Katarakta kod pasa i mačaka

 

   Katarakta je bolest koja daleko češće pogađa pse nego mačke. Uglavnom je povezana sa starošću životinje, kao i dijabetesom. Neke rase kućnih ljubimaca su sklonije dobijanju katarakte od drugih. Bolest utiče na kvalitet života u zavisnosti od svoje razvojne faze, a zahteva sveobuhvatan terapijski pristup, pa i hirurgiju ukoliko za to ima uslova.

Šta je katarakta?

   Katarakta je progresivna bolest oka i manifestuje se manjom, ili većom zamućenošću očnog sočiva koja dovodi do postepenog gubitka vida životinje. Ovo zamućenje je posledica denaturacije (raspada) proteina u očnom sočivu usled nekog faktora. Najslikovitiju paralelu možemo povući sa belancetom jajeta - proteini u belancetu su u prirodnom stanju tečni i providni, ali kada se izlože nekom faktoru (npr. toploti, kiselini) postaju denaturisani, mutni i neprozirni, gotovo beli.

   Ovako zamućeno očno sočivo propušta manje svetlosti i dovodi do nejasnog vida koji progredira do potpune nemogućnosti razaznavanja objekata u vidnom polju, pa i potpunog slepila.

Građa oka psa

   Kod pasa koji imaju blago zamućenje - do 30% zamućenja, teško je uočiti bilo kakvu promenu u kvalitetu vida i svakodnevnom ponašanju, dok kada se bolest razvije, a zamućenje postane veće i vidljivo golim okom, dolazi do velikih problema, kao što su često povrđivanje, nezgrapan hod, padanje u hodu, neprepoznavanje objekata i prepreka ispred sebe, kao i promena u ponašanju u vidu nesigurnosti, povlačenja u sebe, ili pak veće agresivnosti životinje. Ljubimac pokušava da se orijentiše u prostoru koristeći druga čula - više, ili manje uspešno.

   U nekim slučajevima, a u zavisnosti od starosnog doba i rase potrebno je više meseci do par godina da ova, potpuna katarakta, koja je izazvala kompletan gubitak vida počne da se smanjuje usled starosti i neaktivnosti očnog sočiva. Tada je moguće, u retkim slučajevima, da ljubimac blago i delimično povrati vid, ukoliko on već nije potpuno uništen.

Katarakta kod mačke i psa

   Takođe, kod seniora treba razlikovati staračko zadebljanje sočiva usled smanjenja elastičnosti i gubljenja vode i proteina koji mogu dati sivkasto-plavi odsjaj kada ljubimca pogledate u oči. Ova promena - slična staračkoj dalekovidosti kod ljudi je prirodna, povezana sa starenjem i osim po spoljašnjem izgledu nema veze sa kataraktom, niti utiče značajno na vid, ali se kod nekih ljubimaca obe promene očnog sočiva (staračko zadebljanje sočiva i katarakta) mogu paralelno razvijati.

   Ukoliko primetite bilo kakvu promenu boje očnog sočiva, ili zamućenje, odvedite svog ljubimca veterinaru!

Uzroci i simptomi

   Razvijanju katarakte pogoduje mnogo uzročnika, u prvom redu su:

• dijabetes (šećerna bolest)
• starost
• genetski/urođeni faktor (razvija se u ranom dobu)
• izlaganje toksičnim supstancama i zračenju
• zapaljenje sudovnjače oka (uvelitis)
• autoimune bolesti
• glaukom oka
• povreda i atrofija rožnjače oka
• hronično niski nivoi kalcijuma u krvi
• određene rase (foks terijer, boston terijer, koker španijel, pudla, šnaucer, bišon, zlatni retriver, sibirski haski ...)

Šnaucer je jedna od rasa sa većom predispozicijom za kataraktu oka

   Bolest se kod kovrdžavih bišona brzo razvija u ranijem dobu, zahvata celo sočivo oka i oba oka, dok kod drugih rasa taj proces može potrajati godinama, nastaje u starijem dobu (ukoliko nemaju dijabetes) i može zahvatiti samo jedno oko.

   Takozvana nutriciona katarakta može se naći kod štenaca koji su hranjeni veštačkom zamenom za mleko. Ova vrsta katarakte se jedina smanjuje kako štene raste uz adekvatnu ishranu i terapiju.

   Kod 75% ljubimaca sa dijabetesom razvija se i katarakta, tako da možemo reći da su ove dve bolesti najviše povezane, zato je bitno na vreme raditi ciljane preglede, pratiti stanje i dijabetes kao uzrokujuću bolest držati pod kontrolom.

