Katarakta kod pasa i mačaka

 

   Katarakta je bolest koja daleko češće pogađa pse nego mačke. Uglavnom je povezana sa starošću životinje, kao i dijabetesom. Neke rase kućnih ljubimaca su sklonije dobijanju katarakte od drugih. Bolest utiče na kvalitet života u zavisnosti od svoje razvojne faze, a zahteva sveobuhvatan terapijski pristup, pa i hirurgiju ukoliko za to ima uslova.

Šta je katarakta?

   Katarakta je progresivna bolest oka i manifestuje se manjom, ili većom zamućenošću očnog sočiva koja dovodi do postepenog gubitka vida životinje. Ovo zamućenje je posledica denaturacije (raspada) proteina u očnom sočivu usled nekog faktora. Najslikovitiju paralelu možemo povući sa belancetom jajeta - proteini u belancetu su u prirodnom stanju tečni i providni, ali kada se izlože nekom faktoru (npr. toploti, kiselini) postaju denaturisani, mutni i neprozirni, gotovo beli.

   Ovako zamućeno očno sočivo propušta manje svetlosti i dovodi do nejasnog vida koji progredira do potpune nemogućnosti razaznavanja objekata u vidnom polju, pa i potpunog slepila.

Građa oka psa

   Kod pasa koji imaju blago zamućenje - do 30% zamućenja, teško je uočiti bilo kakvu promenu u kvalitetu vida i svakodnevnom ponašanju, dok kada se bolest razvije, a zamućenje postane veće i vidljivo golim okom, dolazi do velikih problema, kao što su često povrđivanje, nezgrapan hod, padanje u hodu, neprepoznavanje objekata i prepreka ispred sebe, kao i promena u ponašanju u vidu nesigurnosti, povlačenja u sebe, ili pak veće agresivnosti životinje. Ljubimac pokušava da se orijentiše u prostoru koristeći druga čula - više, ili manje uspešno.

   U nekim slučajevima, a u zavisnosti od starosnog doba i rase potrebno je više meseci do par godina da ova, potpuna katarakta, koja je izazvala kompletan gubitak vida počne da se smanjuje usled starosti i neaktivnosti očnog sočiva. Tada je moguće, u retkim slučajevima, da ljubimac blago i delimično povrati vid, ukoliko on već nije potpuno uništen.

Katarakta kod mačke i psa

   Takođe, kod seniora treba razlikovati staračko zadebljanje sočiva usled smanjenja elastičnosti i gubljenja vode i proteina koji mogu dati sivkasto-plavi odsjaj kada ljubimca pogledate u oči. Ova promena - slična staračkoj dalekovidosti kod ljudi je prirodna, povezana sa starenjem i osim po spoljašnjem izgledu nema veze sa kataraktom, niti utiče značajno na vid, ali se kod nekih ljubimaca obe promene očnog sočiva (staračko zadebljanje sočiva i katarakta) mogu paralelno razvijati.

   Ukoliko primetite bilo kakvu promenu boje očnog sočiva, ili zamućenje, odvedite svog ljubimca veterinaru!

Uzroci i simptomi

   Razvijanju katarakte pogoduje mnogo uzročnika, u prvom redu su:

• dijabetes (šećerna bolest)
• starost
• genetski/urođeni faktor (razvija se u ranom dobu)
• izlaganje toksičnim supstancama i zračenju
• zapaljenje sudovnjače oka (uvelitis)
• autoimune bolesti
• glaukom oka
• povreda i atrofija rožnjače oka
• hronično niski nivoi kalcijuma u krvi
• određene rase (foks terijer, boston terijer, koker španijel, pudla, šnaucer, bišon, zlatni retriver, sibirski haski ...)

Šnaucer je jedna od rasa sa većom predispozicijom za kataraktu oka

   Bolest se kod kovrdžavih bišona brzo razvija u ranijem dobu, zahvata celo sočivo oka i oba oka, dok kod drugih rasa taj proces može potrajati godinama, nastaje u starijem dobu (ukoliko nemaju dijabetes) i može zahvatiti samo jedno oko.

   Takozvana nutriciona katarakta može se naći kod štenaca koji su hranjeni veštačkom zamenom za mleko. Ova vrsta katarakte se jedina smanjuje kako štene raste uz adekvatnu ishranu i terapiju.

   Kod 75% ljubimaca sa dijabetesom razvija se i katarakta, tako da možemo reći da su ove dve bolesti najviše povezane, zato je bitno na vreme raditi ciljane preglede, pratiti stanje i dijabetes kao uzrokujuću bolest držati pod kontrolom.

Dijabetes je jedan od vodećih faktora nastanka katarakte. Kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet fejsbuk (@panvetsubotica)

Dijagnostika

   Pravovremena i tačna dijagnostika katarakte je od presudnog značaja za mogućnost uticaja na njen sporiji razvoj. Takođe veterinar mora uzeti u obzir da neke bolesti kao što je dijabetes češće uzrokuju kataraktu, pa je potrebno uraditi dodatne laboratorijske preglede krvi i urina. Provera ranijih bolesti oka iz kartona Vašeg ljubimca, kao i ispitivanje da li su njegovi preci takođe bolovali od ove bolesti i zbog čega, može ubrzati proces nalaženja uzroka.

   Sam pregled oka obično se radi ukapavanjem dijagnostičkih kapi u oko te je daljim pregledom  moguće utvrditi prisustvo i jačinu zamućenja očnog sočiva u ranoj fazi bolesti. Kada se bolest utvrdi i ukoliko se utvrdi i tačan uzrok potrebno je pravovremeno lečenje da bi bolest bila pod kontrolom i što sporije tekao njen napredak. Akcenat se stavlja na što boljem i dužem očuvanju vida ljubimca, jer u najvećem broju slučajeva nije moguće izlečiti kataraktu kada se jednom oformi - osim ako je u pitanju nutriciona katarakta.

