07. 02. 2019.

Aujeckijeva bolest, lažno besnilo, kod pasa i mačaka

Aujeckijeva bolest lažno besnilo kod pasa i mačaka

  Aujeckijeva bolest je akutna zarazna bolest mnogih domaćih i divljih vrsta sisara. Izaziva je virus iz grupe Herpes-virusa karakterističan za svinje, SuHV-1. Svinje su prirodni domaćini ovog virusa, dok drugi sisari, poput pasa, mačaka, rakuna, kunića, drugih glodara takođe mogu oboleti od ovog virusa i za njih je ova zaraza fatalna! Procenat smrtnosti kod pasa i mačaka od neuroloških komplikacija bolesti je 100%.

Kako se dobija lažno besnilo?

  Bolest se smatra iskorenjenom u velikom delu SAD, EU, Kanade... gde se svinje vakcinišu protiv ove bolesti i postoji jaka sanitarna kontrola, ipak nikada se ne može isključiti mogućnost kontakta sa virusom kroz kontakt sa divljim svinjama, kao i pacovima - zato povremeno nastaju epidemije bolesti na određenim područijima i bolest se može proširiti i na kućne ljubimce. Kod nas je ova bolest raširenija nego u drugim evropskim zemljama. U rizičnu grupu spadaju i minijaturne rase svinja koje kao kućni ljubimci dospevaju u domove, a mogu nositi ovu vrstu herpes-virusa i proširiti ga na druge ljubimce u svom okruženju.

Svinje su rezervoar Aujeckijeve bolesti
Svinje su rezervoar i glavni prenosilac ovog, za ostale sisare, smrtonosnog oboljenja
  Ovaj virus lako se prenosi dodirom sa izlučevinama zaražene životinje (pljuvačka, eksudat iz nosa), dodirivanjem životinja nos-na-nos i  inhalatorno, zatim ujedom pacova i kontaktom sa njima, a mesojedi se najčešće zaraze konzumiranjem nekuvanog svinjskog mesa. Prenos bolesti npr. sa psa na psa, ili psa na čoveka je skoro nemoguća, ali se ipak savetuje izolacija jedinke zahvaćene bolešću od svoje okoline.

Minijaturne svinje mogu biti prenosilac Aujeckijeve bolesti
Minijaturne svinje koje se drže kao kućni ljubimci, mogu biti prenosnici bolesti na pse i mačke
  Savet svim vlasnicima je da nikako ne daju sveže svinjsko meso, ostatke od svinjokolja, iznutrice i neproverene proizvode koji nisu termički obrađeni svojim ljubimcima. Posebna pažnja mora se pokloniti i lovačkim psima, posebno onim koji učestvuju u lovu na divlje svinje, jer lako može doći do nehotične zaraze prilikom kontakta sa plenom, kao i kod pasa i mačaka koji su stanovnici farmi. Ove informacije mogu veoma pomoći ordinirajućem veterinaru prilikom uspostavljanja dijagnoze bolesti.

Sveže svinjsko meso je rizično za ljubimce
Davanje nekuvanog svinjskog mesa psima i mačkama je veoma opasno
  Virus se ubrzano širi po sluzokoži usta i ždrela životinje izazivajući eksudaciju, svrab i slinjenje, zbog čega je bolest i dobila naziv "lažno besnilo".  

Simptomi bolesti kod pasa i mačaka

  •  Otok, crvenilo i pojačana eksudacija sluzokože usta i nosa, slinjenje
  •  Otežano, ubrzano i duboko disanje, pojava pene
  •  Jak svrab i kožna reakcija
  •  Letargija
  •  Povraćanje
  •  Povišena temperatura

Kako bolest napreduje, virus se širi prema nervnom tkivu i mozgu uzrokujući sve teže simptome:

  •  Otežano hodanje
  •  Snažno češanje, do krvi
  •  Grčenja mišića
  •  Nekontrolisano pomeranje glave i udova
  •  Agresija i samopovređivanje
  •  Gubljenje svesti i koma
  •  Teški neurološki problemi
  •  Smrt

   Svi simptomi se razvijaju naglo, a smrt nastupa obično posle 48h od pojave prvih simptoma. Mačke još teže podnose virus Aujeckijeve bolesti, tako da nije retko da uginu i pre punog ispoljavanja svih simptoma.

Dijagnostika i terapija

  Obično ne prođe mnogo od pojave prvih simptoma do ozbiljnog stanja, kada se zabrinut vlasnik javlja veterinaru. Radi se test krvi i otkrivaju okolnosti do kojih je došlo razgovorom sa vlasnikom psa, ili mačke. Na osnovu očiglednih znakova bolesti, vrlo lako se može posumnjati na lažno besnilo, posebno ukoliko je reč o redovno vakcinisanim ljubimcima.

Štene Panvet
Laboratorijska dijagnostika i specifični simptomi brzo vode ka utvrđivanju bolesti
  U laboratorijskoj dijagnostici prisutnost virusa se dokazuje preko kulture tkiva, fluorescentnom mikroskopijom, ili biološkim ogledom na pacovima, ili kunićima. Na žalost za to vreme nesrećni ljubimac uglavnom već ugine dok ne stignu rezultati potvrde iz referentne laboratorije, za koje je ipak potrebno određeno vreme.

  Što se terapije tiče, ona je uglavnom suportivna - nastoji se da se životinja rehidrira kroz davanje infuzije, uz davanje lekova protiv bolova, protiv visoke temperature i za smirenje. U periodu kada se simptomi pogoršavaju, potrebno je razmotriti opciju o humanoj eutanaziji ljubimca, obzirom da nema nade za izlečenje.

Preventiva

  Pored redovne vakcinacije, ukoliko se na nekom prostoru otkrije Aujeckijeva bolest, zaraženi objekat, ili farma se zatvara i sprovode se mere dezinfekcije i deratizacije ugroženih objekata i objekata u neposrednoj okolini. Svako grlo stoke i kućni ljibimci na određenom prostoru trebalo bi da budu vandredno pregledani. Po isteku 2 nedelje od poslednjeg uginuća povezanog sa bolešću i sprovedenih mera prevencije, smatra se da je zaraza prestala na određenom prostoru.

Akcenat je na preventivnom delovanju protiv bolesti
Akcenat je na preventivnom delovanju protiv bolesti
   Obzirom da odrasle svinje retko pokazuju ikakve simptome bolesti - eventualno blaže respiratorne poteškoće, saznajemo da je svinja bolesna od ovog virusa tek kada pas, ili mačka u kontaktu sa njom oboli i ugine. Apelujemo na vlasnike ljubimaca da svako meso koje daju svojim ljubimcima, pa i od naizgled zdravih svinja, obavezno prokuvaju, jer se virus inaktiviše na višim temperaturama - samo tako će Vaši ljubimci biti bezbedni od ove, za njih smrtonosne bolesti.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

09. 01. 2019.

Trudnoća, beba i kućni ljubimci

Trudnoća beba i kućni ljubimci, životinje

  Mnoge žene i mladi parovi često se pitaju da li držanje ljubimca u domu za vreme trudnoće i u blizini tek rođene bebe može nositi određene rizike po zdravlje. Odgovor nije sasvim jednostavan, određeni rizici postoje, ali u velikom broju slučajeva, uz malu korekciju životnih navika i predostrožnost, ovi periodi izuzetno bitni u životu svake porodice, prolaze bez problema.

  Prvenstveno je bitno imati na umu da tradicionalni ljubimci, poput pasa i mačaka - kojima ćemo se i najviše baviti u ovom tekstu, prođu sve redovne preventivne metode zaštite zdravlja - redovnu vakcinaciju i čišćenje od parazita, kao preduslov da bi uopšte bili bezbedni za sebe, druge ukućane i ljubimce sa kojima dele životni prostor. 


