Trudnoća, beba i kućni ljubimci

  Mnoge žene i mladi parovi često se pitaju da li držanje ljubimca u domu za vreme trudnoće i u blizini tek rođene bebe može nositi određene rizike po zdravlje. Odgovor nije sasvim jednostavan, određeni rizici postoje, ali u velikom broju slučajeva, uz malu korekciju životnih navika i predostrožnost, ovi periodi izuzetno bitni u životu svake porodice, prolaze bez problema.

  Prvenstveno je bitno imati na umu da tradicionalni ljubimci, poput pasa i mačaka - kojima ćemo se i najviše baviti u ovom tekstu, prođu sve redovne preventivne metode zaštite zdravlja - redovnu vakcinaciju i čišćenje od parazita, kao preduslov da bi uopšte bili bezbedni za sebe, druge ukućane i ljubimce sa kojima dele životni prostor. 

Redovna vakcinacija i čišćenje od parazita je preduslov za zaštitu zdravlja ljubimca i trudnice

   Ljubimci poput kunića, hrčaka, kornjača, morskih prasića, ptica, drugih glodara i gmizavaca imaju svojih specifičnosti, ali su uglavnom izdvojeni u svom staništu, kavezu, ili terarijumu - oko čije brige buduća majka treba nekom drugom iz porodice da prepusti brigu o higijeni.

Pas i trudnoća 

  Što se tiče pasa i štenaca, ukoliko su redovno vakcinisani i čišćeni od crevnih parazita, oni ne predstavljaju posebnu opasnost za trudnice. Eventualno je potrebno preventivno čišćenje od parazita ukoliko vlasnici primete da pas ima simptome infestacije, kao i uzdržavanje trudnice od obavljanja čišćenja i kontakta sa stolicom ljubimca bez zaštitnih rukavica.

  Ono na šta vlasnici velikih rasa pasa moraju obratiti pažnju je ponašanje i dobro vaspitanje psa, kako ne bi skočio, ili na drugi način povredio trudnicu. Pse pre dolaska prinove treba naučiti da se ne približavaju kolevci, ili stočiću za presvlačenje bebe. Kod agilnijih i hiperaktivnih rasa potrudite se da im obezbedite više igračaka i više zanimacije, kako u trenucima dosade, ljubomore, ili straha zbog novonastalih okolnosti ne bi napravili štetu.

Pas i beba

  U periodu kada se rodi beba, može postojati rizik od alergije na dlaku, ili pljuvačku psa. Higijena u domu mora biti svakodnevna i pojačana, u smislu uklanjanja psećih dlaka po nameštaju i podu, posebno kada beba puzi. Međutim, akcenat u ovom razdoblju prvenstveno mora biti u korekciji ponašanja ljubimca i prevenciji stvaranja agresivne, netrpeljive i atmosfere ljubomore.

Nažalost, postaje sve češća pojava da su deca alergična na dlaku psa i mačke

  Nikada, ni pod kakvim okolnostima, ne ostavljajte bebu samu u istoj prostoriji sa psom bez nadzora, ma koliko bio miran, staložen i dugogodišnji ljubimac. Nikada se ne zna kako i kada bebin plač, udaranje i "gnjavaža" male dece može proizvesti nepoželjne reakcije kod ljubimca. Takođe, nikako nije poželjno deliti hranu koju jede beba sa ljubimcem.
  Deca pre 7-8 godine starosti ne treba da budu bez nadzora u igri sa psom bilo koje veličine, iz razloga što nenadano, ili nehotično ljubimac može ogrebati, ujesti, ili na drugi način povrediti malo dete.

Decu treba vaspitati da se na pravi način ophode prema ljubimcu

  Deca takođe moraju biti vaspitana na pravi način da se ophode prema ljubimcu. Potrebno je naučiti malu decu da se ne približavaju ljubimcu dok spava, ili jede, kako ne bi došlo do nemilih scena. Obaveza je svakog roditelja da nauči dete da opere ruke posle kontakta sa ljubimcem. 

Na šta obratiti pažnju ako ste trudni a imate mačku?

  Ako imate mačku za kućnog ljubimca, osim pojačanih higijenskih mera, čišćenja parazita, vakcinacije na besnilo i mogućnosti alergije, za mačke i mačiće karakteristične su dve bolesti koje mogu napraviti velikih zdravstvenih problema budućoj majci, kao i bebi.

  Toksoplazmoza je zarazna bolest koja prolazi placentarnu barijeru i derektno utiče na plod, uzrokujući moguće deformitete, kao i spontani pobačaj. Toksoplazmoza (mačkitis) je infekcija uzrokovana mikroskopskim parazitom - protozoom Toxoplasma gondii i smatra se jednom od najčešćih i najraširenijih parazitskih bolesti kod svih toplokrvnih životinja. Mačke, domaće i divlje, smatraju se primarnim domaćinima, jer parazit kompletira svoj životni ciklus, razvoj i razmnožavanje u njihovom digestivnom traktu kada pojedu zaražen plen, a u spoljnu sredinu (zemlju) dospeva fecesom.

   Savet veterinara trudnicama je da uvek napomenu svom ginekologu na početku trudnoće da imaju mačku za kućnog ljubimca, ili da imaju kućnog ljubimca koji je skoro imao akutnu toksoplazmozu. Tada se rade neophodni laboratorijski testovi u referentnim laboratorijama i prati stanje razvoja ploda.
  Toksoplazmoza je posebno opasna kod žena koje su se prvi put zarazile tokom trudnoće (visok nivo IgM antitela), jer bolest ima tendenciju da ošteti mozak fetusa, indukuje deformitete, ili dovede do pobačaja. Detaljno o toksoplazmozi pročitajte u našem tekstu OVDE.

  Druga zarazna bolest karakteristična za mačke, koja je interesantna sa aspekta humane medicine, je "Bolest mačjeg ogreba" - Bartoneloza, nekomplikovana zoonoza, lako izlečiva i uglavnom bezopasna infektivna bolest. Uzročnik infekcije je gram-negativna bakterija Bartonella henselae koja se u značajnom broju nalazi kod mačaka u pljuvački, fecesu, na kandžama i šapama. Bakterija se može preneti direktno, sa mačaka na druge jedinke - ogrebom, kao i putem drugih prenosilaca - najčešće preko buva i krpelja.
   Mačka/mače koja ima ovu bakteriju obično ne pokazuje nikakav simptom bolesti - naizgled je potpuno zdrava. Jedino imunološki kompromitovane mačke, kao i mačke zaražene FIV-om mogu razviti vidljive simptome, slične kao i kod ljudi.

Bartoneloza se prenosi mačijim ogrebom

  Kod ljudi, od ove bolesti oboljevaju uglavnom deca, koja često ne znaju da se čuvaju mačijih kandži u igri, a delimično i zbog toga što njihov imunitet nije u potpunosti formiran, potom osobe sa većim ranama od mačaka, kao i stare i imunološki slabe osobe.