Lečenje

   Lečenje katarakte zavisi od faktora koji su doprineli njenoj pojavi. Ukoliko je u pitanju dijabetes, infekcija, toksikoza, glaukom oka, ili ishrana - ovi poremećaji moraju se staviti pod kontrolu kao primarni uzročnici.

   Određeni medikamenti kao što su specijalne formulacije kapi za oči koje vlasnici redovno ukapavaju svojim ljubimcima mogu zaustaviti proces i očuvati vid dug vremenski period. U terapiju mogu biti uključeni i antibiotici, lekovi protiv bolova i upale, kao i lekovi za snižavanje očnog pritiska - takođe u obliku kapi.

Kapi za oči su osnova lečenja katarakte

   Suplementi u ishrani kao što su kombinacije antioksidanasa (vitamini C i E, koenzim Q10, Omega 3 i 6 masne kiseline, ulje semenki grožđa, alfa-lipoinska kiselina i linkopen) mogu značajno doprineti poboljšanju zdravlja oka, smanjenju oksidativnog stresa i značajno usporiti proces zamućenja očnog sočiva.

   Za razliku od ljudi, životinje sa kataraktom nisu uvek kandidati za hiruršku intervenciju ukoliko je imaju. Samo najteži slučajevi kada je očuvanje vida u pitanju podležu razmatranju te vrste intervencije npr. jednike koje ne mogu da se oslone na druga čula prilikom snalaženja u prostoru i svakodnevnim aktivnostima, kao što su gluvi ljubimci.

   Hirurško lečenje podrazumeva uklanjanje samo potpuno zamućenog očnog sočiva i njegovu eventualnu zamenu veštačkim sočivom. Druge tehnike podrazumevaju tretmane laserom, ili zamenu zamućenog očnog sočiva slanim rastvorom. Ove intervencije mogu biti prilično uspešne, ali su izuzetno skupe i rade se u specijalističkim veterinarskim ambulantama u razvijenim evropskim zemljama.
   Takođe treba napomenuti da postoje brojni post-operativni rizici ko što su bol, zamućenje vida, nova povreda oka, infekcije, duga i neizvesna post-operativna terapija i stalna nega.

Posledice nelečenja

   Posledice nelečene katarakte kod ljubimaca, osim brzog i potpunog gubitka vida mogu biti i upala okolnog tkiva oka, iskliznuće sočiva oka iz svog ležišta, povišen očni pritisak i glaukom. Ova stanja su ozbiljna i značajno narušavaju kvalitet života jedinke izazivajći dalja oštećenja tkiva oka i bolove - kako samog oka, tako i glavobolje.

   Preventiva je najbolja metoda za izbegavanje problema sa vidom usled pojave katarakte. Ukoliko je Vaš ljubimac u rizičnoj grupi, ili ima genetske predispozicije za ovu bolest potrebno je vršiti redovne sistematske preglede kod veterinara i pratiti njegovo stanje.

Panvet tim

Opširnije...

Gojaznost kućnih ljubimaca

   Kao i kod ljudi, ljubimci sa viškom kilograma imaju češće zdravstvene probleme, lošiji kvalitet života i veće predispozicije za odredjene bolesti i poremećaje.

   Zdravstveni rizici do kojih dovodi gojaznost vremenom su sve veći i mogu biti fatalni ukoliko se ne spreče, najčešće su to:
- Oštećenja zglobova, kostiju i ligamenata
- Dijabetes
- Teškoće pri disanju
- Nedostatak kondicije
- Sklonost ka pregrevanju i toplotnom udaru
- Loša funkcija jetre
- Reproduktivni problemi
- Problemi sa varenjem
- Smanjen imunitet
- Problemi kože i krzna
- Povećan rizik od kancera
- Bolesti srca, krvnih sudova, povišenog pritiska i holesterola u krvi

Oštećenja zglobova, kostiju i ligamenata

  Oko 25% ljubimaca sa viškom kilograma ima ozbiljne probleme sa zglobno-koštanim strukturama koje nisu dizajnirane da nose veliki teret. Vremenom dolazi do oštećenja, bolova i pojave artritisa.
  Pritisak na zglobove prenosi se i na okolne tetive i mišiće koji trpe pojačan napor, što rezultuje povredama tetiva i ligamenata kolena koje se moraju uglavnom hirurški rešavati. Tu su i povrede ramenog pojasa, lakta, skočnog zgloba praćene jakim bolovima i nemogućnošću normalnog kretanja životinje.
 Jazavičari sa viškom kilograma mogu imati i probleme diskus-hernije, zbog povećanog opterećenja na njihovu dugu kičmu. o ovom problemu možete više pročitati OVDE.

Mačka sa viškom kilograma

Dijabetes

  Vrlo česta komplikacija gojaznih ljubimaca je šećerna bolest. Gojaznost i prejedanje izaziva povećanu potrebu za insulinom iz pankreasa. Vremenom pankreas ne uspeva da proizvede dovoljnu količinu insulina, ili prosto ćelije pankreasa "sagore" u hiperprodukciji ovog hormona i ugase se.
  Rezultat - patološko povećanje nivoa glukoze u krvi, što dovodi do brojnih drugih problema i životno je opasno stanje ukoliko se insulin veštački ne ubrizga u krvotok ljubimca svakog dana.

