ovih žlezda i još težeg stanja ukoliko se terapija ne sprovede na vreme.

Izgled stolice ljubimca. Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+)

  Ukoliko u stolici postoje primese sveže krvi, sluzi i delova tkiva, ili ukoliko je stolica crna poput taloga kafe (melena), dijareja se smatra ozbiljnim stanjem i neophodna je poseta veterinaru što pre. Trovanje, septična stanja i toplotni udar smatraju se hitnim stanjima u veterini!

  Po samom izgledu stolice (feces) i frekventnosti pražnjenja možemo generalno zaključiti i da li je u pitanju problem u tankom, ili debelom crevu. Kod problema u debelom crevu Vaš ljubimac često izbacuje male količine tečne stolice, dok kod problema sa tankim crevom u pitanju su veće količine nešto gušće stolice, a pražnjenje se događa samo 3-5 puta dnevno. Ovo prepoznavanje je od posebnog značaja za dijetetski režim ishrane ljubimca.

  Na pregledu, veterinar uzima uzorak stolice na mikrobiološki i mikroskopski pregled, ispituje vlasnika o okolnostima koje su predhodile pojavi dijareje, vrši opšti pregled stanja, laboratorijske i biohemijske analize krvi i urina. Često su potrebni i pregledi abdominalnih organa ultrazvukom, dok se rendgensko snimanje (sa, ili bez oralnog davanja kontrastnog sredstva), kao i endoskopske metode - uvođenja cevi sa kamerom u digestivni trakt životinje kako bi se utvrdilo stanje sluznice creva (kolonoskopija), ili želudca (gastroskopija) rade ukoliko je to u objektivnim okolnostima potrebno i izvodljivo.

Gastroskopija mačke. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Terapija

  Terapija dijareje podrazumeva obazbeđivanje dovoljno tečnosti dehidriranoj životinji putem intravenske infuzije i nadoknadu nutrijenata (glukoza, aminokiseline) putem infuzije kod dugotrajnog proliva. Ukidaju se lekovi poput prokinetika (metoklopramid), nekih antibiotika, citostatika itd. ukoliko oni uzrokuju proliv.

  Upotreba oralnih adsorbenasa poput aktivnog uglja, kaolina, ili diosmektita može doći u obzir ukoliko su u pitanju virusne infekcije i neka trovanja, ali moraju se upotrebljavati sa oprezom i u vremenskom razmaku od drugih lekova koji se vrlo često koriste za kombinovanu simptomatsku terapiju proliva čiji su uzrok drugi činioci i bolesti. Kod ovakvog tipa dijareja uspeh terapije zavisi prvenstveno od neutralisanja uzročnika, ili okolnosti koje su do nje dovele, na primer: uvođenje terapije alergije; tretman parazita; terapija kod trovanja o kojoj više možete pročitati OVDE; terapija upale želudca H2 blokatorima i inhibitorima protonske pumpe koji će smanjiti lučenje želudačne kiseline prvenstveno kod pasa, ili kolitisa (upale creva) o kojima se možete informisati OVDE.

  Ukoliko je pojava proliva izazvana nekim infektivnim agensom kreće sa sa upotrebom intestinalnih (onih koji deluju samo unutar creva) i sistemskih antibiotika, ili antimikotika (lekovi protiv gljivičnih infekcija). U terapiju mogu biti uključeni i kortikosteroidni lekovi posebno kod kolitisa nepoznatog uzroka, zatim lekovi za sprečavanje krvarenja ukoliko ono postoji i sl. Lek loperamid koristi se za usporavanje motiliteta creva i može biti koristan kod simptomatske terapije proliva, ali nikako ne sme da se upotrebljava kod štenaca, infektivnih uzročnika, ili trovanja, jer u tom slučaju svojim dejstvom sprečava izbacivanje toksina i patogena iz creva životinje. Kod rasa pasa poput border kolija, škotskog ovčara, šetlandskog ovčara i mačaka ovaj lek se uopšte ne preporučuje.

Terapija hronične dijareje zahteva ozbiljan multidisciplinaran pristup

  Terapija probioticima i prebioticima kod pasa i mačaka još uvek je tema debata u veterinarskim krugovima. Razna naučna istraživanja dala su različite rezultate u ovoj oblasti, te je njihov učinak i doprinos u samom procesu ozdravljenja i neutralizacije simptoma proliva još uvek nedovoljno razjašnjen. Ono što je ipak utvrđeno je da mačke nešto bolje od pasa reaguju na terapiju dijareje probioticima.