   Ono što na prvi pogled deluje ozbiljno i dramatično kod ove bolesti je burna kožna reakcija na mestu povrede, kao i oteklina limfnih čvorova u okolini rane i simptomi groznice koji dugo traju. Bolest se leči makrolidnim antibioticima. Više o ovoj bolest možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Kako i gde čuvati glodare za vreme trudnoće

  Hrčak, morsko prase, ili miš kao ljubimac nisu tako česti kućni ljubimci, poput pasa i mačaka u domu, ali ono što svaka trudnica treba da zna je da mogu biti prenosioci virusne bolesti Limfocitni Horiomeningitis (LCMV), koji kod zdravih ljudi ne izaziva veće probleme, ali kod imunološki kompromitovanih ljudi, kao i kod trudnica, posebno u prvim mesecima trudnoće, može izazvati simptome slične jakom gripu, sa visokom temperaturom, u trajanju od 1-3 nedelje, kao i teške defekte ploda, ili spontani pobačaj.   

  Najteže posledice po odraslu osobu mogu biti komplikacije bolesti, pojava upale moždanih ovojnica i mozga (meningitis i encefalitis), neurološki problemi, koji ponekad ostave i trajne posledice. Zato je neophodno da trudnice i žene koje planiraju da zatrudne, iz predostrožnosti ne rade poslove vezane za čišćenje kaveza i mesta gde borave glodari, kako ne bi došle u kontakt sa pljuvačkom, urinom, ili fecesom glodara. Najbolje bi bilo da se preventivno, za vreme trudnoće i dojenja, kavez sa Vašim ljubimcem-glodarom odnese u gostinjsku sobu, ili prostoriju u kojoj trudnica najmanje boravi, a da su zadovoljeni kriterijumi držanja životinje (optimalna temperatura, svetlost, redovna ishrana...).

Higijena ruku posle kontakta sa ljubimcem i čišćenja je obavezna

  Druga bolest, premda prilično retka, dešava se uglavnom zimi kada sivi miševi i ostali spoljni glodari potraže pogodno mesto u domu i dođu u kontakt sa kućnim ljubimcima-glodarima. Reč je o hemoragičnoj groznici, koja se pored visoke temperature odlikuje difuznim opsežnim krvarenjem i otkazom mnogih organa. Ovo oboljenje, na žalost, može biti i smrtonosno.

Ptice, gmizavci i trudnice

  Što se tiče reptila (egzotične vrste, zmije, iguane, kornjače..) i ptica, najveća opsanost postoji od zaraze bakterijom koja se obično veže za pokvarena jaja u hrani - salmonelom. Salmonela se u velikom broju nalazi u njihovom fecesu, te bi trebalo da ste dosta obazrivi prilikom čišćenja kaveza, terarijuma, ili akvarijuma. U slučaju ptica, postoji i rastući trend pojave alergija.

  U slučaju kornjača, trudnica ne bi trebala da dolazi ni u kontakt sa vodom u kojoj kornjače plivaju, jer je velika šansa da u njoj ima ove bakterije u dovoljnom broju da izazove stomačne tegobe, teške i frekventne prolive, a u određenoj meri i spontani pobačaj. Ukoliko se kontakt sa životinjom, njenim izlučevinama, ili vodom u kojoj pliva desi, potrebno je sporo i temeljno oprati ruke, više puta.

Opširnije...

Karcinomi kod pasa i mačaka

   Kancer je jedan od vodećih uzroka smrti pasa i mačaka. Svaki drugi pas i svaka treća mačka, posebno u starijem dobu, su podložni razvoju onkoloških oboljenja - tumora i kancera.

   Tumorom se obično smatra onkološka promena benigne prirode, bez metastaza i tačno definisanih ivica u odnosu na zdravo tkivo. Kancerom se smatra svaka maligna (zloćudna) onkološka promena koja daje metastaze, može se proširiti u druge organe i tkiva i nema jasno definisane granice u odnosu na zdravo okružujuće tkivo, odnosno prožima ga - samim tim teže je za lečenje i prognoza ovog tipa bolesti je lošija i neizvesnija.

Hirurško otklanjanje benigne  - tumorske promene na nozi psa. Foto: Panvet Instgram (@pan_vet)

  Kancer je masa tkiva koja sadrži funkcijom i mikroskopskim izgledom izmenjene ćelije, koje se nekontrolisano dele i bujaju na račun zdravog tkiva, pritom trošeći hranu i resurse organizma, i dovode do niza zdravstvenih problema kao što su: pad imuniteta, krvarenje, opstrukcije velikih krvnih sudova, urinarnih, disajnih i digestivnih puteva, pritiskanje okolnog zdravog tkiva, gubljenje funkcije organa i organskih sistema. Kancerozne ćelije ignorišu prirodne ćelijske regulatore koji određuju rast, razvoj, deobu i smrt svake normalne ćelije u telu životinje.

   Pošto se onkološke promene mogu razviti u svakom tkivu, postoji mnogo tipova tumorskih promena, različitih po svojim osobinama, agresivnosti (benigni i maligni), kao i lokaciji u telu gde se nalaze. Posebnu zdravstvenu komplikaciju predstavlja i pojava metastaza kod agresivnijih oblika, gde se putem krvi i limfe delovi kancerozne mase raznose u druga tkiva i organe, gde nastavljaju rast i razvoj uzrokujući sve veće zdravstvene komplikacije.

   Veterinarska onkologija je jedna od grana veterine koja se najviše razvija u novije vreme. Napretkom veterinarske medicine, novim saznanjima, sve boljom dijagnostikom i poboljšanjem terapije, sve je više slučajeva koji se otkriju u ranijoj fazi - što značajno povećava šansu za izlečenje i pojeftinjuje terapiju. Prevencija je takođe bitan segment rešavanja ove problematike, uzimanjem u obzir poznatih faktora rizika i obavljanje redovnih sistematskih pregleda ljubimaca.

Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet fejsbuk (@panvetsubotica)

Uzrok kancera

   Vremenom, brojna istraživanja na ovu temu utvrdila su moguće uzročnike kancera. Naravno, svaka onkološka bolest je individualna, nastaje kombinacijom raznih faktora, a simptomi su često šarenoliki, a u početnoj fazi i prikriveni.

   Najčešći uzročnici kanceroznih i tumorskih promena kod ljubimaca su: genetska predispozicija, virusna oboljenja, neadekvatna ishrana sa nedovoljno nutrijenata, izloženost određenim hemikalijama, radioaktivnosti i UV zračenju, zatim loš imunitet, hormonski poremećaji, predhodne povrede i iritacije, gojaznost, starost i izloženost duvanskom dimu.

