19. 09. 2018.

Anksioznost pasa usled razdvajanja od vlasnika


Anksioznost pasa usled razdvajanja - Panvet blog

  Današnji, ubrzan način života, više obaveza, duže vreme provedeno na poslu i van doma uopšte, uzrokovali su sve dužu razdvojenost vlasnika od svojih ljubimaca tokom dana.

  Iz tog razloga, anksioznost usled razdvojenosti psa od svog vlasnika (eng. separation anxiety disorder) prepoznat je kao sve češći psihološki fenomen i problem ponašanja u veterini.

Šta je anksioznost i kako nastaje?


  Anksioznost (teskoba) je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti i neopravdanog straha da će se nešto strašno dogoditi, praćeno psiho-motornom napetošću i unutrašnjim nemirom. Anksioznost nije bolest, u psihologiji je svrstavaju u poremećaj ponašanja sa širokim spektrom manifestacija - od onih najblažih, do težih oblika koji zahtevaju kompleksnu medikamentoznu i psihološku pomoć ljubimcu. Kada anksioznost dugo traje i kada je visokog intenziteta, iscrpljujuća je za jedinku i smanjuje kvalitet života, stoga je bitno prepoznati je na vreme, suočiti se sa problemom i adekvatno reagovati.

Sve više pasa ostaje dug vremenski period u domu odvojeni od vlasnika
Sve više pasa ostaje dug vremenski period u domu odvojeno od vlasnika
  Često prenebegavamo činjenicu da su psi društvena stvorenja, sa svojim potrebama i nagonima. Jedna od najosnovnijih potreba svakog psa je da ima socijalnu interakciju sa vlasnikom za kog je po prirodi jako vezan, kao i sa drugim ljubimcima. Ukoliko su zatvoreni po 8-10 sati svakog radnog dana u svom domu, bez adekvatne zanimacije i društva, čak i psi "mirnijih" rasa mogu razviti psihološke probleme i doživeti epizode letargije i depresiju, kao i napade nemira, panike i agresije. Jedina razika je u tome što psi ne mogu da verbalizuju svoje smetnje i strahove, te vrlo često tek ozbiljniji problemi ponašanja, kao i oni fizički i zdravstveni pokažu štetan uticaj anksioznog stanja uzrokovanog razdvajanjem.

Anksioznost i depresija mogu izazvati velike psiho-fizičke probleme kod ljubimaca
Anksioznost i depresija mogu izazvati velike psiho-fizičke probleme kod ljubimaca
  Psi se osećaju mnogo ranjivije i osetljiviji su na spoljne sadržaje kada su sami u domu - tada mogu razviti specifične strahove koji mogu prerasti u konstantnu anksioznost i zabrinutost da bi neka neprijatna situacija, ili iskustvo moglo da se ponovi. Ovakav osećaj se može javiti i prilikom preseljenja u nepoznat objekat i okolinu, usled odlaska i selidbe člana porodice, ili loše socijalizacije psa.

Znaci anksioznosti


  Neki znaci ovog tipa anksioznosti mogu podsećati na druge tipove poremećaja ponašanja, zato je za svakog profesionalca potrebno da sagleda sve aspekte i sagleda uzročno - posledične veze koje mogu dovesti do prave dijagnoze i rešavanja problema.
   Neki psi pokazuju samo blaže i kratkotrajnije simptome anksioznosti usled razdvajanja, kao što su brzo i čujno disanje, ubrzano kucanje srca, sprečavanje po svaku cenu vlasnika da otvori ulazna vrata, glasno lajanje, cviljenje i sl. Drugi mogu postati destruktivni prema okolini (griženje i grebanje nameštaja i zidova, razbacivanje obuće, pravljenje nereda, "kopanje" poda i pokušavanje bežanja iz doma, ili dvorišta, nekontrolisano mokrenje i defekacija po domu), ili prema sebi (samoujedanje, samopovređivanje, skakanje sa velike visine usled napada panike, jedenje sopstvenog izmeta..). Dalji problemi poput teške depresije, visokog krvnog pritiska, problemi sa varenjem i spavanjem, hormonski disbalans, anoreksija i sl. mogu se razviti ako se anksioznost prilikom razdvajanja ne tretira na pravi način.

Anksiozni poremećaji ponašanja su sve češći kod pasa - Panvet blog

  Uglavnom, psi koji pate od anksioznog poremećaja uzrokovanog razdvajanjem ispoljavaju napeto ponašanje u manjoj meri i u prisustvu vlasnika. Ukoliko se ovaj tip anksioznosti ispoljava kod štenaca, on vremenom može biti značajno umanjenog intenziteta kada životinja sazri, ali većina pasa ovaj problem sa razdvajanjem ima konstantno, čitavog života. Ljubimci koji su asocijalni i nenaviknuti na prisustvo drugih ljudi i životinja posebno su ugrožena kategorija koja lako upada u anksioznost usled razdvojenosti. Ljubimci koji su usvojeni iz azila i imaju traumatično iskustvo napuštanja od strane vlasnika, takođe zahtevaju poseban i postupan rad na usvajanju novih navika kako ne bi razvili anksiozne napade tokom odsustva novog vlasnika.

Kako pomoći psu koji ima probleme sa razdvajanjem


  Ako Vaš pas ima utvrđeni problem razdvajanja, onda je najbolje potražiti stručnu pomoć. Svi slučajevi su različiti, tako da je nemoguće razviti jedinstven pristup za sve.

  Modifikacija sopstvenih rutina je prvi korak koji vlasnici treba da preduzmu kada su suočeni sa problemom. Najosnovniji cilj modifikacije rutine je pokušati da se eliminišu epizode uznemirenosti koja se javlja kada se vlasnik priprema za odlazak - na primer, kada pas vidi da njegov vlasnik ujutru uzima ključeve i oblači jaknu, što pokreće napade uznemirenosti. Zbog toga se preporučuje da vlasnici pasa sa ovim problemom menjaju svoje rutine za odlazak kako bi uklonili takve znake. Na primer, često se preporučuje da vlasnik uzme ključeve i jaknu (očigledne znake da izlazi), a zatim ode da gleda TV, ili se igra sa svojim ljubimcem u kući. Opraštanje na vratima i pozdrave takođe treba izbegavati.

Psi su prirodno jako vezani za svoje vlasnike

  Modifikacija rutina je puno posla, ali je neophodna komponenta bilo kog plana za rešavanje anksioznosti uzrokovane odvajanjem. Neki stručnjaci savetuju da uzimanje drugog psa nekada može pomoći u ovakvim situacijama stavljajući akcenat na socijalizaciju, eliminaciju dosade i nelagode, kao i mentalnu gimnastiku u društvu. Nažalost, za mnoge pse je to nedovoljno. U rešavanje problema mora biti uključen veterinar, dreser, ili psiholog pasa, koji će svaki na svom polju pomoći u otklanjanju uzroka i tegoba.

Moguća rešenja ovog problema u ponašanju mogu biti:


  U blažim slučajevima;
   1) Dobra je ideja da se štene, ili nov pas, poduči da se navikne na Vaše odsustvo u kratkim vremenskim periodima, u početku. Blago i postupno povećanje vremena razdvojenosti od početnih 10 minuta, pa sve duže za po 5-10 minuta svakog dana - posebno pomaže kod mladih vlasničkih pasa. Kada je pas sposoban bez problema da ostane duže od 90 minuta bez nadzora, spreman je i na višesatnu razdvojenost.

Anksioznost kod pasa

   Vaš pas postaje potresan čim odete. Prvih 15-40 minuta su najgori - tokom ovog vremena pas postaje izuzetno uznemiren. Svi fiziološki znaci straha mogu biti prisutni - povećanje brzine srca i disanja, cviljenje, pojačana salivacija, povećana aktivnost i urgentna potreba za odlazak u toalet. Vaš pas može pokušati da Vas prati dok odlazite, grebe na vratima, žvaće vrata i nameštaj, grebe tepih, ili skače na prozor kako bi potražio izlaz. Alternativno, Vaš pas može neprestano lajati, ili zavijati i time pokušati da Vas ubedi da se vratite.
  Posle ovog burnog perioda, pas se može smiriti uz žvakanje nečega što ste nedavno dodirnuli, a što još uvek nosi Vaš miris. Psi imaju potrebu žvakati mirisne predmete, cepati ih na male komade i ležati u njima kako bi se smirili, tako pas formira "barijeru" Vašeg mirisa oko sebe zbog sigurnosti.
  Po povratku, pas može biti previše uzbuđen što vidi vlasnika. Takođe, kada ste kući, Vaš pas može pokušati da Vas prati gde god da idete. Nemojte nasilno suzbijati ovakvo ponašanje, jer šaljete pomešane signale ljubimcu što može otežati situaciju.
   2) Obezbeđivanje dovoljnog broja bezbednih igračaka, glodalica, umirujuću muziku i stvaranje bezbedne zone u dnevnom boravku bez opasnih predmeta i hemikalija koji bi mogli povrediti ljubimca.
   3) Ostavite psu blizu njegovog mesta za odmor, ili hranjenje staru garderobu, ćebe, ili obuću koja ima Vaš miris - pas će se tako osećati sigurnije i manja je šansa da uništi neki novi komad odeće, ili nameštaja.
   4) Nove tehnologije omogućavaju i instaliranje kamere u dnevnom boravku u cilju provere šta ljubimac radi dok niste u domu.
   5) Zamolite prijatelje i rodbinu da posete i nahrane Vašeg psa u delu dana kada ste odsutni.
   6) Odvođenje psa u pansion za pse - samo ukoliko je pas predhodno socijalizovan u dovoljnoj meri da toleriše prisustvo drugih pasa i ljudi.

