Naši ljubimci imaju određena ponašanja i rituale koji im pomažu u svakodnevnom životu i komunikaciji sa drugim pripadnicima njihove vrste. Neka od tih ponašanja nama izgledaju potpuno bizarno, ili kulturološki neprihvatljivo, pa čak i grozno, ali ona su sastavni, normalan i prirodni deo ponašanja povezan sa instinktima i zakonitostima komunikacije.
Problem uglavnom nastaje pri ljudskom nerazumevanju signala koje nam naš ljubimac šalje, ili čak njihovom sankcionisanju, što pas, ili mačka ne razumeju - to uglavnom dovodi do stresa i osećaja odbačenosti jedinke, a posledično može dovesti i do većih problema u ponašanju, agresivnosti prema vlasniku i ljudima uopšte, depresiji, odbijanju hrane, strahovima, fobijama i drugom patološkom ponašanju.
Spomenućemo neka od čestih, nama neprihvatljivih, a potpuno normalnih vrsta ponašanja za pse i mačke. Svako od tih ponašanja ima logično objašnjenje, koje će nam pomoći da shvatimo suštinu i šta se dešava ukoliko burno reagujemo i sankcionišemo ove reakcije ljubimca. Takođe previše ležerni odnosi između ljubimca i vlasnika su obično neusklađeni i kao takvi uzrokuju stres kod životinje. Zbog toga bi takvi odnosi trebalo da se izbegavaju i zamene interakcijama u formi komanda–odgovor–nagrada.
Ljubimac nije igračka, već živo biće sa nagonima i potrebama, koje čovek, kao inteligentnija i svesna jedinka, treba da razume, izađe im u susret, uloži napor da ih modifikuje i posveti pažnju zajedničkim aktivnostima kako bi se stvorila adekvatna veza.
Jedenje sopstvenog izmeta
Verujemo da ste se nekad zapitali: - Zašto pas jede izmet? Ovakvo ponašanje naziva se koprofagija. Štenci često jedu sopstveni i tuđi izmet, kao i izmet biljojeda (goveda i konja). Ovakvo ponašanje sa ljudskog aspekta je grozno i nehigijenski, ali kod životinja, pogotovo u mladom dobu je sasvim normalno. Vremenom, ova pojava se gubi tokom odrastanja, mada kod nekih pasa može ostati i u kasnijem dobu, mada u malom obimu. Pokušaj sankcionisanja ove prakse retko se pokaže uspešnim, a može dovesti do potpuno suprotnog efekta, gde je ljubimac u ranom uzrastu potpuno zbunjen i pod stresom zbog neharmoničnog odnosa sa vlasnikom. Uzroci mogu biti razni, od znatiželje, nedostatka nekog nutrijenta i gladi, do proste dosade.
Ukoliko odrastao pas koji nije jeo sopstveni izmet počne ponovo da ga konzumira, to može biti signal za neka oboljenja kao što je dijabetes, Kušingova bolest, upala pankreasa i smetnje u varenju, ili depresija. Zato je neophodno da, ukoliko primetite da Vaš pas radi neke atipične stvari, potražite pomoć veterinara koji će adekvatnom dijagnostikom utvrditi ima li osnova za zabrinutost.
Lov na druge životinje
Često se desi da vlasnici ostanu zatečeni prizorom koji ih dočeka kada mačka na kućnom pragu, kuhinji, ili čak u krevetu ostavi mrtvog, ili polu-živog glodara, ili insekta kog je ulovila. Ova pojava izaziva potpuno suprotan osećaj i reakciju kod vlasnika od onog koji je posredi.
Ne treba smetnuti sa uma da su naši ljubimci u suštini lovci i mesojedi. Stručnjaci smatraju da ovim gestom mačka izražava zahvalnost vlasniku, ostavljajući mu plen koji je ulovila. Postoji tumačenje da želi da je vlasnik pohvali za spretnost, ili kod sterilisanih jedinki ovo ponašanje se može protumačiti i kao instinktivni pokušaj mačke da "nauči" vlasnika da lovi plen, kao što bi naučila svoje mačiće.
 |
| Dr vet. med. Radovan Božičković Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica) |
Mirisanje genitalne i analne regije drugih životinja
Ma koliko nama ovakvo ponašanje izgledalo neprijatno, ovo je bitan deo interakcije između dve jedinke i sastavni deo upoznavanja. Mirisi i žlezde koje se nalaze u tim regijama pružaju informacije ljubimcima ko je životinja u nihovoj blizini, kog je pola, pa čak i šta je jela i kako se oseća. Nemojte nasilno udaljavati ljubimce, ili ih grditi, pustite ih da se na prirodan i njima znan način adekvatno upoznaju.