Uticaj duvanskog dima na zdravlje mačaka

   Genetska predispozicija se uglavnom odnosi na rasu i najbliže srodnike životinje. Selektivnim razmnožavanjem kod određenih rasa stvorio se i afinitet ka određenim onkološkim oboljenjima.
Ono što su dosadašnje studije nepobitno utvrdile je da pripadnost psa određenoj rasi stvara predispozicije za određenu onkološku promenu. Tako su bokseri, bostonski terijeri i zlatni retriveri medju rasama koje su posebno sklone razvoju mast cell tumora - mastocitoma. Velike rase kao što je doga, rotvajler i bernandinci skloniji su kancerima kostiju od manjih rasa. Kanceri krvi češći su kod bernskog planinskog psa, buldoga i boksera.

   Veoma je važno da vlasnici znaju za ove genetske predispozicije pasa da bi na vreme uočili simptome i radili na adekvatnoj prevenciji zajedno sa veterinarima.

   Danas se u velikim naučnim centrima razvijenih zemalja uveliko radi na preciznom otkrivanju gena koji imaju bitnu ulogu u stvaranju limfoma i leukemije kod pasa. Svaki pas koji ima određeni gen je podložniji stvaranju bolesti, i u budućnosti će verovatno ovakvi psi na osnivu genetskog određivanja biti isključivani iz priploda.

   UV zračenje sunca takođe može mnogo doprineti razvoju kožnih onkoloških promena kao što su melanomi, posebno kod pasa i mačaka koje žive na otvorenom i ljubimaca koji imaju bele uši i nos, i kratku dlaku.

   Hemikalije kao što su herbicidi za Vašu baštu mogu kod škotskog terijera mnogostruko povećati šanse za razvoj tumora mokraćne bešike kom je ova rasa sklona.

Izloženost pasa duvanskom dimu povećava šansu za razvoj tumorskih promena na plućima i bronhu za 50%

   Kod životinja je, za razliku od ljudi, mnogo više izražena veza između onkoloških oboljenja i virusa koji ih izazivaju. Virus mačije leukemije izazivao je velike zdravstvene probleme u mlađoj mačijoj populaciji pre pronalaska vakcine koja je to sprečila. Papiloma virusi ne postoje samo kod ljudi, ova vrsta seksualno prenosivih virusa postoji i kod konja, i izaziva takođe onkološke bolesti grlića materice kobile.

   Velika specifičnost psećih u odnosu na ljudske onkološke bolesti je to što psi mogu dobiti posebnu vrstu prenosivih tumora od drugih pasa: ujedom, lizanjem, parenjem i maženjem. Ovi uglavnom kontaktno-prenosivi tumori ponašaju se kao zarazne bolesti i vrlo su patogeni, a pored pasa pojavljuju se kod tasmanijskog đavola i sirijskog hrčka.

Mačke

   Specifičnost mačaka u odnosu na ostale sisare je pojava tumorskih promena u koži i podkožnom tkivu na mestu aplikacije vakcine. Rastvarači vakcine mogu izazvati pojavu tumorske promene, stoga je izuzetno važno odabrati kvalitetne proizvođače kod kojih je ova šansa svedena na minimum. Ovaj problem se vrlo retko pojavljuje prilikom vakcinacije pasa i drugih ljubimaca.

Specifične onkološke promene mogu se stvoriti na mestu aplikacije vakcine kod mačke

   Kod mačaka vodeći uzročnici nastanka onkoloških oboljenja su virusi - u prvom redu virus mačije leukemije, potom izloženost UV zračenju, duvanskom dimu, hemikalijama i toksinima koji mogu biti nađeni na krznu i koži, a potom i uneti u organizam mačke kroz lizanje i čišćenje krzna.

   Najčešće onkološke bolesti kod mačaka su: limfom, leukemija, tumor dojke, kancer kože, mast cell tumor (kod persijskih mačaka) i tumori u abdomenu različite etiologije (uzroka). Ostale vrste tumora postoje kao i kod pasa, ali su veoma malo zastupljene.

   Svi ovi faktori vremenom dovode do grešaka u replikaciji DNK prilikom deobe ćelija, i mutacija koje mogu otići u neželjenom pravcu.

Simptomi 

   Simptomi kanceroznih oboljena su veoma šarenoliki i zavise od tipa oboljenja, lokacije i vrste tkiva koja je zahvaćena. Takođe ovi znaci mogu upućivati na druge bolesti, te se samo dobrom obzervacijom i primenom više dijagnostičkih procedura može što ranije utvrditi da li je neka promena onkološka.

   Neki od najčešćih pokazatelja da je u pitanju baš onkološka promena su: gubljenje telesne težine, umor, konfuzija, hroničan bol, otok, rane koje teško zarastaju, neobjašnjive groznice, konstantno povraćanje i proliv, bledilo desni, dug i uporan kašalj, loša krvna slika, hormonski disbalans itd.

Dijagnostika

   Redovni pregledi ljubimca su osnova za rano otkrivanje simptoma povezanih sa onkološkim bolestima. Na raspolaganju veterinaru su brojne procedure: rendgensko snimanje, ultrazvuk, endoskopija, laboratorijske i biohemijske analize... kojima se mogu detektovati određene promene, kao i veličina i struktura tumorske mase - koje se kasnije uzorkovanjem (biopsijom) tkiva na problematičnom mestu mogu pogledati pod mikroskopom i utvrditi o kom tipu promena se radi. Često se uzorkuju i najbliži limfni čvorovi oko same promene, da bi se utvrdilo koliko se kancerozno tkivo proširilo i da li je dalo metastaze. Zajedno sa kliničkim znacima i simptomima bolesti, može se sagledati kompletna slika, tip i sadijum bolesti, a to je od suštinske važnosti za dalju prognozu i lečenje.

Najčešće vrste kancera kod ljubimaca

 - Limfom

   Limfom je kancer krvi koji nastaje među ćelijama limfocita u limfnim čvorovima. Ovo je jedan od najzastupljenijih vrsta kancera kod pasa i mačaka. Psi su posebno podložni ovoj onkološkoj bolesti, čak 2 do 5 puta više nego ljudi, a limfom čini 1/5 svih onkoloških bolesti pasa, kod mačaka nešto manje. Ova vrsta kancera može se pojaviti kod svih rasa i u svim uzrastima, ipak najzastupljenija je kod zlatnih retrivera. U zavisnosti da li je u pitanju periferni limfom, ili limfom u unutrašnjosti tela bliže vitalnim organima - postoje i različiti simptomi bolesti.

   Zajedničke odlike oba tipa limfoma su uvećanje limfnih žlezda na telu, posebno u predelu vrata, vilice, ramena i iza kolenog zgloba često praćene letargijom, pospanošću i gubitkom apetita životinje, povraćanjem, dijarejom, bolovima u stomaku i problemima sa disanjem. Organi kao što su jetra i slezina mogu biti uvećani, a laboratorijske i biohemijske analize pokazuju uvećan broj belih krvnih zrnaca, povišene enzime jetre i anemiju.

   Oni limfni čvorovi koji su previše uvećani i smetaju funkciji organa, ili ometaju disanje i prolaz hrane, mogu biti hirurški odstranjeni, dok je citostatska terapija uz upotrebu kortikosteroida, kao što je prednizolon, potrebna da bi se otok limfnih čvorova povukao. Većina ljubimaca dobro odreaguje na citostatsku terapiju, koja može da im produži život bez većih tegoba i godinu dana od pojave prvih simptoma.