Posvetite više pažnje i vremena svom psu
Posvetite više pažnje i vremena svom psu
Kod težih slučajeva:
   potrebna je psihološka i medikamentozna pomoć u vidu antidepresiva i antipsihotika, kao i simptomatska terapija poput lekova za povišen pritisak i sl. Antidepresivi koji se koriste u tretmanu ovog tipa poremećaja ponašanja mogu biti triciklični antidepresivi, ili selektivni inhibitori preuzimanja serotonina. Veterinar može razmotriti vrstu antidepresiva koji najbolje rešavaju problem. Otprilike, svaka od ove dve vrste medikamenata pomaže podjednakom broju pasa, a ukoliko ne dođe do poboljšanja sa jednom vrstom lekova, potrebno je prepisati drugu vrstu.

Zašto kazna neće pomoći


   Normalno je da vlasnici budu ljuti, ili razočarani ako se vrate, pa pronađu štetu u svom domu, nered u kući, ili im se susedi žale na buku.
Osećajući da su njihovi vlasnici uznemireni, mnogi psi će pokazivati "ponašanje poniženja" - uši spuštene, podvijen rep, skretanje pogleda kao da se srame, može se pojaviti i mokrenje iz poniznosti.

   Ova pojava se često pogrešno tumači od strane ljudi kao priznavanje krivice, vlasnici veruju da pas zna šta je uradio pogrešno - što nije tačno. Neki vlasnici čak mogu smatrati da je bilo kakva šteta i nered  prouzrokovan u kući urađen namerno, ili iz inata, zbog toga što je pas ostao sam. Nažalost, i ovo je potpuno pogrešno tumačenje! Psi koji izgledaju krivi ne rade ništa drugo nego reaguju na trenutno razočarenje, uznemirenost, ili ljutnju vlasnika i to je njihov način reakcije na tenziju i odgovor na osećaj ugroženosti pred autoritetom.

Kažnjavanje ljubimca može pojačati anksiozne napade i pogoršati njihovo zdravstveno stanje
Kažnjavanje ljubimca može pojačati anksiozne napade i pogoršati njihovo zdravstveno stanje
   Svaka kazna koja se izvrši satima posle povratka vlasnika kući neće pomoći da se zaustavi problem. Psi povezuju kažnjavanje sa onim što rade u datom trenutku, tako da pas neće povezati kaznjavanje sa svojim postupcima dok je bio sam u kući, čak i ako je doveden na 'mesto zločina'.

   Kažnjavanje nije samo beskorisno, već će verovatno učiniti da problem postane još gori. Sada, uz strepnju i zabrinutost zbog toga što će ostati sam i napušten, pas će takođe biti zabrinut i zbog vraćanja vlasnika i njegovog eventualnog negativnog raspoloženja, što može učiniti simptome mnogo, mnogo gorim.

Zaključak 


   Kao svesnija vrsta, ne možemo očekivati da naš pas razume kao neminovnost da mi moramo odsustvovati zbog obaveza iz doma dobar deo svakog dana. Na vlasniku je da, kada uoči postojanje problema, učini sve što je u njegovoj moći da ovaj period bude što manje stresan i ispunjen aktivnostima, prilagodi svoje obaveze i navike i izdvoji posebno vreme za rad i postupno privikavanje ljubimca na novonastale okolnosti uz konsultaciju stručnih lica. Preduzete mere dovešće vremenom do poboljšanja stanja i uspostavljanja poverenja i sigurnosti, a ponovne susrete učiniće lepšim i prisnijim za obe strane.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

02. 08. 2018.

Malasezia (malassezia) kod pasa i mačaka

Malassezia kod pasa i mačaka Panvet Subotica

  Malassezia pachydermatis je vrsta gljivica (kvasac) koja u normalnim uslovima u određenom broju nastanjuje površinu kože, a posebno regiju ušiju sisara - ne uzrokujući nikakve zdravstvene komplikacije. 

  Hrani se prvenstveno masnoćom iz lojnih žlezda čineći balans sa "dobrim" bakterijama u zaštitnom sloju kože i vlasišta. Pored ovih regija, pripadnici roda Malassezia se mogu naći i u sluznicama: oralnoj, vaginalnoj i analnoj kod zdravih životinja i čoveka.

Malasezia Panvet izgled pod mikroskopom
Mikroskopski prikaz Malassezie. Foto: Wikipedia
  Kada se iz nekog razloga ova gljivica prenamnoži, nastaje oboljenje koje uzrokuje površinsku upalu, koju je kod ljudi prvi opisao francuski naučnik Luj Šarl Malasez, po kome su 1847. godine bolest i uzročnik dobili ime.

Španijeli su rasa koja je veoma sklona pojavi malasezije
Sve rase koje imaju duge viseće uši imaju veću šansu da obole od Malassezie
  Mačke nešto ređe obolevaju od ove bolesti od pasa.
  Neke rase pasa su posebno sklone razvoju hronične, površinske, blaže forme dermatitisa uzrokovanog Malasseziom, a to su: koker španijeli, pudle, baseti, džek rasel terijer, šetlandski ovčar, labrador-retriver, zlatni retriver, čivava, nemački ovčar, bokseri, zapadno-škotski terijeri i jazavičari - ipak, nije redak slučaj da bolest možemo naći i kod drugih rasa. Kod mačaka najčešće ovaj problem možemo videti kod rase Devon reks.

Mačka devon rex
Mačka rase Devon rex


Simptomi

     •  svrab i iritacija kože
     •  gubljenje dlake (alopecija)
     •  crvenilo
     •  zatamnjenje kože u zahvaćenoj regiji (hiperpigmentacija)
     •  neprijatan miris kožne promene
     •  zadebljanje kože i ljuspanje (perutanje kože)
     •  preterana masnoća kože i krzna
     •  sekundarne bakterijske infekcije kože

  Malassezia se obično manifestuje na koži u regiji usana, donjeg dela vrata, ušnog kanla, pregibu kože između prednjih nogu i torza, između prstiju na šapama, kao i crveno-braonkastom bojom kandži ukoliko je zahvaćena regija oko noktiju.

Uzroci


  Tačan razlog zbog čega se javlja ovo stanje može biti povezan sa više faktora poput javljanja alergijske reakcije, autoimunih stanja, atopičnih promena, stresa, hormonskog disbalansa, klimatskih uslova (gde visoka temperatura i vlažnost vazduha često pogoršavaju stanje), sklonosti ka ljuspanju kože, preteranom lučenju sebuma iz lojnih žlezda (seboreja), kao i neke urođene predispozicije, ili usled dejstva antibiotika i glukokortikoidnih lekova poput prednizolona.

  Kod mačaka postoji juvenilna i adultna forma malasezije uglavnom povezana sa alergijama na hranu i buve. Starije mačke sa ovom bolešću često imaju probleme u radu stomačnih organa, kao i onkološke promene na pankreasu, ili jetri, što može pomoći u otkrivanju ovih ozbiljnih bolesti.

Dijagnoza


  Bolest zahteva temeljan veterinarski pregled i ozbiljan tretman sa ciljem smanjenja broja gljivica na normalan nivo i povlačenje upale često praćene i sekundarnom bakterijskom upalom kože, ili uha. Veterinar će uraditi kompletan pregled, vizuelni pregled promene na koži, uzimanje uzorka krvi sa biohemijskom analizom, analizu urina, kao i skarifikat - uzimanje površinskog sloja promenom zahvaćene kože za mikroskopsku i citološku dijagnostiku. Primena otoskopa - kojim se pregleda i utvrđuje stanje kože i sluzokože ušne školjke neophodan je ukoliko postoji sumnja da se tu nalazi problem.

