Epilepsija je hronična bolest, obično doživotna, sa veoma šarenolikim simptomima, koja pogađa 1 od 130 pasa. Napretkom dijagnostike i raspoložive terapije moguće je umnogome poboljšati kvalitet života ovim ljubimcima dugi niz godina. Epilepsija nije izlečiva, ali pravim izborom adekvatne ishrane, načina života i medikamenata, može biti pod kontrolom, bez daljeg pogoršanja bolesti.
Šta je epilepsija?
Epileptični napadi dešavaju se kada se u mozgu pojavi abnormalna neurološka aktivnost koja dovodi do kratkotrajne (od nekoliko sekundi do par minuta) izmene uobičajnog ponašanja, pokretanja, ili svesti psa kroz tri specifične karakteristike i znaka epileptičnog napada:
- gubitak voljnih pokreta padanjem, kočenjem, grčenjem, ili ritmičnim nekontrolisanim trzanjem mišića u telu, praćenih delimičnim, ili potpunim gubitkom svesti i svih voljnih radnji;
- nastaju i prestaju iznenada;
- postoji karakteristično ponašanje psa pre, ili u toku epileptičnog napada, napad se pojavljuje u slično vreme dana, određeni spoljni stimulans (okidač) inicira pojavu napada... ili postoji neki sličan obrazac ponavljanja epileptičnog napada.
Ovo stanje se može opisati i kao neka vrsta "kratkog spoja" u kompleksnoj elektro-neurološkoj funkciji mozga, što je možda i najjednostavnije objašnjenje.
 |
| Pas za vreme epileptičnog napada |
Prvi napadi se obično dešavaju u periodu između 6 meseci i pete godine starosti psa, najčešće u 2-3 godini života psa.
Kako izgleda epileptični napad
Sama pojava i njen obim su veoma individualni kod svakog psa i prvenstveno zavise od toga koji deo mozga je zahvaćen promenom, šta su usputni činioci/uzroci i šta doprinosi da se napad desi.
Epileptičan napad izgleda vrlo dramatično - grčevi, nevoljno pomeranje glavom, dezorijentisanost, brzi ponovljeni pokreti, agresija, nemir, preterano lučenje pljuvačke, proširene zenice, gubitak svesti, povređivanje životinje od okolni nameštaj i zidove, gušenje, uriniranje i defekacija mogu se pojaviti za vreme napada, što kod vlasnika izaziva osećaj panike i snažnu emocionalnu uznemirenost.
Snimak generalizovanog epileptičng napada kod psa. Upozoravamo da snimak može biti uznemirujuć za osetljive osobe! Kliknite dva puta za puštanje snimka.
Povrede mogu nastati tokom napada, ali kod većine pasa kod kojih je dijagnostikovana epilepsija one ipak nisu tolikog obima da se mora svaki put potražiti hitna veterinarska pomoć.
Sa druge strane hitna pomoć veterinara je neophodna ukoliko napad traje duže od 5 minuta, ukoliko se napadi pojavljuju u kratkom vemenskom roku bez vraćanja svesti, ukoliko su praćeni tahikardijom (ubrzanim lupanjem srca), izrazitom hipotenzijom (naglim padom krvnog pritiska) i ukoliko životinja ne dolazi svesti duži period od 15 minuta nakon napada.
Tipovi epilepsije
Generalno razlikujemo tri vrste napada u zavisnosti od toga koji deo mozga je zahvaćen promenom.
Fokalni (parcijalni) epileptični napad javlja se kada je samo određeni deo mozga, ili jedna polovina mozga zahvaćena neuobičajnom elektro-neurološkom aktivnošću, što se može manifestovati trzanjem/grčenjem jednog ekstremiteta, polovine tela, ili samo lica, praćeno čudnim ponavljanjem određenog ponašanja, treptanjem, halucinacijama, grčenjem vilice, nemirom, iznenadnom promenom ponašanja i sl. Životinja uglavnom ne gubi svest, već izgleda kao da je u stanju transa, ne reaguje na pozive i komande vlasnika.
Vremenom, tokom života psa uglavnom se dešava pogoršanje stanja do celokupne zahvaćenosti mozga napadom.
Kombinovani epileptični napad je ujedno i najčešća vrsta epileptičnog napada kod pasa - kada nakon parcijalnog epileptičnog napada i njegovih iskazanih karakteristika (nekoliko sekundi, ili minuta), ubrzo se javlja veliki (Grand mal) epileptični napad koji zahvata ceo mozak i telo ljubimca, uzrokujući i gubljenje svesti. Za veterinara je jako važno da sazna od vlasnika psa šta je predhodilo pojavi velikog napada, da bi se utvrdio eventualni okidač napada, ili region mozga u kom je počeo napad. Ova vrsta napada naziva se još i kompleksni, ili "parcijalni napad praćen velikim napadom".
