07. 02. 2019.

Aujeckijeva bolest, lažno besnilo, kod pasa i mačaka

Aujeckijeva bolest lažno besnilo kod pasa i mačaka

  Aujeckijeva bolest je akutna zarazna bolest mnogih domaćih i divljih vrsta sisara. Izaziva je virus iz grupe Herpes-virusa karakterističan za svinje, SuHV-1. Svinje su prirodni domaćini ovog virusa, dok drugi sisari, poput pasa, mačaka, rakuna, kunića, drugih glodara takođe mogu oboleti od ovog virusa i za njih je ova zaraza fatalna! Procenat smrtnosti kod pasa i mačaka od neuroloških komplikacija bolesti je 100%.

Kako se dobija lažno besnilo?

  Bolest se smatra iskorenjenom u velikom delu SAD, EU, Kanade... gde se svinje vakcinišu protiv ove bolesti i postoji jaka sanitarna kontrola, ipak nikada se ne može isključiti mogućnost kontakta sa virusom kroz kontakt sa divljim svinjama, kao i pacovima - zato povremeno nastaju epidemije bolesti na određenim područijima i bolest se može proširiti i na kućne ljubimce. Kod nas je ova bolest raširenija nego u drugim evropskim zemljama. U rizičnu grupu spadaju i minijaturne rase svinja koje kao kućni ljubimci dospevaju u domove, a mogu nositi ovu vrstu herpes-virusa i proširiti ga na druge ljubimce u svom okruženju.

Svinje su rezervoar Aujeckijeve bolesti
Svinje su rezervoar i glavni prenosilac ovog, za ostale sisare, smrtonosnog oboljenja
  Ovaj virus lako se prenosi dodirom sa izlučevinama zaražene životinje (pljuvačka, eksudat iz nosa), dodirivanjem životinja nos-na-nos i  inhalatorno, zatim ujedom pacova i kontaktom sa njima, a mesojedi se najčešće zaraze konzumiranjem nekuvanog svinjskog mesa. Prenos bolesti npr. sa psa na psa, ili psa na čoveka je skoro nemoguća, ali se ipak savetuje izolacija jedinke zahvaćene bolešću od svoje okoline.

Minijaturne svinje mogu biti prenosilac Aujeckijeve bolesti
Minijaturne svinje koje se drže kao kućni ljubimci, mogu biti prenosnici bolesti na pse i mačke
  Savet svim vlasnicima je da nikako ne daju sveže svinjsko meso, ostatke od svinjokolja, iznutrice i neproverene proizvode koji nisu termički obrađeni svojim ljubimcima. Posebna pažnja mora se pokloniti i lovačkim psima, posebno onim koji učestvuju u lovu na divlje svinje, jer lako može doći do nehotične zaraze prilikom kontakta sa plenom, kao i kod pasa i mačaka koji su stanovnici farmi. Ove informacije mogu veoma pomoći ordinirajućem veterinaru prilikom uspostavljanja dijagnoze bolesti.

Sveže svinjsko meso je rizično za ljubimce
Davanje nekuvanog svinjskog mesa psima i mačkama je veoma opasno
  Virus se ubrzano širi po sluzokoži usta i ždrela životinje izazivajući eksudaciju, svrab i slinjenje, zbog čega je bolest i dobila naziv "lažno besnilo".  

Simptomi bolesti kod pasa i mačaka

  •  Otok, crvenilo i pojačana eksudacija sluzokože usta i nosa, slinjenje
  •  Otežano, ubrzano i duboko disanje, pojava pene
  •  Jak svrab i kožna reakcija
  •  Letargija
  •  Povraćanje
  •  Povišena temperatura

Kako bolest napreduje, virus se širi prema nervnom tkivu i mozgu uzrokujući sve teže simptome:

  •  Otežano hodanje
  •  Snažno češanje, do krvi
  •  Grčenja mišića
  •  Nekontrolisano pomeranje glave i udova
  •  Agresija i samopovređivanje
  •  Gubljenje svesti i koma
  •  Teški neurološki problemi
  •  Smrt

   Svi simptomi se razvijaju naglo, a smrt nastupa obično posle 48h od pojave prvih simptoma. Mačke još teže podnose virus Aujeckijeve bolesti, tako da nije retko da uginu i pre punog ispoljavanja svih simptoma.