Izgled kože, uha i šapa pasa obolelih od malasezije
Izgled kože, uha, šapa i kandži inficiranih Malasseziom kod pasa. Hiperpigmentacija (zatamnjenje) kože često prati dugotrajna, hronična stanja.
  Moguće da će biti potrebne i hormonske analize štitne i nadbubrežne žlezde kod starijih jedinki, kao i pregled stanja pankreasa i jetre ultrazvukom kod mačaka.

Lečenje


  Postoji nekoliko antigljivičnih lekova koji se koriste za tretman ove bolesti, uglavnom se lokalno, više puta na dan, aplikuju na mesto promene u vidu kremova, rastvora i spot-on preparata, uz mogućnost uključivanja sistemske terapije, kao i primena pojačanih higijenskih mera u vidu različitih terapeutskih šampona koje će Vam preporučiti veterinar, a koji deluju antibakterijski, otklanjaju višak sebuma i regulišu pH kože. Ukoliko je u pitanju upala ušnog kanala neophodna je upotreba magistralno spravljenih kapi za uši.

Higijena ušiju, pas. Panvet Subotica
Primena higijenskih mera je izuzetno važna u tretmanu ove bolesti
  Prvenstveno se insistira na lokalnoj terapiji koja daje zadovoljavajuće rezultate, međutim, ukoliko ona nije dovoljna - prelazi se na sistemsku (oralnu) terapiju u vidu tableta. Ovakva terapija ima i nuspojave i neželjene efekte u vidu uticaja na rad nadbubrežnih i polnih žlezda, na šta je potrebno obratiti posebnu pažnju.

  Veoma je bitna korekcija ishrane u vidu hipoalergene dijete, i tretman hormonalnog disbalansa ukoliko on postoji na duži vremenski period kako se bolest ne bi vratila. Postoje i prirodni preparati koji sa određenom efikasnošću mogu suzbiti preteran broj ovih gljivica na koži u akutnom stadijumu bolesti i redukovati proizvodnju loja/masti kojima se one hrane, kao što su: kokosovo ulje, etarsko ulje čajevca, kapi crnog luka, jabukovo sirće i sl.

Lečenje malasezije može potrajati dugo i biti zahtevno , Panvet Subotica

  Obično se u roku od nedelju dana vide znaci povlačenja bolesti - nestaje loš miris promene i iritacija kože. Ukoliko se to ne desi, potrebno je ponovo potražiti uzrok, ili dublji zdravstveni problem koji uslovljava takvo stanje. U nekim slučajevima potrebna je duga i sveobuhvatna terapija bolesti, posebno kod hroničnih stanja, kada je potrebno produžiti trajanje terapije i posle izlečenja kako se bolest ne bi vratila.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

01. 07. 2018.

Kašalj kod pasa

Kašalj kod pasa - Panvet Subotica

   Kašalj kod pasa može izazvati više uzročnika, kao što su alergije, mikrobiološki agensi i strana tela u disajnim kanalima. Posebno su mu skloni mali psi, kao i brahiocefalične rase - koje imaju kratku njušku, zbog svojih anatomskih specifičnosti. Veoma je važno posmatrati frekvenciju kašlja i vreme kada se pojavljuje (tokom fizičke aktivnosti, noću itd.) što može pomoći prilikom uspostavljanja pravilne dijagnoze.

Građa disajnih puteva psa - Panvet Subotica
Građa disajnih puteva psa
   Sam kašalj uglavnom nije opasan po život ljubimca, više ga možemo smatrati odbrambenim mehanizmom tela i pokušajem da se disajni kanali oslobode nakupljenog sadržaja, sluzi, ili stranog tela. Stoga nije dobro odmah davati psu lekove koji suzbijaju kašalj pre nego što se ispita uzrok. Smatra se da kašalj koji traje kraće od 3 dana nije poseban razlog za odlazak veterinaru ukoliko nema drugih simptoma. Ipak, postoje stanja kada su frekvencija i jačina kašlja toliko jaki da remete normalno disanje, snabdevanje krvi kiseonikom i značajno umanjuju kvalitet života psa - za takva stanja neophodna je brza i stručna veterinarska pomoć.

Uzrok kašlja kod psa


  Primarni uzroci kašlja kod pasa, kao i kod ljudi, mogu biti veoma raznovrsni. Pomenućemo najznačajnije, kao i neke osobenosti koje nedvosmisleno upućuju na određeni uzrok.

Infekcije


  Jedan od najčešćih uzročnika kašlja kod pasa je bakterijska, virusna, ili gljivična infekcija, kao i infestacija crevnim parazitima u gornjim disajnim partijama, bronhijama, srcu i plućima. Posebno ugroženi su štenci, starije jedinke, kao i oni psi koji imaju neku od predispozicija poput alergija i srčanih slabosti.

Kašalj kod pasa, Panvet veterinarska ambulanta

  Bolesti poput zaraznog traheobronhitisa pasa (Kennel cough), psećeg gripa, štenećaka, infekcija bakterijama: Streptococcus, Straphylococcus aureus, Haemophylus influenzae, Klebsiella pneumonia, Mycoplasma pneumoniae i Chlamydia najčešće su kod pasa.

  Kašalj je čest, disanje čujno, a veoma često postoji i ispljuvak sadržaja nakupljenog u gornjim disajnim putevima u ovakvim situacijama. Pored produktivnog kašlja javljaju se i simptomi poput curenja iz nosa, visoke temperature, drhtavice, letargije, nedostatka apetita i povišenog broja belih krvnih zrnaca u nalazu krvi.
Bakterijske infekcije se leče antibioticima kao što su penicilini, makrolidi i cefalosporini.

Kašalj izazvan srčanim crvom i srčanom slabosti


  Srčani crv (Dirofilaria immitis) je parazit koji se na zdravog psa prenosi ujedom zaraženog komarca. Više od ovoj bolesti možete pročitati u našem tekstu OVDE.
Tokom svog razvoja, larva u jednom trenutku izlazi iz kože, putuje krvotokom i nastanjuje se unutar srčanog mišića i pluća - što dovodi do upalnog procesa u plućnom tkivu i pojave suvog kašlja u naletima - posebno tokom fizičkih aktivnosti i jela.

  Kod ove bolesti najbitnija je prevencija - danas postoje izuzetno efikasna sredstva koja mogu sprečiti infestaciju ovim parazitom. Samo lečenje, ukoliko bolest već postoji, je dugotrajno i neizvesno, i može dovesti vremenom do fatalnih oštećenja srca i pluća.

Srčani crv kod psa Panvet
Srčani crv - Dirofilaria immitis kod psa
  Srčana slabost sama po sebi je teško stanje, jer srčani mišić nedovoljno pumpa krv bogatu kiseonikom u tkiva kojima je potreban usled neke urođene srčane mane, bolesti srčanih zalistaka, ili posledice bakterijske upale srčanog mišića - endokarditis.
Pored čestog nakupljanja vode (otoka - edema) ekstremiteta i stomaka - lat. ascites, česta pojava su i pad krvnog pritiska, lako zamaranje, plitko i brzo disanje i naravno, suv kašalj.
  Lekovi neophodni u kontroli ovakvog tipa bolesti su diuretici (furosemid), kao i lekovi za jačanje srčanog mišića (digoksin) i regulaciju krvnog pritiska (npr. enalapril).

Kašalj izazvan alergijom


  Alergijska stanja su čest uzrok kašljanja i kijanja ljubimaca. Uglavnom se javljaju u određenom periodu godine, praćene su suvim intenzivnim kašljem bez sekreta i temperature. Veoma često se javljaju posle boravka na otvorenom. Najpre je potrebno utvrditi alergen - supstancu koja uzrokuje alergiju, kako bi se njegovom eliminacijom poboljšalo stanje. Takođe neophodna je i terapija antihistaminicima H1. Više o alergijama kućnih ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Kašalj izazvan stranim telom


  Naši mali istraživači nekad u igri i njuškanju terena udahnu, ili pojedu strana tela koja veoma brzo dovode do snažnog i iznenadnog napada kašlja, kijanja, produkcije pljuvačke, pa i gušenja u zavisnosti od veličine inhaliranog objekta. Ovakva stanja ponekad zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć i vađenje objekta pomoću endoskopa, ili hirurškim putem.

Povrede i strano telo u disajnim organima pasa
Povrede disajnih organa pasa nastale ujedom i prisustvom stranog tela. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)
  Posebno su opasna stanja kada pas inhalira povraćeni sadržaj, što može dovesti do jake iritacije sluzokože disajnih organa i tzv. aspiracione pneumonije koja se leči antibioticima i simptomatskom terapijom duži vremenski period. Aspiraciona pneumonija - upala pluća uzrokovana udahnućem hrane, ili povraćenog sadržaja - može nastati i ukoliko je došlo do paralize ždrela (lat. larynx) iz bilo kog razloga.