Teškoće pri disanju

   Propratna pojava gojaznosti su teškoće pri disanju, jasno čujan šum pri udisanju pogotovo, ovo nastaje zbog masnih naslaga u grudnom košu koje onemogućavaju njegovo puno širenje, kao i dijafragma koju pritiska takodje preveliki stomak. Da stvar bude gora, veće telo zahteva više kiseonika, te se ljubimac bukvalno muči da nadiše dovoljnu količinu. Vremenom ovakvo stanje dovodi do funkcionalne bolesti pluća, još većeg opterećenja srca, visokog pritiska, manjka kondicije i smrti.
   Takodje ovakve životinje predstavljaju problem i veterinarima u slučaju da ih je potrebno sedirati i uvesti u anesteziju. Rizik od lošeg ishoda operacija se povećava nekoliko puta u odnosu na ljubimca sa normalnom telesnom težinom. Anestetici su većinom liposolubilne supstance i potrebno je mnogo više vremena da njihovo dejstvo prestane kod gojaznog ljubimca. Sama operacija traje duže i neizvesnija je ako ljubimac ima velike naslage sala oko organa koje treba ukloniti pre konkretne hirurške intervencije na samom organu.

Životinje sa viškom kilograma imaju veću predispoziciju za  čitav niz bolesti

Reproduktivni problemi

  Ljubimci sa prekomernom težinom, pored veće sklonosti ka urinarnim infekcijama, često imaju problema sa nivoima hormona i visokog pritiska - faktora koji utiču na smanjenu mogućnost začeća. Gojazni ljubimci se teško kote, imaju manje i slabije razvijeno potomstvo i vrlo često moraju ići na carski rez, što predstavlja rizik sam po sebi.

Digestivni problemi

  Problemi organa za varenje su izuzetno česti kod životinja sa viškom kilograma, od zatvora, problema sa dijabetesom, do masne jetre i sporog metabolizma.

Smanjen imunitet i sklonost ka kožnim infekcijama

  Ovi problemi su posledica promena u radu lojnih žlezda u koži životinje, hormonalnog disbalansa i smanjene mogućnosti da ljubimac sa viškom kilograma redovno održava svoje krzno i higijenu. To se posebno vidi kod mačaka koje usled gojaznosti ne mogu dopreti do svih delova tela koje bi inače trebalo da čiste. Svi ovi faktori dovode do veće učestalosti bakterijskih i gljivičnih infekcija kože.

Povišen rizik od onkoloških oboljenja u odnosu na ljubimce optimalne težine

  Ovo je skup više faktora, prvenstveno smanjenog imuniteta i pokretljivosti, hormonalnog disbalansa i sklonosti ka prejedanju poslasticama koje sadrže proste šećere. Smatra se da ljubimac sa viškom kilograma ima i 20% veću šansu da oboli od odredjenih vrsta tumora, kao što su tumori mokraćne bešike, dojki i reproduktivnih organa ukoliko nisu sterilisani. Tumori limfnih čvorova i jetre su nešto manje zastupljeni od predhodno navedenih, ali opet više nego kod ljubimaca sa optimalnom telesnom težinom.

Kako proveriti da li Vaš ljubimac ima višak kilograma

  Obzirom na različitost vrsta i rasa ljubimaca, nemoguće je generalizovati neki standard po kom bi se utvrdjivalo da li ljubimac odstupa od neke idealne vrednosti, ali prostom vizuelnom procenom lako možete utvrditi da li je vaša mačka, pas, kunić, hrčak, ili neki drugi ljubimac gojazan.

   Kod pasa i mačaka trebalo bi da se naziru ili, jasno osete pod prstima (ukoliko ljubimac ima dugu dlaku) rebra, kičmeni pršljenovi i karlica. Gledano odozgo ljubimac treba da ima uvučen struk, kao i to da mu stomak ne visi već da bude blago uvučen prema kičmi u odnosu na zemlju.
Kod mačaka takođe značajan pokazatelj je ukoliko životinja nije sposobna da adekvatno održava svoju ano-genitalnu regiju, ledja i zadnje noge.
Kod kunića i hrčaka prostim posmatranjem ponašanja lako možete uvideti da se životinja ne kreće lako i da se brzo zamara.

Tipovi gradje ljubimaca

Faktori koji doprinose gojenju

Rasa
  Neke rase pasa kao što su retriveri, jazavičari, buldozi, biglovi, koker-španijeli, rotvajleri, bokseri, bernski psi i baseti mogu biti skloniji gojenju nego druge rase. Ženke persijskih mačaka su najsklonije gojenju u mačijem svetu.

Starost
  Rizik od gojaznosti povećava se sa godinama usled smanjenja agilnosti životinje i usporavanja metabolizma, u kasnijim godinama života moguće su i veće povrede, hormonski disbalans i drugi faktori koje doprinose ovom stanju.

Sterilizacija/kastracija
  Ljubimci koji su sterilisani , ili kastrirani su mirniji i manje agilni od onih koji to nisu, tako da su u većem riziku da obole od bolesti koje prate povećanu telesnu težinu.

Pol
  Generalno su ženke svake vrste te koje su više sklone gojenju od mužjaka. Ženke inače imaju veći procenat masti u organizmu i sklone su nakupljanju masnih naslaga i zbog trudnoće i hormonskih ciklusa.

Brojni faktori doprinose preteranom gojenju ljubimaca

Hormonalni status
 Gotovo je sigurno da će ljubimac sa dijabetesom, problemima sa nadbubrežnom i štitnom žlezdom imati problem sa telesnom težinom ukoliko se sistematski i na vreme ne pozabavite ovo problematikom.

Vlasnik i njegovo ponašanje prema ljubimcu
  Ovo je vrlo bitan faktor, možda i jedan od presudnih u celom problemu. Vlasnici su ti koji svojim modelom ponačanja, ishrane, navika i fizičke (ne)aktivnosti najviše utiču na to da li će njihov ljubimac biti gojazan. Ukoliko Vašeg ljubimca konstantno častite slatkišima, preterano i često hranite, ne šetate redovno, ili meka srca dopustite da od Vas konstantno traži hranu - velika je verovatnoća da ćete tokom vremena imati gojaznog ljubimca sa svim problemima koje ovo stanje nosi. Takodje ljubimci često dele životni stil svog gazde i njegove prehrambene navike, ukoliko gazda ima višak kilograma sasvim je verovatno da će ih i njegov ljubimac imati.