Panvet - psi i trudnoća
Redovna vakcinacija i čišćenje od parazita je preduslov za zaštitu zdravlja ljubimca i trudnice
   Ljubimci poput kunića, hrčaka, kornjača, morskih prasića, ptica, drugih glodara i gmizavaca imaju svojih specifičnosti, ali su uglavnom izdvojeni u svom staništu, kavezu, ili terarijumu - oko čije brige buduća majka treba nekom drugom iz porodice da prepusti brigu o higijeni.

Pas i trudnoća 


  Što se tiče pasa i štenaca, ukoliko su redovno vakcinisani i čišćeni od crevnih parazita, oni ne predstavljaju posebnu opasnost za trudnice. Eventualno je potrebno preventivno čišćenje od parazita ukoliko vlasnici primete da pas ima simptome infestacije, kao i uzdržavanje trudnice od obavljanja čišćenja i kontakta sa stolicom ljubimca bez zaštitnih rukavica.

Najčešći pseći paraziti

  Ono na šta vlasnici velikih rasa pasa moraju obratiti pažnju je ponašanje i dobro vaspitanje psa, kako ne bi skočio, ili na drugi način povredio trudnicu. Pse pre dolaska prinove treba naučiti da se ne približavaju kolevci, ili stočiću za presvlačenje bebe. Kod agilnijih i hiperaktivnih rasa potrudite se da im obezbedite više igračaka i više zanimacije, kako u trenucima dosade, ljubomore, ili straha zbog novonastalih okolnosti ne bi napravili štetu.

Pas pre dolaska prinove mora biti naučen na nova pravila ponašanja


Pas i beba


  U periodu kada se rodi beba, može postojati rizik od alergije na dlaku, ili pljuvačku psa. Higijena u domu mora biti svakodnevna i pojačana, u smislu uklanjanja psećih dlaka po nameštaju i podu, posebno kada beba puzi. Međutim, akcenat u ovom razdoblju prvenstveno mora biti u korekciji ponašanja ljubimca i prevenciji stvaranja agresivne, netrpeljive i atmosfere ljubomore.


Panvet - trudnoća i ljubimci
Nažalost, postaje sve češća pojava da su deca alergična na dlaku psa i mačke
  Nikada, ni pod kakvim okolnostima, ne ostavljajte bebu samu u istoj prostoriji sa psom bez nadzora, ma koliko bio miran, staložen i dugogodišnji ljubimac. Nikada se ne zna kako i kada bebin plač, udaranje i "gnjavaža" male dece može proizvesti nepoželjne reakcije kod ljubimca. Takođe, nikako nije poželjno deliti hranu koju jede beba sa ljubimcem.
  Deca pre 7-8 godine starosti ne treba da budu bez nadzora u igri sa psom bilo koje veličine, iz razloga što nenadano, ili nehotično ljubimac može ogrebati, ujesti, ili na drugi način povrediti malo dete.

Decu treba vaspitati da se na pravi način ophode prema ljubimcu
  Deca takođe moraju biti vaspitana na pravi način da se ophode prema ljubimcu. Potrebno je naučiti malu decu da se ne približavaju ljubimcu dok spava, ili jede, kako ne bi došlo do nemilih scena. Obaveza je svakog roditelja da nauči dete da opere ruke posle kontakta sa ljubimcem. 

Na šta obratiti pažnju ako ste trudni a imate mačku?


  Ako imate mačku za kućnog ljubimca, osim pojačanih higijenskih mera, čišćenja parazita, vakcinacije na besnilo i mogućnosti alergije, za mačke i mačiće karakteristične su dve bolesti koje mogu napraviti velikih zdravstvenih problema budućoj majci, kao i bebi.

  Toksoplazmoza je zarazna bolest koja prolazi placentarnu barijeru i derektno utiče na plod, uzrokujući moguće deformitete, kao i spontani pobačaj. Toksoplazmoza (mačkitis) je infekcija uzrokovana mikroskopskim parazitom - protozoom Toxoplasma gondii i smatra se jednom od najčešćih i najraširenijih parazitskih bolesti kod svih toplokrvnih životinja. Mačke, domaće i divlje, smatraju se primarnim domaćinima, jer parazit kompletira svoj životni ciklus, razvoj i razmnožavanje u njihovom digestivnom traktu kada pojedu zaražen plen, a u spoljnu sredinu (zemlju) dospeva fecesom.

   Savet veterinara trudnicama je da uvek napomenu svom ginekologu na početku trudnoće da imaju mačku za kućnog ljubimca, ili da imaju kućnog ljubimca koji je skoro imao akutnu toksoplazmozu. Tada se rade neophodni laboratorijski testovi u referentnim laboratorijama i prati stanje razvoja ploda.
  Toksoplazmoza je posebno opasna kod žena koje su se prvi put zarazile tokom trudnoće (visok nivo IgM antitela), jer bolest ima tendenciju da ošteti mozak fetusa, indukuje deformitete, ili dovede do pobačaja. Detaljno o toksoplazmozi pročitajte u našem tekstu OVDE.

Trudnica i mačka

  Druga zarazna bolest karakteristična za mačke, koja je interesantna sa aspekta humane medicine, je "Bolest mačjeg ogreba" - Bartoneloza, nekomplikovana zoonoza, lako izlečiva i uglavnom bezopasna infektivna bolest. Uzročnik infekcije je gram-negativna bakterija Bartonella henselae koja se u značajnom broju nalazi kod mačaka u pljuvački, fecesu, na kandžama i šapama. Bakterija se može preneti direktno, sa mačaka na druge jedinke - ogrebom, kao i putem drugih prenosilaca - najčešće preko buva i krpelja.
   Mačka/mače koja ima ovu bakteriju obično ne pokazuje nikakav simptom bolesti - naizgled je potpuno zdrava. Jedino imunološki kompromitovane mačke, kao i mačke zaražene FIV-om mogu razviti vidljive simptome, slične kao i kod ljudi.

Bartoneloza se prenosi mačijim ogrebom
Bartoneloza se prenosi mačijim ogrebom
  Kod ljudi, od ove bolesti oboljevaju uglavnom deca, koja često ne znaju da se čuvaju mačijih kandži u igri, a delimično i zbog toga što njihov imunitet nije u potpunosti formiran, potom osobe sa većim ranama od mačaka, kao i stare i imunološki slabe osobe.

   Ono što na prvi pogled deluje ozbiljno i dramatično kod ove bolesti je burna kožna reakcija na mestu povrede, kao i oteklina limfnih čvorova u okolini rane i simptomi groznice koji dugo traju. Bolest se leči makrolidnim antibioticima. Više o ovoj bolest možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Kako i gde čuvati glodare za vreme trudnoće


  Hrčak, morsko prase, ili miš kao ljubimac nisu tako česti kućni ljubimci, poput pasa i mačaka u domu, ali ono što svaka trudnica treba da zna je da mogu biti prenosioci virusne bolesti Limfocitni Horiomeningitis (LCMV), koji kod zdravih ljudi ne izaziva veće probleme, ali kod imunološki kompromitovanih ljudi, kao i kod trudnica, posebno u prvim mesecima trudnoće, može izazvati simptome slične jakom gripu, sa visokom temperaturom, u trajanju od 1-3 nedelje, kao i teške defekte ploda, ili spontani pobačaj.   


Hrčak

  Najteže posledice po odraslu osobu mogu biti komplikacije bolesti, pojava upale moždanih ovojnica i mozga (meningitis i encefalitis), neurološki problemi, koji ponekad ostave i trajne posledice. Zato je neophodno da trudnice i žene koje planiraju da zatrudne, iz predostrožnosti ne rade poslove vezane za čišćenje kaveza i mesta gde borave glodari, kako ne bi došle u kontakt sa pljuvačkom, urinom, ili fecesom glodara. Najbolje bi bilo da se preventivno, za vreme trudnoće i dojenja, kavez sa Vašim ljubimcem-glodarom odnese u gostinjsku sobu, ili prostoriju u kojoj trudnica najmanje boravi, a da su zadovoljeni kriterijumi držanja životinje (optimalna temperatura, svetlost, redovna ishrana...).