Mikroskopski prikaz limfoma kod psa

 - Leukemija

   Leukemija je takođe kancer krvnih ćelija pasa i mačaka, najčešće leukocita (vrste belih krvnih zrnaca), drugih ćelija krvi i koštane srži koja ih produkuje. U nalazu krvi i koštanoj srži obolelih životinja od leukemije, može se najčešće naći mnoštvo nezrelih leukocita koji nemaju svoju funkciju.

   Iz toga proizilaze sledeći simptomi: slabost, brzo zamaranje, malokrvnost, nizak imunitet, smanjen broj crvenih krvnih zrnaca i krvnih pločica u uzorku krvi, krvarenje, groznica, uporne infekcije, otoci limfnih žlezda, uvećanje slezine i jetre.

   Smatra se da zračenje, hemikalije i posebno virusi imaju veliku ulogu u stvaranju leukemije, posebno kod mačaka.
Terapija je obično citostatska u kombinaciji sa kortikosteroidima i većina ljubimaca na nju dobro odreaguje.


 - Osteosarkom

   Osteosarkomi su najčešće kancerozne promene koštanih struktura kod pasa. Uglavnom pogađaju duge kosti ekstremiteta, ali se mogu naći i na lobanji, ili rebrima. Nešto sklonije su im velike rase poput doga uzrasta od 7-10 godina starosti.
Promene su agresivne, brzo se šire, izazivaju veliku bol, razaranje strukture i patološke lomove kosti pri najmanjem pritisku, ili povredi.

Mikroskopski i rengenski prikaz osteosarkoma kod psa, zatamnjena površina na kosti označava mesto gde je koštana struktura uništena, a kost meka i sklona lomu

   Uglavnom se rešavaju hitnom hirurškom amputacijom zahvaćenog ekstremiteta. Ipak i pored ovako agresivnog zahvata, u velikom broju slučajeva već postoje mikroskopske metastaze na drugim kostima i dužina preživljavanja obično bude oko pola godine uz stalne kontrole, hemoterapiju, suplementaciju kalcijumom i upotrebu bisfosfonata - lekova koji sprečavaju razgradnju kostiju, u terapiji.

Amputacija noge palminog kakadua usled uznapredovalog osteosarkoma i rekonstrukcija proteze. Panvet Instagram (@pan_vet)

 - Mast cell tumor, ili mastocitom

   O ovoj vrsti podkožnih tumora, koja je jedna od najčešćih kod pasa možete pročitati više u našem tekstu OVDE.

Hirurška intervencija uklanjanja mast cell tumora kod mužjaka psa u bulbo-uretralnom tkivuFoto: Panvet Instgram (@pan_vet) 

 - Melanom

   Ova maligna bolest potiče od nekontrolisanog bujanja pigmentisanog tkiva kože, prvenstveno pasa. Rase koje se odlikuju tamnim krznom i kožom, kao što su škotski terijer, pinč, ili dobreman posebno su joj sklone.

   Melanomi spadaju u jedne od najagresivnijih onkoloških promena i vrlo brzo po svom pojavljivanju mogu se proširiti na limfne čvorove, tkiva i druge organe kao što su pluća.
Tumori locirani u ustima, ili na šapama i donjem delu ektremiteta su najteži za lečenje, sa najlošijom prognozom.

   Invazivno i što hitnije hirurško uklanjanje promene i okružujuće regije povećava šanse za oporavak životinje. Takođe, potrebno je da se pas kloni sunčevog zračenja i agresivnih hemijskih supstanci koji su dokazano najveći izazivači ove vrste kancera.

Hirurško uklanjanje benigne melanomske promene kod šteneta. Foto: Panvet Instgram (@pan_vet)

   Citostatska terapija i radiološka terapija imaju prilično ograničen učinak u ovom slučaju. Vakcine koje se daju posle hirurške intervencije u cilju kontrole bujanja pigmentisanog tkiva kože još uvek su u fazi testiranja i izuzetno su skupe, ali to je pravac u kom će se razvijati lečenje ove bolesti u budućnosti.


 -  Skvamozni karcinom

   Ova vrsta karcinoma uglavnom se javlja na koži i u unutrašnjosti usne duplje kod pasa, a ređe na bronhu uglavnom kod pasa dugoročno izloženih duvanskom dimu, pesticidima, zagađenju i hemikalijama.

   Veoma je agresivan što se tiče rasta i širenja. Sastoji se od površinskih ćelija kože i sluzokože koje se brzo dele, prodiru duboko u okružujuća zdrava tkiva i izazivaju vlažne rane sklone bolu, krvarenju i upali.

   Promena na koži se brzo primeti od strane vlasnika, ali one u usnoj duplji uglavnom postanu velike pre nego što se primete, što umnogome smanjuje šanse za uspešno hirurško uklanjanje i izlečenje - smatra se da samo 10% pasa sa skvamoznim karcinomom u usnoj duplju preživi jednu godinu posle uspostavljanja dijagnoze.


 - Hormonski zavisni karcinomi

   U ovu grupu karcinoma spadaju karcinomi žlezda sa unutrašnjim lučenjem i polnih organa, kako ženki tako i mužjaka (dojke, prostate, jajnika i materice i testisa).

   Ovi karcinomi su uglavnom vezani za stariju dob životinje, kada dolazi do kolebanja nivoa hormona u organizmu. Brzo se razvijaju i šire zahvatajući druga tkiva, limfne čvorove, unutrašnje organe (pluća, mozak...) i kosti. Oko 50% ovih karcinoma je maligno.

   Rastom ovih tkiva dolazi do daljeg narušavanja hormonalnog balansa i tegoba poput krvarenja, urinarnih problema, opstrukcija disanja, smetnji u varenju i otoka. Na površini  karcinoma dojke može doći do pojave otvorenih rana koje ne zarastaju, krvarenja i infekcija.

Hirurško uklanjanje uznapredovalog tumora mlečne žlezde kod ženke psa. Foto: Panvet Instgram (@pan_vet)

   Hirurško uklanjanje širokog pojasa tkiva i susednih limfnih čvorova oko promene je metoda izbora za lečenje ovog tipa karcinoma - kod ženki se uz jajnike uklanja i materica, a kod mužjaka uz testise i prostata, i obrnuto.
Hemoterapija i lekovi koji inhibiraju hormonalne receptore u tkivima poželjno je uključiti u toku post-operativnog oporavka kako bi se osiguralo potpuno ozdravljenje.

   Prevencija ove bolesti u vidu kastracije i sterilizacije jedinki koje ne služe za priplod, poželjna je, i izvodi se u ranom dobu, pre prvog polnog žara ljubimca. Ova metoda se pokazala uspešnom preventivom kod više od 40% ljubimaca čiji su preci imali hormonski zavisne karcinome.