Odredjeni lekovi
 Neki lekovi poput fenobarbitona - leka koji se koristi protiv epilepsije, zatim kortikosteroida, antibiotika koji se dugo koriste i hormonskih preparata mogu izazvati stvaranje masnih naslaga i pojačan apetit. U vezi svih rizika odredjene terapije i njenog uticaja na telesnu težinu ljubimca konsultujte se sa Vašim veterinarom.

Strategija terapije gojaznosti ljubimaca

  Terapija gojaznosti ljubimca treba da ide u tri pravca:
     - menjanje životnih navika životinje
     - smanjen unos hrane
     - pojačano trošenje kalorija fizičkom aktivnošću

   Pod menjanjem životnih navika ljubimca (a često i vlasnika) podrazmeva se dresura i disciplina ljubimca, drastično smanjenje kaloričnih poslastica i nagrada, češće šetnje, nove igračke, ili nova zanimacija za hrčka u kavezu. Ubacivanje novih, hranljivih, a niskokaloričnih sastojaka u ishranu. Morate više pažnje i vremena posvetiti zajedničkim aktivnostima sa svojim ljubimcem. Takodje pratite instrukcije proizvodjača hrane i ne dajte vašem ljubimcu veće porcije nego što je propisano.

Korekcija ishrane ljubimca je presudan faktor

   Smanjenje unosa hrane, količinski, kao i broja obroka, ne znači nužno i lošiji kvalitet ishrane. Danas postoje razni suplementi, posebne hrane za životinje sa viškom kilograma i recepti za pripremu ukusnih niskokaloričnih obroka od  raznovrsnih sastojaka koje možete dati svom ljubimcu. Takodje, vrlo je bitno da ljubimcu dajete više tečnosti nego obično. Za mačke to mora biti hrana bogata posnim mesom, dok je za pse bolje dodati više svežeg povrća, a umesto testenina i poslastica dati voće koje ljubimac voli, takodje vrlo je bitan povećan unos vlakana zbog dužeg osećaja sitosti. Više o optimalnoj ishrani pasa i mačaka možete pročitati OVDE.

   Pojačano trošenje kalorija fizičkom aktivnošću znači duži i češći boravak na otvorenom, postupno povećavanje obima i zahtevnosti fizičkih vežbi i rad na poboljšanju kondicije. Ovo je proces koji zahteva duži vremenski period, ali je izuzetno bitan, pogotovo za ljubimce koji su u kući.

   Medikamentozna terapija gojaznosti indikovana je kod ekstremnih slučajeva, gde postoji životna ugroženost i kod nas se retko sprovodi. Ali, za razliku od ljudi, ovi lekovi se nisu najbolje pokazali u terapiji i imali su mnogo neželjenih efekata na i ovako loše opšte zdravstveno stanje ljubimca.

   Konsultujte se sa svojim veterinarom oko strategije terapije i predloženih dijeta kojima se može izlečiti gojaznost i preduprediti čitav niz problema. Osigurajte Vašem ljubimcu zdravlje i dugovečnost.

Panvet tim

Opširnije...

Optimalna ishrana Vašeg ljubimca

 

  Nije svaki vlasnik kućnog ljubimca uvek u mogućnosti, ili nema volje da posebno kuva i priprema hranu za svog ljubimca. Priprema na taj način je dugotrajna i zahteva dosta vremena i novca. Danas postoji čitav niz specijalizovanih komercijalnih, industrijski-spravljenih hrana za pse i mačke, koje Vam mogu pomoći u rešavanju ovog problema. Proizvođači su se potrudili da naprave optimalan odnos životinjskih proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala koji će osigurati pravilan rast i razvoj životinje.

  Ipak, ako se odlučite da to sami radite, znajte da možete pripremiti obroke iz kuhinje koji su vrlo hranljivi, zdravi i ukusniji od bilo koje hrane koja se prodaje komercijalno. Ovo uključuje i ishranu koja je namenjena kućnim ljubimcima sa posebnim prehrambenim potrebama, a koja može lepo da se zameni određenim sastojcima prilagođenim zdravstvenom stanju i potrebama Vašeg psa, ili mačke. Takođe možete kombinovati hranu koju spremate, sa kupljenom hranom, a kroz ovaj tekst i situacije iz prakse ćemo se potruditi da Vam skrenemo pažnju koje sastojke da koristite, a koje da izbegavate prilikom takvog spremanja.

Malo istorije

Psi

  Vaš pas može da opstane na ishrani u kojoj je zastupljeno samo meso (ako se dodaju određeni suplementi i minerali), no ipak su psi evoluirali sa ljudima dovoljno dugo da njihov meni može biti više sličan našem.
  Tokom poslednjih 20.000 godina koliko su psi živeli sa ljudima, prilagođavali su se i na ishranu sa manje mesa. Već u kamenom dobu ljudi su jeli žito pomešano sa semenjem, šumskim voćem i povrćem. Ono što su naši preci ostavljali oko njihovih kampova i pećina je ono što su njihovi psi jeli. To znači da su se psi dovoljno prilagodili da napreduju i na dijeti koja se sastoji od 60% životinjskih proteina (meso).