Higijena ruku posle kontakta sa ljubimcem i čišćenja je obavezna
Higijena ruku posle kontakta sa ljubimcem i čišćenja je obavezna
  Druga bolest, premda prilično retka, dešava se uglavnom zimi kada sivi miševi i ostali spoljni glodari potraže pogodno mesto u domu i dođu u kontakt sa kućnim ljubimcima-glodarima. Reč je o hemoragičnoj groznici, koja se pored visoke temperature odlikuje difuznim opsežnim krvarenjem i otkazom mnogih organa. Ovo oboljenje, na žalost, može biti i smrtonosno.

Ptice, gmizavci i trudnice


  Što se tiče reptila (egzotične vrste, zmije, iguane, kornjače..) i ptica, najveća opsanost postoji od zaraze bakterijom koja se obično veže za pokvarena jaja u hrani - salmonelom. Salmonela se u velikom broju nalazi u njihovom fecesu, te bi trebalo da ste dosta obazrivi prilikom čišćenja kaveza, terarijuma, ili akvarijuma. U slučaju ptica, postoji i rastući trend pojave alergija.


Dete i kornjača

  U slučaju kornjača, trudnica ne bi trebala da dolazi ni u kontakt sa vodom u kojoj kornjače plivaju, jer je velika šansa da u njoj ima ove bakterije u dovoljnom broju da izazove stomačne tegobe, teške i frekventne prolive, a u određenoj meri i spontani pobačaj. Ukoliko se kontakt sa životinjom, njenim izlučevinama, ili vodom u kojoj pliva desi, potrebno je sporo i temeljno oprati ruke, više puta.

Panvet veterinarska ambulanta, Subotica

02. 12. 2018.

Plućni crv i parazitske bolesti uzrokovane nematodama kod pasa

Plućni crv i nematode kod pasa i mačaka - Panvet blog

  Pored najpoznatijeg, Srčanog crva (Dirofilaria immitis) o kom se više možete informisati u našem tekstu OVDE, na našim prostorima deluje čitav niz drugih parazitskih nematoda - valjkastih crva, koji na sličan način ugrožavaju zdravlje kućnih ljubimaca, prvenstveno pasa i mačaka. Posledice ovih parazitskih oboljenja su teške, vremenom se pogoršavaju i bez adekvatne veterinarske pomoći i terapije dovode do fatalnog ishoda.

  Najzastupljeniji sa epidemiološkog aspekta u veterinarskoj praksi su plućni, ili francuski crv (Angiostrongylus vasorum), kao i još jedan valjkasti crv iz roda Dirofilarija, Dirofilaria repens.

  Ove vrste parazita su prisutne u našoj zemlji, kao i u Evropi uopšte, i detektuju se jednostavnim testovima krvi, ili izmeta ljubimca u našoj veterinarskoj ambulanti.

  Francuski, ili plućni crv - Angiostrongylus vasorum


  Bolest koju izaziva ova vrsta crva naziva se angiostrongiloza.

Izgled francuskog plućnog crva pod mikroskopom Panvet
Mužjak crva Angiostrongylus vasorum pod mikroskopom. Izvor: Wikipedia 
  Ova bolest se ne prenosi na ljude i najčešće su joj izloženi ljubimci koji dugo borave napolju, ili se koriste za lov, mladi i radoznali psi i mačke, kao i oni ljubimci čiji boravak na otvorenom nije adekvatno kontrolisan.

  Uzročnik 


  Odrasli Angiostrongylus vasorum je valjkasti crv rozikaste boje. Može živeti oko 2 godine.
  Njegov razvojni ciklus počinje tako što pas pojede larve parazita koje dospevaju u creva, potom i krvotok, da bi se naselile u plućnoj arteriji, ili srcu životinje. U srcu se od larvica razvijaju odrasli paraziti čije ženke polažu jaja koja krvotokom dalje migriraju u pluća (plućne alveole) i dospevaju u dušnik, odakle se iskašljavaju, ili dospeju u usta i progutaju, a zatim fecesom dospevaju u spoljnu sredinu. Otud su, na osnovu načina širenja, ovi crvi i dobili odrednicu "plućni" crvi.

Puž je osnovni prenosilac parazitske bolesti angiostrongiloze
Puževi i drugi mekušci glavni su prenosioci ove vrste parazita na pse i mačke
  Potom dolazimo do specifičnih prenosilaca (vektora prenosa) Angiostrongylus vasoruma - sluz baštenskih i slatkovodnih puževa, puževa golaća, a ponekad i žaba. Kontakt sa samom sluzi mekušaca, koja je puna larvica i koja dospe u ljubimca koji liže, pojede puža/ žabu, pokreće novi ciklus zaraze i razvojni ciklus crva. Štenci se mogu zaraziti i direktno, ukoliko jedu feces zaraženih roditelja, ili drugog zaraženog psa.

  Simptomi


  Larve plućnih crva uzrokuju oštećenja plućnog tkiva dovodeći do smanjenog kapaciteta disanja, čujnog i dubokog disanja, brzog zamaranja, gubitka na težini, pojave sekreta, čestih respiratornih infekcija, pa i ozbiljnih upala pluća, napada gušenja i astme. Nekada, u početnim stadijumima bolesti dobar deo simptoma ostaje neprimećen, ili pomešan sa alergijom, prehladom, ili stanjem kao što je Kennel cough (Infektivni rinotraheitis pasa).

Sluz puža, plućni crv
Sluz puža, sa epidemiološkog aspekta, nije opasna za ljude

Simptomi bolesti su:
      • Frekventan kašalj
      • Kratkoća daha
      • Srčani problemi i slabost srca
      • Bronhitis
      • Smanjena kondicija
      • Smanjen imunitet
      • Oticanje nogu
      • Krvave stolice
      • Povišena temperatura
      • Letargija i depresija

   Ono što takođe treba napomenuti i što čini bolest opasnijom od klasične infekcije srčanim crvom (Dirofilaria immitis) je ubrzano propadanje plućnog tkiva, kao i izražena pojava malokrvnosti i trombocitopenije (značajno smanjenje broja krvnih pločica) u rezultatima krvi koji dovode do čitavog niza zdravstvenih problema, poput unutrašnjeg krvarenja, dugog krvarenja posle povrede, sklonosti ka lakom dobijanju modrica usled lakih povreda i sl. Takođe, smanjeni su faktori koagulacije krvi V i VIII.
  Eozinofilija (povećan broj belih krvnih zrnaca - eozinofila), veoma često se javlja u pretragama krvi kod zaraženih pasa i mačaka.
  Neurološki problemi poput nevoljnih pokreta, usporenosti, paralize, gubitka vida, promene ponašanja i epileptičnih napada čest su pratilac ovog oboljenja i uzrokovani su mikroskopskim, ili krvarenjima većeg obima u mozgu i centralnom nervnom sistemu uopšte. Krvarenje može biti i u bilo kom većem, ili vitalnom organu, što dodatno otežava loše zdravstveno stanje, a mogućnost izlečenja čini neizvesnijom.

  Dijagnostika


   Potrebno je veliko iskustvo u praksi kako bi se u dijagnostičkom smislu po prisutnim simptomima prepoznala razlika izmedju disajnih problema uzrokovanih ovim parazitom i ostalih uzročnika kašlja kod pasa, o čemu možete više pročitati u odvojenom tekstu OVDE. Dijagnostika samog parazita se sprovodi primenom testova krvi i mikroskopskom pretragom fecesa, dok se sveukupno stanje organizma prati primenom dijagnostičkih metoda poput slušanja stetoskopom, rendgenskog snimanja pluća, uzimanja krvi na analizu, ultrazvuka i kolor doplera srca, uzimanja brisa i uzoraka tkiva iz disajnih organa, bronhoskopija i sl. Sve ove dijagnostičke metode izvode se u Panvet ambulanti. Tokom i par nedelja posle terapije, rađene dijagnostičke procedure potrebno je ponoviti.