Parcijalni i kombinovani napadi uglavnom su povezani sa nekim lokalnim moždanim poremećajem kao što je moždana lezija, posledica tumora, povrede, infarkta mozga, meningitisa - upale mozga i sl.
Generalizovan (Grand mal) epileptični napad utiče na obe hemisfere mozga - veoma je dramatičan, praćen gubljenjem svesti, otkazivanjem svih voljnih funkcija, kočenjem, opuštanjem, ili trzanjem celog tela. Životinja obično pada, gubi svest, nevoljno se povređuje, a može doći i do gušenja. Javlja se uglavnom kod malo starijih pasa, a može biti posledica i toksikoze, sepse, otkaza drugih organa i sl.
Uzroci epilepsije
Idiopatska epilepsija, posledica je kombinacije raznih genetskih i faktora okoline. Od ovog tipa epilepsije oboljevaju uglavnom mlađi psi i ne postoji neki patološki, već anatomsko-funkcionalan razlog u strukturi mozga zbog kog se pojavljuje. Češće se javlja kod mužjaka, a kod većih rasa se javljaju takozvani klaster napadi (više napada u toku perioda kraćeg od 24 sata). Nasledna je.
Rase posebno sklone pojavi epilepsije su: bigl, zlatni i labrador retriver, šetlandski ovčar, vučji špic, šnaucer, baset, border koli, mađarska vižla, tervuren, bernski planinski pas, nemački ovčar i engleski springer španijel.
 |
| Nemački ovčar je jedna od rasa sklonijih pojavi epileptičnih napada |
Uzroci epilepsije mogu biti i razna druga stanja, poremećaji i bolesti psa u toku života - čije su epileptični napadi samo posledica.
Prvenstveno su to povrede, promene i bolesti mozga, kao i drugih vitalnih organa:
- Tumor mozga
- Povreda glave
- Meningitis, upala mozga, sepsa
- Abnormalno visok, ili nizak šećer u krvi
- Toplotni udar, ili visoka telesna temperatura
- Poremećaj u radu i otkaz bubrega, ili jetre
- Trovanje, ili predoziranje lekovima
- Nizak nivo hormona štitne žlezde
- Moždani udar
 |
| Naprsnuće lobanje kod ovog psa usled udarca dovelo je povrede mozga i teških epileptičnih epizoda. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet) |
Sva ova stanja moraju biti ispitana od strane veterinara kroz krvne, biohemiske i urinarne analize, kao i ultrazvučnu i rendgensku, CT i MR dijagnostiku, jer bi njihovim otklanjanjem i lečenjem značajno bila smanjena šansa da se napadi ponove.
Uloga spoljnih faktora (okidača) u nastanku epilepsije
Kod nekih pasa uloga spoljnog stimulansa, ili stanja, kao okidača za ponavljanje epileptičnog napada postoji.
Vlasnici ih primete vremenom prateći stanje psa - najčešće se šansa za ponavljanje napada povećava kod umora, neispavanosti usled promene ciklusa spavanja, promene sredine na putovanjima, prisustva stresa, upotrebe i prisustva određene hrane, mirisa, ili leka, takođe i određeni svetlosni efekti i grmljavina mogu isprovocirati i pokrenuti novi epileptični napad.
Psi ne mogu objasniti da im neki od ovih okidača smeta, ali po karatketrističnom ponašanju koje predhodi samom napadu - poput dezorijentisanosti, nemira, određenog ponašanja kao što je fly-biting i odsutnosti, može se zaključiti da će uslediti napad epilepsije.
 |
| Fly-biting ponašanje ljubimaca može predhoditi pojavi epileptičnog napada. Izvor: Panvet fejsbuk (@panvetsubotica) |
Šta uraditi kada pas dobije epileptični napad?
• Prvo i najvažnije - ostanite pribrani, napadi deluju izuzetno dramatično što kod većine vlasnika izaziva paniku.
• Proverite da li je u pitanju napad, ili neko ponašanje psa koje može asocirati na epilepsiju - poput:
- trčanja u snu;
- drhtanja (pas koji drhti usled emocija , ili hladnoće normalno je budan i orijentisan, kod epileptičnog napada to nije slučaj);
- nesvestica i dremež (pas koji ima nesvesticu, ili ga je uhvatio dremež brzo će se razbuditi i razmrdati na Vaš poziv, dok pas u toku epilepričnog napada ne registruje komandu i ne postaje orijentisan);
- vestibularni sindrom (psi sa vestibularnim sindromom mogu gubiti ravnotežu, pa čak i padati, ali su svesni i reaguju na komande, dok psi u toku epileptičnog napada budu potpuno dezorijentisani i nesvesni). Više o vestibularnom sindromu kod pasa možete pročitati OVDE;
- opsesivno-kompulzivni poremećaji (pas koji ponavlja određeno ponašanje poput nekontrolisanog lizanja, ili ujedanja na komandu prekinuće radnju, dok pas koji ima epileptični napad se ne obazire na komande vlasnika).