  Za razliku od ljudi, psi i mačke su evoluirali tako da ne pate preterano od bolesti uzrokovanih većom količinom masti životinjskog porekla u ishrani. Veterinarski patolozi su otkrili da zasićene masti i holesterol u ishrani retko izazovu začepljenje srčanih i moždanih arterija kod pasa i mačaka - kod ljudi to nije slučaj. Čak i na veoma masnim dijetama, psi i mačke su se pokazali kao veoma otporni na bolesti koronarnih arterija (npr. psi koji vuku sanke imaju ovakav tip dijeta zbog velike potrošnje kalorija usled fizičke aktivnosti). Ipak kod većine naših kućnih ljubimaca, visok udeo masti iz npr. slanine je samo brži put ka gojaznom i tromom ljubimcu koji je pod rizikom za mnoge druge zdravstvene probleme kao što su: visok krvni pritisak, bolesti zglobova, jetre i bubrega.

  Možete napraviti adekvatnu ishranu za Vašeg psa koja će se sastojati od oko 60% proteina životinjskog porekla, 5-15% zasićenih masti, 20-35% ugljenih hidrata i biljnih vlakana. U obroku treba da bude meso i 2-3 sastojka biljnog porekla kao što su pirinač, ovsena kaša, bundeva bez semenki, šargarepa, banana, šumsko voće... U takav obrok potrebno je da dodate mineralne suplemente i kalcijum da bi zadovoljili sve nutritivne potrebe ljubimca. Uzdržavajte se od davanja kostiju kao izvora kalcijuma Vašem ljubimcu. Post o kostima u ishrani možete pročitati na našem blogu OVDE. Ako se držite ove formule, sasvim je izvesno da ćete imati zdravog i dugovečnog psa.

  Napomenimo da postoji nekoliko sastojaka hrane koju bi psi i mačke trebalo da izbegevaju. Oni uključuju čokoladu, grožđe, suvo grožđe, beli luk, crni luk, orahe, paradajz i po nekim izvorima avokado. Druga hemijska jedinjenja koja nisu opasna za ljude, kao na primer ksilitol, moraju biti isključena iz ishrane Vašeg ljubimca. Kućni ljubimci vole raznolikost sastojaka u ishrani baš kao i mi. Postoji bezbroj kombinacija možete pripremiti menjanjem vrste mesa i izvora ugljenih hidrata iz dana u dan.

Mačke

  Mačke imaju donekle različite potrebe u ishrani od pasa. Optimalna količina dijetalnih masti je generalno veća kod mačaka nego kod pasa. Mačke žive sa ljudima oko 9.000 godina - a tokom većine tog vremena, domaće mačke živele su isključivo na glodarima i drugim malim životinjama koje su mogle uhvatiti. Tek 1890. godine u Americi je izašla prva komercijalna hrana za mačke na tržištu. Dakle, mačke nisu imale toliko vremena da se prilagode mešovitoj ljudskoj ishrani kao psi. Mačkama i dalje treba znatno više životinjskih proteina i masti u ishrani od pasa, ili ljudi, te obrok koji Vi jedete, ili spremate Vašem psu nije uvek optimalan i za mačku.

  Mačke imaju i jedinstvene potrebe za aminokiselinama taurinom i argininom, masnim kiselinama i vitaminima. Njima treba gotov vitamin A u ishrani, jer ne mogu pretvoriti beta-karotin u aktivni vitamin A kao što to mogu ljudi, takođe nedovoljno sintetišu vitamin D. Značajnu poteškoću mačkama predstavljaju i varenje skroba i drugih kompleksnih ugljenih hidrata biljnog porekla. Ovi ugljeni hidrati čine šećeri koji mogu negativno uticati na njihovo zdravlje.

  Još jedna karakteristika mačaka je, da ne konzumiraju dovoljne količine vode kada su hranjene suvom hranom, i na to morate posebno obratiti pažnju. To nije predstavljalo problem kada su mačke živele od lova na divlje glodare i male ptice, ali pošto se mace danas hrane suvim granulama uz dopunu mesa živine, ili ribe, dešava se sve učestalije da mačke pate od problema urinarnog trakta i oboljenja bubrega.

Uloga aminokiseline taurin u zdravlju mačke, Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

 Ne zaboravite, biljni proteini koji se nalaze u hrani za kućne ljubimce nemaju iste aminokiseline kao proteini životinjskog porekla - sojini proteini i proteini mesa nisu isti.

Životinjski proteinski sastojci koji bi svakako trebali da se nadju na meniju Vašeg ljubimca

  Sam pogled na zube pasa i mačaka govori da sigurno nisu dizajnirani da budu vegetarijanci, meso je osnovna i najzastupljenija hrana koju bi trebalo da jedu. Preporučuju se kuvana mesa i jaja zbog opasnosti od bakterijskih infekcija npr. salmonelom, kao i virusnih stomačnih infekcija.
Mlevena junetina, ćuretina i piletina spadaju u posnija mesa, te mogu biti dobar izbor za obrok Vašeg psa. Mačkama optimalne težine potrebno je više masti u ishrani (10-35%) nego kod pasa - pa kada kuvate obrok za mačke, koristite manje posne proizvode, ili u meso dodajte pileću mast, svinjsku mast, laneno ulje, ili loj. Vašoj maci će se dopasti ćureća noga, kao i iznutrice kao što je srce, džigerica, ili želudac zbog veće koncentracije taurina u njima. Izbegavajte hemijski stabilizovane proizvode, ili nitrite kojih ima u salamama i paštetama.

  Riba, naročito ona iz hladnijih voda je odličan izvor proteina i omega-3 masnih kiselina i treba da bude zastupljena u ishrani do dva puta nedeljno. Pastrmka i losos su dobar izbor. Losos ima najviše omega-3 masnih kiselina. Izbegavati konzerviranu tunjevinu iako se miris ove hrane izuzetno sviđa ljubimcima - posebno mačkama.
Riblji fileti za ljudsku ishranu su dobra hrana za mačke i pse. Sirova riba može biti deo ishrane, ali se ne preporučuje zbog opasnosti od crevne zaraze.