Dijabetes je jedan od vodećih faktora nastanka katarakte. Kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet fejsbuk (@panvetsubotica)

Dijagnostika

   Pravovremena i tačna dijagnostika katarakte je od presudnog značaja za mogućnost uticaja na njen sporiji razvoj. Takođe veterinar mora uzeti u obzir da neke bolesti kao što je dijabetes češće uzrokuju kataraktu, pa je potrebno uraditi dodatne laboratorijske preglede krvi i urina. Provera ranijih bolesti oka iz kartona Vašeg ljubimca, kao i ispitivanje da li su njegovi preci takođe bolovali od ove bolesti i zbog čega, može ubrzati proces nalaženja uzroka.

   Sam pregled oka obično se radi ukapavanjem dijagnostičkih kapi u oko te je daljim pregledom  moguće utvrditi prisustvo i jačinu zamućenja očnog sočiva u ranoj fazi bolesti. Kada se bolest utvrdi i ukoliko se utvrdi i tačan uzrok potrebno je pravovremeno lečenje da bi bolest bila pod kontrolom i što sporije tekao njen napredak. Akcenat se stavlja na što boljem i dužem očuvanju vida ljubimca, jer u najvećem broju slučajeva nije moguće izlečiti kataraktu kada se jednom oformi - osim ako je u pitanju nutriciona katarakta.

Lečenje

   Lečenje katarakte zavisi od faktora koji su doprineli njenoj pojavi. Ukoliko je u pitanju dijabetes, infekcija, toksikoza, glaukom oka, ili ishrana - ovi poremećaji moraju se staviti pod kontrolu kao primarni uzročnici.

   Određeni medikamenti kao što su specijalne formulacije kapi za oči koje vlasnici redovno ukapavaju svojim ljubimcima mogu zaustaviti proces i očuvati vid dug vremenski period. U terapiju mogu biti uključeni i antibiotici, lekovi protiv bolova i upale, kao i lekovi za snižavanje očnog pritiska - takođe u obliku kapi.

Kapi za oči su osnova lečenja katarakte

   Suplementi u ishrani kao što su kombinacije antioksidanasa (vitamini C i E, koenzim Q10, Omega 3 i 6 masne kiseline, ulje semenki grožđa, alfa-lipoinska kiselina i linkopen) mogu značajno doprineti poboljšanju zdravlja oka, smanjenju oksidativnog stresa i značajno usporiti proces zamućenja očnog sočiva.

   Za razliku od ljudi, životinje sa kataraktom nisu uvek kandidati za hiruršku intervenciju ukoliko je imaju. Samo najteži slučajevi kada je očuvanje vida u pitanju podležu razmatranju te vrste intervencije npr. jednike koje ne mogu da se oslone na druga čula prilikom snalaženja u prostoru i svakodnevnim aktivnostima, kao što su gluvi ljubimci.

   Hirurško lečenje podrazumeva uklanjanje samo potpuno zamućenog očnog sočiva i njegovu eventualnu zamenu veštačkim sočivom. Druge tehnike podrazumevaju tretmane laserom, ili zamenu zamućenog očnog sočiva slanim rastvorom. Ove intervencije mogu biti prilično uspešne, ali su izuzetno skupe i rade se u specijalističkim veterinarskim ambulantama u razvijenim evropskim zemljama.
   Takođe treba napomenuti da postoje brojni post-operativni rizici ko što su bol, zamućenje vida, nova povreda oka, infekcije, duga i neizvesna post-operativna terapija i stalna nega.

Posledice nelečenja

   Posledice nelečene katarakte kod ljubimaca, osim brzog i potpunog gubitka vida mogu biti i upala okolnog tkiva oka, iskliznuće sočiva oka iz svog ležišta, povišen očni pritisak i glaukom. Ova stanja su ozbiljna i značajno narušavaju kvalitet života jedinke izazivajći dalja oštećenja tkiva oka i bolove - kako samog oka, tako i glavobolje.

   Preventiva je najbolja metoda za izbegavanje problema sa vidom usled pojave katarakte. Ukoliko je Vaš ljubimac u rizičnoj grupi, ili ima genetske predispozicije za ovu bolest potrebno je vršiti redovne sistematske preglede kod veterinara i pratiti njegovo stanje.

Panvet tim

Opširnije...

