Hepato-bilijarni (porto-sistemski) šant je oboljenje pasa i mačaka koje nastaje kao posledica abnormalne povezanosti portalne vene jetre (Vena portae hepatis) sa nekom drugom venom u trbušnoj duplji, dozvoljavajući krvi da zaobilazi put u jetru. Ovo oboljenje naziva se još i jetrena žila, ili jetreni šant.
Portalna vena jetre je od velikog značaja za normalan metabolizam organizma, jer nosi svu krv i hranljive materije resorbovane iz creva, kao i krv iz slezine i pankreasa u jetru na detoksifikaciju i obradu. Dakle, ukoliko postoji veza sa drugom venom koja nosi krv iz jetre dalje u krvotok, to dozvoljava krvi da zaobilazi putovanje u jetru noseći toksine i neprerađene nutrijente dalje po organizmu - što izaziva određene zdravstvene i metaboličke posledice.
Uzrok nastanka porto-sistemskog šanta najčešće je ne-zatvaranje venskog puta (Ductus venosus), koji je normalno postojao u fetalnom periodu šteneta u materici vezan za pupčanu vrpcu, a koji se zatvara po rođenju i svu krv preusmerava u jetru. Takođe moguća je i pogrešna povezanost vena unutar trbušne duplje tokom razvoja fetusa, te iako se Ductus venosus pravilno zatvorio nakon rođenja šteneta, krv može zaobilaziti jetru - ova promena je genetski uslovljena. Jetreni šantovi manjeg obima mogu se stvoriti i kao posledica nekih bolesti jetre (najčešće ciroze) kod odraslog psa.
Vrste porto-sistemskog šanta
U zavisnosti od pozicije gde se šant (veza) između dve vene nalazi u odnosu na jetru, zavisi i mogućnost operabilnosti, težina simptoma i lakoća dijagnostike.
Šant može biti intrahepatični (unutar jetre) i ekstrahepatični (van jetre).
Intrahepatični šant je teži za dijagnostiku ultrazvukom, rendgenom, ili CT skenerom i ponekad daje blaže simptome, ali je u velikom broju slučajeva neoperabilan zbog svoje pozicije u jetri.
Ekstrahepatični šant je uglavnom lakši za dijagnostiku i detektovanje, u velikom broju slučajeva je i operabilan, najčešće je posledica genetske anomalije.
Prikaz normalnog krvotoka, intrahepatičnog i ekstrahepatičnog šanta |
Znaci porto-sistemskog šanta
Poremećaj se obično detektuje kod pasa u mladom dobu, mada nije iznenađenje da se otkrije i kod odraslog psa, gde obično daje vrlo šarenolike i često nepovezane simptome - posebno ukoliko veći deo krvi ipak odlazi u jetru, a šant manjeg volumena je povezan na druge vene krvotoka.
Što je pas veći, povećava se i količina unete hrane - samim tim i znaci bolesti postaju izraženiji.
Znaci koji mogu upućivati na ovaj problem su:
• zaostajanje u rastu i razvoju psa
• smanjena jetra
• dezorijentacija u prostoru/ hepatična encefalopatija
• epileptični napadi i stupor
• brzo umaranje i ubrzano disanje
• nepravilno varenje, povraćanje i zatvor/ili proliv
• fly-biting ponašanje, neurološki poremećaji
• apatija, letargija i nesvestica
• bubrežni problemi, pojačana žeđ i uriniranje
• infekcije i kamen u mokraćnoj bešici
• anemija (malokrvnost)
• visoke vrednosti žučne kiseline, niske vrednosti uree itd.
Fly biting ponašanje pasa (kliknite na sliku za uvećanje +) Izvor: Panvet fejsbuk (@panvetsubotica) |
Veterinar obično posumnja na porto-sistemski šant nakon uvida u simptome, uz potvrdu dijagnostike poput analize krvi i urina, ultrazvuka jetre i bubrega, neurološkog pregleda i kontrastnog snimanja krvnih sudova jetre.
Neke rase pasa su sklonije ovoj pojavi poput: Džek rasel terijera, Jorkširskog terijera, Kern terijera, Bigla, Irskog vučijeg hrta i nekih rastom nižih rasa.
Rase poput bigla i jorkširskog terijera posebno su sklone razvoju hepato-bilijarnog šanta |
Lečenje
Strategija lečenja zavisi od uzrasta psa, opšteg zdravstvenog stanja, operabilnosti, volumena šanta, njihovog broja i stanja jetre.
Medikamentozna terapija je uglavnom simptomatska u zavisnosti od posledica bolesti (terapija epilepsije, kamena u bubregu, enzimska terapija, neurološki lekovi), sa akcentom na lekove koji štite jetru - hepatoprotektive i suplemente kao što su Omega 3 i 6 masne kiseline, vitamini i antioksidanti.
Posebna nisko-proteinska dijeta mora biti prepisana životinji, uz režim hranjenja koji uključuje više manjih obroka u toku dana, kao i pošteda od teških fizičkih napora. Dijeta sa manje proteina osigurava redukciju stvaranja toksičnih supstanci kao produkata varenja proteina npr. amonijaka, koji je posebno toksičan za mozak.
Psi koji loše vare masti moraju ići na low-fat dijetu uz dodatak L-karnitina kako bi se predupredilo stvaranje holesterola u krvi.
Uz poseban režim ishrane može biti ukljućena i laktuloza koja samanjuje nivoe amonijaka u krvi, kao i intestinalni antibiotici koji će regulisati nivo crevnih bakterija i njihovih produkata koji mogu naškoditi psima sa ovim poremećajem.
Adekvatna nisko-proteinska dijeta i režim ishrane sa više obroka pogoduju smanjenju simptoma |
Hirurško zatvaranje šanta izvodi se složenom tehnikom pomoću posebnog celofana, ili prstena koji se obmotava oko šanta pritom polako sužavajući krvni sud i postepeno prekidajući cirkulaciju - kao što bi se to desilo prirodnim putem posle rođenja. Za ovaj proces potrebno je više nedelja. Nisko-proteinska dijeta ostaje na snazi 6-8 nedelja nakon operacije kao i terapija lekovima i suplementacija.
Panvet tim