  Celo kuvano jaje je odličan izvor životinjskih proteina i masti za Vašeg ljubimca. Protein u jajima je veoma visokog  kvaliteta - većeg od junećeg mesa, živine, ili ribe. Takođe se i najlakše vari. Kao i ljudi, i kućni ljubimci mogu biti alergični na ovu namirnicu i o tome treba povesti računa.

  Mlečni proizvodi, samo ako se ređe daju, jesu odličan izvor proteina i kalcijuma. Primarni protein u mlečnim proizvodima je kazein. Ukoliko se insistira na mlečnim proizvodima u ishrani mačke, kazein može uticati na pogoršanje vida, kao i manje srčane probleme. Mlečni proizvodi takođe sadrže laktozu - šećer koji mnogi odrasli kućni ljubimci ne mogu da svare, isto tako laktoza se visoko kotira među alergenima koji remete normalan rad creva i kod ljudi. Kada kućni ljubimci ne mogu da svare laktozu, ona fermentira u njihovim crevima i izaziva nadimanje i dijareju. Sirevi, pogotovo posni sirevi imaju sadržaj proteina veoma sličan mesu i poželjni su kao hrana. Ukoliko macama dajete mleko, ono mora biti kuvano zbog rizika od toksoplazmoze. Kod dopune ishrane štenaca i mačića kravljim mlekom moramo napomenuti da zbog razlike u sastavu, konkretno razlike u masnom udelu i udelu laktoze (mleko kuja i mačaka je mnogo bogatije mlečnom mašću od kravljeg), često može doći do dijareje.

Ugljeni hidrati biljnog porekla

  Zapamtite da mačkama treba ishrana u kojoj je zastupljenije meso nego kod pasa. Mačke slabo apsorbuju ugljene hidrate iz žitarica i krompira, dok je kod pasa rasa i veličina psa faktor koji se mora uzeti u obzir prilikom planiranja količine i udela biljnih nutrijenata u celokupnom obroku. Pirinač je odličan izvor ugljenih hidrata za Vašeg ljubimca. Pirinač sadrži proteine, fosfor, gvožđe i nešto kalcijuma.
  Većina pasa i mačaka neće imati problema u ishrani na bazi proizvoda pšenice, kao što su testenine i hleb, ali treba imati na umu njihovu zastupljenost u obroku od 5-10%, kao i to da se može javiti alergija na gluten.
Dobro kuvani krompir, ili pire krompir mogu biti dobri sastojci za pse i mačke, ali samo u umerenim količinama. Oni su dobar izvor vitamina B-6, bakra, kalijuma, mangana i dijetetskih vlakana.

  Što se tiče hrane bogate biljnim vlaknima u ishrani imajte na umu da mogu razviti dijareju, meku stolicu - koja kasnije može biti okidač za nastanak problema sa analnim žlezdama ljubimca. Obično se ishrana bogata biljnim vlaknima tj. celulozom daje kada je potrebno da ljubimac ima više većih stolica, ili kada stolica treba da bude mekša. Ovo može biti veoma korisno kod pasa (i mačaka) sa lenjim crevima, kod zatvora, ili za one ljubimce koji su gojazni, kao i kod bolesti bubrega. Megakolon je bolest prvenstveno mačaka i njeno stanje se može poboljšati ukoliko povećate udeo vlakna u ishrani.

  Kuvana ovsena kaša je dobra za kućne ljubimce. Međutim, visok sadržaj vlakana ovsa ima tendenciju da proizvedu kod kućnih ljubimaca proliv kada se dodaju previše u obrok. To je dobar sastojak za ishranu kod hronične opstipacije (zatvora) kućnog ljubimca, a uz ovas se može dodati malo bundeve bez semena i umereno kuvana šargarepa.

Mineralni suplementi - kalcijum

  Prvenstveno kalcijum je jako bitan u ishrani pasa i mačaka i treba ga dodati u obrok kao suplement kao izmrvljenu tabletu, ili kao rastvor. Meso i riba su prilično bogati fosforom, koji inhibira apsorpciju kalcijuma ukoliko odnos kalcijuma i fosfora nije idealan (odnos kojem treba težiti i koji se najlakše resorbuje u crevima je kalcijuma 1,2 do 1,5 : 1 fosfora)

  Proizvođači hrane za ljubimce su ovaj problem rešili dodavanjem kostiju u prahu, ili kalcijum-karbonata. U kuvanom obroku Vi možete uraditi nešto slično dodavanjem ovog suplementa.

Vitamini

  Prvenstveno se potrudite da obezbedite obroke i voćne poslastice ljubimcu koji su raznovrsni i u sebi imaju prirodne vitamine. Kombinovanje takve ishrane sa vitaminskim suplementima osiguraće potreban unos svih vitamina koji trebaju životinji. Vitamini B grupe, kao i C vitamin su hidrosolubilni (rastvorljivi u vodi) i ako forsirate ove vitamine u ishrani neće doći do velikih problema, jer višak Vaš ljubimac može izbaciti putem bubrega. Treba biti obazriviji kod vitamina A, D i E, jer u velikim količinama mogu biti toksični za psa, ili mačku, zato je najbolje da ukoliko Vaš ljubimac često jede iznutrice, bundevu, ili šargarepu npr. u cilju prevencije zatvora, smanjite suplementaciju ovih vitamina putem tableta, ili rastvora.
Vaš ljubimac će dobiti adekvatnu količinu vitamina A ako uključite piletinu i goveđu jetru, iznutrice, ili cela kuvana jaja u njegovu ishranu. Dobri prirodni izvori vitamina D-3 su losos, skuša, i tuna. Vitamin D i vitamin A se skladište u telu Vašeg ljubimca, tako da ne moraju da budu prisutni u svakom obroku.
  Ako ste se odlučili po savetu veterinara za suplementaciju vitaminom D , vodite računa da tableta vitamina, ili kapi koja ga sadrži bude po sastavu holekalciferol (vitamin D-3) i ne ergokalciferol (vitamin D-2).