  Terapija


   Pozitivan ishod terapije zavisi prvenstveno od vremena kada je bolest nepobitno utvrđena. Ljubimci kojima je dijagnostifikovana bolest u prvim fazama, kada u krvi još uvek nema odraslih oblika crva, uz adekvatnu terapiju antihelminticima, imaju šansu za brzo i potpuno ozdravljenje bez posledica.
  Antihelmintici su lekovi kojima se eliminišu unutrašnji, posebno crevni paraziti.
Koriste se:
      • Fenbendazol
      • Albendazol
      • Oxfendazol
      • Ivermektin
      • Moxidektin
      • Prazikvantel
      • Levamisol

U zavisnosti od težine stanja i rezultata kontrolnih pregleda, kod nekih životinja se može ponoviti čitav tretman antihelminticima.

Terapija pasa protiv plućnog crva Panvet blog
Terapiju je potrebno započeti u što ranijoj fazi kako bi donela što bolje rezultate
  Kod životinja kod kojih su nastupili ozbiljniji simptomi poput smetnji u disanju, ili upale - daju se određeni antibiotici po antibiogramu, bronhodilatatori i kortikosteroidni lekovi koji će omogućiti lakše disanje. Kod problema sa zgrušavanjem krvi i anemijom daje se simptomatska terapija lekovima koji stimulišu koagulaciju, vitamina K , kao i transfuzija. Neurološki problemi tretiraju se posebnim kombinacijama lekova i kompleksom B vitamina.
  Obzirom da su simptomi, pa i posledice nelečenja veoma slične klasičnoj dirofilariozi, veterinari koji se suoče sa angiostrongilozom često odmah ne utvrde stvarnog uzročnika. Ovo je veoma važno, jer manifestacije i komplikacije bolesti kod angiostrongiloze nastupaju mnogo brže i opasnije su nego kod dirofilarioze, samim tim i brže dovode do smrtnog ishoda, posebno kod mladih životinja.

  Preventiva


  Prevencija se prvenstveno sastoji u redovnoj kontroli, testiranju i preventivnoj primeni lekova protiv parazita koji se nanose na krzno ljubimca. Potrebno je birati mesta za šetnju koja nisu naseljena puževima, ili velikim brojem vodozemaca poput močvara i sl. posebno u proleće i jesen. Psi, pogotovo oni mladi i neiskusni, ne bi trebalo da se ostavljaju bez nadzora tokom boravka na otvorenom kako ne bi pojeli puža. Takođe, ljubimcima koji duže vreme provode na otvorenom, poput lovačkih pasa, pasa koji borave u dvorištu i mačaka, posude za hranu i vodu treba redovno prati i menjati sadržaj u njima, kako ne bi došli u kontakt sa sluzi mekušaca, ili vodozemaca. Igračke i žvakalice posle igre na otvorenom obavezno pokupiti i isprati pre dalje upotrebe. 

Plućni crv Panvet blog
Koliko je u Vašoj mogućnosti, sprečite kontakt ljubimaca sa sluzi mekušaca i vodozemaca
  Veterinarska praksa poznaje čitav niz različitih vrsta plućnih crva koji se, pored pasa i mačaka, mogu naći i kod drugih životinja poput konja, magaraca, goveda, ovaca, svinja i jelena. Za razliku od francuskog crva, ovi crvi imaju jednostavniji životni ciklus koji ne zahteva prisustvo vektorskog prenosioca poput puža, komarca, ili krpelja. Daju slične, gorenavedene simptome, kao i blaže posledice. Svi se tretiraju antihelminticima i blagovremena terapija uz adekvatnu dijagnostiku daje relativno dobre rezultate u lečenju. Sa te strane potrebno je spomenuti još jednu vrstu plućnog crva karakterističnog za pse, koji pripada ovoj grupi i raširen je po Evropi - Oslerus osleri.

Dirofilaria repens


Ova vrsta Dirofilarije za razliku od poznatije Dirofilaria immitis (srčani crv) odvajaju dve bitne karakteristike:
 1) Dirofilaria repens putem uboda komarca može inficirati čoveka
 2) Ova vrsta crva ne boravi u velikim krvnim sudovima, već ostaje najčešće u podkožnom tkivu, praveći ciste

  Uzročnik


  Dirofilaria repens je parazit, valjkasti crv koji se širi ubodom komarca. Uglavnom su svi slučajevi zaraze ovim parazitom koncentrisani na mediteranske zemlje i Bliski istok.
Životni ciklus D. repens uključuje pet larvenih stadijuma, mesojede kao što su: psi, vukovi, kojoti i lisice - kao domaćine i komarca kao vektorskog prenosioca bolesti.

Prikaz slučaja Dirofilaria repens Panvet ambulanta
Prilikom amputacije prsta psa sa hroničnim osteomijelitisom, pronađen odrastao crv D. repens. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)
  Odrasla ženka D. repens produkuje na hiljade jajašaca dnevno (mikrofilarije) u cirkulaciju zaražene životinje. Larve potom završavaju u komarcu koji ih popije sa krvlju domaćina i razvijaju se u narednu fazu sledećih 10-16 dana. Potom se vraćaju u krv novog domaćina ubodom komarca gde u potkožnim tkivima sazrevaju u narednih 6-7 meseci, potom se ciklus ponavlja.

  Do zaraze čoveka dolazi slučajno i u potkožnom tkivu crv obično ne doživi zrelost, već ga ljudski imunitet prepozna i uništi, a od simptoma i vidljivih znakova infestacije parazitom često ostane samo podkožna cista. Ipak, postoje slučajevi dirofilarioze kod ljudi, gde je ovaj crv napravio ozbiljne zdravstvene probleme prvenstveno zbog svog položaja u tkivu (npr. prisustvo u mozgu, oku, plućima, genitalijama, regionu velikog limfnog čvora i sl.).

D repens parazit kože kod čoveka
Dirofilaria repens može se nastaniti u koži kao posledica uboda komarca kod čoveka


  Simptomi


  Simptomi infekcije D. repens su uglavnom lokalne promene podkožnog tkiva, otekline oko mesta gde se crv nalazi, pojava kožnih iritacija, pojava eozinofilije (uvećanje broja vrste belih krvnih zrnaca - eozinofila) u pregledu krvi, pojava groznice i temperature, pad imuniteta i brzo zamaranje prilikom fizičkog napora. Životinja je nevoljna i depresivna, često češe mesto na kom se promena nalazi, gde može doći do alopecije - gubljenja dlake. Kod specifičnih slučajeva može doći do pojave tromboze manjih krvnih sudova, neuroloških problema, povraćanja, proliva, gubitka vida i problema sa disanjem, sve u zavisnosti od toga na kojoj lokaciji se crv nalazi u tkivu domaćina.

Panvet Subotica

  Dijagnostika


  Kao i kod ostalih parazitskih vrsta valjkastih crva, brzi test krvi, mikroskopska pretraga fecesa, ultrazvuk, ili rendgenski snimak problematičnog mesta mogu pokazati da se u formiranoj cisti u tkivu razvija D. repens. Veoma često jedinke koje imaju Dirofilaria immitis, imaju i larve Dirofilaria repens, što može otežati i komplikovati proces izlečenja.

  Terapija


  Terapija bolesti sprovodi se davanjem antihelmintika - lekova protiv parazita koji imaju posebno dobar učinak u ranijim fazama bolesti. Hirurško odstranjivanje podkožnih cisti, ili cisti u drugim organima i tkivima koje mogu ugroziti zdravlje ljubimca zavisi od procene i iskustva veterinara na osnovu dijagnostičkih parametara.