Dijagnostika i terapija

  Obično ne prođe mnogo od pojave prvih simptoma do ozbiljnog stanja, kada se zabrinut vlasnik javlja veterinaru. Radi se test krvi i otkrivaju okolnosti do kojih je došlo razgovorom sa vlasnikom psa, ili mačke. Na osnovu očiglednih znakova bolesti, vrlo lako se može posumnjati na lažno besnilo, posebno ukoliko je reč o redovno vakcinisanim ljubimcima.

Štene Panvet
Laboratorijska dijagnostika i specifični simptomi brzo vode ka utvrđivanju bolesti
  U laboratorijskoj dijagnostici prisutnost virusa se dokazuje preko kulture tkiva, fluorescentnom mikroskopijom, ili biološkim ogledom na pacovima, ili kunićima. Na žalost za to vreme nesrećni ljubimac uglavnom već ugine dok ne stignu rezultati potvrde iz referentne laboratorije, za koje je ipak potrebno određeno vreme.

  Što se terapije tiče, ona je uglavnom suportivna - nastoji se da se životinja rehidrira kroz davanje infuzije, uz davanje lekova protiv bolova, protiv visoke temperature i za smirenje. U periodu kada se simptomi pogoršavaju, potrebno je razmotriti opciju o humanoj eutanaziji ljubimca, obzirom da nema nade za izlečenje.

Preventiva

  Pored redovne vakcinacije, ukoliko se na nekom prostoru otkrije Aujeckijeva bolest, zaraženi objekat, ili farma se zatvara i sprovode se mere dezinfekcije i deratizacije ugroženih objekata i objekata u neposrednoj okolini. Svako grlo stoke i kućni ljibimci na određenom prostoru trebalo bi da budu vandredno pregledani. Po isteku 2 nedelje od poslednjeg uginuća povezanog sa bolešću i sprovedenih mera prevencije, smatra se da je zaraza prestala na određenom prostoru.

Akcenat je na preventivnom delovanju protiv bolesti
Akcenat je na preventivnom delovanju protiv bolesti
   Obzirom da odrasle svinje retko pokazuju ikakve simptome bolesti - eventualno blaže respiratorne poteškoće, saznajemo da je svinja bolesna od ovog virusa tek kada pas, ili mačka u kontaktu sa njom oboli i ugine. Apelujemo na vlasnike ljubimaca da svako meso koje daju svojim ljubimcima, pa i od naizgled zdravih svinja, obavezno prokuvaju, jer se virus inaktiviše na višim temperaturama - samo tako će Vaši ljubimci biti bezbedni od ove, za njih smrtonosne bolesti.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

09. 01. 2019.

Trudnoća, beba i kućni ljubimci

Trudnoća beba i kućni ljubimci, životinje

  Mnoge žene i mladi parovi često se pitaju da li držanje ljubimca u domu za vreme trudnoće i u blizini tek rođene bebe može nositi određene rizike po zdravlje. Odgovor nije sasvim jednostavan, određeni rizici postoje, ali u velikom broju slučajeva, uz malu korekciju životnih navika i predostrožnost, ovi periodi izuzetno bitni u životu svake porodice, prolaze bez problema.

  Prvenstveno je bitno imati na umu da tradicionalni ljubimci, poput pasa i mačaka - kojima ćemo se i najviše baviti u ovom tekstu, prođu sve redovne preventivne metode zaštite zdravlja - redovnu vakcinaciju i čišćenje od parazita, kao preduslov da bi uopšte bili bezbedni za sebe, druge ukućane i ljubimce sa kojima dele životni prostor. 


Panvet - psi i trudnoća
Redovna vakcinacija i čišćenje od parazita je preduslov za zaštitu zdravlja ljubimca i trudnice
   Ljubimci poput kunića, hrčaka, kornjača, morskih prasića, ptica, drugih glodara i gmizavaca imaju svojih specifičnosti, ali su uglavnom izdvojeni u svom staništu, kavezu, ili terarijumu - oko čije brige buduća majka treba nekom drugom iz porodice da prepusti brigu o higijeni.

Pas i trudnoća 


  Što se tiče pasa i štenaca, ukoliko su redovno vakcinisani i čišćeni od crevnih parazita, oni ne predstavljaju posebnu opasnost za trudnice. Eventualno je potrebno preventivno čišćenje od parazita ukoliko vlasnici primete da pas ima simptome infestacije, kao i uzdržavanje trudnice od obavljanja čišćenja i kontakta sa stolicom ljubimca bez zaštitnih rukavica.