Jedenje trave
Ukoliko Vaš ljubimac jede travu, ili samo određene biljke najverovatnije im treba neki od nutrijenata iz njih. Psi imaju odličan njuh i uglavnom ne jedu biljke koje će štetiti njihovom digestivnom traktu. Ovo ponašanje je primećeno i kod vukova i lisica u divljini, tako da se može smatrati normalnim.
Ipak treba obratiti pažnju, često ljubimci jedu travu i zbog toga što žele da povrate određenu hranu koju su pojeli i koja im smeta, ukoliko imaju kiselinu u želudcu, ili bolove u stomaku. Ako je ovakvo ponašanje često, treba ljubimca odvesti veterinaru da se utvrdi pregledom zašto je došlo do ovog ponašanja i uvede određena terapija ukoliko postoje gastro-intestinalne smetnje. Detaljnije o ovoj pojavi pozabavićemo se u našem tekstu OVDE.
 |
| Jedenje trave kod pasa je normalna pojava, ali i znak stomačnih problema |
Zaskakanje drugih ljubimaca, predmeta, ili noge čoveka
Svima nam se desilo da se osećamo posramljeno, ili izvinjavamo drugim ljudima, jer je naš pas zaskočio njihovog ljubimca, ili nogu drugog čoveka. Stručnjaci smatraju da ovakvo ponašanje nema bitno seksualnu konotaciju, već je to naprosto deo uzbuđenja, ili traženja pažnje. Ovakvo ponašanje se može javiti i kod kastriranih, i kod nekastriranih ljubimaca. Najbolji savet je da komandom, igračkom, ili poslasticom skrenete pažnju ljubimcu. Osoba čija je noga "zaskočena" najbolje bi bilo da ignoriše ovo ponašanje, jer je tada najveća šansa da ono brzo prestane.
Zurenje
Ukoliko pas, ili mačka konstantno zure u Vas, to obično znači da hoće nešto što možete da joj pružite (hranu, vodu, poslasticu, igračku, ili želi u toalet). Ipak ne treba smetnuti sa uma da životinja koja nije vezana za vlasnika, ili u odnosu sa strancem ova forma ponašanja može značiti i agresivnost, ili strah, te treba razumeti pravi kotekst okolnosti u kojima se dešava ova pojava.
Trganje, "krađa" i zakopavanje predmeta po kući
Nama je malo nelogično ponašanje ljubimca kada vidimo da je rastrgao, ili zakopao omiljenu igračku, kada nam ukrade i izgrize čarapu, ili skupocenu cipelu. Ipak, ovo je normalno ponašanje životinja koje su nekada bile predatori, takve stvari bi radile i u prirodi. Za korekciju ovakvog ponašanja uglavnom je dovoljno glasno i jasno izvesti naredbu koja će skrenuti pažnju ljubimcu da takvo ponašanje nije dobrodošlo. Ipak najbolji način da zaštitite svoje skupocene stvari je da ih sklonite van domašanja ljubimca.
Uzrok ove pojave može biti i prosta želja za igrom, privlačenje pažnje, ili dosada, tako da, ukoliko se ova radnja ponavlja može se tumačiti i u ovom kontekstu. Budite ubeđeni, psi i mačke uvek znaju gde su neki predmet zakopali! :)
Prosipanje vode iz posude njuškom, ili šapom
Mnoge mačke često šapom guraju, ili prevrću posudu sa vodom koju ste im tek pružili. Ovo neuobičajeno ponašanje stručnjaci objašnjavaju time što je nemirna voda mnogo zanimljivija ljubimcima nego mirna - za koju se instinktivno obično vezivalo to da je zagađena, ili puna parazita. Ovo ponašanje je normalno i vuče korene iz davnih vremena kada su naši ljubimci živeli u prirodi, ili pak lovili ribu i vodozemce u njoj.