Popino prase i psi

   Popino prase (Hordeum murinum), poznato i kao mišji (lažni) ječam je jednogodišnja biljka iz porodice trava visine do 40cm, prepoznatljiva po svom karakterističnom klasju. Javlja se na zemljištu izmenjenom pod uticajem čoveka - najčešće u blizini ljudskih naselja, na neobrađenim livadama, ivicama puteva, ruševinama, kamenjarima i sl. Rasprostranjena je u Evropi, delovima Azije, severnoj Africi i zapadnoj obali SAD.

Rasprostranjenost biljke po Evropi

    Premda ova biljka ima niz pozitivnih odlika, čak je i lekovita (početkom Srednjeg veka koristila se kao zamena za ječam, jer ima hranljivo seme, kao i u čajevima za izmokravanje), većina vlasnika i ljubitelja pasa poznaje je kao izuzetan problem.

Opasnosti 

  Oštro klasje sa iglicama popinog praseta oblikovano je tako da se lako zakači i što dublje zabode u krzno, otvore i pregibe na koži životinje koja prolazi zelenom površinom.

Ugao pod kojim su iglice postavljene onemogućava ispadanje, ili lako vađenje.

Najčešća mesta gde možemo pronaći Popino prase kod psa. Izvor: Panvet Fejsbuk (@panvetsubotica)

  Vremenom, tokom kretanja životinje, klas se sve dublje zariva u tkivo i pravi sve veće probleme koji mogu rezultovati bolom, infekcijama, trajnim gubljenjem vida, ili sluha, a ukoliko se udahne - bez adekvatne pomoći može migrirati ka plućima, sinusima, ili čak mozgu, i izazvati gušenje, pa i smrt.

  Posebno su ugroženi dugodlaki psi, kao i oni sa spuštenim ušima, kratkom njuškom i niskim rastom.

Klinička slika

   Ukoliko primetite da Vaš ljubimac u toku, ili neposredno posle šetnje zelenim površinama najednom počne:
- da cvili,
- da krivi glavu na jednu stranu,
- da počne da šepa,
- da mahnito čisti i liže jedno područje kože, ili deo izmedju šapa,
- da se pojačano češe,
- da se pojavljuje sekret iz nosa, ili iz oka koje drži zatvoreno,
- da počinje konstantno da kija i teško diše...
velika je verovatnoća da je došao u kontakt sa popinim prasetom.

  Čak i ako niste primetili ništa u krznu, šapama, uhu i oku tokom provere, može se desiti da je seme već duboko ušlo u kožu, ili sluzokožu. Često ukoliko vlasnici ne primete biljku pomisle da je reč o ubodu insekta.

  Ovi simptomi mogu se primiriti neki period, pa se opet kasnije javiti u još dramatičnijem obimu kako se životinja pokreće, jer popino prase uvek ide ka napred, nikada u nazad - što izaziva nova nadraživanja, svrab, bol, otok, crvenilo, temperaturu, infekciju, krvarenje, apsces kože, pa i ostećenja bubne opne i teške povrede oka i kapaka.

Kada se jednom zabodu - iglice Popinog praseta sve dublje prodiru u tkivo

  Zbog toga vreme je presudan faktor i blagovremeno treba posetiti veterinara da se utvrdi uzrok naizgled nepovezanih i nejasnih simptoma, jer seme popinog praseta u nekim slučajevima  posle nekoliko dana napreduje do dubine od 5-10 cm unutar kože čak do vitalnih organa.

Tretman

  Ako je pregledom kože psa odmah posle šetnje nađeno seme popinog praseta u krznu, ono se relativno lako izvadi pincetom i dezinfikuje se tretirano mesto. Tretman i vađenje popinog praseta treba da sprovede veterinar, posebno ukoliko je nađeno u oku, uhu, genitalijama, ili se duboko zarilo u tkivo i postoje komplikacije i infekcije.

Uklanjanje biljke "Popino prase" iz krzna psa u Panvet veterinarskoj stanici. Ovaj slučaj najbolje ilustruje koliko klasje biljke može napraviti površinskih povreda kože posle samo jedne šetnje na otvorenom. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Ukoliko pokušate da nestručno izvadite klas ove trave, posebno ukoliko je suv, on se lako raspada i zaostaju fragmenti, dok oštre iglice izazivaju još veći bol kod životinje, te je ona spremna da se brani, pa i da ujede. Zato je pravi izazov za veterinara da adekvatno i potpuno, često u anesteziji, izvadi sve segmente biljke. Ponekad ova procedura zahteva i pravu hiruršku intervenciju, inciziju (otvaranje apscesa) i drenažu.