• Ne stavljajte ruku blizu usta psa, jer je nesvestan i može Vas ujesti, ogrebati, ili na drugi način povrediti. Ovo se obično dešava pošto vlasnici žele psu izvaditi jezik u toku napada. Ipak je bolja solucija malo sačekati dok se pas smiri.
• Ukoliko možete, bezbedno udaljite psa od nameštaja, zidova i stepeništa da ne bi došlo do veće povrede.
• Pokušajte smiriti psa posle napada, jer mu treba određeno vreme da potpuno povrati svoje motoričke funkcije - u tom periodu psi obično pokušavaju da ustanu i šetaju, čak mahnito traže hranu i vodu, što može dovesti do povređivanja i štete u domu.
• Vodite evidenciju o vremenu napada, koliko je trajao i šta mi je predhodilo, pokušajte da zapamtite što više detalja koji će veterinaru pomoći u adekvatnoj dijagnostici i terapiji.
Lečenje epilepsije kod pasa
Cilj lečenja je održavanje što dužeg perioda bez neuroloških ispada terapijom sa što manje neželjenih efekata. Terapija koja održava stanje bez budućih napada uglavnom se postiže kod svakog trećeg psa, a kod ostalih se njome značajno smanjuje i proređuje broj napada. Na žalost, postoje i psi koji uopšte ne odreaguju na terapiju, ma koliko doze medikamenata bile jake.
Takođe potrebno je voditi ljubimca na redovne kontrole u cilju praćenja stanja i korigovanja terapije ukoliko je to potrebno.
Lek koji se najčešće propisuje u terapiji epilepsije pasa je Fenobarbiton, uz moguć dodatak lekova koji regulišu anksioznost, nemir, grčeve mišića i spavanje. Terapija je doživotna!
Ovi lekovi mogu imati neželjene efekte u vidu gubitka aptetita, stomačnih problema, opterećenja jetre, slabosti zadnjih nogu, promena u ponašanju i sedacije koji obično nestanu nakon nekoliko nedelja.
Noviji lekovi, koji su pozajmljeni iz humane medicine poput gabapentina, ili levetiracetama imaju manje neželjenih efekata, ali su izuzetno skupi.
Ono na šta treba obratiti pažnju je da se lekovi daju uvek u isto vreme, u tačno određenoj dozi i nikako ne prekidati, ili menjati terapiju bez konsultacije sa veterinarom.
Potrebno je kod lečenja drugih oboljenja veterinaru naglasiti da pas pije anti-epileptike - jer ovi lekovi mogu imati interakcije sa drugim lekovima poput antibiotika, lekova koji se koriste u anesteziji, lekova za visok krvni pritisak, vitamina D3, hormonskim preparatima i sl.
Dijeta i prevencija
Poseban režim ishrane poput izostavljanja i isključivanja iz ishrane kalijum-bromida/bromata (aditiva za elastičnost industrijskih testa) koji se može naći u namirnicama za pse - jer pojačava dejstvo fenobarbitona kod izbalansirane terapije.
Dokazana je povezanost izmedju netolerancije na neke sastojke hrane i epilepsije kod pasa, gde ti sastojci imaju funkciju okidača. Zato je najbolje davati psu hipoalergijsku ishranu, pojačanu amino-kiselinama - posebno taurinom, proteinima, vitaminima i mineralima (posebno magnezijumom i selenom), kao i suplementacija Omega 3 i 6 masnim kiselinama.
Udeo ugljenih hidrata i šećera iz testenina i poslastica mora biti sveden na apsolutni minimum. Žitarice (pšenica, kukuruz, ovas) su zastupljene u mnogim komercijalnim proizvodima za ishranu ljudi i pasa, i treba ih izbegavati kada god je to moguće kod pasa sklonih epileptičnim napadima.
Ovu tezu zastupaju i zagovornici ketogene dijete (low carb/high fat diet) - posebnog režima ishrane koji se pokazao jako delotvornom preventivom epileptičnih napada kod ljudi, a može se u izmenjenom obliku primeniti i na pse, i mačke. Ne sme se samo zaboraviti činjenica da su naši ljubimci ipak prvenstveno mesojedi, te njihov režim ishrane uključuje više te namirnice.
Upotreba biljnih preparata na bazi biljke Atropa Belladona (Velebilje) može pomoći kod epileptičnih napada kod pasa, koji se manifestuju grčenjem mišića, ali ih ne treba uvoditi u već izbalansiranu terapiju i bez konsultacije sa veterinarom.
Preventiva se ogleda prvenstveno u edukaciji vlasnika o bolesti svog ljubimca, učenjem o pravilnom postupanju prilikom napada, redovnim kontrolama kod veterinara, kao i traženje uvida u moguće genetski prenosive bolesti kroz istoriju i pedigre legla psa kog želimo usvojiti.