Terapija D. repens može biti medikamentozna i hirurška
Terapiju bolesti potrebno je sprovesti blagovremeno antihelminticima, uz eventualno hirurško uklanjanje cisti

  Preventiva


  Adekvatna preventiva podrazumeva redovno testiranje, čišćenje od parazita i primenu repelentnih preparata koji odbijaju komarce u toplom periodu godine dok pas, ili mačka borave napolju, a ređe i dok borave u domu u hladnijim periodima, ukoliko vlasnici primete prisustvo komaraca. Preporučije se izbegavanje otvorenih površina uz vodu za igru i istrčavanje, koje nisu tretirane od strane gradskih sanitarnih službi, kao i pojačan nadzor nad ljubimcem tokom boravka na otvorenom.


Panvet tim

19. 09. 2018.

Anksioznost pasa usled razdvajanja od vlasnika


Anksioznost pasa usled razdvajanja - Panvet blog

  Današnji, ubrzan način života, više obaveza, duže vreme provedeno na poslu i van doma uopšte, uzrokovali su sve dužu razdvojenost vlasnika od svojih ljubimaca tokom dana.

  Iz tog razloga, anksioznost usled razdvojenosti psa od svog vlasnika (eng. separation anxiety disorder) prepoznat je kao sve češći psihološki fenomen i problem ponašanja u veterini.

Šta je anksioznost i kako nastaje?


  Anksioznost (teskoba) je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti i neopravdanog straha da će se nešto strašno dogoditi, praćeno psiho-motornom napetošću i unutrašnjim nemirom. Anksioznost nije bolest, u psihologiji je svrstavaju u poremećaj ponašanja sa širokim spektrom manifestacija - od onih najblažih, do težih oblika koji zahtevaju kompleksnu medikamentoznu i psihološku pomoć ljubimcu. Kada anksioznost dugo traje i kada je visokog intenziteta, iscrpljujuća je za jedinku i smanjuje kvalitet života, stoga je bitno prepoznati je na vreme, suočiti se sa problemom i adekvatno reagovati.

Sve više pasa ostaje dug vremenski period u domu odvojeni od vlasnika
Sve više pasa ostaje dug vremenski period u domu odvojeno od vlasnika
  Često prenebegavamo činjenicu da su psi društvena stvorenja, sa svojim potrebama i nagonima. Jedna od najosnovnijih potreba svakog psa je da ima socijalnu interakciju sa vlasnikom za kog je po prirodi jako vezan, kao i sa drugim ljubimcima. Ukoliko su zatvoreni po 8-10 sati svakog radnog dana u svom domu, bez adekvatne zanimacije i društva, čak i psi "mirnijih" rasa mogu razviti psihološke probleme i doživeti epizode letargije i depresiju, kao i napade nemira, panike i agresije. Jedina razika je u tome što psi ne mogu da verbalizuju svoje smetnje i strahove, te vrlo često tek ozbiljniji problemi ponašanja, kao i oni fizički i zdravstveni pokažu štetan uticaj anksioznog stanja uzrokovanog razdvajanjem.

Anksioznost i depresija mogu izazvati velike psiho-fizičke probleme kod ljubimaca
Anksioznost i depresija mogu izazvati velike psiho-fizičke probleme kod ljubimaca
  Psi se osećaju mnogo ranjivije i osetljiviji su na spoljne sadržaje kada su sami u domu - tada mogu razviti specifične strahove koji mogu prerasti u konstantnu anksioznost i zabrinutost da bi neka neprijatna situacija, ili iskustvo moglo da se ponovi. Ovakav osećaj se može javiti i prilikom preseljenja u nepoznat objekat i okolinu, usled odlaska i selidbe člana porodice, ili loše socijalizacije psa.

Znaci anksioznosti


  Neki znaci ovog tipa anksioznosti mogu podsećati na druge tipove poremećaja ponašanja, zato je za svakog profesionalca potrebno da sagleda sve aspekte i sagleda uzročno - posledične veze koje mogu dovesti do prave dijagnoze i rešavanja problema.
   Neki psi pokazuju samo blaže i kratkotrajnije simptome anksioznosti usled razdvajanja, kao što su brzo i čujno disanje, ubrzano kucanje srca, sprečavanje po svaku cenu vlasnika da otvori ulazna vrata, glasno lajanje, cviljenje i sl. Drugi mogu postati destruktivni prema okolini (griženje i grebanje nameštaja i zidova, razbacivanje obuće, pravljenje nereda, "kopanje" poda i pokušavanje bežanja iz doma, ili dvorišta, nekontrolisano mokrenje i defekacija po domu), ili prema sebi (samoujedanje, samopovređivanje, skakanje sa velike visine usled napada panike, jedenje sopstvenog izmeta..). Dalji problemi poput teške depresije, visokog krvnog pritiska, problemi sa varenjem i spavanjem, hormonski disbalans, anoreksija i sl. mogu se razviti ako se anksioznost prilikom razdvajanja ne tretira na pravi način.

Anksiozni poremećaji ponašanja su sve češći kod pasa - Panvet blog

  Uglavnom, psi koji pate od anksioznog poremećaja uzrokovanog razdvajanjem ispoljavaju napeto ponašanje u manjoj meri i u prisustvu vlasnika. Ukoliko se ovaj tip anksioznosti ispoljava kod štenaca, on vremenom može biti značajno umanjenog intenziteta kada životinja sazri, ali većina pasa ovaj problem sa razdvajanjem ima konstantno, čitavog života. Ljubimci koji su asocijalni i nenaviknuti na prisustvo drugih ljudi i životinja posebno su ugrožena kategorija koja lako upada u anksioznost usled razdvojenosti. Ljubimci koji su usvojeni iz azila i imaju traumatično iskustvo napuštanja od strane vlasnika, takođe zahtevaju poseban i postupan rad na usvajanju novih navika kako ne bi razvili anksiozne napade tokom odsustva novog vlasnika.

Kako pomoći psu koji ima probleme sa razdvajanjem


  Ako Vaš pas ima utvrđeni problem razdvajanja, onda je najbolje potražiti stručnu pomoć. Svi slučajevi su različiti, tako da je nemoguće razviti jedinstven pristup za sve.

  Modifikacija sopstvenih rutina je prvi korak koji vlasnici treba da preduzmu kada su suočeni sa problemom. Najosnovniji cilj modifikacije rutine je pokušati da se eliminišu epizode uznemirenosti koja se javlja kada se vlasnik priprema za odlazak - na primer, kada pas vidi da njegov vlasnik ujutru uzima ključeve i oblači jaknu, što pokreće napade uznemirenosti. Zbog toga se preporučuje da vlasnici pasa sa ovim problemom menjaju svoje rutine za odlazak kako bi uklonili takve znake. Na primer, često se preporučuje da vlasnik uzme ključeve i jaknu (očigledne znake da izlazi), a zatim ode da gleda TV, ili se igra sa svojim ljubimcem u kući. Opraštanje na vratima i pozdrave takođe treba izbegavati.

Psi su prirodno jako vezani za svoje vlasnike

  Modifikacija rutina je puno posla, ali je neophodna komponenta bilo kog plana za rešavanje anksioznosti uzrokovane odvajanjem. Neki stručnjaci savetuju da uzimanje drugog psa nekada može pomoći u ovakvim situacijama stavljajući akcenat na socijalizaciju, eliminaciju dosade i nelagode, kao i mentalnu gimnastiku u društvu. Nažalost, za mnoge pse je to nedovoljno. U rešavanje problema mora biti uključen veterinar, dreser, ili psiholog pasa, koji će svaki na svom polju pomoći u otklanjanju uzroka i tegoba.

Moguća rešenja ovog problema u ponašanju mogu biti:


  U blažim slučajevima;
   1) Dobra je ideja da se štene, ili nov pas, poduči da se navikne na Vaše odsustvo u kratkim vremenskim periodima, u početku. Blago i postupno povećanje vremena razdvojenosti od početnih 10 minuta, pa sve duže za po 5-10 minuta svakog dana - posebno pomaže kod mladih vlasničkih pasa. Kada je pas sposoban bez problema da ostane duže od 90 minuta bez nadzora, spreman je i na višesatnu razdvojenost.