Za uklanjanje Popinog praseta ponekad je potrebna ozbiljna hirurška intervencija

  Uklanjanje iglica iz uha i oka, kao i disajnih i digestivnih organa zahteva posebne instrumente (otoskop, bronhoskop) da bi se locirao i izvadio klas biljke u anesteziji. Posle procedure kao dodatna terapija potrebno je korišćenje lokalnih i sistemskih antibiotika, lekova protiv bolova i dezinfekcionih sredstava nekoliko puta na dan.

Preventiva

  Najjednostavniji način da sprečite probleme sa popinim prasetom jeste da držite svog psa podalje od zaraslih, travnatih područja. Takođe bi trebalo da kosite redovno travu koja se nalazi u Vašem dvorištu. Dobra ideja je i skraćivanje krzna Vašeg psa tokom sezone maj-oktobar, kada su ovi problemi najizraženiji.

  Pregled krzna, očiju, ušiju i šapa posle svake šetnje napolju je obavezan, kako zbog krpelja, uboda insekata, tako i zbog popinog praseta.

  U preventivu spada i blagovremeno javljanje veterinaru ukoliko se primeti neki problem, čime se izbegavaju hitne i hirurške intervencije većeg obima.

Panvet tim

Opširnije...

Promene na očima kod pasa

 
   Oko, kao kompleksan organ jednog od najvažnijih čula psa - čula vida, ima veliku ulogu u primanju spoljnih informacija, snalaženju u prostoru i traganju za hranom.

   Najznačajnije promene na oku su posledica genetskih predispozicija za određene bolesti, zatim virusnih i bakterijskih infekcija - konjuktivitis, zatim alergije, starosti (katarakta), dijabetesa i povreda izazvanih borbom, igrom, ili stranim telom kao što je na primer seme biljke Popino prase. Više o nekim od ovih problema možete pročitati u našim zasebnim tekstovima na ovom blogu.

Povreda oka

   Oko je veoma osetljiv organ i lako se može desiti da ga Vaš ljubimac u toku igre, trčanja, češanja, ili kontakta sa drugim psom povredi. Lezija (ranica) na oku može nastati i kao posledica virusne i bakterijske infekcije, ili prisustva stranog tela. Ovakvo stanje je izuzetno bolno, neprijatno za životinju i izaziva suzenje, treptanje i osetljivost na svetlost. Posledice mogu biti trajno narušavanje kvaliteta života, hroničan bol i upala, kao i slepilo ukoliko vlasnik ne odreaguje na vreme, tako što će ljubimca što pre odneti veterinaru i primenjivati adekvatnu terapiju koja mu je data.

Dijagnostika povreda oka radi se tako što se u oko ukapa fluorescentno obojeni rastvor, koji se potom osvetljava svetlom određene talasne dužine iz oftalmoskopa. Ukoliko se javlja kolekcija obojenog rastvora na jednom mestu, došlo je do povrede oka i formiranja lezije. 

Dijagnostika povrede oka pomoću fluorescentnog rasvora i oftalmoskopa. Po poziciji kolekcije obojenog rastvora vidimo gde se nalazi povreda oka. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Terapija je simptomatska: sprečavanje psa da šapama dira oko, ukapavanje antibiotskih kapi, veštačkih suza, rastvora natrijum-hijaluronata za bržu regeneraciju, kao i aplikovanje kapi za oči  protiv bolova i zapaljenja. Ukoliko je potrebno, može se uz ovu lokalnu terapiju uvesti i oralna terapija antibioticima i lekovima protiv bolova.

Dislokacija oka iz svog ležišta

   Kod brahiocefaličnih pasmina - pasa kratke njuške i plitkih očnih jabučica (pekinezer, buldog, mops, boston terijer...), moguća je dislokacija oka iz svog ležišta usled povrede, ili udarca. Ovakva stanja se smatraju hitnim u veterini i potrebno je zašiti ivice očnih kapaka kako bi oko ostalo na svom mestu i izbegle dalje komplikacije.