Povrede 


  Povrede različite etiologije mogu izazvati kolaps pluća, otok i krvarenje gornjih disajnih partija i usne duplje, koje za posledicu imaju gušenje i kašalj. Medju uzročnicima dominiraju ujedi drugih pasa u predelu vrata, pad sa visine i stanja kada psa udari vozilo usled dejstva velike sile na koštane i meke strukture disajnih puteva. Ovakva stanja se smatraju hitnim i iziskuju urgentnu hiruršku pomoć.

Kašalj uzrokovan kancerom


  Čest suv kašalj ponekad može biti jedan od prvih znakova kancera kod pasa, posebno u respiratornom traktu. Javlja se većinom kod starijih životinja. Bujanje tumornog, ili kanceroznog tkiva u plućima, bronhu, oralnoj, ili nosnoj duplji dovodi do iritacije i delimične blokade disajnog puta koja rezultuje kašljem, čujnim disanjem, letargijom i gubljenjem težine.

Rendgenski i endoskopski prikaz mase koja sužava disajne puteve i dovodi do pojave otežanog disanja i kašlja psa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)
  Lečenje može uključivati hirurško uklanjanje, hemoterapiju i simptomatsku terapiju kojom se omogućava kakvo-takvo olakšavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života ljubimca. Više o kanceru kod pasa i mačaka možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Kašalj uzrokovan kolapsom bronha


  Mali psi su posebno skloni ovom tipu bolesti, gde dolazi do propadanja hrskavičavih prstenova koji štite donje disajne puteve i drže ih otvorenim tokom udaha. Kašalj kod ovakvog stanja je suv, konstantan, dubok, čujan i podseća na takozvani "magareći kašalj".

  Lečenje ovih pasa prvenstveno je usmereno na olakšavanje simptoma upotrebom lekova koji šire disajne puteve, zatim upotrebom lekova koji sprečavaju hroničan kašalj, kortiko-steroidnim lekovima i antibioticima da bi se sprečilo stvaranje hronične sekundarne infekcije.

Obrnuto kijanje (reverse sneezing)


  Iako ovaj fenomen karakterističan za pse, posebno one brahiocefalične (sa kratkom njuškom), nije kašalj - velikom broju vlasnika zvuči tako, ili kao hrkanje, šmrcanje i grgljanje. Stvar je u tome da pas obrnutim kijanjem čisti zadnji deo nosne šupljine od alergena, stranih tela, parazita i sl.

Obrnuto kijanje kod psa. Kliknite dva puta za puštanje videa.

  Najčešće se pojavljuje spontano, u naletima, ali brzo i prestaje, te uglavnom nije nikakav povod za brigu. Ukoliko postane učestao i jak, svakako je povod da se pas odvede veterinaru i ispita uzrok.

Dijagnostika


  Po prijemu pacijenta, veterinar će obaviti informativni razgovor sa vlasnikom o njegovim zapažanjima što se tiče frekvencije, jačine i vrste kašlja, koji unogome mogu pomoći i odrediti tok same dijagnostike.

Ultrazvučni pregled psa Panvet
Ultrazvučni pregled srca psa u Panvet veterinarskoj stanici. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
  Obično se pas inicijalno pregleda stetoskopom da bi se čuo srčani rad i u kakvom su stanju disajni putevi - ima li blokade, ili sadržaja u njima. Takođe moguće je uzeti krv na analizu i uraditi rendgenski snimak pluća ukoliko se sumnja na infekciju, ili prisustvo stranog tela. Ultrazvukom je potrebno da se proveri veličina štitne žlezde, ćije uvećanje takođe može dovesti do pojave suvog nekomplikovanog kašlja, posebno kod starijih pasa. Za srčane bolesti neophodno je uraditi EKG, merenje krvnog pritiska i ultrazvučno snimanje/kolor dopler. Brzi testovi na parazite su takođe od pomoći pri dijagnostici. Sve ove metode se rade u Panvet veterinarskoj ambulanti u kombinaciji sa ostalim dijagnostičkim metodama u zavisnosti od slučaja.

Lečenje


  Pravac u lečenju kašlja zavisiće od izolovanog uzročnika. Neophodno je pridržavati se uputstava veterinara i dinamike uzimanja terapije, jer u suprotnom može doći do neizlečenja i ponovnog povratka bolesti. Zato je neophodno da se posebno ugrožene jedinke balansirano hrane, odmaraju i vode računa o opštem zdravlju tokom perioda oporavka. Važan faktor u prevenciji je i pravovremena vakcinacija psa. U sklopu lečenja potrebno je obratiti pažnju na davanje i kombinacije određenih lekova, jer neki od njih kao propratnu pojavu imaju suv kašalj, kao što su neki antihipertenzivi - lekovi za snižavanje krvnog pritiska.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

02. 06. 2018.

Zašto pas gubi dlaku - alopecija kod ljubimaca

Zašto pas gubi dlaku , alopecija Panvet

  Psi, mačke i ostali sisari svakodnevno gube dlaku, na mesto otpale dlake dolazi nova i to je normalan proces obnavljanja krzna. Gubljenje dlake uzrokovano promenom godišnjih doba kod nekih rasa može biti posebno izraženo, kao na primer kod dugodlakih rasa sa gustim krznom koje odbacuju dlaku u toplijem periodu godine i to se smatra prirodnim procesom.
  Ipak, ukoliko je broj ispalih dlaka duži vremenski period veći nego broj novih, ili se dešava opadanje dlake posebno u nekom regionu kože, ili pod dejstvom specifičnog uzročnika/bolesti - možemo govoriti o alopeciji.

Sezonske promene i starost uzrokuju promene u kvalitetu i gustini krzna
Sezonske klimatske promene i starost uzrokuju promene u kvalitetu i gustini krzna i smatraju se prirodnim procesom
   Gubitak dlake (alopecija) je vrlo vidljivo stanje kada postoji nedostatak veće, ili manje količine dlake na nekom delu kože psa. Ona može zahvatiti simetrične regione, biti u obliku krugova (pečata), raspoređena po celoj koži, ili samo na nekim njenim delovima. U nekim slučajevima može biti lokalno praćena crvenilom, perutanjem, krastama, ili otokom. Može se pojaviti kod svih pasa, kao i drugih sisara, nevezano za rasu, pol i starost. Neki od uzročnika izazivaju izgledom i oblikom specifično opadanje dlake, što može biti od pomoći veterinaru u utvrđivanju i lečenju određene bolesti.

Uzroci


   Uzroci ispadanja dlake iz dlačnih folikula mogu biti razni. Istraživanja pokazuju da svaki deseti pas ima neki od zdravstvenih problema koji uzrokuje izraženu alopeciju.
Uglavnom je opadanje dlake praćeno i drugim karakterističnim simptomima određene bolesti, ili stanja. Više o svakom od njih možete pročitati klikom na link.

Među njima su najčešći:
   • starost
   • bakterijske infekcije kože praćene češanjem i formiranjem krasti
   • poremećaji cirkulacije
   • prisustvo kožnih parazita
   • posledica povrede, ili opekotine
   • demodeks
   • stres
   • bolesti štitne žlezde
   • disbalans polnih hormona
   • alergijske reakcije
   • auto-imuna stanja i poremećaji imuniteta uopšte
   • Kušingova bolest - bolest nadbubrežne žlezde
   • kancer
   • uzimanje lekova, ili trovanje (citostatici, hormoni...)
   • gljivične infekcije i lišaj (Microsporum canis, Microsporum gypseum, Trichophyton mentagrophytes)
   • problemi u ponašanju (kompulzivno češanje i samoujedanje)
   • nedostatak određenog vitamina, ili nutrijenta
   • loša ishrana

   Alopecije uzrokovane parazitskim bolestima, hormonskim disbalansom, lošom ishranom i imunološkim stanjima su najčešće. Većina alopecija je reverzibilna - na mestima nestanka dlake ona može ponovo da naraste ukoliko se eliminiše dejstvo uzročnika u kraćem vremenskom roku, ipak ukoliko zdravstveni problem potraje, kao i kod starosti i formiranja ožiljnog tkiva na koži, mesto na kom nema dlake ostaće takvo.

Najčešći pseći paraziti

Dijagnoza


   Dijagnostika se prvenstveno vrši vizuelnim pregledom ljubimca - utvrđivanjem gde postoje problemi sa alopecijom, uvidom u stanje celokupnog krzna i kvaliteta dlake (da li je krzno masno i neuredno, ili pak suvo i bez sjaja). Razgovorom sa vlasnikom utvrđuju se navike u ishrani i ponašanju ljubimca, zatim se pristupa pregledu kože, uzimanju skarifikata (grebanje kože i uzimanje uzorka za mikroskopsko posmatranje) da bi se ispitalo prisustvo kožnih parazita.
  Ukoliko veterinar posumnja na hormonalni, ili imunološki disbalans uzeće krv na analizu. Ukoliko je koža inficirana, potrebno je uzeti bris rane. Ultrazvuk i rendgensko snimanje poslužiće veterinaru da proveri veličinu i rad žlezda sa unutrašnjim ljučenjem, otoka limfnih žlezda, stanja jetre i bubrega i sl.