Saveti za mladunce i životinje u razvoju

  Štencima i mačićima je potrebno više kalcijuma i proteina nego kod odraslih kućnih ljubimaca. Oni su takođe podložniji problemima koji proističu iz loše ishrane. Većina komercijalnih formulacija za štence i mačiće imaju 20% više proteina i 1,5-2 puta više kalcijuma nego što su to slučaj u formulama za odrasle životinje. To je neka smernica koje bi trebali da se pridržavamo. Ukoliko preterujemo i hranimo štence i mačiće vrlo kaloričnim, ili kalcijumom vrlo bogatim obrocima, u ranom dobu, to može izazvati određene probleme. Postoje sumnje da su mladunci, koji izrastu prebrzo od takve ishrane, podložniji displaziji kuka kasnije u životu. Ovo posebno važi za velike rasa pasa. Takođe koliko ne dobijaju dovoljno nutrijenata mladunci sporije napreduju, može se javiti rahitis, veća podložnost bolestima i nepravilan rast.

Saveti za ishranu životina sa specifičnim zdravstvenim problemima

  Postoje danas na tržištu razne specijalne formulacije za kućne ljubimce sa problemima kao što su alergije, loš rad, ili kamenje u bubregu, dijabetes i sl. sa tačno određenim odnosom nutrijenata u njihovom sastavu koji pomažu kod takvih stanja. Postoje naravno i namirnice koje možemo dodavati, praviti kod kuće i uključivati ih u ishranu bez bojazni da ćemo izazvati neke zdravstvene komplikacije životinji.

Ljubimci sa kamenjem u bubregu, ili mokraćnoj bešici

  Struvitni kristali (amonijum-magnezijum-fosfat) su čest problem urinarnog trakta pasa i mačaka i mogu se prevenirati i ublažiti adekvatnom ishranom i pojačanim unosom tečosti.
U ishrani ovih ljubimaca treba da dominira masnija govedina, kuvana teleća džigerica, malo pirinča, ili pire-krompira, laneno ulje, a od suplemenata čist kalcijum bez fosfora, veoma mala količina kuhinjske soli, ili kalijum-hlorida kupljenog u formi praška u apotekama takođe može doći u obzir. Smanjiti ribu u ishrani koja je bogata fosforom. Dodavanje tablete taurina se preporučuje kod mačaka svih vrsta.

Sastav urinarnog kamenja kod pasa i mačaka. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Svi psi i mačke koji imaju oksalatno kamenje u bešici, ili bubrezima zahtevaju posebnu pažnju oko njihove ishrane i unosa vode do kraja života.
Dijete koje pripremamo kod kuće za ljubimce sa kalcijum-oksalatnim kamenjem urinarnog trakta treba da budu veoma kašaste, da podstaknu kućnog ljubimca da proizvodi više urina. One treba da sadrže voćne sastojke, žitarice i više kuvanog povrća u kom nema oksalata kao što su šargarepa i mahunarke, nikako se ne preporučuje španat, kupus, ili soja. Kada kuvamo povrće, tečnost u kojoj je skuvano se baca, jer velik deo oksalata ostaje rastvoren u vodi.
  Crvena mesa, ili piletina treba češće da budu uključeni u ishranu takvih ljubimaca. Od suplemenata treba smanjiti kalijum, a uvesti magnezijum-citrat koji postoji kao suplement i za ljude sa ovom vrstom kamenja u urinarnom traktu. Visoke doze vitamina C kao suplementa se ne preporučuju kod problema sa oksalatima, vitamin C menja pH vrednost urina i podstiče stvaranje kristala. Ukoliko znate da su medju predcima Vašeg ljubimca postojali problemi sa ovim tipom kamenja, trebalo bi od početka primenjivati ovaj dijetetski režim.

Dijete za kućne ljubimce sa lošom bubrežnom funkicjom

  Ishranu pogodnu za pse i mačke sa lošom funkcijom bubrega mora biti detoksikujuća - da očisti metabolizam ljubimca od toksina i viška tečnosti.
Kućni ljubimci sa bolešću bubrega često nemaju apetit i težinu, i mogu imati problem sa manjkom vitamina B. Ponekad njihov krvni pritisak raste, i u tom slučaju ishrana treba da bude siromašna natrijumom (odnosno bez soli). Više o oboljenjima bubrega kod ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Komercijalni dijete, namenjene bolestima bubrega su znatno niže u količini proteina i natrijuma od običnih hrana za kućne ljubimce. One su takođe obogaćene omega 3 i omega 6 masnim kiselinama iz slatkovodne ribe i lanenog ulja, kao i jedinjenjima kao što je kalijum-citrat. Količina kalcijuma i fosfora su takođe smanjene.

  Ipak, zdravlje Vašeg ljubimca na niskoproteinskoj dijeti treba pažljivo pratiti. Testove krvi treba periodično uraditi kako bi bili sigurni da nivo proteina u krvi nije prenizak, da je nivo kreatinina u granicama normale i da telesna težina ljubimca ostaje stabilna.
Keto-kiseline koje se prodaju kao suplement u fitnes shopovima mogu poslužiti kao delimična zamena za proteine bez povećanja azotnog opterećenja bubrega.