 - Adenokarcinom analnih žlezda pasa

   Adenokarcinom je vrsta malignog tumora koji se javlja u žlezdanom tkivu. Psi imaju parne analne žlezde sa obe strane analnog otvora koje se prazne defekacijom i ispuštaju mirise koji imaju veliku ulogu u komunikaciji životinja. Ova vrsta karcinoma se pojavljuje relativno retko, ali je izuzetno agresivna i teška za hirurško uklanjanje, a da se pritom ne radi i rekonstrukcija ulaza u analni otvor, što dovodi do narušavanja kvaliteta života psa.

Hirurško uklanjanje adenokarcinoma analnih žlezda kod ženke engleskog buldoga. Foto: Panvet Instgram (@pan_vet)

   Simptomi ove bolesti su specifični, gde pored otoka i promena na analnoj žlezdi može doći i do velikih poremećaja u organizmu - budući da ovaj tip karcinoma produkuje supstance slične hormonima koje izazivaju visoke koncentracije kalcijuma u krvi na uštrb strukture kostiju i pravilnog rada bubrega - što dovodi do mučnine, slabosti, osteoporoze (omekšavanja) kostiju i kardiovaskularnih komplikacija poput lupanja srca i visokog krvnog pritiska. Laboratorijske analize krvi pokazuju visok nivo kalcijuma u krvi.

   Psi na vreme podvrgniti hirurškom uklanjanju adenokarcinoma analnih žlezda uglavnom žive oko godinu dana od uspostavljanja dijagnoze.


 - Hemangiosarkom

   Hemangiosarkom je vrsta tumorske promene nastale od endotela - unutrašnjeg zida krvnih sudova. Ova bolest je skoro isključivo vezana za pse srednje dobi, svih rasa, a posebno zlatne retrivere i nemačke ovčare. Kod mačaka i konja se retko pojavljuje.

   Sam tok bolesti je često podmukao, jer se ne vide posebni znaci bolesti, ona je bezbolna, sporo se razvija i utiče na zahvaćeni krvni sud, najčešće na koži, ili slezini.

   Tek kada razvoj promene odmakne, uglavnom se desi pucanje krvnog suda što izaziva masivna unutrašnja krvarenja i hipovolemijski šok životinje - slabost, konfuziju, bledilo desni, brzo i plitko disanje, pad telesne temperature,  modrice i nakupljanje velike količine krvi u grudnoj, ili trbušnoj duplji. Ova vrsta tumora može se razviti i u vitalnim organima kao što su srce, pluća, ili jetra, što je čini posebno opasnom i nepredvidivom.

Uklanjanje brzo-rastućeg tumora kod osmogodišnje ženke zlatnog retrivera teškog više od 5 kg. Izvor Panvet Fejsbuk (@panvetsubotica)

   Hitna hirurška intervencija podrazumeva zaustavljanje krvarenja ukoliko je to moguće, a često i uklanjanje slezine, punkciju krvi iz telesnih šupljina i transfuziju.
Na žalost, kod ovog tipa onkološke bolesti stopa preživljavanja je niska i uključuje agresivnu hemoterapiju i stalnu pozornost, kako vlasnika, tako i ordinirajućeg veterinara u slučaju krvarenja.

 - Lipom

   Lipom je benigni, površinski tumor kože koji se sastoji od kolekcije masnog tkiva. Obično se javlja na torzou pasa, ili uz ekstremitete. Uglavnom se sporo razvija, ali može dostići težinu od 1 kilograma za kratko vreme.

Hirurško uklanjanje masivnog lipoma kod labradora. Izvor: Panvet fejsbuk (@panvetsubotica)

   Preporučuje se hirurško uklanjanje u ranijoj fazi, da tumor ne bi uticao na kretanje životinje i da bi se izbegla hirurška rekonstrukcija kože i podkožnog tkiva posle uklanjanja masivnog tumora. Maligna vezija ovog tumora se razvija vremenom i naziva se liposarkom koji daje metastaze u udaljene organe i tkiva.

Lečenje

   Hirurški metod lečenja je i dalje u veterini primaran i nezamenljiv - ukoliko govorimo o šansama za potencijalno izlečenje bolesti i ako se promena nalazi na operabilnom mestu. Ova mera može se kombinovati sa citostatskom terapijom, kao i zračnom terapijom ukoliko je to potrebno kod agresivnijih i težih stadijuma bolesti. Pravi se radikalan rez, koji zahvata i deo zdravog tkiva u okolini, da bi bili sigurni da smo uklonili sve izmenjene ćelije iz organizma.

Naši veterinari izvode hirurško otklanjanje tumora kod psa

   Ako je bolest progredirala i dalje se razvija, ili ima metastaze, kao i kod nekih kancera krvi - citostatska terapija po tačno određenim protokolima i ciklusima ponavljanja je izbor lečenja koja će dovesti do sprečavanja prekomerne deobe ćelija. Ljubimci često ovu vrstu terapije podnose bolje nego ljudi. Mana ove terapije je pored cene i to što je često neselektivna i utiče kako na bolesne ćelije, tako i na zdravo tkivo uzrokujući negativne efekte poput naglog obaranja imuniteta, pogoršanja krvne slike, krvarenja, opadanja dlake, neuroloških poremećaja, povraćanja, stvaranja čira na želudcu, depresije koštane srži i gubitka apetita.

   Radiološka terapija (terapija zračenjem) podrazumeva tretman tačno određenih tačaka na telu gde se promena nalazi, u našoj zemlji ovaj vid onkološke terapije ljubimaca je retko u upotrebi.

   Palijativna terapija i suportivna terapija kanceroznih oboljenja uključuje tretman propratnih pojava vezanih za kancer, ili citostatsku terapiju, kao i lekove kojima se pokušava postići bolji kvalitet života uz minimalne neželjene efekte. U ovu terapiju spadaju lekovi protiv bolova, preparati gvoždja, vitaminski i mineralni suplementi, lekovi za zaštitu jetre i bubrega, lekovi protiv povraćanja i proliva, lekovi za supresiju hormona, kao i transfuzija.

Hirurško uklanjanje tumorske promene na koži kod konja. Foto: Panvet Instgram (@pan_vet)

Preventiva

   Promena načina života podrazumeva kvalitetniju i zdraviju ishranu, boravak na čistom vazduhu, povećanje fizičke aktivnosti, mršavljenje, čuvanje ljubimca od izloženosti duvanskom dimu i od direktnog sunčevog zračenja u periodu od 10-16 časova, vakcinaciju mačaka protiv virusa koji izaziva leukemiju, kao i preventivnu sterilizaciju i kastraciju do prve godine života - za koje je dokazano da značajno smanjuju žansu za dobijanje hormonski zavisnih onkoloških oboljenja dojke, testisa, jajnika, materice i prostate u starijem dobu. Polovina svih promena na dojci kod pasa i 80% promena na dojci kod mačaka su maligne i agresivne prirode, stoga značaj sterilizacije može biti od velike važnosti.