Demodikoza kod psa Panvet
Ekstreman slučaj demodikoze kod psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)
   Po samom obliku i rasporedu alopecijskih promena možemo nekad zaključiti koji je primarni uzročnik u pitanju:

  Višestruke male suve regije, bez dlake - raspoređene su obično na većoj površini kože. Najčešće se javljaju na strani trupa, ekstremitetima, glavi, ili na vratu. Ovakav raspored uglavnom upućuje na prisustvo kožnih parazita, lišaja, alergija - posebno na hranu, ili ređe na bakterijsku infekciju kože. Mogu upućivati i na sklerodermu - stanje kada na koži postoji ožiljak (tvrda koža) posle davanja vakcine, ili kao posledica auto-imune reakcije.

   Simetrično gubljenje dlake na nekim delovima kože - obično je povezano sa sistemskim, ili hormonskim poremećajima i variranjem hormona štitne, nadbubrežne i polnih žlezda. Češće se pojavljuje kod rasa: bokser, šetlandski ovčar, nemački ovčar, terijera, pekinezera, samojeda, pomeranaca i haskija.

   Alopecija u obliku većih pečata - obično je praćena infekcijom kože, crvenilom, perutanjem, svrabom i formiranjem krasti. Prvenstveno se veže za pojavu gljivičnih, bakterijskih i kožnih alergijskih reakcija.

Alopecija u obliku većih pečata
   Ponašanja psa koja uključuju kompulzivno češanje, ili samoujedanje potrebno je lečiti korekcijom ponašanja, dresurom i primenom antidepresiva.

Terapija


   Terapija može biti lokalna i sistemska. Takože može uključiti jednu, ili kombinaciju više terapijskih opcija: aplikacija leka (najčešće antibiotik, ili antimikotik), hirurška intervencija, korekciju ponašanja, hipoalergenu i bogatiju ishranu - sve u zavisnosti šta je uzročnik i koji je cilj terapije. Praćenje stanja je jako bitno da bi se utvrdilo da li terapija daje rezultate.

Učinak terapije na sjaj i kvalitet krzna mačke sa oboljenjem štitne žlezde
   Ukoliko je uzročnik patogen, potrebno je dezinfikovati površine u boravištu ljubimca i pojačati higijenske mere u vidu češćeg kupanja ljubimca blagim sredstvom, dezinfekcijom eventualnih rana i lokalnom i sistemkom aplikacijom određenih lekova koji će olakšati simptome i suzbiti dejstvo uzročnika (antibiotik, antihistaminik, antimikotik itd.)
   Vlasnici treba da povedu računa i o sopstvenoj higijeni, jer su neki od uzročnika alopecije kod ljubimaca vrlo lako prenosivi i na ljude, poput lišaja, bakterijskih i nekih parazitskih infekcija i infestacija.

   Kavlitetna, raznovrsna, bogata ishrana i suplementacija čini bitan segment strategije oporavka Vašeg ljubimca, te na njoj treba insistirati uz bilo koji drugi vid terapijske opcije u tretmanu alopecije.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

01. 05. 2018.

Toksoplazmoza - mačkitis kod pasa i mačaka

Toksoplazmoza kod ljubimaca, Panvet Subotica

  Toksoplazmoza (mačkitis) je infekcija uzrokovana mikroskopskim parazitom - protozoom Toxoplasma gondii i smatra se jednom od najčešćih i najraširenijih parazitskih bolesti kod svih toplokrvnih životinja, a zbog svog zoonotskog potencijala interesantna je i u humanoj medicini, jer i čovek može dobiti ovo oboljenje. Smatra se sa je više od 1/3 svetskog stanovništva, posebno u zemljama u razvoju, doživotni nosilac ovog parazita bez značajnijih simptoma bolesti.

Toxoplasma gondii pod mikroskopom Panvet
Izgled protozoe Toxoplasma gondii pod mikroskopom
  Za početak, treba napomenuti da toksoplazmoza u svom akutnom i najtežem obliku uglavnom pogađa: 
  - jedinke koje nemaju formiran imunitet (štenci, mačići, deca...),
  - one kojima je imunitet zančajno oslabljen zbog prisustva drugih bolesti (štenećak, FIV, AIDS...),
  - kod onih koji primaju određenu terapiju, poput terapije citostaticima i imuno-supresivima,
  - kao i kod trudnica gde prelazi sa majke na plod i uzrokuje teže simptome, deformitete ploda i pobačaj.

Ova bolest za neke ugrožene može biti i fatalna!

  Mačke, domaće i divlje, smatraju se primarnim domaćinima, jer parazit kompletira svoj životni ciklus, razvoj i razmnožavanje u njihovom digestivnom traktu kada pojedu zaražen plen, a u spoljnu sredinu (zemlju) dospeva fecesom.

Načini prenosa Toksoplazmoze, Panvet Subotica
Načini prenosa T. gondii 
  Psi se obično zaraze kopanjem po zemlji i kontaktom sa mačijim fecesom, dok se ljudi najčešće zaraze jedenjem nedovoljno termički obrađenog mesa, kao i neopranog voća i povrća, posebno onog koje raste na zemlji, ili ređe u kontaktu sa mačijim fecesom prilikom čišćenja za svojim ljubimcima. Čak i ako nemate kontakta sa mačkama i ljubimcima uopšte, moramo napomenuti da je ovo parazitsko oboljenje prvenstveno posledica loših higijenskih navika, a ne prisustva/odsustva samih ljubimaca, pogotovo mačaka!

Simptomi


  Postoji akutna i hronična forma mačkitisa, s tim što akutna forma ima izražene tipične simptome bolesti, dok je hronična forma, koja potom nastupa, uglavnom bez ikakvih posebnih obeležja - kod zdravih jedinki.

  Takođe, kod inficiranih mačaka su izraženiji simptomi u odnosu na pse i druge vrste životinja, kao i ljude - kod kojih se uglavnom javlja stanje slično gripu u trajanju od 10-15 dana, nakon toga, parazit retko uzrokuje simptome kod inače zdravih osoba - dok kod imunološki slabih može izazvati čitav niz daljih zdravstenih problema i poremećaja. Više od 80% zaraženih ljudi ima blage, ili skoro nikakve simptome bolesti.

  Bolest ostaje doživotno kada se jednom dobije, obzirom da je nemoguće eradikovati (izbaciti) sve larve iz međućelijskog prostora u tkivima domaćina, posebno moždanom i mišićnom tkivu.

Mačke su primarni domaćini toksoplazme

  Simptomi akutne toksoplazmoze mačaka, imunološki slabih drugih zivotinja i ljudi uključuju sledeće znake i poremećaje:

   •  letargija
   •  mišićna slabost
   •  promene i upalni procesi na očima
   •  drhtavica
   •  epileptični napadi
   •  delimična i potpuna paraliza
   •  visoka temperatura i gušobolja
   •  gubitak apetita i telesne težine
   •  neurološki ispadi
   •  povraćanje
   •  proliv
   •  depesija
   •  žutica i problemi sa jetrom i slezinom
   •  slaba koordinacija u hodu
   •  teškoće u disanju, upala pluća
   •  encefalitis (upala mozga)


Dijagnostika


  Ukoliko veterinar u toku rutinskog pregleda posumnja na toksoplazmozu, pitaće Vas da li ste Vi , ili Vaš pas u kontaktu sa mačkama. Rutinski laboratorijski nalazi poput nalaza krvi, biohemiske analize, analize fecesa (kod mačke) i analize urina biće urađeni. Krvne analize obično pokažu snižene vrednosti belih krvnih zrnaca zaduženih za imunitet - leukopenija. U toku oporavka, kako imunitet postaje aktivniji, može doći do pojave temperature, kao i pojave visokih vrednosti belih krvnih zrnaca u nekom momentu.
Biohemijska i enzimska ispitivanja uglavnom daju visoke vrednosti jetrenih enzima poput ALT i AST, kao i bilirubina koji može ukazivati na pojavu žutice i drugih oboljenja jetre - oko 1/4 mačaka razvije žuticu kao propratni simptom toksoplazmoze.

  Kod mačaka koje imaju disajnih problema uzrokovanih prisustvom parazita T. gondii, preporučljivo je uraditi rendgensko snimanje pluća. A kod pasa i mačaka sa neurološkim problemima može biti urađeno i uzorkovanje likvora - cerebrospinalne tečnosti iz kičmene moždine.