  Upotreba ovih preparata prvenstveno zavisi od saveta veterinara i može biti korisna kod dugotrajne upotrebe jakih antibiotika, isto tako upotreba probiotika može kod ljubimaca češće nego kod čoveka izazvati takozvani bacterial overgrowth sindrom - stanje kada se probiotske bakterije prenamnože u tankom crevu i postanu uzročnik, a ne rešenje proliva.

 Upotreba balansirane ishrane pasa i mačaka je esencijalna za tretman dijareje u danima oporavka koji slede.

Ishrana

  Ukoliko dijareja nije povezana sa povraćanjem - blaga, u manjim i češćim obrocima, vlažna, hipo-alergena, bogata pektinom i nezačinjena hrana je najbolji izbor za Vašeg psa, ili mačku. Ukoliko povraćanje postoji, potrebno je sačekati 24h od poslednjeg povraćanja da bi se započelo sa ishranom.

Korekcija ishrane pomaže Vašem ljubimcu da uspostavi redovno pražnjenje i izgled stolice

  Ako je u pitanju problem u tankom crevu, kuvana hrana u vidu čorbe, pileće supe, kuvanog krompira, ili riže sa posnim pilećim grudima je najbolje rešenje. Ponudite ljubimca svežom vodom u više navrata. Ne dozvolite ljubimcu da jede previše, ne dajte mu kosti i nekuvanu hranu, ostatke posle ljudskog obroka, masne namirnice i suvo meso. Mačke mogu jesti kuvanu rižu pomešanu sa konzerviranom hranom na koju su navikle.

 Ukoliko je problem dijagnostifikovan u debelom crevu, hrane i suplementi bogati vlaknima mogu biti uključeni u ishranu. Takođe, po preporuci veterinara, mogu biti uključene i nešto suvlje granule ukoliko ljubimac nema osetljiv želudac. Hrana treba da bude posna, sveža, podeljena u više manjih porcija. Što se tiče mačaka, one se ovde malo razlikuju od pasa, mačkama ne prija hrana preterano bogata vlaknima.

  Za vlasnike ljubimaca je jako bitno da poštuju higijenske mere, posebno ukoliko je dokazana patološka priroda uzroka dijareje - nosite gumene rukavice u dodiru sa fekalnom masom i prilikom pranja analne regije psa. Takođe je neophodno dobro oprati i dezinfikovati površine koje su uprljane fekalnim sadržajem bilo da je u pitanju pod, nameštaj, ili kavez.

Poštovanje higijenskih procedura je izuzetno važno posebno kod ljubimaca sa dijarejom

  Za alergijska stanja potrebna je posebna hipoalergena ishrana, o kojoj više možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Opširnije...

Povraćanje kod pasa i mačaka

  Obzirom da je povraćanje kod kućnih ljubimaca relativno česta pojava i prateći simptom velikog broja stanja, od akutnih i lakih, do hroničnih i teških - vlasnici treba da budu dobro informisani, prate stanje i ukoliko je ono ozbiljno, vode ljubimca veterinaru bez odlaganja.

  Većinom, ljubimci nisu izbirljivi i umereni što se tiče hrane - često se desi da pojedu previše, ili neadekvatnu i pokvarenu hranu sa kojom dođu u kontakt, pa i stvari u domu kao što su igračke, ili oštri predmeti. Radoznalost, neiskustvo, traženje pažnje, lakomost, kao i (ne)poslušnost prema vlasniku psa/mačke u takvim situacijama igraju veliku ulogu.

Prejedanje je čest uzrok povraćanja kod ljubimaca

  Nagon na povraćanje je normalan i prirodan način da višak hrane, ili ono što nije trebalo da se nađe u želudcu bude izbačeno pre nego što stvori opasnost za čitav organizam.

Akutno povraćanje

  U najvećem broju slučajeva akutno povraćanje je benigna stvar i ne predstavlja veliki zdravstveni rizik ukoliko se desi jednokratno, sporadično i kada nema drugih znakova, ili okolnosti koje mogu uputiti na neki zdravstveni problem.

Šta raditi kada pas, ili mačka povraća

  Ono na šta vlasnici treba da obrate pažnju prvenstveno su okolnosti koje su predhodile samom činu - u najvećem broju slučajeva, a posebno kod mlađih jedinki, dolazi do povraćanja neposredno, ili u roku od sat-dva posle obroka zato što je uneta velika količina hrane, ili se ljubimac uz nju nagutao vazduha, zatim kod ishrane isključivo suvom i masnom hranom, prejedanja poslasticama, ukoliko im ne prija neki sastojak hrane, ili začin... Uzrok može biti i sitno strano telo, ishrana kostima, nekuvanom hranom, drastičnom promenom režima ishrane i sl.