Najčešći pseći paraziti

  Ono na šta vlasnici velikih rasa pasa moraju obratiti pažnju je ponašanje i dobro vaspitanje psa, kako ne bi skočio, ili na drugi način povredio trudnicu. Pse pre dolaska prinove treba naučiti da se ne približavaju kolevci, ili stočiću za presvlačenje bebe. Kod agilnijih i hiperaktivnih rasa potrudite se da im obezbedite više igračaka i više zanimacije, kako u trenucima dosade, ljubomore, ili straha zbog novonastalih okolnosti ne bi napravili štetu.

Pas pre dolaska prinove mora biti naučen na nova pravila ponašanja


Pas i beba


  U periodu kada se rodi beba, može postojati rizik od alergije na dlaku, ili pljuvačku psa. Higijena u domu mora biti svakodnevna i pojačana, u smislu uklanjanja psećih dlaka po nameštaju i podu, posebno kada beba puzi. Međutim, akcenat u ovom razdoblju prvenstveno mora biti u korekciji ponašanja ljubimca i prevenciji stvaranja agresivne, netrpeljive i atmosfere ljubomore.


Panvet - trudnoća i ljubimci
Nažalost, postaje sve češća pojava da su deca alergična na dlaku psa i mačke
  Nikada, ni pod kakvim okolnostima, ne ostavljajte bebu samu u istoj prostoriji sa psom bez nadzora, ma koliko bio miran, staložen i dugogodišnji ljubimac. Nikada se ne zna kako i kada bebin plač, udaranje i "gnjavaža" male dece može proizvesti nepoželjne reakcije kod ljubimca. Takođe, nikako nije poželjno deliti hranu koju jede beba sa ljubimcem.
  Deca pre 7-8 godine starosti ne treba da budu bez nadzora u igri sa psom bilo koje veličine, iz razloga što nenadano, ili nehotično ljubimac može ogrebati, ujesti, ili na drugi način povrediti malo dete.

Decu treba vaspitati da se na pravi način ophode prema ljubimcu
  Deca takođe moraju biti vaspitana na pravi način da se ophode prema ljubimcu. Potrebno je naučiti malu decu da se ne približavaju ljubimcu dok spava, ili jede, kako ne bi došlo do nemilih scena. Obaveza je svakog roditelja da nauči dete da opere ruke posle kontakta sa ljubimcem. 

Na šta obratiti pažnju ako ste trudni a imate mačku?


  Ako imate mačku za kućnog ljubimca, osim pojačanih higijenskih mera, čišćenja parazita, vakcinacije na besnilo i mogućnosti alergije, za mačke i mačiće karakteristične su dve bolesti koje mogu napraviti velikih zdravstvenih problema budućoj majci, kao i bebi.

  Toksoplazmoza je zarazna bolest koja prolazi placentarnu barijeru i derektno utiče na plod, uzrokujući moguće deformitete, kao i spontani pobačaj. Toksoplazmoza (mačkitis) je infekcija uzrokovana mikroskopskim parazitom - protozoom Toxoplasma gondii i smatra se jednom od najčešćih i najraširenijih parazitskih bolesti kod svih toplokrvnih životinja. Mačke, domaće i divlje, smatraju se primarnim domaćinima, jer parazit kompletira svoj životni ciklus, razvoj i razmnožavanje u njihovom digestivnom traktu kada pojedu zaražen plen, a u spoljnu sredinu (zemlju) dospeva fecesom.

   Savet veterinara trudnicama je da uvek napomenu svom ginekologu na početku trudnoće da imaju mačku za kućnog ljubimca, ili da imaju kućnog ljubimca koji je skoro imao akutnu toksoplazmozu. Tada se rade neophodni laboratorijski testovi u referentnim laboratorijama i prati stanje razvoja ploda.
  Toksoplazmoza je posebno opasna kod žena koje su se prvi put zarazile tokom trudnoće (visok nivo IgM antitela), jer bolest ima tendenciju da ošteti mozak fetusa, indukuje deformitete, ili dovede do pobačaja. Detaljno o toksoplazmozi pročitajte u našem tekstu OVDE.