  Takođe, rade se i posebni testovi krvi koji dokazuju kontakt sa T. gondii poput merenja nivoa antitela IgM (znak da bolest još traje i javlja se između 5. i 7. dana infekcije, povišene vrednosti ostaju mesecima do oko godinu dana, potom opadaju) i IgG (znak da je životinja, ili čovek nekada dolazio u kontakt i ima formiran imunitet, pojavljuje se u 2. nedelji infekcije i ostaje doživotno u određenoj koncentraciji) na toksoplazmu.

  Iz ovog proizilazi da zdravi ljubimci i ljudi koji imaju dobar imunitet (a došli su u kontakt sa uzročnikom), imaju i IgG antitela na toksoplazmu, što znači da se njihov imuni sistem uspešno bori protiv razvoja parazita i ne smatraju se ugroženima, ili prenosnicima zaraze sve dokle imaju dobar imunitet.



  Realna opasnost postoji kod onih koji nemaju izgrađen imunitet tj. antitela protiv ovog parazita, ili je njihovo prisustvo u krvi značajno sniženo. Kućne mačke i mačići koji nemaju antitela na toksoplazmu su u najvećem riziku da obole i razviju sve teške simptome akutne bolesti kroz kontakt sa drugim mačkama.

  Mačka koja je "preležala" akutnu toksoplazmozu smatra se imunom u periodu od narednih 6 godina, bez većih zdravstvenih problema.

Lečenje


  Lečenje se uglavnom sprovodi nadoknadom tečnosti, dobrom suplementacijom i kvalitetnijom ishranom kojom se postiže podizanje imuniteta, uz davanje simptomatske terapije kod proliva, povraćanja, žutice i neuroloških ispada, kao i uključivanje antibiotika kako bi se sprečila pojava sekundarnih infekcija i olakšala borba sa infekcijom. Lekovi koji se obično koriste u tretmanu toksoplazmoze su pirimetamin, sulfadiazin, spiramicin i klindamicin od antibiotika, kao i folna kiselina i kortikosteroidni lekovi.
  Neki od lekova koji se koriste u tretmanu toksoplazmoze mogu ispoljiti neželjene reakcije poput pojave proliva i povraćanja kod već slabe životinje, što dodatno može otežati tretman i ishod lečenja učiniti neizvesnijim.

Trudnoća i toksoplazmoza


  Savet veterinara trudnicama je da uvek napomenu svom ginekologu na početku trudnoće da imaju mačku za kućnog ljubimca, ili da imaju kućnog ljubimca koji je skoro imao akutnu toksoplazmozu. Tada se rade neophodni laboratorijski testovi u referentnim laboratorijama i prati stanje razvoja ploda.
  Toksoplazmoza je posebno opasna kod žena koje su se prvi put zarazile tokom trudnoće (visok nivo IgM antitela), jer bolest ima tendenciju da ošteti mozak fetusa, indukuje deformitete, ili dovede do pobačaja.

  Kod žena koje su razvile imunitet na T. gondii (prisustvo IgG antitela u krvi, a negativna, ili granična vrednost IgM) rizik od bolesti i deformiteta ploda je daleko manji. U svim ovakvim slučajevima eventualno se daje adekvatna terapija lekovima koje trudnica mora redovno uzimati tokom trudnoće. Najčešće je u pitanju lek spiramicin.

Vrednosti laboratorijskih nalaza antitela IgM i IgG kod trudnica i njihovo značenje. Ponavljanje analize ukoliko je potrebno radi se posle 10-14 dana. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
  Ipak, u većini slučajeva za vreme trudnoće i posle porođaja nije neophodno da se mačka, posebno ona koja je testirana udalji iz doma kao što se to ranije savetovalo. Tek rođeni mačići nose veću opasnost od toksoplazmoze za nezaštićenu trudnicu od same mačke.
  Prvenstveno je potrebno poštovati preventivne higijenske procedure. Istraživanja su pokazala da se toksoplazmoza u nekim slučajevima može preneti i transfuzijom krvi, transplantacijom organa kao i konzumiranjem nepasterizovanog kozijeg mleka. Uloga T. gondii u drugim medicinskim stanjima, kao što su razvoj moždanih tumora, šizofrenija i druge moždane bolesti nije još uvek dovoljno istražena.

Preventiva


  Najbolja zaštita protiv parazita su preventivne higijenske mere prilikom pripreme hrane, kao i ograničavanje kontakta, posebno imunološki kompromitovanih pasa i ljudi (kao i trudnica) sa mačkama, mačićima i njihovim fecesom. 
  To uključuje dobro pranje namirnica i njihovu pravilnu termičku obradu (na preko 70*C) za Vas i Vašeg ljubimca, detaljno pranje ruku posle radova i boravka u bašti - ili bilo kojoj zelenoj površini gde je bilo kontakta sa zemljom, ili peskom. Preporučljivo je nošenje zaštitnih rukavica, pa i nošenje zaštitne maske prilikom čišćenja mesta gde mačke vrše nuždu. Treba napomenuti da mačiji feces treba čistiti redovno i često - najmanje jednom u 48h, jer što duže stoje na otvorenom jajašca parazita T. gondii postaju zaraznija, sposobna su za preživljavanje u zemlji više meseci, čak i u vrlo hladnim i suvim vremenskim uslovima.

Potrebno je redovno čistiti mačiji feces uz nošenje zaštitnih rukavica i maske
  Nema potrebe da ljubite svoju voljenu macu, jer se pri akutnoj infekciji mačke toksoplazma nalazi i u njenoj pljuvački i sekretu iz nosa. Kod kućnih mačaka sprečiti pojavu lova na glodare i hraniti je isključivo hranom koja je posebno spravljena, ili komercijalnom - ispitanom na parazite.

  Za sve vlasnike mačaka preporučijemo i tekst o bolesti mačijeg ogreba koji možete pročitati OVDE.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

Zatvor kod pasa i mačaka - konstipacija i opstipacija

Zatvor kod pasa i mačaka, konstipacija i opstipacija, opstrukcija creva

   Zatvor je jedan od čestih problema digestivnog trakta naših ljubimaca, koji, ukoliko je hroničan i ne leči se pravilno može dovesti do čitavog niza poremećaja, nekad i vrlo ozbiljnih.

   Svaki ljubimac ima svoj ritam pražnjenja creva, koji može u normalnim uslovima biti od 1-2 stolice dnevno, sve do jedne stolice u 2 dana. Stolica treba da bude polu-čvrste konzistencije, oker-braon boje bez primesa krvi, žučnih sokova, ili parazita - poput glista.

Panvet infografika - izgled stolice kod pasa
Izgled stolice ljubimca može nam dosta reći o njegovom trenutnom zdravstvenom stanju. Panvet infografika, kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
   Na redovno pražnjenje tokom vremena može uticati vrsta i količina pojedene hrane, promena režima ishrane, starost i hormonalni status, stres, dehidracija u letnjem periodu godine, kao i preterana fizička aktivnost. Ukoliko ne postoje drugi simptomi koji mogu upućivati na zdravstveni problem - u velikoj većini slučajeva takve promene nisu opasne i smatraju se normalnom akutnom pojavom.

   Takođe, potrebno je odmah na početku razgraničiti i dva latinska termina koje često vlasnici mešaju, ili pogrešno tumače - konstipacija i opstipacija.

Konstipacija je relativno čest problem koji uglavnom lako prolazi uz male promene životnih navika.
Ispoljava se u dva oblika:
   1) Vaš ljubimac vrši nuždu ređe nego obično, duže od nekoliko dana, ili
   2) je njegova stolica izuzetno tvrda, a pražnjenje bolno.

Sa druge strane, opstipacija je potpun prestanak pražnjenja debelog creva, pa je samim tim je daleko ozbiljnije i opasnije stanje od konstipacije.

Pasaža creva dijagnostika u Panvet veterinarskoj stanici
Pasaža creva - efikasna dijagnostička metoda kojom se pomoću barijumske smeše može videti prolaz stomačnog sadržaja kroz digestivni trakt životinje. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)


Uzrok


   Uzroci zatvora kod pasa i mačaka mogu biti raznovrsni, ipak bitno su drugačiji od onih koji uzrokuju dijareju tj. proliv.