  Sadržaj izbačen u ovim situacijama je uglavnom suva, nepromenjena, usitnjena hrana; tek malo, ili nije uopšte pomešana sa želudačnim sokovima. Proces povraćanje nikako ne treba remetiti, prekidati, ili ljubimca kažnjavati što je to uradio!

Štenci i mačići su često skloni akutnom povrćanju. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Ukoliko primetite da se ljubimac ponaša nemirno, ili pak previše mirno, otvara usta, balavi, teško diše i ima kontrakcije stomačnih mišića - verovatno će doći do povraćanja. Odvedite ga u toalet, napolje, ili na neku površinu koja je laka za brisanje.

  Pratite stanje ljubimca u narednim satima - da li se povraćanje ponavlja, proverite da li su njegove igračke na broju i da li fali neki njihov deo, da li je mogao doći u kontakt sa nekim oštrim predmetom, ili hemikalijom, podesite temperaturu u prostoriji i ukinite bilo kakvo davanje hrane u narednih 12-24 sata. Voda ljubimcu treba biti ponuđena u malim količinama i u vremenskim razmacima. Po isteku pauze u hranjenju, uključiti dijetalan obrok sa kuvanom rižom i piletinom, po malo, nekoliko dana, a potom lagano uklučiti regularnu ishranu na koju je ljubimac navikao.

  Kod pasa i mačaka koji jedu suvu hranu, ili granule, a imaju osetljiv želudac, takva hrana treba da bude kombinovana sa hranom iz konzerve, ili pilećom supom da bi bila vlažnija. Razmotrite da ljubimcu dajete više manjih obroka. Važno je napomenuti i da kosti nikako nisu hrana za psa, ili mačku. Ukoliko postoji sumnja na alergijsku rekciju, posavetovati se sa veterinarom oko strategije lečenja, više o tome u našim tekstovima o alergiji ljubimaca OVDE i optimalnoj ishrani ljubimaca OVDE.

Adekvatna ishrana ljubimaca je najbolja prevencija akutnog povraćanja

  Neki ljubimci, kao i ljudi mogu patiti od kinetoza (bolesti putovanja, ili morske bolesti), a povraćanje može da se javi i posle stresne situacije, preterane fizičke aktivnosti, lošeg položaja i pritiska na stomak kod nošenja - posebno štenaca i mačića, kao i posle anestezije. Sva ova stanja koriguju se lako, promenom režima ishrane, korekcijom fizičkih aktivosti i ponašanja.

Povraćanje, druge bolesti i zdravstveni rizici

  U nastavku teksta bavićemo se prvenstveno vezom povraćanja i ozbiljnijih stanja. 

  Veliki broj patoloških stanja kao simptom uključije često i nekonrolisano povraćanje uz druge prateće simptome bolesti, ili slabosti. 

Ukoliko imaju probleme sa varenjem psi i mačke često jedu travu. Ona se kod ljubimaca sa želudačnim problemima često može naći u povraćenom sadržaju.

   Sadržaj koji pritom bude izbačen može u sebi imati potpuno svarenu hranu, pokvarenu hranu, veće strano telo, parazite (crvi), primese sluzi, želudačne kiseline, sobnih biljaka i trave, žuto-zelenkastih žučnih sokova, sveže, ili tamne krvi (melena), kao i neprijatan miris i sl.

Uzroci

  Lista patoloških stanja i rizičnih spoljnih faktora koji mogu izazvati hronično povraćanje prilično je dugačka, nabrojaćemo ona koja su najčešća i zahtevaju pravovremenu posetu veterinaru:

   • alergija na hranu
   • crevni paraziti (valjkasti crvi, Giardija, Kokcidija)
   • bakterijske infekcije (Salmonela)
   • virusne upale (štenećak, korona-virus)
   • toplotni udar*
   • vestibularni sindrom
   • gastritis, čir želudca i dvanaestopalačnog creva
   • krvarenje u želudcu, povraćanje krvi*
   • strana tela, začepljenja i stenoze (suženja) u GI traktu
   • trovanje*
   • posledica dejstva nekih lekova - citostatici npr.
   • nadutost i uvrtanje (torzija) želudca*
   • traumatske povrede glave*
   • upalne bolesti creva
   • bolesti i otkazivanje jetre, pankreasa i bubrega*
   • hormonski disbalans nadbubrežne i štitne žlezde
   • dijabetes
   • onkološka oboljenja
   • gušenje usled udaha povraćenog sadržaja*
   • piometra i septična stanja*
   • prisustvo kamena u žuči, ili bubregu
   • prevelika koncentracija “dobrih”, probiotskih bakterija u tankom crevu (bacterial overgrowth)