Anksioznost kod pasa

   Vaš pas postaje potresan čim odete. Prvih 15-40 minuta su najgori - tokom ovog vremena pas postaje izuzetno uznemiren. Svi fiziološki znaci straha mogu biti prisutni - povećanje brzine srca i disanja, cviljenje, pojačana salivacija, povećana aktivnost i urgentna potreba za odlazak u toalet. Vaš pas može pokušati da Vas prati dok odlazite, grebe na vratima, žvaće vrata i nameštaj, grebe tepih, ili skače na prozor kako bi potražio izlaz. Alternativno, Vaš pas može neprestano lajati, ili zavijati i time pokušati da Vas ubedi da se vratite.
  Posle ovog burnog perioda, pas se može smiriti uz žvakanje nečega što ste nedavno dodirnuli, a što još uvek nosi Vaš miris. Psi imaju potrebu žvakati mirisne predmete, cepati ih na male komade i ležati u njima kako bi se smirili, tako pas formira "barijeru" Vašeg mirisa oko sebe zbog sigurnosti.
  Po povratku, pas može biti previše uzbuđen što vidi vlasnika. Takođe, kada ste kući, Vaš pas može pokušati da Vas prati gde god da idete. Nemojte nasilno suzbijati ovakvo ponašanje, jer šaljete pomešane signale ljubimcu što može otežati situaciju.
   2) Obezbeđivanje dovoljnog broja bezbednih igračaka, glodalica, umirujuću muziku i stvaranje bezbedne zone u dnevnom boravku bez opasnih predmeta i hemikalija koji bi mogli povrediti ljubimca.
   3) Ostavite psu blizu njegovog mesta za odmor, ili hranjenje staru garderobu, ćebe, ili obuću koja ima Vaš miris - pas će se tako osećati sigurnije i manja je šansa da uništi neki novi komad odeće, ili nameštaja.
   4) Nove tehnologije omogućavaju i instaliranje kamere u dnevnom boravku u cilju provere šta ljubimac radi dok niste u domu.
   5) Zamolite prijatelje i rodbinu da posete i nahrane Vašeg psa u delu dana kada ste odsutni.
   6) Odvođenje psa u pansion za pse - samo ukoliko je pas predhodno socijalizovan u dovoljnoj meri da toleriše prisustvo drugih pasa i ljudi.

Posvetite više pažnje i vremena svom psu
Posvetite više pažnje i vremena svom psu
Kod težih slučajeva:
   potrebna je psihološka i medikamentozna pomoć u vidu antidepresiva i antipsihotika, kao i simptomatska terapija poput lekova za povišen pritisak i sl. Antidepresivi koji se koriste u tretmanu ovog tipa poremećaja ponašanja mogu biti triciklični antidepresivi, ili selektivni inhibitori preuzimanja serotonina. Veterinar može razmotriti vrstu antidepresiva koji najbolje rešavaju problem. Otprilike, svaka od ove dve vrste medikamenata pomaže podjednakom broju pasa, a ukoliko ne dođe do poboljšanja sa jednom vrstom lekova, potrebno je prepisati drugu vrstu.

Zašto kazna neće pomoći


   Normalno je da vlasnici budu ljuti, ili razočarani ako se vrate, pa pronađu štetu u svom domu, nered u kući, ili im se susedi žale na buku.
Osećajući da su njihovi vlasnici uznemireni, mnogi psi će pokazivati "ponašanje poniženja" - uši spuštene, podvijen rep, skretanje pogleda kao da se srame, može se pojaviti i mokrenje iz poniznosti.

   Ova pojava se često pogrešno tumači od strane ljudi kao priznavanje krivice, vlasnici veruju da pas zna šta je uradio pogrešno - što nije tačno. Neki vlasnici čak mogu smatrati da je bilo kakva šteta i nered  prouzrokovan u kući urađen namerno, ili iz inata, zbog toga što je pas ostao sam. Nažalost, i ovo je potpuno pogrešno tumačenje! Psi koji izgledaju krivi ne rade ništa drugo nego reaguju na trenutno razočarenje, uznemirenost, ili ljutnju vlasnika i to je njihov način reakcije na tenziju i odgovor na osećaj ugroženosti pred autoritetom.

Kažnjavanje ljubimca može pojačati anksiozne napade i pogoršati njihovo zdravstveno stanje
Kažnjavanje ljubimca može pojačati anksiozne napade i pogoršati njihovo zdravstveno stanje
   Svaka kazna koja se izvrši satima posle povratka vlasnika kući neće pomoći da se zaustavi problem. Psi povezuju kažnjavanje sa onim što rade u datom trenutku, tako da pas neće povezati kaznjavanje sa svojim postupcima dok je bio sam u kući, čak i ako je doveden na 'mesto zločina'.

   Kažnjavanje nije samo beskorisno, već će verovatno učiniti da problem postane još gori. Sada, uz strepnju i zabrinutost zbog toga što će ostati sam i napušten, pas će takođe biti zabrinut i zbog vraćanja vlasnika i njegovog eventualnog negativnog raspoloženja, što može učiniti simptome mnogo, mnogo gorim.

Zaključak 


   Kao svesnija vrsta, ne možemo očekivati da naš pas razume kao neminovnost da mi moramo odsustvovati zbog obaveza iz doma dobar deo svakog dana. Na vlasniku je da, kada uoči postojanje problema, učini sve što je u njegovoj moći da ovaj period bude što manje stresan i ispunjen aktivnostima, prilagodi svoje obaveze i navike i izdvoji posebno vreme za rad i postupno privikavanje ljubimca na novonastale okolnosti uz konsultaciju stručnih lica. Preduzete mere dovešće vremenom do poboljšanja stanja i uspostavljanja poverenja i sigurnosti, a ponovne susrete učiniće lepšim i prisnijim za obe strane.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

02. 08. 2018.

Malasezia (malassezia) kod pasa i mačaka

Malassezia kod pasa i mačaka Panvet Subotica

  Malassezia pachydermatis je vrsta gljivica (kvasac) koja u normalnim uslovima u određenom broju nastanjuje površinu kože, a posebno regiju ušiju sisara - ne uzrokujući nikakve zdravstvene komplikacije. 

  Hrani se prvenstveno masnoćom iz lojnih žlezda čineći balans sa "dobrim" bakterijama u zaštitnom sloju kože i vlasišta. Pored ovih regija, pripadnici roda Malassezia se mogu naći i u sluznicama: oralnoj, vaginalnoj i analnoj kod zdravih životinja i čoveka.

Malasezia Panvet izgled pod mikroskopom
Mikroskopski prikaz Malassezie. Foto: Wikipedia
  Kada se iz nekog razloga ova gljivica prenamnoži, nastaje oboljenje koje uzrokuje površinsku upalu, koju je kod ljudi prvi opisao francuski naučnik Luj Šarl Malasez, po kome su 1847. godine bolest i uzročnik dobili ime.

Španijeli su rasa koja je veoma sklona pojavi malasezije
Sve rase koje imaju duge viseće uši imaju veću šansu da obole od Malassezie
  Mačke nešto ređe obolevaju od ove bolesti od pasa.
  Neke rase pasa su posebno sklone razvoju hronične, površinske, blaže forme dermatitisa uzrokovanog Malasseziom, a to su: koker španijeli, pudle, baseti, džek rasel terijer, šetlandski ovčar, labrador-retriver, zlatni retriver, čivava, nemački ovčar, bokseri, zapadno-škotski terijeri i jazavičari - ipak, nije redak slučaj da bolest možemo naći i kod drugih rasa. Kod mačaka najčešće ovaj problem možemo videti kod rase Devon reks.