Prvenstveno su posledica:

    •  stresa i starosti
    •  neadekvatne i suve hrane siromašne vlaknima
    •  restriktivne dijete
    •  povrede kičme i diskushernije
    •  progutanog stranog tela koje blokira put hrani, ili ishrana kostima
    •  stenoze (suženja), i vezivanja creva- ileus
    •  posledica nedovoljne produkcije digestivnih sokova i enzima
    •  dejstva nekih lekova (diuretici, opoidni lekovi i antidepresivi)
    •  onkoloških oboljenja koja rastom remete pražnjenje
    •  dehidracije, nedovoljnog uzimanja tečnosti, otkaza bubrega
    •  hipotireoze - bolesti štitne žlezde
    •  trudnoće
    •  neuroloških problema
    •  upala i onkološki procesi na analnim žlezdama
    •  frakture karličnih kostiju
    •  gojaznosti
    •  "lenjih" creva, urođeni megakolon kod mačaka
    •  uvećanja prostate kod nekastriranih mužjaka
    •  niskog kalcijuma (Ca) i fosfora (P) u krvi
    •  hernije (kila, bruh)
    •  iritabilnog kolona itd.

Simptomi


  Simptomi zatvora (opstrukcije creva) najčešće su: nedostatak apetita, dehidracija, povraćanje svarenog sadržaja pomešanog sa želudačnim sokovima i žuči, gubljenje telesne težine, letargija, bolan i otečen abdomen, gasovi, nadutost, grčevi, nagon na pražnjenje bez uspeha, urinarna ostrukcija i infekcija, oticanje oko anusa. Stolica je izuzetno tvrda, često u obliku sitnih loptica, ili je izbačena mala količina sluzave stolice, pražnjenje creva traje duže nego obično i vrlo je bolno, često pomešano sa primesama sveže krvi.
Posledice mogu biti veoma ozbiljne, kao što su megakolon - posebno kod mačaka, pankreatitis (upala pankreasa), vezivanje creva (ileus), pritisak na ostale trbušne organe i velike krvne sudove, sepsa, kao i teška dehidracija.

Opstrukcija creva psa Panvet veterinarska stanica
Ukoliko primetite da se Vaš ljubimac muči prilikom izbacivanja stolice duže od nekoliko dana, odvedite ga veterinaru.
   Po prijemu životinje i saznavanju potrebnih informacija od vlasnika veterinar će uraditi opšti pregled, laboratorijske analize krvi, urina, stolice (feces), ultrazvuk abdomena, rendgenski snimak sa, ili bez oralnog datog kontrastnog sredstva radi utvrđivanja mogućeg stranog tela, prepreke, ili onkološke promene koja blokira prolaz stolice u crevima. Endoskopska dijagnostika poput kolonoskopije može utvrditi tačno stanje sluznice creva, vrstu, uzrok i mesto zatvora u crevima.

Terapija i ishrana


  Uz ostalu simptomatsku terapiju njegovih uzroka - terapija samog zatvora creva se prvenstveno zasniva na rehidrataciji ljubimca putem intravenske infuzije kako bi se sprečilo gubljenje tečnosti i minerala iz nje (elektrolita), kao i otklanjanju opstrukcije creva. Moguće je i intravensko davanje hranljivih materija poput glukoze i aminokiselina ukoliko životinja duži vremenski period nema apetit. Enzimi pankreasa takođe mogu biti prepisani od strane veterinara ukoliko je to potrebno.

Strano telo je vrlo čest uzrok zatvora kod ljubimca
Progutano strano telo je veoma čest uzrok opstrukcije creva i opstipacije kod pasa
  Kod blažih slučajeva, dodavanje male količine jestivog ulja u hranu psa može rešiti problem - uglavnom se dozira 1 kašičica ulja na 5-7kg telesne težine psa. Takođe moguće je dati prokinetik, lek metoklopramid koji stimuliše pokretljivost creva. U ponudi su i razni laksativi - lekovi koji omekšavaju stolicu. Laktuloza pored omekšavanja stolice utiče i na snižavanje koncentracije amonijaka u krvi, što je veoma bitno kod ljubimaca sa lošom funkcijom jetre.
  U većini slučajeva, uz adekvatnu ishranu ova terapija daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Kod nadutosti i prisustva gasova može se dati lek simetikon koji olakšava simptome. Nadutost je posebno izražena kod brahiocefaličnih rasa (psi sa vrlo kratkom njuškom) koji se, dok jedu, "nagutaju" veće količine vazduha.

  Kod težih stanja, u anesteziji, potrebno je manuelno, ili endoskopski, uz ispiranje debelog creva (enema) izvaditi komprimovani fekalni sadržaj koji ih je blokirao. Treba napomenuti da gotove tečnosti za ispiranje debelog creva (klistiranje) koje se mogu kupiti u apotekama i koje se koriste za ljude nisu nikako dobre i za mačke.

Hirurgija hernije - kile , Panvet veterinarska stanica Subotica
Hernija - bruh, kila, može biti često uzrok konstipacije, ovaj problem se rešava isključivo hirurškim putem. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)
  U teškim slučajevima, kada nijedna od gore spomenutih procedura nije dala rezultate, nekad je potrebna i hirurška intervencija, posebno kod zaglavljenog većeg stranog tela, ili pojedenih kostiju u lumenu creva, kod prisustva hernije (kila, bruh) i kod vezanih creva - ileus, gde lako može doći do propadanja dela crevnog tkiva koje mora biti hirurški uklonjeno, da ne bi došlo do pojave septičnih stanja.

Hirurgija, Panvet Subotica
Hirurško vađenje stranog tela iz abdomena psa. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
  Po rešavanju problema, vlasnik treba da radi na korekciji ishrane i životnih navika psa/mačke koja se sastoji od povećanja fizičke aktivnosti; češćeg nuđenja ljubimca svežom vodom i vlažnijom hranom sa više vlakana; suplementacijom neophodnih minerala - prvenstveno kalcijuma i fosfora; redovna vakcinacija i sl. Pse i mačke nikako ne treba hraniti kostima koje su jedan od najčešćih uzroka opstrukcije creva i zatvora, više o tome u našem tekstu OVDE.

Panvet veterinarska stanica Subotica

Panvet tim

01. 04. 2018.

Proliv kod pasa i mačaka

Proliv dijareja kod pasa i mačaka Panvet Subotica

  Ovaj stomačni problem, pored povraćanja, najčešći je indikator i propratna pojava odvijanja nekog patološkog procesa u telu ljubimaca.
  Uzroci proliva, mogu biti razni, a za svakog vlasnika najbitnije je da prepozna uzroke, sagleda ostale simptome povezane sa pojavom mekše stolice, ili izostajanja stolice uopšte, kao i na vreme odvede svog ljubimca na pregled i pruži adekvatnu terapiju.

Normalna stolica i akutna stanja


  Svaki ljubimac ima svoj ritam pražnjenja creva, koji može u normalnim uslovima biti od 1-2 stolice dnevno, sve do jedne stolice u 2 dana. Stolica treba da bude polu-čvrste konzistencije, oker-braon boje bez primesa krvi, žučnih sokova, ili parazita - poput glista.

  Na redovno pražnjenje tokom vremena može uticati vrsta i količina pojedene hrane, promena režima ishrane, starost i hormonalni status, stres, dehidracija u letnjem periodu godine, kao i preterana fizička aktivnost. Ukoliko ne postoje drugi simptomi koji mogu upućivati na zdravstveni problem - u velikoj većini slučajeva takve promene nisu opasne i smatraju se normalnom akutnom pojavom.

Proliv kod psa
Na redovno pražnjenje creva ljubimaca mogu uticati brojni faktori
  Ipak, ukoliko Vaš ljubimac ima stolicu koja je iznenada promenila, a to možete pripisati nekom uzroku i povezati sa drugim simptomima koje ima, ponavlja se kontinuirano duži vremenski period od 24-48h kod dijareje, ili 3-4 dana kod zatvora, najverovatnije je reč o patološkom stanju koje zahteva pregled, konsultaciju i terapiju kod veterinara. Takođe, ukoliko primetite da Vaš pas, ili mačka ispoljavaju bizaran apetit kao što je jedenje trave, gline i sl. velika je verovatnoća da imaju problem u digestivnom traktu.

Proliv (dijareja)


  Prolivom (dijareja) se smatra svaka stolica vrlo meke do potpuno tečne konzistencije koja se ponavlja u kontinuitetu, vrlo često praćena promenom boje i neprijatnim mirisom. Defekacija (izbacivanje stolice) dešava se više od 4 puta na dan, nekada i nevoljno. Vrlo često kod infektivnih uzročnika dolazi i do pojave temperature i slabosti. Mačke su nešto ređe sklone pojavi dijareje od pasa.