Hirurško uklanjanje tumora slezine kod ježa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Eutanazija ljubimca je krajnja opcija, ukoliko je stadijum bolesti takav da nema pomoći i poboljšanja, ukoliko životinja ima bolove i teško narušen kvalitet života, ukoliko je tumor na mestu koje je neoperabilno, a ne reaguje na druge vidove terapije - što se neretko dešava kod tumora mozga i sl.

Panvet tim

Opširnije...

Štenećak - virusno oboljenje psa

 

   Ovo zarazno, teško i lako prenosivo virusno oboljenje pasa izaziva veoma otporan virus sličan virusima boginja i goveđe kuge. U početku štenećak daje simptome slične gripu, da bi se kasnije javio širok spektar različitih poremećaja i posledica koje zavise od više predispozicionirajućih faktora: starosti (češće oboljevaju štenci od starijih pasa), otpornosti organizma, kvaliteta ishrane, predhodnih akutnih i hroničnih oboljenja, prisustva parazita u organizmu, rase (podložniji su mu koker španijeli, nemački ovčari i irski seteri), pravilne vakcinacije, tkiva/organa koje je najviše pod uticajem virusa i sl.

  Bolest je raširena po čitavom svetu. Izvor zaraze su obolele, inficirane životinje bez vidljivih simptoma, divlje životinje, kao i one koje su prebolele bolest - kod kojih se i dalje virus luči u spolješnju sredinu putem telesnih tečnosti, sekreta iz očiju i nosa, stolice i mokraće, kapljično kašljanjem i kijanjem, ili preko zajedničkih predmeta npr. igračaka za pse, čak i čovek nesvesno često bude prenosilac ovog virusa kroz igru i kontakt sa obolelim životinjama. Može se desiti da se zdrav pas zarazi i samim boravkom na mestu gde je predhodno bio zaražen pas.

Štenci su najugroženiji od infekcije štenećakom (canine distemper). Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Infekcija je učestalija zimi, jer virus može dugo opstati u spoljnoj sredini, a i imunitet pasa je niži u hladnom periodu godine. Štenci stari 3-6 meseci i nevakcinisani stariji psi su posebno prijemčivi, zbog svoje nedovoljno stečene otpornosti na virus, ali svaki pas može oboleti ako ima predispoziciju za oboljenje pri pravim uslovima. Smrtnost se kreće od 30-80% u zavisnosti od predhodno nabrojanih faktora.

Simptomi

Inkubacija bolesti traje obično 3-6 dana, ili nešto duže.

  Simptomi štenećaka su generalno šarenoliki. Subklinički i blaži oblici su zastupljeni u 50-70% slučajeva, dok su akutni, hronični i teži slučajevi - gde se bolest potpuno razvila, ili vratila, teži sa aspekta kompleksnosti simptoma, eventualnih posledica i dužine lečenja.

Prikaz slučaja štenećaka na Panvetovom instagram nalogu (@pan_vet)

  Blagi oblici infekcije manifestuju se u vidu smanjenog apetita, apatije, kratkotrajne groznice, infekcije gornjih respiratornih puteva sa upalom krajnika, kašljem i teškoćama u disanju, a postoji i serozni iscedak iz nosa i očiju, povraćanje i proliv.

  Akutni oblik bolesti karakteriše visoka telesna temperatura nakon perioda inkubacije, ovi simptomi slični gripu traju 1-2 dana, zatim sledi faza zatišja - gde životinja može potpuno izgledati zdravo (za to vreme virus prodire u krv i putem nje u druga tkiva), da bi se posle 24-48h opet pojavila temperatura sa čitavim nizom simptoma i komplikacija u zavisnosti od lokalizacije sistema organa koje je virus napao - respiratorni, crevni, kožni, ili nervni. Dolazi do imunosupresije usled pada broja belih krvnih zrnaca, a često i do sekundarnih bakterijskih infekcija, posebno u digestivnom, respiratornom i urinarnom traktu, koje umnogome otežavaju izlečenje.

- Od respiratornih simptoma bolesti zapaža se upala grla, upala i iscedak iz nosa i očiju koji je u početku vodenast, a kasnije gnojan, zatim konjuktivitis, laringitis, bronhitis i kašalj koji je u početku suv, a kasnije vlažan i bolan. Pas otežano diše i ukoliko dođe do razvoja gnojne bronhopneumonije životinja ima male šanse za izlečenje.

- Kod crevnog oblika bolesti zapaža se otečenost krajnika i gastro-enteritis koji su praćeni povraćanjem, prolivom i dehidratacijom. Pas je malaksao, jezik mu je često beo, usta suva i ima neprijatan zadah. Proliv je penušav, ali retko sa primesama krvi.

- Kod kožnog oblika javljaju se najpre crvene mrlje, zatim sitni čvorići, pa mehurići ispunjeni bistrim sadržajem - slični boginjama kod ljudi, koje kasnije postanu gnojne i javljaju se kraste. Ovaj oblik je relativno redak i blaži je u odnosu na druge akutne oblike. Kod nekih oblika na mestu promene može doći do pojačanog orožavanja i pojave hiperkeratoza na nosu, ili šapama psa - takozvana bolest tvrdih šapa.

- Nervni oblik štenećaka javlja se obično pri kraju akutne faze bolesti, ili nekoliko nedelja, pa i meseci nakon prividnog ozdravljenja, a karakteriše ga prodor virusa u likvor, stvaranje lezija u mozgu, oštećenja nervnog tkiva koja se najčešće manifestuju grčevima, odsustvom koordinacije, epileptičnim napadima, gubitkom ravnoteže, grčenjem mišića vilice, kapaka i nogu. Ovaj oblik se vrlo često završava smrtnim ishodom.

Pas na terapiji u Panvetu. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Hronični oblik bolesti se uglavnom manifestuje teškim oštećenjima centralnog nervnog sistema - tikovima, nevoljnim pokretima i oduzetošću, oftalmološkim komplikacijama i gubitkom čula vida, sluha, ili njuha, zatim poremećajem rasta i strukture zuba kod štenaca, atrofija mišića, anoreksije, pojave propadanja tkiva - nekroze itd. Prognoze za oporavak od ovog oblika bolesti su vrlo loše i ona se uglavnom završava smrtnim ishodom.

Dijagnoza

  Sagledavanjem kompletne slike bolesti - na osnovu karakterističnih simptoma, informacija o (ne)vakcinaciji, opšteg stanja, kliničke slike i laboratorijskih parametara kao što su limfopenija (smanjen broj belih krvnih zrnca), trombocitopenija i anemija može se postaviti dijagnoza bolesti. Postoje i brzi testovi za određivanje bolesti koji potvrđuju ranije uzetu anamnezu.

Lečenje

  U prva 2-3 dana, moguće je sprovesti terapiju hiperimunim serumom vakcinisanog psa, ili imunoglobulinima. Nedostatak ovog vida terapije je što se u tom periodu teško može sa sigurnošću utvrditi da je u pitanju oboljenje od virusa koji uzrokuje ovu bolest, a ovakav tip  imunizacije nije opcija u kasnijim stadijumima bolesti.

Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Radi predupređenja sekundarnih bakterijskih infekcija daju se antibiotici širokog spektra. Za podizanje opšte otpornosti organizma, zbog anoreksije i atrofije tkiva potrebno je davati multivitaminske suplemente. Ishrana psa je podrazumeva davanje hrane sa dosta belančevina i ugljenih hidrata, a sa malo masti. Treba insistirati na davanju tečnosti da bi se izbegla dehidratacija organizma zbog visoke temerature, povraćanja, proliva i ekskrecije iz nosa i očiju. Ostala simptomatska terapija zavisi od konkretnog slučaja i tipa bolesti, na primer ako su u pitanju neurološki ispadi, psu treba davati terapiju u vidu antikonvulziva, benzodijazepina, sedativa i antiepileptika (za regulaciju grčenja, nevoljnih pokreta i pareze). Poželjno je da pas oboleo od štenećaka ostane u stacionaru veterinarske ambulante da bi se kontinuirano pratilo njegovo stanje i davala adekvatna terapija.

  Lečenje generalno mora biti dugotrajno i može biti relativno uspešno, osim u slučaju teških oblika oboljenja i neuroloških ispada koji ne reaguju na simptomatsku terapiju.

Preventiva i vakcinacija

  Preventivno vakcinisanje je najbolji vid zaštite od ove teške bolesti za Vašeg ljubimca.

  Profilaksa vakcinacijom mora biti kontinuirana, najčešće počev od sedme nedelje života šteneta. Štenad koja piju majčino mleko dotle su zaštićena antitelima protiv ovog virusa iz majčinog mleka. Štenci koji ne piju majčino mleko, ili ukoliko kuja nije vakcinisana, moraju se ranije vakcinisati - u 2. ili 3. nedelji starosti. Period stvaranja imuniteta posle vakcinacije je oko 15 dana. Ukoliko postoji opasnost od pojave štenećaka u leglu pre punog dejstva vakcine i postizanja odgovarajućeg nivoa titra antitela u krvi, štenci se mogu zaštititi i pasivno - davanjem seruma, a ovakva zaštita traje 2-3 nedelje. Kuje se mogu vakcinisati pre parenja, ili u prvoj polovini graviditeta u cilju zaštite štenaca putem antitela iz majčinog mleka dok sisaju.

Šema vakcinacije:

  Postoji više šema vakcinacije štenaca, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i uputstva proizvođača vakcine koja se upotrebljava. U Panvet anbulanti primenjujemo najčešće sledeću šemu:

 U prvoj godini života:
 - Vakcinacija u ranom periodu (najčešće u 4-5. nedelji života) sprovodi se davanjem jednovalentne vakcine, ili dvovalentne vakcine protiv štenećaka i parvovirusa, ukoliko je to potrebno po preporuci veterinara.
 - Prva vakcinacija obavlja se u 2,5. mesecu (8. nedelja) života, kada se daje polivalentna vakcina (5-, ili 7-valentna vakcina kojom se vrši imunizacija protiv više zaraznih bolesti, načešće protiv štenećaka, hepatitisa, parvoviroze, parainfluence i leptospiroze u kombinaciji).
 - Revakcinacija se potom sprovodi u 3,5. mesecu (14. nedelji) života istom polivalentnom vakcinom.
 - Revakcinacija se sprovodi i u 5. mesecu (20. nedelji) života štenaca, istom vakcinom.

U svakoj narednoj godini, jednom godišnje:
 - svake godine u isto vreme sprovodi se revakcinacija, takođe istom polivalentnom vakcinom.

Važno je pravilno ispratiti šemu vakcinacije za maksimalnu zaštitu od virusa. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Ovo je jedini način da Vašeg ljubimca adekvatno zaštitite od dejstva ovog virus zajedno sa ostalim merama prevencije: adekvatnom i raznovrsnom ishranom, suplementacijom, redovnim pregledima, čišćenjem od parazita, čuvanjem od zaraženih pasa i dobrom higijenom samog psa i mesta gde jede i spava. Ne treba zaboraviti da bez ovih mera podrške vakcinaciji, Vaš pas u određenim uslovima može dobiti štenećak iako je bio vakcinisan. 

  Pored vakcinacije potrebno je izvršiti dehelmintizaciju pasa (čišćenje od unutrašnjih parazita) i to u 3., 5., i 7. nedelji života. Po potrebi se ovaj proces može ponoviti i više puta.

  Iz toga proizilazi da vakcinacija sama po sebi, nekad i u malom broju slučajeva, ipak nije dovoljna, i da treba da sprovedemo sve raspoložive mere prevencije da bi adekvatno i višestruko zaštitili našeg psa od ove opake bolesti.

Da li je štenećak zarazan i opasan za čoveka?

  Čovek u kontaktu sa obolelim psom može dobiti virus, ali on u telu čoveka ne može da se replicira i ne ispoljavaju se nikakvi znaci bolesti. Samim tim, čovek može kasnije biti prenosilac zaraze na zdravog psa! Obzirom na sličnost virusa štenećaka sa virusom boginja kod ljudi, postoje hipoteze da je u nekom trenutku došlo do mutacije i prenosa ovog virusa na naše ljubimce, ali ova ideja još uvek nije dokazana.

  Ono što svaki vlasnik može uraditi je da se strogo pridržava prevetivnih higijenskih mera prilikom i posle kontakta sa obolelim psom - prvenstveno kroz detaljnu dezinfekciju ruku, redovno pranje i održavanje površina i posuda za hranu koje su u dodiru sa zaraženim ljubimcem, izbegavanja maženja, lizanja i grebanja od strane psa, do nošenja zaštitnih rukavica.

Panvet tim

Opširnije...

Mačiji virus imunodeficijencije - FIV

  Virus imunodeficijencije mačaka FIV (feline immunodeficiency virus) je retrovirus iz roda Lentivirusa (tzv. sporih virusa) koji je srodan virusu humane imunodeficijencije (HIV).
Ovim virusom ljudi ne mogu da se zaraze, on pogađa mačke (domaća mačka, lav, puma, leopard) i pokazuje vrlo slične kliničke simptome kao i HIV: zaražena mačka je trajno inficirana virusom,
glavna meta virusa imunodeficijencije mačaka su aktivni T-limfociti - ćelije zadužene za imunitet,
može se preneti na mačiće - posebno ako je ženka akutno zaražena FIV-om (to se najčešće dešava kada je u toku parenja ugrize zaraženi mužjak, ili tokom borbi za teritoriju sa drugom zaraženom mačkom), kao i u toku samog radjanja.

Infekcija nastaje najčešće ugrizom u borbi mačaka

  Specifičnosti FIV-a su u tome da se najčešće prenosi ugrizom, kroz otvorene rane, u kontaktu sa krvi, a sam seksualni put prenosa je moguć, ali redak.
Virus ne može dugo da opstane u spoljnoj sredini i lako se uništava dezinfekcionim sredstvima i sapunom...