   * hitna stanja koja zahtevaju momentalnu posetu veterinaru

Simptomi i posledice čestog povraćanja

Pored klasičnih simptoma i zankova povraćanja kao što su lizanje i stiskanje usana, loš zadah, pojačana produkcija pljuvačke, često gutanje, bol, napinjanje i otvaranje usta - dugotrajno i često povraćanje dovodi do pada imuniteta i slabosti čitavog organizma - dehidriranosti, groznice, loše apsorbcije hranljivih materija, grčeva, depresije i letargije, izostajanje uriniranja, gubljenja na težini, pojave drugih infektivnih bolesti, vezivanja creva - ileus, proliva, problema sa žuči i pankreasom, disajnih problema, neuroloških i srčanih problema itd. Abdomen je često bolan i naduven, a desni blede.

Dehidratacija kod ljubimaca - Panvet Infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Dijagnostika

  Dijagnostika patoloških stanja povezanih sa povraćanjem uključuje opšti pregled; razgovor sa vlasnikom o ponašanju i prehrambenim navikama ljubimca; endoskopske metode (laringoskopija, gastroskopija, kolonoskopija) koje se rutinski rade u našoj ambulanti, gde se pomoću minijaturne kamere i sonde može utvrditi tačno stanje sluznice, uzeti uzorak tkiva za mikroskopsku analizu, evakuisati strano telo i želudačni sadržaj;

Endoskopija mačke. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

laboratorijske analize krvi, fecesa i urina; ultrazvučni pregled abdomena - jetre, žuči, pankreasa i bubrega;

Ultrazvučni pregled u Panvet ambulant. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

rendgenski snimak sa kontrastom da bi se utvrdilo gde je došlo do suženja, ili opstrukcije u digestivnom traktu.

Rendgenski snimak i uklanjanje igle za šivenje iz želudca psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Kod najtežih i hitnih stanja moguće je da se veterinar odluči za brzu hiruršku intervenciju, posebno kod krvarenja, uvrtanja (torzije) želudca, kamena u žuči, prisustva velikih i oštrih stranih tela, septičnih stanja i piometre.

Terapija i ishrana

  Terapija povraćanja i povezanih bolesti je uglavnom simptomatska i može uključivati upotrebu propisanih sistemskih antibiotika i intestinalnih antibiotika koji se ne resorbuju iz creva u krvotok (lokalno dejstvo), antiparazitskih lekova, adsorbenasa poput aktivnog uglja za trovanja i virusne infekcije, zatim H1, H2 blokatora i inhibitora protonske pumpe koji će smanjiti lučenje želudačne kiseline, lekova koji čuvaju sluznicu jednjaka i creva, kao i hepatoprotektiva - lekova koji čuvaju jetru.

Primenom leka metoklopramid smanjuje se želudačna nadutost kod velikih pasa u lakšim slučajevima. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Što se tiče medikamentoznog tretmana samog povraćanja, najpre je potrebno obazbediti dovoljno tečnosti dehidriranoj životinji putem intravenske infuzije; nadoknadu nutrijenata (glukoza, aminokiseline) putem infuzije kod dugotrajnog povraćanja; uz injekcionu primenu lekova koji prekidaju povraćanje poput: prokinetika (metoklopramid), serotonin 5-HT3 antgonista (ondansetrona), ili antagonista NK1 receptora (maropitant) - u zavisnosti od težine slučaja i njegovog uzroka.

Davanje infuzije je najbolji način nadoknade tečnosti kod hroničnog povraćanja. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Sa ishranom kod težih stanja se započinje 24h nakon poslednjeg povraćanja, ishrana mora biti blaga, u manjim i češćim obrocima, vlažna, hipoalergena, nezačinjena i kuvana u vidu čorbe, pileće supe, kuvanog krompira, ili riže sa posnim pilećim grudima. Ponudite ljubimca svežom vodom u više navrata. Upotreba ovakvog režima ishrane značajno je duža nego kod akutnog povraćanja, može potrajati nedeljama, a ukida se u saglasnosti sa veterinarom.

Panvet tim

Opširnije...