Uzrok


  Spisak uzročnika dijareje može biti veoma dug i u zavisnosti od ostalih pratećih simptoma obavezan povod za pregled i utvrđivanje tačnog zdravstvenog stanja:

  • stres
  • promena hrane i vremena hranjenja, pokvarena hrana
  • alergija na određenu hranu, neki sastojak, ili začin
  • virusna oboljenja - posebno kod štenaca (parvoviroza, štenećak, korona-virus..)
  • kolitis (upala tankog i debelog creva)
  • prisustvo crevnih parazita (Giardia, kokcidioza, valjkasti i člankoviti crvi)
  • toplotni udar
  • trovanje
  • bakterijske infekcije (Salmonela, Klostridija, Ešerihija)
  • posledica dejstva nekih lekova (antibiotici, citostatici, NSAIL...)
  • hormonski disbalans nadbubrežne i štitne žlezde (hipertireoidizam)
  • dijabetes
  • velika koncentracija probiotskih bakterija u tankom crevu (bacterial overgrowth)
  • gastritis (upala želudca)
  • krvarenje u želudcu
  • bolesti i poremećaji jetre, pankreasa, ili bubrega
  • septična stanja

Simptomi i pregled


  Pored klasičnih simptoma koji idu uz pojavu proliva - grčeva, gasova, nadutosti, bola u trbuhu i napinjanja, propraćenih često i povišenom temperaturom, pa i povraćanjem - treba spomenuti i posledice hronične dijareje u vidu dehidracije koja može imati ozbiljne posledice po čitav organizam.  Tu su i loša apsorbcija hranljivih materija, letargija, izostajanje uriniranja, gubljenje na težini, pojava drugih infektivnih bolesti, vezivanja creva - ileus, problemi sa žuči i pankreasom, kao i usporeno pražnjenje analnih žlezda kod pasa, koje može dovesti do upale ovih žlezda i još težeg stanja ukoliko se terapija ne sprovede na vreme.

Izgled stolice ljubimca. Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+)
  Ukoliko u stolici postoje primese sveže krvi, sluzi i delova tkiva, ili ukoliko je stolica crna poput taloga kafe (melena), dijareja se smatra ozbiljnim stanjem i neophodna je poseta veterinaru što pre. Trovanje, septična stanja i toplotni udar smatraju se hitnim stanjima u veterini!

  Po samom izgledu stolice (feces) i frekventnosti pražnjenja možemo generalno zaključiti i da li je u pitanju problem u tankom, ili debelom crevu. Kod problema u debelom crevu Vaš ljubimac često izbacuje male količine tečne stolice, dok kod problema sa tankim crevom u pitanju su veće količine nešto gušće stolice, a pražnjenje se događa samo 3-5 puta dnevno. Ovo prepoznavanje je od posebnog značaja za dijetetski režim ishrane ljubimca.

  Na pregledu, veterinar uzima uzorak stolice na mikrobiološki i mikroskopski pregled, ispituje vlasnika o okolnostima koje su predhodile pojavi dijareje, vrši opšti pregled stanja, laboratorijske i biohemijske analize krvi i urina. Često su potrebni i pregledi abdominalnih organa ultrazvukom, dok se rendgensko snimanje (sa, ili bez oralnog davanja kontrastnog sredstva), kao i endoskopske metode - uvođenja cevi sa kamerom u digestivni trakt životinje kako bi se utvrdilo stanje sluznice creva (kolonoskopija), ili želudca (gastroskopija) rade ukoliko je to u objektivnim okolnostima potrebno i izvodljivo.

Gastroskopija mačke Panvet
Gastroskopija mačke. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)


Terapija


  Terapija dijareje podrazumeva obazbeđivanje dovoljno tečnosti dehidriranoj životinji putem intravenske infuzije i nadoknadu nutrijenata (glukoza, aminokiseline) putem infuzije kod dugotrajnog proliva. Ukidaju se lekovi poput prokinetika (metoklopramid), nekih antibiotika, citostatika itd. ukoliko oni uzrokuju proliv.

  Upotreba oralnih adsorbenasa poput aktivnog uglja, kaolina, ili diosmektita može doći u obzir ukoliko su u pitanju virusne infekcije i neka trovanja, ali moraju se upotrebljavati sa oprezom i u vremenskom razmaku od drugih lekova koji se vrlo često koriste za kombinovanu simptomatsku terapiju proliva čiji su uzrok drugi činioci i bolesti. Kod ovakvog tipa dijareja uspeh terapije zavisi prvenstveno od neutralisanja uzročnika, ili okolnosti koje su do nje dovele, na primer: uvođenje terapije alergije; tretman parazita; terapija kod trovanja o kojoj više možete pročitati OVDE; terapija upale želudca H2 blokatorima i inhibitorima protonske pumpe koji će smanjiti lučenje želudačne kiseline prvenstveno kod pasa, ili kolitisa (upale creva) o kojima se možete informisati OVDE.

  Ukoliko je pojava proliva izazvana nekim infektivnim agensom kreće sa sa upotrebom intestinalnih (onih koji deluju samo unutar creva) i sistemskih antibiotika, ili antimikotika (lekovi protiv gljivičnih infekcija). U terapiju mogu biti uključeni i kortikosteroidni lekovi posebno kod kolitisa nepoznatog uzroka, zatim lekovi za sprečavanje krvarenja ukoliko ono postoji i sl. Lek loperamid koristi se za usporavanje motiliteta creva i može biti koristan kod simptomatske terapije proliva, ali nikako ne sme da se upotrebljava kod štenaca, infektivnih uzročnika, ili trovanja, jer u tom slučaju svojim dejstvom sprečava izbacivanje toksina i patogena iz creva životinje. Kod rasa pasa poput border kolija, škotskog ovčara, šetlandskog ovčara i mačaka ovaj lek se uopšte ne preporučuje.

Terapija hronične dijareje zahteva ozbiljan multidisciplinaran pristup
  Terapija probioticima i prebioticima kod pasa i mačaka još uvek je tema debata u veterinarskim krugovima. Razna naučna istraživanja dala su različite rezultate u ovoj oblasti, te je njihov učinak i doprinos u samom procesu ozdravljenja i neutralizacije simptoma proliva još uvek nedovoljno razjašnjen. Ono što je ipak utvrđeno je da mačke nešto bolje od pasa reaguju na terapiju dijareje probioticima.

  Upotreba ovih preparata prvenstveno zavisi od saveta veterinara i može biti korisna kod dugotrajne upotrebe jakih antibiotika, isto tako upotreba probiotika može kod ljubimaca češće nego kod čoveka izazvati takozvani bacterial overgrowth sindrom - stanje kada se probiotske bakterije prenamnože u tankom crevu i postanu uzročnik, a ne rešenje proliva.

 Upotreba balansirane ishrane pasa i mačaka je esencijalna za tretman dijareje u danima oporavka koji slede.

Ishrana


  Ukoliko dijareja nije povezana sa povraćanjem - blaga, u manjim i češćim obrocima, vlažna, hipo-alergena, bogata pektinom i nezačinjena hrana je najbolji izbor za Vašeg psa, ili mačku. Ukoliko povraćanje postoji, potrebno je sačekati 24h od poslednjeg povraćanja da bi se započelo sa ishranom.

Proliv dijareja kod pasa Panvet
Korekcija ishrane pomaže Vašem ljubimcu da uspostavi redovno pražnjenje i izgled stolice
  Ako je u pitanju problem u tankom crevu, kuvana hrana u vidu čorbe, pileće supe, kuvanog krompira, ili riže sa posnim pilećim grudima je najbolje rešenje. Ponudite ljubimca svežom vodom u više navrata. Ne dozvolite ljubimcu da jede previše, ne dajte mu kosti i nekuvanu hranu, ostatke posle ljudskog obroka, masne namirnice i suvo meso. Mačke mogu jesti kuvanu rižu pomešanu sa konzerviranom hranom na koju su navikle.

 Ukoliko je problem dijagnostifikovan u debelom crevu, hrane i suplementi bogati vlaknima mogu biti uključeni u ishranu. Takođe, po preporuci veterinara, mogu biti uključene i nešto suvlje granule ukoliko ljubimac nema osetljiv želudac. Hrana treba da bude posna, sveža, podeljena u više manjih porcija. Što se tiče mačaka, one se ovde malo razlikuju od pasa, mačkama ne prija hrana preterano bogata vlaknima.

  Za vlasnike ljubimaca je jako bitno da poštuju higijenske mere, posebno ukoliko je dokazana patološka priroda uzroka dijareje - nosite gumene rukavice u dodiru sa fekalnom masom i prilikom pranja analne regije psa. Takođe je neophodno dobro oprati i dezinfikovati površine koje su uprljane fekalnim sadržajem bilo da je u pitanju pod, nameštaj, ili kavez.

Higijenske procedure kod ljubimaca sa dijarejom
Poštovanje higijenskih procedura je izuzetno važno posebno kod ljubimaca sa dijarejom
  Za alergijska stanja potrebna je posebna hipoalergena ishrana, o kojoj više možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Panvet veterinarska ambulanta Subotica