Bostonski terijer posle hitne intervencije vraćanja oka u ležište nakon povrede. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

Urođene promene na očima

  Od promena na očima koje se rešavaju hirurškim putem najčešće su : 

• entropium                                                                                                                         
• ektropium                                                                                                                       
• cista trećeg očnog kapka - trešnjino oko

Entropium

  Entropijum je genetska promena položaja očnih kapaka, odnosno uvrtanje kapka/dela kapka prema unutra.  Najčešće je u pitanju samo deo kapka gde je formiran nabor - koji pored genetske predispozicije dosta često može da se javi i kao posledica čestih konjuktivitisa.

Entropijum - uvrtanje kapka ka unutra

   Zbog uvrtanja kapaka, trepavice i dlačice na kapku vrše iritaciju oka, pa životinja ima osećaj stranog tela u oku, usled čega su pojačani znaci upale. Posledično dolazi do bakterijske infekcije, pa tako iscedak iz oka može postati gnojan i dolazi do svaranja krmelja posebno posle spavanja.

   Simptomi entropijuma su crvenilo, bol, suzenje i reakcija na svetlost, a zbog konstantne iritacije rožnjače mogu nastati i oštećenja oka koja mogu biti veoma ozbiljna. U nekim slučajevima iritacija može biti tolika da u roku od samo par dana nastane zamućenje rožnjače i gde može da dođe do nastanka čira na oku.

   U terapiji entropiuma hirurški tretman je neizbežan. Postoji veliki broj hirurških tehnika koje su opisane za korekciju entropiuma, no izbor tehnike zavisi od slučaja tj. dela kapka koji je uvrnut.

   Rase pasa kod kojih se najčešće pojavljuje entropijum su: šarpej, chow chow, mops, bernardinac, buldog i mešanci ovih rasa.

Mops je rasa psa sklona entropijumu kapka

   Pri operativnom zahvatu treba voditi računa da isečeni nabor ne bude isuviše veliki, jer ukoliko je odstranjeni nabor veći, po zarastanju rane može doći do izvrtanja kapka - ektropiuma.

Ektropium

  Ektropijum je takođe nepravilan položaj kapka, koji je najčešće urođena mana i češće se javlja na oba oka. 

  Kod ektropiuma kapci su izvrnuti ka spolja, a samo oko više je izloženo spoljnim uticajima i sušenju. Zbog stalne iritacije i jakih upala vremenom može da nastane oštećenje vida.

  Da bi se sprečile stalne iritacije potrebno je izvršiti hiruršku intervenciju, i primeniti simptomatsku terapiju korišćenjem kapi veštačkih suza, ispiranjem fiziološkim rastvorom, antibiotsku i terapiju bola ukoliko je to potrebno.

Ektropijum - izvrtanje kapka ka spolja

Cista trećeg očnog kapka - trešnjino oko/cherry eye

  Cista trećeg očnog kapka nastaje zbog povećenja i upale žlezde koja se nalazi u trećem očnom kapku. Osnovna funkcija ove žlezde je produkcija suza. Različiti su uzroci nastanka ovog problema, kao što su spoljašnji uticaji (prašina, polen itd.), kalcifikacija, ili genetska predispozicija. 

Cista trećeg očnog kapka - trešnjino oko

  Žlezda se povećava i izlazi ispod treceg očnog kapka kao “trešnjica”. Ovu pojavu najčešće ćemo videti kod brahiocefaličnih pasa - pasa kratke njuške.

  Nastali problem se ne može lečiti kapima za oči! Važno je da se, kada se cista pojavi, što pre obratite veterinaru koji će hirurškim putem “uvrnuti“ cistu,tj. vratiti žlezdu u fiziološki položaj i njenim fiksiranjem definitivno rešiti problem.

  Ukoliko se odlaže rešavanje problema, zbog iritacije oka mogu da se jave uporne sekundarne infekcije kao i oštećenja na samoj cisti, pa se takve ciste moraju hitno odstraniti - što je poslednja solucija i značajno komplikuje tok izlečenja uz bol i otoke. 

Cista trećeg očnog kapka - trešnjino oko, posle hiruške intervencije

  Jedna od post-operativnih komplikacija je mogućnost pojave tzv. suvog oka. Kod ovakvih slučajeva trajno se moraju koristiti preparati koji će nadoknaditi proizvodnju suza tzv. veštačke suze, koje ukapavate svom ljubimcu. 

  Da do ovakvih slučajeva i dodatnih komplikacija ne bi došlo, naša preporuka je da, ukoliko primetite bilo kakve promene na očima svog ljubimca, obavezno se obratite svom Panvet veterinaru.

Više o bolesti oka - katarakti kod pasa i mačaka možete pročitati OVDE.

Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet tim

Opširnije...