Fantomski simptomi bolesti
Životinja usvaja razne oblike ponašanja tokom svog života i često je u stanju da situaciju izmeni u svoju korist. Neki psi vremenom shvate iz iskustva da svaka manifestacija bolesti, ili slabosti bude propraćena većom pažnjom vlasnika, boljom negom, poslasticama i sl. te u prisustvu vlasnika mogu namerno ponavljati određenje pojave kao što su kašalj, učestalo češanje, ili hramljanje. Odlazak veterinaru, pregledi i analize ne pokazuju nikakve simptome, a terapija ne daje rezultate. Često se desi da vlasnici budu nezadovoljni tretmanom, menjaju veterinara, različite suplemente i lekove dok se ne ispostavi vremenom da se simptomi pojavljuju samo u prisustvu vlasnika, ali ne i prilikom pregleda veterinara, ili prisustva drugih ljudi.
Ukoliko se nepobitno utvrdi da ne postoje zdravstveni problemi, tretman ovakvog ponašanja je ignorisanje fantomskih simptoma i nagrada kada pas ispoljava normalno ponašanje.
Vijanje sopstvenog repa
Ovo često smešno i zanimljivo ponašanje pasa u normalnim uslovima uglavnom služi za privlačenje pažnje, ili pražnjenje viška energije Vašeg ljubimca.
Ipak, ukoliko se često ponavlja može značiti da pas ima kožne parazite, alergijski dermatitis, ili upalu analnih žlezda na tom delu tela. Ukoliko ne možete da skrenete pažnju psa dok učestalo vija svoj rep ovo može biti znak i težih psiholoških poremećaja poput opsesivno-kompulsivnog poremećaja, i povodom toga bi bilo najbolje da konsultujete svog veterinara koji će dati medikamentoznu terapiju (anksiolitike, benzodijazepine i antidepresive).
 |
| Vijanje sopstvenog repa spada u normalne reakcije, ukoliko nije previše i prečesto izraženo |
Bekstvo
Bežanju su skloni ljubimci koji su se loše socijalizovali sa drugim životinjama i ljudima. Ovo ponašanje izraženo je kod pasa koji su rano odvojeni od majke, koji su previše razmaženi, ili pak zlostavljani od strane vlasnika, jedinke koje su izložene negativnoj hijerarhijskoj promeni u porodici (na primer dolaskom deteta u porodicu), a česta su bežanja od kuće i zbog seksualnih stimulanasa u okolini.
Pas obično beži prvo na kraće vreme, potom na duže, a ukoliko u novoj sredini stekne viši hijerarhijski status, nađe dovoljne količine hrane, ili tamo nisu inhibirani stimulansi koji su mu bitni - može se dogoditi da ljubimac uopšte nema želju da se vraća kući.
Ukoliko se ponavlja, bežanje ukazuje na veliki problem u ponašanju, ili odnosu pas - vlasnik i potrebno je dugo i strpljivo raditi na obnovi odnosa i razumevanju razloga problema.
Obično se preporučuje za početak ograditi psa, posvetiti mu više pažnje kroz davanje omiljene poslastice, šetnju i igru, uključiti ga u zajedničke porodične aktivnosti, kao i nabaviti još jednog psa, a sve u cilju stvaranja koherentnije zajednice. Oko ovih aktivnosti najbolje je konsultovati se sa veterinarom, jer slučajevi i razlozi bega mogu biti šarenoliki, kao i pristup problemu i njegovo rešavnje.
Dočekivanje vlasnika
Dočekivanje uz radost, lavež, skakanje na vlasnika i posetioce je normalan ritual za većinu pasa. Ovo ponašanje ne bi trebalo da smeta, ali može biti neprijatno ukoliko je pas velike rase, ukoliko previše agresivno pokazuje naklonost, ili je na primer blatnjavih šapa.
Najčešća reakcija vlasnika na takav vid ponašanja je povišen ton, pretnja, ili čak i udarac - što pas ne razume. Ovako pomešani signali kod psa stvaraju konfuziju i osećaj odbačenosti što može rezultovati još agresivnijom "radošću" i dočekom, ili povlačenjem u sebe i depresijom.