  Ugrožene grupe životinja su nekastrirani mužjaci, starije jedinke, mačke koje nisu socijalizovane - sklone borbi i agresivnom ponašanju, mačke bez stalnog domaćinstva, skloništa, ili uzgajivačnice, kao i mačke koje su sklone lutanju (takve mačke treba držati u karantinu bar 3 meseca, ako je to izvodljivo)...

Agresivne, stare i asocijalne jedinke kao i nekastrirani mužjaci su ugrožena grupa

  Dijagnoza se sprovodi rutinskim testom koji otkriva antitela prepoznavanjem strukture belančevina virusa.
Mačići od mačke koja je inficirana FIV-om mogu biti seropozitivni, što je posledica pasivno stečenih antitela od majke. U takvim slučajevima, mačiće je najbolje ponovo testirati u uzrastu od 6 meseci, a ako su i tada seropozitivni - smatraju se inficiranim.

  Klinička slika bolesti: Inficirane mačke po pravilu uglavnom budu bez vidljivih kliničkih simptoma tokom dužeg vremenskog razdoblja pre nego se razviju problemi povezani s imunodeficijencijom.
  U početku bolesti opažaju se blagi do umereni klinički znaci, poput gubitka apetita, depresije i povišene temperature koji se brzo povuku; nasuprot tome, simptomi poput oticanja limfnih čvorova, proliva i neuroloških smetnji mogu perzistirati mesecima.

  Mogu proći godine (4-6 godina) do ispoljavanja prvih ozbiljnijih simptoma vezanih uglavnom za sekundarne hronične infekcije organa i tkiva. U tom periodu imunitet posustaje polako u borbi sa patogenima.
  Prvi znaci problema se javljaju najčešće u obliku hronične upale desni, hronične upale oka, otečenih limfnih čvorova, upale bubrega, parazitoza, demodikoza, gljivične infekcije, pojave tumora, ili gubitka telesne težine mačke, što vrlo često navodi vlasnike da dovedu mačku kod veterinara. Tada se i otkriva najčešće šta je primarni uzrok ovakvim stanjima, ako vašu macu niste dovodili ranije na testiranje FIV-a.

Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Kako se nastavlja pad broja limfocita u krvi uzrokovanih FIV-om, tako jedinka ulazi u krajnji stadijum bolesti - funkcionalnu imunodeficijenciju AIDS i uginjava, najčešće od neke respiratorne infekcije.
  Ovi krajnji stadijumi se kod nekih jedinki nikada u potpunosti ne razviju i one mogu živeti dugo kao i druge, nezaražene mačke. Zbog toga zaraženje primerke treba izolovati, sterilisati i čuvati od respiratornih infekcija, kao i od susednih mačaka da bi se šansa za sukob i dalji prenos bolesti što više smanjila. Zaraza FIV-om nije opravdanje za eutanaziju mačke.

  Preventiva i lečenje: Najbolja preventiva je redovna kontrola mačke i testiranje od najranijeg uzrasta kod veterinara (bar na svakih 6 meseci), gde se na vreme može dijagnostifikovati i lečiti simptomatologija bolesti ukoliko ona postoji.
Sama terapija se uglavnom svodi na pravilan tretman sekundarnih infekcija uzrokovanih padom imuniteta, koja je često agresivnija i dugotrajnija nago kod terapije zdravih mačaka, kao i korekcija ishrane, korekcija navika i eventualna suplementacija.Inficiranoj životinji ne smete
Vakcine za FIV postoje u SAD, ali njihova upotreba ne garantuje i zaštitu mačke, postoje brojne kontroverze oko primene vakcine, kao i mnoštvo sojeva virusa koji nisu pokriveni ovom vakcinom. U Evropi se ove vakcine ne primenjuju.

Panvet tim

Opširnije...

Herpes virus kod pasa

Herpes virus kod pasa

  Herpes je virusna zarazna bolest pasa prouzrokovana psećim herpesvirusom 1 ( CANINE HERPESVIRUS 1 -CHV-1 ). Najveći značaj bolesti je kod uzgojnih kuja zbog mogućnosti gubitka legla.

Herpes virus najviše utiče na štence

  Pseći herpes virus je DNK virus iz porodice Herpesviridae, kome su, izuzev pasa, prijemčive i divlje kanide (lisice, vukovi, kojoti).

  Herpesviridae su su svrstane u tri potporodice : Alphaherpesvirinae,Betaherpesvirinae i Gamaherpesvrinae.

  CHV-1  pripada porodici Alphaherpesvirinae rodu Varicellovirus za koji je karakterističan kratak replikacioni ciklus ( brzo širenje uz propadanje infciranih ćelija te letalna infekcija u senzornim gangiljama ).

  Izuzev u senzornim ganglijama CHV -1 se u toku infekcije može utvrditi i u limfocitima retrofaringealnih limfnih čvorova, u tonzilama ( krajnicima ) i epitelnim ćelijama parotidne žlezde.

  Virus je osteljiv na temperaturu iznad 40 C  i većinu dezinfekcionih sredstava. Prenosi se sekretom zaraženih životinja i trensplacentarno na štence.

  Kod transplacentarne infekcije kod gravidnih koja dolazi do resorpcije embriona , pobačaja, mrtvorađanja, ili koćenja avitalnih štenadi koja brzo uginu posle koćenja.

  Posle infekcije dolazi do umnožavanja virusa u epitelnim ćelijama nosne sluznice, ždrela i tonzila, a zatim virus ulazi u makrofage (ćelije krvi) kojima se širi po celom telu. Pošto tek okoćena štenad nemaju do kraja razvijen termoregulacioni sistem, pa samim tim ne postoji mogućnost dobrog febrilnog odgovora, dolazi do širenja virusa po celom telu (jetra , bubreg , pluća) i uginuće se javlja uglavnom u prvoj nedelji života.

  Najčešće, osim smanjenog refleksa sisanja, nema drugih simptoma.
Kod štenadi telesna temperatura je normalna, njie povišena za razliku od ostalih virusnih infekcija, a u krvnoj slici moguće je utvrditi leukocitozu.

  Ukoliko se klinički simptomi jave kod odraslih jedinki oni su izraženi u obliku rinitisa, faringitisa (upala ždrela), promana na polnim organima, neplodnosti, i pobačaja. U najvećem broju slučajeva bolest prolazi bez ikakvih kliničkih znakova, pri čemu životinja ostaje konstantno latentno zaražena.

  Ove životinje predstavljaju trajnu opasnost za druge jedinke. Zbog nemogućnosti lečenja naglasak je potrebno staviti na preventivu.

  Na našem područiju dostupne su Eurikan Herpes vakcine koje ne sprečavaju mogućnost infekcije, ali prema uputstvu proizvođača povećavaju procenat preživele štenadi ukoliko sisaju kolostrum (prvo mleko). Prevencija infekcije se postiže veštačkom oplodnjom i carskim rezom.

Panvet tim

Opširnije...