Trudnica i mačka

  Druga zarazna bolest karakteristična za mačke, koja je interesantna sa aspekta humane medicine, je "Bolest mačjeg ogreba" - Bartoneloza, nekomplikovana zoonoza, lako izlečiva i uglavnom bezopasna infektivna bolest. Uzročnik infekcije je gram-negativna bakterija Bartonella henselae koja se u značajnom broju nalazi kod mačaka u pljuvački, fecesu, na kandžama i šapama. Bakterija se može preneti direktno, sa mačaka na druge jedinke - ogrebom, kao i putem drugih prenosilaca - najčešće preko buva i krpelja.
   Mačka/mače koja ima ovu bakteriju obično ne pokazuje nikakav simptom bolesti - naizgled je potpuno zdrava. Jedino imunološki kompromitovane mačke, kao i mačke zaražene FIV-om mogu razviti vidljive simptome, slične kao i kod ljudi.

Bartoneloza se prenosi mačijim ogrebom
Bartoneloza se prenosi mačijim ogrebom
  Kod ljudi, od ove bolesti oboljevaju uglavnom deca, koja često ne znaju da se čuvaju mačijih kandži u igri, a delimično i zbog toga što njihov imunitet nije u potpunosti formiran, potom osobe sa većim ranama od mačaka, kao i stare i imunološki slabe osobe.

   Ono što na prvi pogled deluje ozbiljno i dramatično kod ove bolesti je burna kožna reakcija na mestu povrede, kao i oteklina limfnih čvorova u okolini rane i simptomi groznice koji dugo traju. Bolest se leči makrolidnim antibioticima. Više o ovoj bolest možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Kako i gde čuvati glodare za vreme trudnoće


  Hrčak, morsko prase, ili miš kao ljubimac nisu tako česti kućni ljubimci, poput pasa i mačaka u domu, ali ono što svaka trudnica treba da zna je da mogu biti prenosioci virusne bolesti Limfocitni Horiomeningitis (LCMV), koji kod zdravih ljudi ne izaziva veće probleme, ali kod imunološki kompromitovanih ljudi, kao i kod trudnica, posebno u prvim mesecima trudnoće, može izazvati simptome slične jakom gripu, sa visokom temperaturom, u trajanju od 1-3 nedelje, kao i teške defekte ploda, ili spontani pobačaj.   


Hrčak

  Najteže posledice po odraslu osobu mogu biti komplikacije bolesti, pojava upale moždanih ovojnica i mozga (meningitis i encefalitis), neurološki problemi, koji ponekad ostave i trajne posledice. Zato je neophodno da trudnice i žene koje planiraju da zatrudne, iz predostrožnosti ne rade poslove vezane za čišćenje kaveza i mesta gde borave glodari, kako ne bi došle u kontakt sa pljuvačkom, urinom, ili fecesom glodara. Najbolje bi bilo da se preventivno, za vreme trudnoće i dojenja, kavez sa Vašim ljubimcem-glodarom odnese u gostinjsku sobu, ili prostoriju u kojoj trudnica najmanje boravi, a da su zadovoljeni kriterijumi držanja životinje (optimalna temperatura, svetlost, redovna ishrana...).

Higijena ruku posle kontakta sa ljubimcem i čišćenja je obavezna
Higijena ruku posle kontakta sa ljubimcem i čišćenja je obavezna
  Druga bolest, premda prilično retka, dešava se uglavnom zimi kada sivi miševi i ostali spoljni glodari potraže pogodno mesto u domu i dođu u kontakt sa kućnim ljubimcima-glodarima. Reč je o hemoragičnoj groznici, koja se pored visoke temperature odlikuje difuznim opsežnim krvarenjem i otkazom mnogih organa. Ovo oboljenje, na žalost, može biti i smrtonosno.

Ptice, gmizavci i trudnice


  Što se tiče reptila (egzotične vrste, zmije, iguane, kornjače..) i ptica, najveća opsanost postoji od zaraze bakterijom koja se obično veže za pokvarena jaja u hrani - salmonelom. Salmonela se u velikom broju nalazi u njihovom fecesu, te bi trebalo da ste dosta obazrivi prilikom čišćenja kaveza, terarijuma, ili akvarijuma. U slučaju ptica, postoji i rastući trend pojave alergija.


Dete i kornjača

  U slučaju kornjača, trudnica ne bi trebala da dolazi ni u kontakt sa vodom u kojoj kornjače plivaju, jer je velika šansa da u njoj ima ove bakterije u dovoljnom broju da izazove stomačne tegobe, teške i frekventne prolive, a u određenoj meri i spontani pobačaj. Ukoliko se kontakt sa životinjom, njenim izlučevinama, ili vodom u kojoj pliva desi, potrebno je sporo i temeljno oprati ruke, više puta.

Panvet veterinarska ambulanta, Subotica