Pravi "lek" za preveliku ushićenost ovog tipa je da se vlasnik jedan period uzdrži od bilo kakve nagle reakcije, čak i ignoriše ove izlive. Vremenom će se intenzitet radosti dočeka smanjiti usled nedostatka povratne reakcije vlasnika i tada je vreme za uspostavljanje novog rituala gde ćete prići psu, lagano ga pomaziti i pričati sa njim, pritom ne dozvolivši da skače po Vama.
Normalnim i uobičajenim ponašanjima za ljubimce možemo dodati i glasno mjaukanje/zavijanje, vrtenje u krug pre spavanja, krivljenje glave i načuljivanje ušiju prilikom Vašeg obraćanja ljubimcu, zavlačenje u nedostupne delove stana, nameštaja, ili dvorišta; lizanje lica i ruku vlasnika kojim se pokazuje naklonost, "trčanje" u snu itd.
Ovakva ponašanja je potrebno razumeti i prihvatiti ih, ili ih je relativno lako korigovati u određenom vremenskom periodu ukoliko je to moguće.
O sindromu malog psa - formi ponašanja za koju su prvenstveno "krivi" vlasnici malih pasa više možete pročitati OVDE.
Teža, patološka stanja obuhvataju čitav niz neželjenih i neuobičajenih ponašnja, ali praćenih posledicama po psihičko i fizičko stanje životinje, ili ljudi u njihovoj okolini. Ovakva ponašanja se ne mogu redukovati jednostavno i najčešće je potrebna asistencija stručnog lica, dresera i veterinara, kao i primena lekova kroz duži vremenski period da bi se stanje popravilo.
U ova stanja spadaju duži anksiozni i depresivni periodi, agresivni ispadi, fobije, nezainteresovanost za parenje i čuvanje mladunaca, halucinacije, teški stresovi i loši rituali, praćeni posledicama kao što su ujedanje, izazivanje i agresivnost prema vlasniku, povlačenje u sebe, izostanak reakcije na spoljne stimulanse, proždrljivost, odbijanje hrane, samopovređivanje, konstantno jecanje, zapuštanje higijene, kardiološki i hormonalni problemi, napad panike, kao i inkontinencija (koja nije uzrokovana starošću i neurološkim problemima).
Uzroci ovakvog ponašanja vuku korene iz rane mladosti ljubimca, lošeg odnosa vlasnika prema njima, lošem majčinskom ponašanju, traumi, kriznim situacijama, ili su povezane sa bolestima u starosti kao što je na primer senilnost.
Poremećaji ponašanja kod mladunaca
Uzroci psiholoških problema kod mladunaca, pogotovo štenaca, su najčešće odvajanje, ili odbijnje od majke, prelazak u novu sredinu, strahovi od napuštanja, odrastanje u boksovima bez dovoljne socijalizacije, bez pažnje i mentalne stimulacije.
Set ovih okolnosti dovodi do emocionalne zatupljenosti, nezainteresovanosti, javljanja paničnih epizoda, teškoća u socijalizaciji, anksioznosti, stresa i posledično depresije, kao i pojave agresivnosti.
Javljaju se i fizičke manifestacije kao što su paničan strah, ubrzano disanje i puls, uriniranje, defekacija, povraćanje, gubitak svesti, destruktivno ponašanje, samopovređivanje, pad imuniteta, poremećaji u ishrani i sl.
Pored saveta srtučnog lica o korekciji ponašanja i vlasnika i pasa da bi se ovakve pojave predupredile na svakodnevnom nivou, često je potrebno i uvođenje neuroleptika, antidepresiva i beta-blokatora u terapiju.
Treba skrenuti pažnju vlasnicima da dobro izaberu i informišu se o odgajivačima, uslovima držanja ljubimaca i pročitaju svete za vlasnike kućnih ljubimaca dostupne na internetu da bi predupredili početničke greške u kontaktu sa novim članom svoje porodice. Čeka Vas uzbudljiv posao, koji iziskuje visoku motivisanost, mnogo ljubavi i strpljenja, kao i učešće čitave porodice.
Poremećaji ponašanja kod odraslih jedinki
Ovi poremećaji mogu ići u dva pravca: ka anksioznom/depresivnom i agresivnom ponašanju. Uglavnom se dešavaju u odnosu čovek - ljubimac i uglavnom su stečene zbog loših odnosa, nerazumevanja, nepažnje i neusklađene hijerarhijske organizacije.