  Kuvana belanca imaju najmanje fosfora po gramu proteina i potpunije proteine nego mesa, ili riba. Kod ovakvih stanja sa bubrezima, ona mogu biti najbolji izvor proteina za Vašeg ljubimca. Mesa i slatkovodnu ribu možemo davati tek u polovini količine koju bi pripremali za zdravu životinju.
  Količinski ostatak proteinskih namirnica koje smo smanjili kod ovakvih stanja, u porciji, treba nadomestiti namirnicama bogatim vlaknima da bi se postigao osećaj sitosti, omekšala stolica i deo tečnosti eliminisao preko creva, a ne putem loših bubrega.

Ishrana kod prekomerne težine ljubimaca

  Jednake sa optimalnom telesnom težinom žive oko dve godine duže od proseka, imaju niži krvni pritisak, bolji imuni sistem i manje problema sa artritisom, štitnom ili nadbubrežnom žlezdom, kao i dijabetesom. Ako imate "teškaša" u kući dovoljno je da ga hranite količinski sa samo dve trećine onoga što je trenutno jede. Siguran gubitak težine bi trebalo da bude i veoma postepen (1% telesne težine nedeljno) - nikako brz. Više o gojaznosti ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Hranu treba davati više puta dnevno i svaki višak koji ljubimac nije odmah pojeo treba skloniti. Povećati unos vode. U vremenu izmedju obroka, igračke za žvakanje i glodalice će okupirati pažnju Vašeg ljubimca. Mačke posle hranjenja odneti sto dalje od kuhinje i mirisa hrane. U hranu dodati više vlakana, smanjiti kalorične poslastice i keksove, češće izvoditi psa u šetnju i povećati kvalitetna posna mesa u ishrani.

Tipovi građe ljubimaca. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Ishrana za kućne ljubimce sa srčanim problemima

  Dijete sa smanjenim unosom soli se često preporučuju za kućne ljubimce sa srčanom insuficijencijom,  jer ovi ljubimci imaju tendenciju da zadrže višak soli i vode u njihovim telima. U ovom slučaju, dijeta je slična onoj kod ljubimaca sa bubrežnim problemima sa tom razlikom što je zastupljenost proteina u ishrani ista kao u normalnim okolnostima. Ono na šta treba obratiti pažnju je izbegavanje morske ribe, škampa i školjki, svih vrsta konzervirane hrane, grickalica i upotreba male količine kalijum-hlorida umesto kuhinjske soli. Junetina, jagnjetina, belo meso - piletina, ćuretina, belance, bareni pirinač, laneno ulje su preporučljivi.

Dijete za kućne ljubimce sa dijabetesom

  Ove dijete su viskoproteinske i sa nižim udelom ugljenih-hidrata, jer se protein u hrani sporije konvertuje u glukozu nego skrob. Rezultati povećanja, ili smanjenja sadržaja vlakana u ishrani kod mačaka dijabetičara nemaju uticaj na propratne simptome bolesti, dok je kod pasa bolje povećati sadržaj vlakana u ishrani poreklom od svežeg i barenog povrća.

  Dobro uspostavljen rutinski režim koji kombinuje redovne obroke, niskokalorične poslastice i vežbu je veoma važan za održavanje dobrog zdravlja Vašeg ljubimca koji je dijabetičar. Smanjenje težine na optimalan nivo je takođe veoma važno. Moraćete da eksperimentišete sa raznim receptima i načinima ishrane da bi videli šta najbolje drži pod kontrolom nivo šećera u krvi Vašeg ljubimca.

Dijabetes kod pasa Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Komercijalno formulisane dijete za dijabetične kućne ljubimce sadrže suplemente kao što su omega-3 i omega-6 masne kiseline iz ribljeg ulja i semena lana, kao i povećan nivo vitamina E. Suncokretovo ulja je dobar izvor prirodnog vitamina E.

Antialergijske dijete

  Ljubimaci skloni alergijama na hranu mogu patiti od svraba, osipa, crvenila i gubitka dlake, hronične bolesti uha (otitis) i hronične dijareje. Kao i kod ljudi, više kućnih ljubimaca tokom života može razviti alergiju na polen, nego na namirnice koje jedu. Više o alergijana kod ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Ako je Vaš ljubimac ima alergiju, ili je osetljiv na određeni sastojak hrane, problem bi trebalo da smanji, ili nestane u roku od mesec dana nakon eliminacije uzročnika. Zato je najbolje da Vašeg ljubimca hranite hranom koju ste mu sami odabrali, kojoj znate sve sastojke i koja nema dodatne arome, konervanse i začine.

Hrana za bolesti zglobova

  Namirnice koje su obogaćene suplementima: omega-3 masnih kiselina, glukozaminom, hondroitin sulfatom, i antioksidansima mogu pomoći kod problema sa zdravljem zglobova. Ove namirnice ne treba da budu bogate kalorijama i mastima kako ljubimac sa već bolesnim zglobovima ne bi dobijao na težini koja ih dodatno opterećuje. Prirodni izvori glukozamina i hondroitina su hrskavica i žile u mesu. Više o artritisu - bolesti zglobova, možete pročitati OVDE.

Ishrana za starije ljubimce

  Dijete, za inače zdrave starije jedinke, su najbolje kada je smanjen sadržaj masti - naročito ako je kućni ljubimac manje aktivan i treba mu manje kalorija.
Mnogi veterinari i vlasnici preporučuju povećanje antioksidanasa, omega 3 i omega 6 masnih kiselina i povećan unos vlakana.
  Treba povećati i suplementaciju vitamina B6 koji je uključen u stvaranje neurotransmitera u mozgu - što sprečava neurološke probleme. Kuvanjem mesa se izgubi dobar deo vitamina B6, te ga treba nadoknditi. Žumance, džigerica i bubrezi, kao i piletina i ćuretina su odlični izvori vitamina B6.

Panvet tim

Opširnije...