Mačka devon rex
Mačka rase Devon rex


Simptomi

     •  svrab i iritacija kože
     •  gubljenje dlake (alopecija)
     •  crvenilo
     •  zatamnjenje kože u zahvaćenoj regiji (hiperpigmentacija)
     •  neprijatan miris kožne promene
     •  zadebljanje kože i ljuspanje (perutanje kože)
     •  preterana masnoća kože i krzna
     •  sekundarne bakterijske infekcije kože

  Malassezia se obično manifestuje na koži u regiji usana, donjeg dela vrata, ušnog kanla, pregibu kože između prednjih nogu i torza, između prstiju na šapama, kao i crveno-braonkastom bojom kandži ukoliko je zahvaćena regija oko noktiju.

Uzroci


  Tačan razlog zbog čega se javlja ovo stanje može biti povezan sa više faktora poput javljanja alergijske reakcije, autoimunih stanja, atopičnih promena, stresa, hormonskog disbalansa, klimatskih uslova (gde visoka temperatura i vlažnost vazduha često pogoršavaju stanje), sklonosti ka ljuspanju kože, preteranom lučenju sebuma iz lojnih žlezda (seboreja), kao i neke urođene predispozicije, ili usled dejstva antibiotika i glukokortikoidnih lekova poput prednizolona.

  Kod mačaka postoji juvenilna i adultna forma malasezije uglavnom povezana sa alergijama na hranu i buve. Starije mačke sa ovom bolešću često imaju probleme u radu stomačnih organa, kao i onkološke promene na pankreasu, ili jetri, što može pomoći u otkrivanju ovih ozbiljnih bolesti.

Dijagnoza


  Bolest zahteva temeljan veterinarski pregled i ozbiljan tretman sa ciljem smanjenja broja gljivica na normalan nivo i povlačenje upale često praćene i sekundarnom bakterijskom upalom kože, ili uha. Veterinar će uraditi kompletan pregled, vizuelni pregled promene na koži, uzimanje uzorka krvi sa biohemijskom analizom, analizu urina, kao i skarifikat - uzimanje površinskog sloja promenom zahvaćene kože za mikroskopsku i citološku dijagnostiku. Primena otoskopa - kojim se pregleda i utvrđuje stanje kože i sluzokože ušne školjke neophodan je ukoliko postoji sumnja da se tu nalazi problem.

Izgled kože, uha i šapa pasa obolelih od malasezije
Izgled kože, uha, šapa i kandži inficiranih Malasseziom kod pasa. Hiperpigmentacija (zatamnjenje) kože često prati dugotrajna, hronična stanja.
  Moguće da će biti potrebne i hormonske analize štitne i nadbubrežne žlezde kod starijih jedinki, kao i pregled stanja pankreasa i jetre ultrazvukom kod mačaka.

Lečenje


  Postoji nekoliko antigljivičnih lekova koji se koriste za tretman ove bolesti, uglavnom se lokalno, više puta na dan, aplikuju na mesto promene u vidu kremova, rastvora i spot-on preparata, uz mogućnost uključivanja sistemske terapije, kao i primena pojačanih higijenskih mera u vidu različitih terapeutskih šampona koje će Vam preporučiti veterinar, a koji deluju antibakterijski, otklanjaju višak sebuma i regulišu pH kože. Ukoliko je u pitanju upala ušnog kanala neophodna je upotreba magistralno spravljenih kapi za uši.

Higijena ušiju, pas. Panvet Subotica
Primena higijenskih mera je izuzetno važna u tretmanu ove bolesti
  Prvenstveno se insistira na lokalnoj terapiji koja daje zadovoljavajuće rezultate, međutim, ukoliko ona nije dovoljna - prelazi se na sistemsku (oralnu) terapiju u vidu tableta. Ovakva terapija ima i nuspojave i neželjene efekte u vidu uticaja na rad nadbubrežnih i polnih žlezda, na šta je potrebno obratiti posebnu pažnju.

  Veoma je bitna korekcija ishrane u vidu hipoalergene dijete, i tretman hormonalnog disbalansa ukoliko on postoji na duži vremenski period kako se bolest ne bi vratila. Postoje i prirodni preparati koji sa određenom efikasnošću mogu suzbiti preteran broj ovih gljivica na koži u akutnom stadijumu bolesti i redukovati proizvodnju loja/masti kojima se one hrane, kao što su: kokosovo ulje, etarsko ulje čajevca, kapi crnog luka, jabukovo sirće i sl.

Lečenje malasezije može potrajati dugo i biti zahtevno , Panvet Subotica

  Obično se u roku od nedelju dana vide znaci povlačenja bolesti - nestaje loš miris promene i iritacija kože. Ukoliko se to ne desi, potrebno je ponovo potražiti uzrok, ili dublji zdravstveni problem koji uslovljava takvo stanje. U nekim slučajevima potrebna je duga i sveobuhvatna terapija bolesti, posebno kod hroničnih stanja, kada je potrebno produžiti trajanje terapije i posle izlečenja kako se bolest ne bi vratila.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

01. 07. 2018.

Kašalj kod pasa

Kašalj kod pasa - Panvet Subotica

   Kašalj kod pasa može izazvati više uzročnika, kao što su alergije, mikrobiološki agensi i strana tela u disajnim kanalima. Posebno su mu skloni mali psi, kao i brahiocefalične rase - koje imaju kratku njušku, zbog svojih anatomskih specifičnosti. Veoma je važno posmatrati frekvenciju kašlja i vreme kada se pojavljuje (tokom fizičke aktivnosti, noću itd.) što može pomoći prilikom uspostavljanja pravilne dijagnoze.

Građa disajnih puteva psa - Panvet Subotica
Građa disajnih puteva psa
   Sam kašalj uglavnom nije opasan po život ljubimca, više ga možemo smatrati odbrambenim mehanizmom tela i pokušajem da se disajni kanali oslobode nakupljenog sadržaja, sluzi, ili stranog tela. Stoga nije dobro odmah davati psu lekove koji suzbijaju kašalj pre nego što se ispita uzrok. Smatra se da kašalj koji traje kraće od 3 dana nije poseban razlog za odlazak veterinaru ukoliko nema drugih simptoma. Ipak, postoje stanja kada su frekvencija i jačina kašlja toliko jaki da remete normalno disanje, snabdevanje krvi kiseonikom i značajno umanjuju kvalitet života psa - za takva stanja neophodna je brza i stručna veterinarska pomoć.

Uzrok kašlja kod psa


  Primarni uzroci kašlja kod pasa, kao i kod ljudi, mogu biti veoma raznovrsni. Pomenućemo najznačajnije, kao i neke osobenosti koje nedvosmisleno upućuju na određeni uzrok.

Infekcije


  Jedan od najčešćih uzročnika kašlja kod pasa je bakterijska, virusna, ili gljivična infekcija, kao i infestacija crevnim parazitima u gornjim disajnim partijama, bronhijama, srcu i plućima. Posebno ugroženi su štenci, starije jedinke, kao i oni psi koji imaju neku od predispozicija poput alergija i srčanih slabosti.

Kašalj kod pasa, Panvet veterinarska ambulanta

  Bolesti poput zaraznog traheobronhitisa pasa (Kennel cough), psećeg gripa, štenećaka, infekcija bakterijama: Streptococcus, Straphylococcus aureus, Haemophylus influenzae, Klebsiella pneumonia, Mycoplasma pneumoniae i Chlamydia najčešće su kod pasa.

  Kašalj je čest, disanje čujno, a veoma često postoji i ispljuvak sadržaja nakupljenog u gornjim disajnim putevima u ovakvim situacijama. Pored produktivnog kašlja javljaju se i simptomi poput curenja iz nosa, visoke temperature, drhtavice, letargije, nedostatka apetita i povišenog broja belih krvnih zrnaca u nalazu krvi.
Bakterijske infekcije se leče antibioticima kao što su penicilini, makrolidi i cefalosporini.