Uzrok disbalansa u hijerarhijskim odnosima je najčešće taj što je mladunčetu od dolaska u porodicu dozvoljeno da uživa sve privilegije koje ima dominantna jedinka. Onda, odrastanjem, te povlastice polako prestaju da važe i životinja oseća da gubi položaj u porodici koji je do tada imala. U ovakvoj konfliktnoj situaciji, ljubimac će koristiti agresivnost kako bi nekako očuvao svoj status. Prognoza lečenja poremećaja agresivnosti je povoljna, ukoliko su i gazde svesne da treba da sarađuju.
 |
| Štene na terapiji u Panvetu. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet) |
Ovakvo stanje, ukoliko potraje, mora biti lečeno medikamentoznim putem. Potrebno je pružiti dosta pažnje i vremena ljubimcu, dati mu zadovoljavajuću mentalnu stimulaciju, raditi zajednički na prevazilaženju strahova i slušati savete stručnjaka pošto lečenje ovakvih oblika ponašanja se često sprovodi u nekoliko faza u zavisnosti od poboljšanja stanja, što je individualna stvar.
Poremećaji u majčinskom ponašanju
Ovi poremećaji uslovljeni su lošom, ili nedovoljnom socijalizacijom i kod životinja koje su se dobro uklopile sa ljudskom, ali ne i sa svojom vrstom. U većini slučajeva, parenje je ostvarivano prisilno, ili veštačkom oplodnjom.
U normalnim situacijama, ženka bi se umirila na jednom mestu gde bi trebalo da donese na svet svoje mladunce, ali u ovakvoj situaciji ona trči uznemireno, traži prisustvo svojih vlasnika i okoti svoje mladunče u hodu ostavljajući ga. Ovi mladunci obično i uginu ako nema ko da se stara o njima. Mnoge ženke u ovoj situaciji moraju da se oštene carskim rezom pošto nemaju volje ni da se dovoljno napregnu. Sam carski rez takođe može ostaviti posledice po odnose ženki i mladunaca, jer nije došlo do prirodnog procesa, što u retkim situacijama može biti psihološki problem za ženku.
Situacija može biti i gora, kada umesto zanemarivanja mladunca, ženka počne da ga napada, ili čak i usmrti.
Pristup koji prvo treba probati je da vlasnici sa vidnom radošću probaju da prinesu mladunče, uz veliku pažnju, maženje, poslastice i blage reči. Da se dojenje odvija uz prisustvo i odobravanje vlasnika, a po potrebi ženki se mogu prepisati lekovi sa anksiolitičkim delovanjem da bi se donekle smanjila burna reakcija. Preporuka je takođe mazati ženki bradavice gelom koji sadrži lokalne anestetike kako bi sam proces dojenja za njih bio što manje uznemirujuć. Ovakve ženke ne treba ponovo pariti dok se primarni poremećaj u ponašanju medikamentozno ne reguliše.
Terapija
Esencijalna terapija za sve vidove neuobičajenog i nepoželjnog ponašanja je prvenstveno savet stručnjaka, veterinara, ili dresera kako se ophoditi i šta uraditi da bi se stanje promenilo na svakodnevnom nivou. Pravilno razumevanje prirode ponašanja ljubimaca je od najvećeg značaja da bi moglo adekvatno da se reaguje u različitim situacijama.
Medikamentozna terapija je takođe terapija izbora kod većine stanja i uključuje upotrebu anksiolitika, antidepresiva, neuroleptika, sedativa, beta-blokatora i simptomatske terapije npr. lekove protiv povraćanja i dijareje.
Kastracija i hormonalna terapija mogu samo donekle i vrlo ograničeno pomoći kod određenih stanja ukoliko su ona povezana sa hormonalnim statusom životinje. Agresivnost jedinke može biti smanjena ovim postupkom, ali ipak većina problema ima veze prvenstveno sa potpuno drugim faktorima, te se ne može sa sigurnošću očekivati da bi kastracijom problemi ponašanja mogli biti trajno rešeni.
Druge hirurške metode kao što je lobotomija izbačene su iz prakse.