Kašalj izazvan srčanim crvom i srčanom slabosti


  Srčani crv (Dirofilaria immitis) je parazit koji se na zdravog psa prenosi ujedom zaraženog komarca. Više od ovoj bolesti možete pročitati u našem tekstu OVDE.
Tokom svog razvoja, larva u jednom trenutku izlazi iz kože, putuje krvotokom i nastanjuje se unutar srčanog mišića i pluća - što dovodi do upalnog procesa u plućnom tkivu i pojave suvog kašlja u naletima - posebno tokom fizičkih aktivnosti i jela.

  Kod ove bolesti najbitnija je prevencija - danas postoje izuzetno efikasna sredstva koja mogu sprečiti infestaciju ovim parazitom. Samo lečenje, ukoliko bolest već postoji, je dugotrajno i neizvesno, i može dovesti vremenom do fatalnih oštećenja srca i pluća.

Srčani crv kod psa Panvet
Srčani crv - Dirofilaria immitis kod psa
  Srčana slabost sama po sebi je teško stanje, jer srčani mišić nedovoljno pumpa krv bogatu kiseonikom u tkiva kojima je potreban usled neke urođene srčane mane, bolesti srčanih zalistaka, ili posledice bakterijske upale srčanog mišića - endokarditis.
Pored čestog nakupljanja vode (otoka - edema) ekstremiteta i stomaka - lat. ascites, česta pojava su i pad krvnog pritiska, lako zamaranje, plitko i brzo disanje i naravno, suv kašalj.
  Lekovi neophodni u kontroli ovakvog tipa bolesti su diuretici (furosemid), kao i lekovi za jačanje srčanog mišića (digoksin) i regulaciju krvnog pritiska (npr. enalapril).

Kašalj izazvan alergijom


  Alergijska stanja su čest uzrok kašljanja i kijanja ljubimaca. Uglavnom se javljaju u određenom periodu godine, praćene su suvim intenzivnim kašljem bez sekreta i temperature. Veoma često se javljaju posle boravka na otvorenom. Najpre je potrebno utvrditi alergen - supstancu koja uzrokuje alergiju, kako bi se njegovom eliminacijom poboljšalo stanje. Takođe neophodna je i terapija antihistaminicima H1. Više o alergijama kućnih ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Kašalj izazvan stranim telom


  Naši mali istraživači nekad u igri i njuškanju terena udahnu, ili pojedu strana tela koja veoma brzo dovode do snažnog i iznenadnog napada kašlja, kijanja, produkcije pljuvačke, pa i gušenja u zavisnosti od veličine inhaliranog objekta. Ovakva stanja ponekad zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć i vađenje objekta pomoću endoskopa, ili hirurškim putem.

Povrede i strano telo u disajnim organima pasa
Povrede disajnih organa pasa nastale ujedom i prisustvom stranog tela. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)
  Posebno su opasna stanja kada pas inhalira povraćeni sadržaj, što može dovesti do jake iritacije sluzokože disajnih organa i tzv. aspiracione pneumonije koja se leči antibioticima i simptomatskom terapijom duži vremenski period. Aspiraciona pneumonija - upala pluća uzrokovana udahnućem hrane, ili povraćenog sadržaja - može nastati i ukoliko je došlo do paralize ždrela (lat. larynx) iz bilo kog razloga.

Povrede 


  Povrede različite etiologije mogu izazvati kolaps pluća, otok i krvarenje gornjih disajnih partija i usne duplje, koje za posledicu imaju gušenje i kašalj. Medju uzročnicima dominiraju ujedi drugih pasa u predelu vrata, pad sa visine i stanja kada psa udari vozilo usled dejstva velike sile na koštane i meke strukture disajnih puteva. Ovakva stanja se smatraju hitnim i iziskuju urgentnu hiruršku pomoć.

Kašalj uzrokovan kancerom


  Čest suv kašalj ponekad može biti jedan od prvih znakova kancera kod pasa, posebno u respiratornom traktu. Javlja se većinom kod starijih životinja. Bujanje tumornog, ili kanceroznog tkiva u plućima, bronhu, oralnoj, ili nosnoj duplji dovodi do iritacije i delimične blokade disajnog puta koja rezultuje kašljem, čujnim disanjem, letargijom i gubljenjem težine.

Rendgenski i endoskopski prikaz mase koja sužava disajne puteve i dovodi do pojave otežanog disanja i kašlja psa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)
  Lečenje može uključivati hirurško uklanjanje, hemoterapiju i simptomatsku terapiju kojom se omogućava kakvo-takvo olakšavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života ljubimca. Više o kanceru kod pasa i mačaka možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Kašalj uzrokovan kolapsom bronha


  Mali psi su posebno skloni ovom tipu bolesti, gde dolazi do propadanja hrskavičavih prstenova koji štite donje disajne puteve i drže ih otvorenim tokom udaha. Kašalj kod ovakvog stanja je suv, konstantan, dubok, čujan i podseća na takozvani "magareći kašalj".

  Lečenje ovih pasa prvenstveno je usmereno na olakšavanje simptoma upotrebom lekova koji šire disajne puteve, zatim upotrebom lekova koji sprečavaju hroničan kašalj, kortiko-steroidnim lekovima i antibioticima da bi se sprečilo stvaranje hronične sekundarne infekcije.

Obrnuto kijanje (reverse sneezing)


  Iako ovaj fenomen karakterističan za pse, posebno one brahiocefalične (sa kratkom njuškom), nije kašalj - velikom broju vlasnika zvuči tako, ili kao hrkanje, šmrcanje i grgljanje. Stvar je u tome da pas obrnutim kijanjem čisti zadnji deo nosne šupljine od alergena, stranih tela, parazita i sl.

Obrnuto kijanje kod psa. Kliknite dva puta za puštanje videa.

  Najčešće se pojavljuje spontano, u naletima, ali brzo i prestaje, te uglavnom nije nikakav povod za brigu. Ukoliko postane učestao i jak, svakako je povod da se pas odvede veterinaru i ispita uzrok.

Dijagnostika


  Po prijemu pacijenta, veterinar će obaviti informativni razgovor sa vlasnikom o njegovim zapažanjima što se tiče frekvencije, jačine i vrste kašlja, koji unogome mogu pomoći i odrediti tok same dijagnostike.

Ultrazvučni pregled psa Panvet
Ultrazvučni pregled srca psa u Panvet veterinarskoj stanici. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
  Obično se pas inicijalno pregleda stetoskopom da bi se čuo srčani rad i u kakvom su stanju disajni putevi - ima li blokade, ili sadržaja u njima. Takođe moguće je uzeti krv na analizu i uraditi rendgenski snimak pluća ukoliko se sumnja na infekciju, ili prisustvo stranog tela. Ultrazvukom je potrebno da se proveri veličina štitne žlezde, ćije uvećanje takođe može dovesti do pojave suvog nekomplikovanog kašlja, posebno kod starijih pasa. Za srčane bolesti neophodno je uraditi EKG, merenje krvnog pritiska i ultrazvučno snimanje/kolor dopler. Brzi testovi na parazite su takođe od pomoći pri dijagnostici. Sve ove metode se rade u Panvet veterinarskoj ambulanti u kombinaciji sa ostalim dijagnostičkim metodama u zavisnosti od slučaja.

Lečenje


  Pravac u lečenju kašlja zavisiće od izolovanog uzročnika. Neophodno je pridržavati se uputstava veterinara i dinamike uzimanja terapije, jer u suprotnom može doći do neizlečenja i ponovnog povratka bolesti. Zato je neophodno da se posebno ugrožene jedinke balansirano hrane, odmaraju i vode računa o opštem zdravlju tokom perioda oporavka. Važan faktor u prevenciji je i pravovremena vakcinacija psa. U sklopu lečenja potrebno je obratiti pažnju na davanje i kombinacije određenih lekova, jer neki od njih kao propratnu pojavu imaju suv kašalj, kao što su neki antihipertenzivi - lekovi za snižavanje krvnog pritiska.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim