Uloga kalcijuma i fosfora u ishrani pasa

   Kalcijum (Ca) i fosfor (P) su neophodne mineralne materije u telu psa. U sinergiji prvenstveno održavaju pravilan rast i strukturu koštanog sistema, kao i brojne druge telesne funkcije. Njihov nivo optimalnog unosa varira u zavisnosti od starosti, pola, rase, hormonalnog statusa i posebnih faza života ljubimca poput trudnoće, laktacije, ili bolesti i stanja organizma psa. 

     Da bi se ove dve esencijalne mineralne materije absorbovale i pravilno iskoristile, neophodan je i vitamin D. Pored vitamina D, u kontroli nivoa kalcijuma u organizmu učestvuje i čitav niz drugih hormona i enzima poput PTH (paratiroidni hormon), kalcitotnina, hormona rasta itd. Svaki disbalans jednog, ili oba ova minerala može dovesti do brojnih zdravstvenih problema (rahitis, osteohondroza, osteoporoza, eklampsija...) iz tog razloga je vrlo važno da se posebno kalcijum, a i fosfor uzimaju tj. unose putem hrane u pravilnim količinama i odnosu.

Komercijalne hrane za pse imaju izbalansiran odnos minerala

Kalcijum je peti element po zastupljenosti u telu sisara

     Kod odraslih pasa, 99% ukupne količine kalcijuma u organizmu deponovano je u kostima, najveći deo fosfora u organizmu povezan je sa tim kalcijumom najčešće u obliku soli fosfata Ca10(PO4)6(OH)2. Preostalih 1% kalcijuma se nalazi u slobodnoj cirkulaciji, njegov nivo je nezavisan od količine unetog kalcijuma ishranom i kontrolisan brojnim biohemijskim i hormonalnim procesima u cilju održavanja:

      • Nervne provodljivosti

      • Mišićne kontrakcije

      • Propustljivosti ćelijskih membrana

      • Pravilne srčane funkcije

      • Aktivacije enzima

      • Sinteze proteina

      • Balansa elektrolita

      • Krvnog pritiska

      • pH ravnoteže krvi

Joni kalcijuma se nalaze u krvi i ubrzavaju njeno zgrušavanje u kontaktu sa vazduhom. 

Hrana koja je bogata kalcijumom za pse je...

     Kalcijuma ima u optimalnoj količini u svakoj komercijalnoj hrani, a treba ga dodati i u pripreman obrok kao izmrvljenu tabletu, prašak, ili kao rastvor ukoliko psa više hranimo kuvanim obrocima. 

     Piletina i riba su jedna vrsta hrane u koje psi obožavaju, a koji su dobar izvor kalcijuma i proteina. Ribe poput lososa, sardine, ili pastrmke takođe imaju visok sadržaj kalcijuma. Međutim, savetuje se da dobro skuvate ribu pre nego što je date svom ljubimcu. Crveno meso i riba su prilično bogati i fosforom.

     Sirom, posebno mladim, se mogu hraniti štenad, što će im obezbediti dodatan izvor kalcijuma.

     Povrće može biti izvor kalcijuma za pse. Kalcijum se može pronaći u povrću kao što je španać, slatki krompir, brokoli... Ove namirnice se mogu skuvati i biti dodatak mesu. 

     Kuvana jaja sa ljuskom su bogata proteinima, masnim kiselinama i naravno kalcijumom. Ono što je potrebno jeste da očistite i izdrobite ljuske jaja, a zatim ih pomešate sa ostalom hranom za psa.

     Jogurt je odličan  izvor kalcijuma za vašeg psa. Dodajte jogurt u hranu za pse. U slučaju da vaš pas ima višak kilograma, možete odabrati jogurt sa malo masti. 

Raznovrsna ishrana je izuzetno važna za pravilan rast i razvoj psa

Građa, rast i funkcija kostiju

    Funkcija kostiju, skeleta i celokupnog mišićno-koštanog sistema obuhvata:

      • Potporu tela

      • Kretanje

      • Rezervoar Ca i P

      • Produkcija ćelija krvi u koštanoj srži (crvena i bela krvna zrnca...)

      • Učestvuju u procesu stvaranja sluha

      • Regulaciju Ph

      • Detoksikacija teških metala iz tela

      • Zaštita vitalnih organa 

      Kosti se sastoje iz mnoštva hemijskih jedinjenja, minerala i elemenata gde dominira kalcijum, najčešće u obliku fosfata, zatim karbonati, kolagen, magnezijum, natrijum, kalijum i voda. Osteoblasti su specijalizovane koštane ćelije koje sintetišu koštanu strukturu iz minerala tako stimulišući održavanje čvrstine i obnovu kosti posle preloma. 

     Kost se deli na nekoliko regiona - dijafizu, koja se nalazi u središnjem delu dugih kostiju, dok zadebljale krajeve kosti, prema zglobovima čine epifize. Izmedju ova dva regiona nalazi se metafiza i na njoj epifizna ploča - mesto gde kost raste produkujući nove ćelije i meku hrskavičavo-kolagensku mrežu koja se potom popunjava mineralima i otvrdnjava pod uticajem hormona rasta, vitamina D i sl.

Građa duge kosti. Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Kalcijum kod mladih životinja

     Metabolizam kalcijuma kod mladih životinja je specifičan i razlikuje se od onog kod odraslih jedinki zbog toga što štene još nema izgrađen deo kostiju koji služi kao depo za skladištenje kalcijuma, zbog toga im je potrebna relativno velika količina kalcijuma, proteina i drugih minerala u ishrani. Većina komercijalnih formulacija za štence i mačiće imaju 20% više proteina i 1,5-2 puta više kalcijuma nego što su to slučaj u formulama za odrasle životinje. To je neka smernica koje bi trebali da se pridržavamo. To pogotovo važi za mlade pse velikih i džinovskih rasa kod kojih dolazi do naglog rasta, a samim tim su i mnogo veće šanse za razvoj bolesti kojima u osnovi leži deficit kalcijuma (npr. rahitis).

     Iz tog razloga je preporuka da se štencima velikih i džinovskih rasa, bez obzira na vrstu hrane koju konzumiraju, dodaju preparati kalcijuma u ishrani!

     Proizvođači hrane za ljubimce su ovaj problem rešili dodavanjem kostiju u prahu, ili kalcijum-karbonata. U kuvanom obroku Vi možete uraditi nešto slično dodavanjem ovog suplementa.

     Da bi se kalcijum usvojio i pravilno iskoristio u organizmu neophodno je da se unosi u odgovarajućem odnosu sa fosforom (odnos kojem treba težiti i koji se najlakše resorbuje u crevima je odnos kalcijuma i fosfora; 1,2 do 1,5 : 1) i vitaminom D3, što je obično postignuto u modernim formulama ishrane. Dobri prirodni izvori vitamina D-3 su ribe losos, skuša i tuna.

     Ovde treba spomenuti da i sam hormon rasta ima veliku ulogu u procesu rasta i skladištenja kalcijumovih soli u kostima, zatim povećanju resorbcije minerala iz creva i sintetizaciji vitamina D. Vitamin D je liposolubilni vitamin (rastvorljiv u mastima) koji ima funkciju pojačavanja crevne apsorbcije kalcijuma, magnezijuma i fosfora, kao i svoju ulogu u zaštiti od sunčevog zračenja, metabolizmu i jačanju imuniteta. 

     Ako pak hranimo psa sa kod kuće pripremljenom hranom, ili čak sa ostacima naše hrane, postoji verovatnoća da će u takvoj hrani nedostajati kalcijuma, zbog čega je opet u ranom životnom dobu neophodno koristiti dodatke ishrani koji ga sadrže. 

     Kod štenaca koji jedu pripremanu hranu u domaćinstvu moramo napomenuti da hrana mora u sebi imati što manje kuhinjske soli, jer da bi bila eliminisana iz organizma urinom potrebna je izvesna količina kalcijuma za njenu neutralizaciju. Važno je napomenuti i da se pas ne hrani celim kostima i hrskavicom, jer to može dovesti do velikih problema u digestivnom traktu ljubimca, od unutrašnjih povreda oštrim delovima kosti do opstrukcije prolaza hrane i stranog tela u organima za varenje. Kosti su dobar izvor kalcijuma, ali kako bi izbegli da se ovo dogodi, najbolje je da kosti sameljete u prah i pomešate ih sa ostalim prehrambenim proizvodima koje dajete vašem psu. Potrudite se da kosti budu dobro samlevene, kako ne bi došlo do komplikacija tokom varenja hrane. Takođe možete prvo da skuvate kosti, jer su kuvane kosti lakše svarljive u poređenju sa sirovim. Više o temi kostiju u ishrani ljubimaca procitajte u našem tekstu OVDE.

      Posledica nedostatka kalcijuma u hrani je slabija mineralizacija kostiju zbog čega su kosti meke i slabe, te su podložnije prelomima i krivljenju.

      Takođe, kod velikih i džinovskih rasa, kod kojih dolazi do naglog rasta, mnogo su veće šanse za razvoj bolesti kojima u osnovi leži deficit kalcijuma (npr. rahitis). Veliku ulogu u pojavi rahitisa kod štenadi rođenih u zimskom periodu ima i nedostatak vitamina D, jer provode više vremena u zatvorenim prostorijama, gde nisu izloženi Sunčevim zracima koji je izvor ovog vitamina. Više o rahitisu kod štenaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

      Deficit fosfora u ovom periodu života je retko zastupljen, pre svega zato što je fosfor mnogo više zastupljen u hrani koja se najčešće daje ljubimcima. Njegovo unošenje je značajno zbog pravilne absorpcije kalcijuma, njihovog odnosa u koštanim strukturama i da ne bi došlo do poremećaja hormonske regulacije nivoa ovih mineralnih materija.

      Posavetujte se sa svojim veterinarom oko optimalne količine unosa, jer i prevelika količina kalcijuma kod mladih životinja takođe može biti opasna i imati teške posledice po zdravlje ljubimca. Ukoliko preterujemo i hranimo štence vrlo kaloričnim, ili kalcijumom vrlo bogatim obrocima, u ranom dobu, to može izazvati i određene probleme. Postoje sumnje u određenim kinološkim krugovima da su mladunci, koji izrastu prebrzo od takve ishrane, podložniji displaziji kuka kasnije u životu. Ovakva ishrana može dovesti i do nepravilnog razvoja kostiju i patoloških stanja kao što je npr. osteohondroza - patološko okoštavanje hrskavičavih struktura što dovodi do brojnih bolnih stanja, poremećaja kretanja, smanjenog rasta i prebrzog okoštavanja epifiznih ploča kostiju bez obzira na dejstvo hormona rasta, tu su i digestivni problemi poput proliva, povraćanja i mnoge druge pridružene tegobe.

Kalcijum kod odraslih pasa

     Kod odraslih pasa kalcijum u kostima je ugrađen u različite mineralne soli koje im daju čvrstinu i služe kao depo. Preostali kalcijum je deo mnogih fizioloških procesa značajnih za život psa. Zbog toga je količina kalcijuma u krvi strogo regulisana različitim biohemijskim mehanizmima. 

     Ovde vredi napomenuti uticaj paratireoidnog hormona (PTH) i kalcitonina koji regulišu nivo slobodnog Ca u krvi i međućelijskom prostoru organizma.

     Paratireoidni hormon, ili parathormon (PTH) se sintetiše u ćelijama paratireoidne/paraštitaste žlezde - parne endokrine žlezde smeštene uz štitnu žlezdu. Glavni faktor kontrole sekrecije PTH je nivo koncentracije kalcijuma u plazmi psa (manja koncentracija kalcijuma u plazmi stimuliše sekreciju PTH).

     On takođe mobiliše kalcijum iz depoa kostiju, pospešuje reapsorpciju kalcijuma u bubrezima i posebno, ubrzava ekskreciju fosfata, pa je njegov zbirni efekat da povećava koncentraciju kalcijuma i smanjuje koncentraciju fosfata u plazmi. U sinergizmu sa vitaminom D pojačava resorbciju kalcijuma iz creva.

Efekat hormonskog mehanizma na nivo kalcijuma u telu. Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Flickr

      Kalcitonin je peptidni hormon, koji se proizvodi u perafolikularnim ćelijama (C-ćelijama) štitne/tireoidne žlezde i ima ulogu u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi. On sprečava resorpciju kalcijuma iz depoa kostiju i na taj način se smanjuje koncentracija kalcijuma u krvi. Ima suprotno dejstvo parathormonu i vitaminu D. 

     Grčenje mišića i njihova snaga neposredno zavise od količine kalcijuma u krvi. Obzirom da je i srce mišić, a srčane smetnje ugrožavaju život, telo mora odmah da reaguje na bilo koju količinu kalcijuma koja pređe granice normale i odmah aktivira hormonalne sisteme koji vrednost kalcijuma u cirkulaciji vraćaju u fiziološke granice.

     Odraslom psu od 5 kg treba 250 mg kalcijuma dnevno, psu od 25 kg potrebno je oko 1250 mg Ca dnevno, a psu od 50 kg  potrebno je 2500 mg na dan. Posavetujte se sa veterinarom kako biste saznali pravu količinu kalcijuma koja je potrebna vašem psu. 

     Hiperkalcemija i hipokalcemija su patološka akutna, ili hronična stanja, kada iz nekog razloga - bilo da je u pitanju poremećaj sekrecije PTH, variranje unosa vitamina D, ili hrane bogate kalcijumom, pa dolazi do nakupljanja viškova, ili nedostatka jona kalcijuma u tkivima što dovodi do poremećaja rada mišića, bubrega i srca, što posledično dovodi do grčeva, otežanog kretanja, povraćanja, proliva, poremećaja varenja, promena u gustini kostiju, variranja krvnog pritiska, konfuzije, dehidracije, stvaranja kamena u bubregu i do osteohondroze (okoštavanja hrskavice), ili okoštavanja drugih mekih tkiva. 

Značaj kalcijuma i fosfora u toku posebnih faza života

      Kod odraslih ženki najčešći problem u vezi sa ovim esencijalnim  mineralnim materijama nastaje u toku graviditeta i  u toku laktacije, odnosno dojenja štenaca, i to pogotovo kod malih i srednjih rasa pasa kada oštene veći broj štenadi. 

     Tako u slučaju niskog nivoa kalcijuma dolazi do eklampsije. U pitanju je akutno stanje koje brzo nastaje i opasno je po život kuje ukoliko se blagovremeno ne odreaguje. Do ovog stanja dolazi usled nemogućnosti životinje da odgovori povećanim potrebama kalcijuma u toku druge polovine graviditeta i tokom laktacije. Manifestuje se ozbiljnim simptomima: veriranjem krvnog pritiska, grčevima mišića, gubljenjem svesti, oštećenjima vitalnih organa, otokom pluća i smetnjama u disanju.

     Nakon stabilizacije stanja od strane vašeg veterinara potrebno je dodavati kalcijum u ishranu u optimalnim količinama što je jedna od najefektivnijih mera prevencije ovog nekada i fatalnog stanja. 

     U tu svrhu se mogu koristiti suplementi koji sadrže optimizovan odnos svih makroelemenata već od polovine graviditeta pa do završetka dojenja štenaca.

Osteoporoza kod pasa?

     Smanjena koštana masa nije toliko problematična za pse kao za ljude. Kako stare, psi takođe gube kalcijum u kosti, ali ujedno zato što imaju kraći životni vek, njihov gubitak koštane mase je retko dovoljno velik da izazove problem poput preloma kosti pri padu. Ako pas ipak slomi kost, to obično znači lokalizovanu bolest kostiju - poput onkološke promene - pre nego smanjenu gustinu kostiju u celom telu. Starije jedinke mogu imati pre problem sa dugoročnijim zarastanjem polomljene kosti, nego problem osteoporoze.

Panvet tim

Opširnije...

Zatvor kod pasa i mačaka - konstipacija i opstipacija

   Zatvor je jedan od čestih problema digestivnog trakta naših ljubimaca, koji, ukoliko je hroničan i ne leči se pravilno može dovesti do čitavog niza poremećaja, nekad i vrlo ozbiljnih.

   Svaki ljubimac ima svoj ritam pražnjenja creva, koji može u normalnim uslovima biti od 1-2 stolice dnevno, sve do jedne stolice u 2 dana. Stolica treba da bude polu-čvrste konzistencije, oker-braon boje bez primesa krvi, žučnih sokova, ili parazita - poput glista.

Izgled stolice ljubimca može nam dosta reći o njegovom trenutnom zdravstvenom stanju. Panvet infografika, kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Na redovno pražnjenje tokom vremena može uticati vrsta i količina pojedene hrane, promena režima ishrane, starost i hormonalni status, stres, dehidracija u letnjem periodu godine, kao i preterana fizička aktivnost. Ukoliko ne postoje drugi simptomi koji mogu upućivati na zdravstveni problem - u velikoj većini slučajeva takve promene nisu opasne i smatraju se normalnom akutnom pojavom.

   Takođe, potrebno je odmah na početku razgraničiti i dva latinska termina koje često vlasnici mešaju, ili pogrešno tumače - konstipacija i opstipacija.

Konstipacija je relativno čest problem koji uglavnom lako prolazi uz male promene životnih navika.
Ispoljava se u dva oblika:
   1) Vaš ljubimac vrši nuždu ređe nego obično, duže od nekoliko dana, ili
   2) je njegova stolica izuzetno tvrda, a pražnjenje bolno.

Sa druge strane, opstipacija je potpun prestanak pražnjenja debelog creva, pa je samim tim je daleko ozbiljnije i opasnije stanje od konstipacije.

Pasaža creva - efikasna dijagnostička metoda kojom se pomoću barijumske smeše može videti prolaz stomačnog sadržaja kroz digestivni trakt životinje. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

Uzrok

   Uzroci zatvora kod pasa i mačaka mogu biti raznovrsni, ipak bitno su drugačiji od onih koji uzrokuju dijareju tj. proliv.

Prvenstveno su posledica:

    •  stresa i starosti
    •  neadekvatne i suve hrane siromašne vlaknima
    •  restriktivne dijete
    •  povrede kičme i diskushernije
    •  progutanog stranog tela koje blokira put hrani, ili ishrana kostima
    •  stenoze (suženja), i vezivanja creva- ileus
    •  posledica nedovoljne produkcije digestivnih sokova i enzima
    •  dejstva nekih lekova (diuretici, opoidni lekovi i antidepresivi)
    •  onkoloških oboljenja koja rastom remete pražnjenje
    •  dehidracije, nedovoljnog uzimanja tečnosti, otkaza bubrega
    •  hipotireoze - bolesti štitne žlezde
    •  trudnoće
    •  neuroloških problema
    •  upala i onkološki procesi na analnim žlezdama
    •  frakture karličnih kostiju
    •  gojaznosti
    •  "lenjih" creva, urođeni megakolon kod mačaka
    •  uvećanja prostate kod nekastriranih mužjaka
    •  niskog kalcijuma (Ca) i fosfora (P) u krvi
    •  hernije (kila, bruh)
    •  iritabilnog kolona itd.

Simptomi

  Simptomi zatvora (opstrukcije creva) najčešće su: nedostatak apetita, dehidracija, povraćanje svarenog sadržaja pomešanog sa želudačnim sokovima i žuči, gubljenje telesne težine, letargija, bolan i otečen abdomen, gasovi, nadutost, grčevi, nagon na pražnjenje bez uspeha, urinarna ostrukcija i infekcija, oticanje oko anusa. Stolica je izuzetno tvrda, često u obliku sitnih loptica, ili je izbačena mala količina sluzave stolice, pražnjenje creva traje duže nego obično i vrlo je bolno, često pomešano sa primesama sveže krvi.
Posledice mogu biti veoma ozbiljne, kao što su megakolon - posebno kod mačaka, pankreatitis (upala pankreasa), vezivanje creva (ileus), pritisak na ostale trbušne organe i velike krvne sudove, sepsa, kao i teška dehidracija.

Ukoliko primetite da se Vaš ljubimac muči prilikom izbacivanja stolice duže od nekoliko dana, odvedite ga veterinaru.

   Po prijemu životinje i saznavanju potrebnih informacija od vlasnika veterinar će uraditi opšti pregled, laboratorijske analize krvi, urina, stolice (feces), ultrazvuk abdomena, rendgenski snimak sa, ili bez oralnog datog kontrastnog sredstva radi utvrđivanja mogućeg stranog tela, prepreke, ili onkološke promene koja blokira prolaz stolice u crevima. Endoskopska dijagnostika poput kolonoskopije može utvrditi tačno stanje sluznice creva, vrstu, uzrok i mesto zatvora u crevima.

Terapija i ishrana

  Uz ostalu simptomatsku terapiju njegovih uzroka - terapija samog zatvora creva se prvenstveno zasniva na rehidrataciji ljubimca putem intravenske infuzije kako bi se sprečilo gubljenje tečnosti i minerala iz nje (elektrolita), kao i otklanjanju opstrukcije creva. Moguće je i intravensko davanje hranljivih materija poput glukoze i aminokiselina ukoliko životinja duži vremenski period nema apetit. Enzimi pankreasa takođe mogu biti prepisani od strane veterinara ukoliko je to potrebno.

Progutano strano telo je veoma čest uzrok opstrukcije creva i opstipacije kod pasa

  Kod blažih slučajeva, dodavanje male količine jestivog ulja u hranu psa može rešiti problem - uglavnom se dozira 1 kašičica ulja na 5-7kg telesne težine psa. Takođe moguće je dati prokinetik, lek metoklopramid koji stimuliše pokretljivost creva. U ponudi su i razni laksativi - lekovi koji omekšavaju stolicu. Laktuloza pored omekšavanja stolice utiče i na snižavanje koncentracije amonijaka u krvi, što je veoma bitno kod ljubimaca sa lošom funkcijom jetre.
  U većini slučajeva, uz adekvatnu ishranu ova terapija daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Kod nadutosti i prisustva gasova može se dati lek simetikon koji olakšava simptome. Nadutost je posebno izražena kod brahiocefaličnih rasa (psi sa vrlo kratkom njuškom) koji se, dok jedu, "nagutaju" veće količine vazduha.

  Kod težih stanja, u anesteziji, potrebno je manuelno, ili endoskopski, uz ispiranje debelog creva (enema) izvaditi komprimovani fekalni sadržaj koji ih je blokirao. Treba napomenuti da gotove tečnosti za ispiranje debelog creva (klistiranje) koje se mogu kupiti u apotekama i koje se koriste za ljude nisu nikako dobre i za mačke.

Hernija - bruh, kila, može biti često uzrok konstipacije, ovaj problem se rešava isključivo hirurškim putem. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

  U teškim slučajevima, kada nijedna od gore spomenutih procedura nije dala rezultate, nekad je potrebna i hirurška intervencija, posebno kod zaglavljenog većeg stranog tela, ili pojedenih kostiju u lumenu creva, kod prisustva hernije (kila, bruh) i kod vezanih creva - ileus, gde lako može doći do propadanja dela crevnog tkiva koje mora biti hirurški uklonjeno, da ne bi došlo do pojave septičnih stanja.

Hirurško vađenje stranog tela iz abdomena psa. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Po rešavanju problema, vlasnik treba da radi na korekciji ishrane i životnih navika psa/mačke koja se sastoji od povećanja fizičke aktivnosti; češćeg nuđenja ljubimca svežom vodom i vlažnijom hranom sa više vlakana; suplementacijom neophodnih minerala - prvenstveno kalcijuma i fosfora; redovna vakcinacija i sl. Pse i mačke nikako ne treba hraniti kostima koje su jedan od najčešćih uzroka opstrukcije creva i zatvora, više o tome u našem tekstu OVDE.

Panvet tim

Opširnije...

Proliv kod pasa i mačaka

  Ovaj stomačni problem, pored povraćanja, najčešći je indikator i propratna pojava odvijanja nekog patološkog procesa u telu ljubimaca.
  Uzroci proliva, mogu biti razni, a za svakog vlasnika najbitnije je da prepozna uzroke, sagleda ostale simptome povezane sa pojavom mekše stolice, ili izostajanja stolice uopšte, kao i na vreme odvede svog ljubimca na pregled i pruži adekvatnu terapiju.

Normalna stolica i akutna stanja

  Svaki ljubimac ima svoj ritam pražnjenja creva, koji može u normalnim uslovima biti od 1-2 stolice dnevno, sve do jedne stolice u 2 dana. Stolica treba da bude polu-čvrste konzistencije, oker-braon boje bez primesa krvi, žučnih sokova, ili parazita - poput glista.

  Na redovno pražnjenje tokom vremena može uticati vrsta i količina pojedene hrane, promena režima ishrane, starost i hormonalni status, stres, dehidracija u letnjem periodu godine, kao i preterana fizička aktivnost. Ukoliko ne postoje drugi simptomi koji mogu upućivati na zdravstveni problem - u velikoj većini slučajeva takve promene nisu opasne i smatraju se normalnom akutnom pojavom.

Na redovno pražnjenje creva ljubimaca mogu uticati brojni faktori

  Ipak, ukoliko Vaš ljubimac ima stolicu koja je iznenada promenila, a to možete pripisati nekom uzroku i povezati sa drugim simptomima koje ima, ponavlja se kontinuirano duži vremenski period od 24-48h kod dijareje, ili 3-4 dana kod zatvora, najverovatnije je reč o patološkom stanju koje zahteva pregled, konsultaciju i terapiju kod veterinara. Takođe, ukoliko primetite da Vaš pas, ili mačka ispoljavaju bizaran apetit kao što je jedenje trave, gline i sl. velika je verovatnoća da imaju problem u digestivnom traktu.

Proliv (dijareja)

  Prolivom (dijareja) se smatra svaka stolica vrlo meke do potpuno tečne konzistencije koja se ponavlja u kontinuitetu, vrlo često praćena promenom boje i neprijatnim mirisom. Defekacija (izbacivanje stolice) dešava se više od 4 puta na dan, nekada i nevoljno. Vrlo često kod infektivnih uzročnika dolazi i do pojave temperature i slabosti. Mačke su nešto ređe sklone pojavi dijareje od pasa.

Uzrok

  Spisak uzročnika dijareje može biti veoma dug i u zavisnosti od ostalih pratećih simptoma obavezan povod za pregled i utvrđivanje tačnog zdravstvenog stanja:

  • stres
  • promena hrane i vremena hranjenja, pokvarena hrana
  • alergija na određenu hranu, neki sastojak, ili začin
  • virusna oboljenja - posebno kod štenaca (parvoviroza, štenećak, korona-virus..)
  • kolitis (upala tankog i debelog creva)
  • prisustvo crevnih parazita (Giardia, kokcidioza, valjkasti i člankoviti crvi)
  • toplotni udar
  • trovanje
  • bakterijske infekcije (Salmonela, Klostridija, Ešerihija)
  • posledica dejstva nekih lekova (antibiotici, citostatici, NSAIL...)
  • hormonski disbalans nadbubrežne i štitne žlezde (hipertireoidizam)
  • dijabetes
  • velika koncentracija probiotskih bakterija u tankom crevu (bacterial overgrowth)
  • gastritis (upala želudca)
  • krvarenje u želudcu
  • bolesti i poremećaji jetre, pankreasa, ili bubrega
  • septična stanja

Simptomi i pregled

  Pored klasičnih simptoma koji idu uz pojavu proliva - grčeva, gasova, nadutosti, bola u trbuhu i napinjanja, propraćenih često i povišenom temperaturom, pa i povraćanjem - treba spomenuti i posledice hronične dijareje u vidu dehidracije koja može imati ozbiljne posledice po čitav organizam.  Tu su i loša apsorbcija hranljivih materija, letargija, izostajanje uriniranja, gubljenje na težini, pojava drugih infektivnih bolesti, vezivanja creva - ileus, problemi sa žuči i pankreasom, kao i usporeno pražnjenje analnih žlezda kod pasa, koje može dovesti do upale ovih žlezda i još težeg stanja ukoliko se terapija ne sprovede na vreme.

Izgled stolice ljubimca. Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+)

  Ukoliko u stolici postoje primese sveže krvi, sluzi i delova tkiva, ili ukoliko je stolica crna poput taloga kafe (melena), dijareja se smatra ozbiljnim stanjem i neophodna je poseta veterinaru što pre. Trovanje, septična stanja i toplotni udar smatraju se hitnim stanjima u veterini!

  Po samom izgledu stolice (feces) i frekventnosti pražnjenja možemo generalno zaključiti i da li je u pitanju problem u tankom, ili debelom crevu. Kod problema u debelom crevu Vaš ljubimac često izbacuje male količine tečne stolice, dok kod problema sa tankim crevom u pitanju su veće količine nešto gušće stolice, a pražnjenje se događa samo 3-5 puta dnevno. Ovo prepoznavanje je od posebnog značaja za dijetetski režim ishrane ljubimca.

  Na pregledu, veterinar uzima uzorak stolice na mikrobiološki i mikroskopski pregled, ispituje vlasnika o okolnostima koje su predhodile pojavi dijareje, vrši opšti pregled stanja, laboratorijske i biohemijske analize krvi i urina. Često su potrebni i pregledi abdominalnih organa ultrazvukom, dok se rendgensko snimanje (sa, ili bez oralnog davanja kontrastnog sredstva), kao i endoskopske metode - uvođenja cevi sa kamerom u digestivni trakt životinje kako bi se utvrdilo stanje sluznice creva (kolonoskopija), ili želudca (gastroskopija) rade ukoliko je to u objektivnim okolnostima potrebno i izvodljivo.

Gastroskopija mačke. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Terapija

  Terapija dijareje podrazumeva obazbeđivanje dovoljno tečnosti dehidriranoj životinji putem intravenske infuzije i nadoknadu nutrijenata (glukoza, aminokiseline) putem infuzije kod dugotrajnog proliva. Ukidaju se lekovi poput prokinetika (metoklopramid), nekih antibiotika, citostatika itd. ukoliko oni uzrokuju proliv.

  Upotreba oralnih adsorbenasa poput aktivnog uglja, kaolina, ili diosmektita može doći u obzir ukoliko su u pitanju virusne infekcije i neka trovanja, ali moraju se upotrebljavati sa oprezom i u vremenskom razmaku od drugih lekova koji se vrlo često koriste za kombinovanu simptomatsku terapiju proliva čiji su uzrok drugi činioci i bolesti. Kod ovakvog tipa dijareja uspeh terapije zavisi prvenstveno od neutralisanja uzročnika, ili okolnosti koje su do nje dovele, na primer: uvođenje terapije alergije; tretman parazita; terapija kod trovanja o kojoj više možete pročitati OVDE; terapija upale želudca H2 blokatorima i inhibitorima protonske pumpe koji će smanjiti lučenje želudačne kiseline prvenstveno kod pasa, ili kolitisa (upale creva) o kojima se možete informisati OVDE.

  Ukoliko je pojava proliva izazvana nekim infektivnim agensom kreće sa sa upotrebom intestinalnih (onih koji deluju samo unutar creva) i sistemskih antibiotika, ili antimikotika (lekovi protiv gljivičnih infekcija). U terapiju mogu biti uključeni i kortikosteroidni lekovi posebno kod kolitisa nepoznatog uzroka, zatim lekovi za sprečavanje krvarenja ukoliko ono postoji i sl. Lek loperamid koristi se za usporavanje motiliteta creva i može biti koristan kod simptomatske terapije proliva, ali nikako ne sme da se upotrebljava kod štenaca, infektivnih uzročnika, ili trovanja, jer u tom slučaju svojim dejstvom sprečava izbacivanje toksina i patogena iz creva životinje. Kod rasa pasa poput border kolija, škotskog ovčara, šetlandskog ovčara i mačaka ovaj lek se uopšte ne preporučuje.

Terapija hronične dijareje zahteva ozbiljan multidisciplinaran pristup

  Terapija probioticima i prebioticima kod pasa i mačaka još uvek je tema debata u veterinarskim krugovima. Razna naučna istraživanja dala su različite rezultate u ovoj oblasti, te je njihov učinak i doprinos u samom procesu ozdravljenja i neutralizacije simptoma proliva još uvek nedovoljno razjašnjen. Ono što je ipak utvrđeno je da mačke nešto bolje od pasa reaguju na terapiju dijareje probioticima.

  Upotreba ovih preparata prvenstveno zavisi od saveta veterinara i može biti korisna kod dugotrajne upotrebe jakih antibiotika, isto tako upotreba probiotika može kod ljubimaca češće nego kod čoveka izazvati takozvani bacterial overgrowth sindrom - stanje kada se probiotske bakterije prenamnože u tankom crevu i postanu uzročnik, a ne rešenje proliva.

 Upotreba balansirane ishrane pasa i mačaka je esencijalna za tretman dijareje u danima oporavka koji slede.

Ishrana

  Ukoliko dijareja nije povezana sa povraćanjem - blaga, u manjim i češćim obrocima, vlažna, hipo-alergena, bogata pektinom i nezačinjena hrana je najbolji izbor za Vašeg psa, ili mačku. Ukoliko povraćanje postoji, potrebno je sačekati 24h od poslednjeg povraćanja da bi se započelo sa ishranom.

Korekcija ishrane pomaže Vašem ljubimcu da uspostavi redovno pražnjenje i izgled stolice

  Ako je u pitanju problem u tankom crevu, kuvana hrana u vidu čorbe, pileće supe, kuvanog krompira, ili riže sa posnim pilećim grudima je najbolje rešenje. Ponudite ljubimca svežom vodom u više navrata. Ne dozvolite ljubimcu da jede previše, ne dajte mu kosti i nekuvanu hranu, ostatke posle ljudskog obroka, masne namirnice i suvo meso. Mačke mogu jesti kuvanu rižu pomešanu sa konzerviranom hranom na koju su navikle.

 Ukoliko je problem dijagnostifikovan u debelom crevu, hrane i suplementi bogati vlaknima mogu biti uključeni u ishranu. Takođe, po preporuci veterinara, mogu biti uključene i nešto suvlje granule ukoliko ljubimac nema osetljiv želudac. Hrana treba da bude posna, sveža, podeljena u više manjih porcija. Što se tiče mačaka, one se ovde malo razlikuju od pasa, mačkama ne prija hrana preterano bogata vlaknima.

  Za vlasnike ljubimaca je jako bitno da poštuju higijenske mere, posebno ukoliko je dokazana patološka priroda uzroka dijareje - nosite gumene rukavice u dodiru sa fekalnom masom i prilikom pranja analne regije psa. Takođe je neophodno dobro oprati i dezinfikovati površine koje su uprljane fekalnim sadržajem bilo da je u pitanju pod, nameštaj, ili kavez.

Poštovanje higijenskih procedura je izuzetno važno posebno kod ljubimaca sa dijarejom

  Za alergijska stanja potrebna je posebna hipoalergena ishrana, o kojoj više možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Opširnije...

Zašto pas jede travu

  Sigurno ste primetili Vašeg psa kako jede travu i zapitali se zašto to čini.
Postoji nekoliko teorija i objašnjenja ovog čina - ono koje je najrasprostranjenije je da je u pitanju neki stomačni problem koji muči Vašeg ljubimca. Ovo jeste donekle istina, ali nije uvek potpuno tačno, jer postoje i drugi razlozi, a koji ne upućuju nužno na neki zdravstveni problem.

Postoje brojni razlozi zašto pas jede travu

Da li je normalno to što pas jede travu?

  Psi jesu mesojedi, a fakultativnom promenom ishrane kroz istoriju (uglavnom kroz konzumaciju termički obrađenih ljudskih obroka, kostiju i ostataka hrane) donekle su se prilagodili životu sa nama. Nerealno je očekivati da je Vaš pas postao vegetarijanac, niti to ikada može biti prvenstveno zbog svog kratkog digestivnog trakta, sastava i zastupljenosti enzima u njemu, kao i oblika i raspoređenosti zuba.

   Ipak, divlji srodnici pasa u prirodi ponekad jedu travu, kao i sitne biljojede u čijim stomacima sugurno ona postoji. Iz toga proizilazi da mala količina trave ne može naškoditi psu, posebno u situacijama ako je pas ne jede često, ukoliko je samo žvaće i ispljune, i nije praćena drugim stomačnim problemima npr. hroničnim povraćanjem, ili prolivom. Treba napomenuti da nekim psima prija ukus i miris trave, njima vođeni - zdravi psi će je ponekad konzumirati i to je u redu. Više o pravilnoj ishrani pasa i mačaka možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Sada kada smo zaključili da je ovo raširena i "normalna" pojava u velikom broju slučajeva, potrebno je sagledati širu sliku, posmatrati psa i njegovo ponašanje, i u odnosu na druge pokazatelje, simptome, ili reakcije zaključiti da li je postoji potencijalni zdravstveni rizik. Ovo su nejčešći razlozi zašto pas jede travu.

Psu je dosadno

  Manjak fizičke aktivnosti, znatiželja i Vaše dugo odsustvovanje zbog posla psu daje mogućnost da se igra Vašim sobnim, ili baštenskim biljkama, što nikako nije dobro zbog velike mogućnosti da se njima otruje - o tome više u našem tekstu OVDE.

Pas vrlo često može jesti travu iz dosade i igre

  Ovakvo ponašanje najlakše se koriguje povećanjem fizičke aktivnosti, dobrom dresurom, poklanjanjem više Vaše pažnje i igrom, kao i kupovinom igračke, lopte, ili žvakalice koji će na pravi način okupirati pažnju psa i podstaći njegovu aktivnost do doba dana kada možete više da mu se posvetite.

Manjak određenog sastojka u ishrani

  Ovo može biti jedan od glavnih uzroka zašto pas često jede travu. Posebno se uočava kod pasa koji se drže u zatvorenom prostoru i ukoliko se pas dugo vremena hrani jednoličnom, ili neadekvatnom hranom. Na ovaj način tokom šetnje Vaš ljubimac možda pokušava (u urbanim sredinama uglavnom bezuspešno) da nadoknadi određene minerale, vitamine i posebno - vlakna u ishrani. Ovakva hipoteza posebno može biti tačna ukoliko pas duže vreme ima tvrdu stolicu, ili je dehidrirao.

  Rešenje je da u konsultaciji sa veterinarom pređete na kvalitetniju hranu, kombinujete postojeću komercijalnu hranu sa domaćim posebno spremljenim raznovrsnim obrokom za ljubimca, uvedete suplementaciju vitamina i minerala, i pojačate vlakna u ishrani. Danas postoji više komleksnih hrana za pse koje su bogate vlaknima i koje daju odlične rezultate. Već posle nekoliko dana upotrebe hrane bogate vlaknima, pas prestaje da jede travu ukoliko je ovo bio glavni razlog zašto je trava konzumirana.

Stomačni problemi

  Naučnim istraživanjima je utvrđeno da se stomačni problemi poput mučnine, grčeva, želudačnih i problema sa stolicom pojavljuju kao uzrok jedenja trave kod manjeg broja pasa nego što se to ranije mislilo. Na stomačne simptome kožete pomisliti ukoliko primetite da je pas odjednom počeo jesti travu, a to ranije nije činio, ili ukoliko postoje ostali simptomi poput manjka apetita, letargije, razdraženosti, proliva, grčeva, nadimanja, gasova i povraćanja. 

  Često se desi da pas oseti da je pojeo neprimerenu hranu i namerno traži da izađe napolje, a zatim mahnito jede velike količine trave i biljaka na koje naiđe ne obazirući se na Vaše komande. U ovom slučaju trava može pomoći psu da lakše povrati.

  Takođe, trava može stimulisati pokretanje creva kod zatvora, izazvati proliv, promeniti sastav i sadržaj crevne flore, redukovati broj crevnih parazita i pozitivno uticati na celokupno varenje. Ukoliko primetite da je stolica Vašeg psa postala zelenkasta, velika je verovatnoća da jede veće količine trave kako bi umirio stomačne probleme i nadoknadio manjak neke hranljive materije u organizmu. Svakako, ukoliko primetite znake stomačnih problema potrebno je da se blagovremeno javite veterinaru kako bi na vreme bio dijagnostikovan i lečen primarni problem organa za varenje - jedenje trave će prestati samo po sebi po uklanjanju uzroka.

Pika sindrom kod psa (pika poremećaj)

  Pika je ukratko česta kompulzivna potreba jedenja nejestivog. Dolazi iz latinskog jezika, gde "pika" znači svraka - ptica poznata po tome što ima ogroman apetit i neselektivno jede. Na meniju ovakvih pasa često se može naći pesak, glina, kreda, pa sve do metalnih i oštrih predmeta. Ovakvo ponašanje se često može videti kod štenaca u toku igre i vremenom prestaje, ali ukoliko je u pitanju odrasla jedinka, bizaran apetit i raniji slučajevi konzumacije stvari koje nisu za jelo mogu biti znak određenog poremećaja ponašanja psa koji treba podrobnije ispitati odlaskom veterinaru da bi se utvrdio eventualni uzrok, proverilo opšte zdravstveno stanje, korigovala ishrana i osmislila strategija lečenja.

Pika sindrom je poremećaj u ponašanju koji se leči

  Za početak, potrebno je da sklonite van domašaja svaki opasan objekat, predmet, ili materijal u svom domu i dvorištu, koji bi ljubimac mogao da pojede.

Da li treba sprečiti psa da jede travu?

  Generalno, savet stručnjaka je da ne treba sprečavati psa da jede travu. Većina veterinara smatra da je to deo procesa igre i samo-lečenja biljkama kod pasa. Ipak ne treba zaboraviti da naši ljubimci nekada nisu ni izbirljivi, a ni umereni, i da zbog toga mogu imati zdravstvene probleme.

  Ono što možete učiniti je okupiranje i skretanje pažnje drugim aktivnostima, korekcija ishrane i upotreba vlakana, redovno čišćenje od parazita, davanje suplemenata i redovne kontrole kod veterinara.

  Takođe, uklonite iz svog doma svo potencijalno otrovno baštensko i kućno bilje, izbegavajte travnate površine tretirane đubrivima, pesticidima i herbicidima, pratite ponašanje Vašeg ljubimca dok se igra na otvorenom i informišite se o izgledu biljaka koje mogu biti toksične za psa u prirodi kako bi na vreme odreagovali ako dođe u kontakt sa njima.

Panvet tim

Opširnije...

Epilepsija kod pasa

   Epilepsija je hronična bolest, obično doživotna, sa veoma šarenolikim simptomima, koja pogađa 1 od 130 pasa. Napretkom dijagnostike i raspoložive terapije moguće je umnogome poboljšati kvalitet života ovim ljubimcima dugi niz godina. Epilepsija nije izlečiva, ali pravim izborom adekvatne ishrane, načina života i medikamenata, može biti pod kontrolom, bez daljeg pogoršanja bolesti.

Šta je epilepsija?

   Epileptični napadi dešavaju se kada se u mozgu pojavi abnormalna neurološka aktivnost koja dovodi do kratkotrajne (od nekoliko sekundi do par minuta) izmene uobičajnog ponašanja, pokretanja, ili svesti psa kroz tri specifične karakteristike i znaka epileptičnog napada:

• gubitak voljnih pokreta padanjem, kočenjem, grčenjem, ili ritmičnim nekontrolisanim trzanjem mišića u telu, praćenih delimičnim, ili potpunim gubitkom svesti i svih voljnih radnji;

• nastaju i prestaju iznenada;

• postoji karakteristično ponašanje psa pre, ili u toku  epileptičnog napada, napad se pojavljuje u slično vreme dana, određeni spoljni stimulans (okidač) inicira pojavu napada... ili postoji neki sličan obrazac ponavljanja epileptičnog napada.

   Ovo stanje se može opisati i kao neka vrsta "kratkog spoja" u kompleksnoj elektro-neurološkoj funkciji mozga, što je možda i najjednostavnije objašnjenje.

Pas za vreme epileptičnog napada

   Prvi napadi se obično dešavaju u periodu između 6 meseci i pete godine starosti psa, najčešće u 2-3 godini života psa.

Kako izgleda epileptični napad

   Sama pojava i njen obim su veoma individualni kod svakog psa i prvenstveno zavise od toga koji deo mozga je zahvaćen promenom, šta su usputni činioci/uzroci i šta doprinosi da se napad desi.

   Epileptičan napad izgleda vrlo dramatično - grčevi, nevoljno pomeranje glavom, dezorijentisanost, brzi ponovljeni pokreti, agresija, nemir, preterano lučenje pljuvačke, proširene zenice, gubitak svesti, povređivanje životinje od okolni nameštaj i zidove, gušenje, uriniranje i defekacija mogu se pojaviti za vreme napada, što kod vlasnika izaziva osećaj panike i snažnu emocionalnu uznemirenost. 

Snimak generalizovanog epileptičng napada kod psa. Upozoravamo da snimak može biti uznemirujuć za osetljive osobe! Kliknite dva puta za puštanje snimka.

   Povrede mogu nastati tokom napada, ali kod većine pasa kod kojih je dijagnostikovana epilepsija one ipak nisu tolikog obima da se mora svaki put potražiti hitna veterinarska pomoć.

   Sa druge strane hitna pomoć veterinara je neophodna ukoliko napad traje duže od 5 minuta, ukoliko se napadi pojavljuju u kratkom vemenskom roku bez vraćanja svesti, ukoliko su praćeni tahikardijom (ubrzanim lupanjem srca), izrazitom hipotenzijom (naglim padom krvnog pritiska) i ukoliko životinja ne dolazi svesti duži period od 15 minuta nakon napada.

Tipovi epilepsije

   Generalno razlikujemo tri vrste napada u zavisnosti od toga koji deo mozga je zahvaćen promenom.

   Fokalni (parcijalni) epileptični napad javlja se kada je samo određeni deo mozga, ili jedna polovina mozga zahvaćena neuobičajnom elektro-neurološkom aktivnošću, što se može manifestovati trzanjem/grčenjem jednog ekstremiteta, polovine tela, ili samo lica, praćeno čudnim ponavljanjem određenog ponašanja, treptanjem, halucinacijama, grčenjem vilice, nemirom, iznenadnom promenom ponašanja i sl. Životinja uglavnom ne gubi svest, već izgleda kao da je u stanju transa, ne reaguje na pozive i komande vlasnika. 

   Vremenom, tokom života psa uglavnom se dešava pogoršanje stanja do celokupne zahvaćenosti mozga napadom. 

   Kombinovani epileptični napad je ujedno i najčešća vrsta epileptičnog napada kod pasa - kada nakon parcijalnog epileptičnog napada i njegovih iskazanih karakteristika (nekoliko sekundi, ili minuta), ubrzo se javlja veliki (Grand mal) epileptični napad koji zahvata ceo mozak i telo ljubimca,  uzrokujući i gubljenje svesti. Za veterinara je jako važno da sazna od vlasnika psa šta je predhodilo pojavi velikog napada, da bi se utvrdio eventualni okidač napada, ili region mozga u kom je počeo napad. Ova vrsta napada naziva se još i kompleksni, ili "parcijalni napad praćen velikim napadom".

   Parcijalni i kombinovani napadi uglavnom su povezani sa nekim lokalnim moždanim poremećajem kao što je moždana lezija, posledica tumora, povrede, infarkta mozga, meningitisa - upale mozga i sl.

   Generalizovan (Grand mal) epileptični napad utiče na obe hemisfere mozga - veoma je dramatičan, praćen gubljenjem svesti, otkazivanjem svih voljnih funkcija, kočenjem, opuštanjem, ili trzanjem celog tela. Životinja obično pada, gubi svest, nevoljno se povređuje, a može doći i do gušenja. Javlja se uglavnom kod malo starijih pasa, a može biti posledica i toksikoze, sepse, otkaza drugih organa i sl.

Uzroci epilepsije

   Idiopatska epilepsija, posledica je kombinacije raznih genetskih i faktora okoline. Od ovog tipa epilepsije oboljevaju uglavnom mlađi psi i ne postoji neki patološki, već anatomsko-funkcionalan razlog u strukturi mozga zbog kog se pojavljuje. Češće se javlja kod mužjaka, a kod većih rasa se javljaju takozvani klaster napadi (više napada u toku perioda kraćeg od 24 sata). Nasledna je.

  

   Rase posebno sklone pojavi epilepsije su: bigl, zlatni i labrador retriver, šetlandski ovčar, vučji špic, šnaucer, baset, border koli, mađarska vižla, tervuren, bernski planinski pas, nemački ovčar i engleski springer španijel.

Nemački ovčar je jedna od rasa sklonijih pojavi epileptičnih napada

   Uzroci epilepsije mogu biti i razna druga stanja, poremećaji i bolesti psa u toku života - čije su epileptični napadi samo posledica. 

Prvenstveno su to povrede, promene i bolesti mozga, kao i drugih vitalnih organa:

   - Tumor mozga

   - Povreda glave

   - Meningitis, upala mozga, sepsa

   - Abnormalno visok, ili nizak šećer u krvi

   - Toplotni udar, ili visoka telesna temperatura

   - Poremećaj u radu i otkaz bubrega, ili jetre

   - Trovanje, ili predoziranje lekovima

   - Nizak nivo hormona štitne žlezde

   - Moždani udar

Naprsnuće lobanje kod ovog psa usled udarca dovelo je povrede mozga i teških epileptičnih epizoda. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Sva ova stanja moraju biti ispitana od strane veterinara kroz krvne, biohemiske i urinarne analize, kao i ultrazvučnu i rendgensku, CT i MR dijagnostiku, jer bi njihovim otklanjanjem i lečenjem značajno bila smanjena šansa da se napadi ponove.

Uloga spoljnih faktora (okidača) u nastanku epilepsije

   Kod nekih pasa uloga spoljnog stimulansa, ili stanja, kao okidača za ponavljanje epileptičnog napada postoji. 

Vlasnici ih primete vremenom prateći stanje psa - najčešće se šansa za ponavljanje napada povećava kod umora, neispavanosti usled promene ciklusa spavanja, promene sredine na putovanjima, prisustva stresa, upotrebe i prisustva određene hrane, mirisa, ili leka, takođe i određeni svetlosni efekti i grmljavina mogu isprovocirati i pokrenuti novi epileptični napad. 

   Psi ne mogu objasniti da im neki od ovih okidača smeta, ali po karatketrističnom ponašanju koje predhodi samom napadu - poput dezorijentisanosti, nemira, određenog ponašanja kao što je fly-biting i odsutnosti, može se zaključiti da će uslediti napad epilepsije.

Fly-biting ponašanje ljubimaca može predhoditi pojavi epileptičnog napada. Izvor: Panvet fejsbuk (@panvetsubotica)

Šta uraditi kada pas dobije epileptični napad?

  • Prvo i najvažnije - ostanite pribrani, napadi deluju izuzetno dramatično što kod većine vlasnika izaziva paniku.

  • Proverite da li je u pitanju napad, ili neko ponašanje psa koje može asocirati na epilepsiju - poput:

• trčanja u snu; 
• drhtanja (pas koji drhti usled emocija , ili hladnoće normalno je budan i orijentisan, kod epileptičnog napada to nije slučaj);
• nesvestica i dremež (pas koji ima nesvesticu, ili ga je uhvatio dremež brzo će se razbuditi i razmrdati na Vaš poziv, dok pas u toku epilepričnog napada ne registruje komandu i ne postaje orijentisan);
• vestibularni sindrom (psi sa vestibularnim sindromom mogu gubiti ravnotežu, pa čak i padati, ali su svesni i reaguju na komande, dok psi u toku epileptičnog napada budu potpuno dezorijentisani i nesvesni). Više o vestibularnom sindromu kod pasa možete pročitati OVDE;
• opsesivno-kompulzivni poremećaji (pas koji ponavlja određeno ponašanje poput nekontrolisanog lizanja, ili ujedanja na komandu prekinuće radnju, dok pas koji ima epileptični napad se ne obazire na komande vlasnika). 

  • Ne stavljajte ruku blizu usta psa, jer je nesvestan i može Vas ujesti, ogrebati, ili na drugi način povrediti. Ovo se obično dešava pošto vlasnici žele psu izvaditi jezik u toku napada. Ipak je bolja solucija malo sačekati dok se pas smiri.

  • Ukoliko možete, bezbedno udaljite psa od nameštaja, zidova i stepeništa da ne bi došlo do veće povrede.

  • Pokušajte smiriti psa posle napada, jer mu treba određeno vreme da potpuno povrati svoje motoričke funkcije - u tom periodu psi obično pokušavaju da ustanu i šetaju, čak mahnito traže hranu i vodu, što može dovesti do povređivanja i štete u domu.

   • Vodite evidenciju o vremenu napada, koliko je trajao i šta mi je predhodilo, pokušajte da zapamtite što više detalja koji će veterinaru pomoći u adekvatnoj dijagnostici i terapiji.

Lečenje epilepsije kod pasa

   Cilj lečenja je održavanje što dužeg perioda bez neuroloških ispada terapijom sa što manje neželjenih efekata. Terapija koja održava stanje bez budućih napada uglavnom se postiže kod svakog trećeg psa, a kod ostalih se njome značajno smanjuje i proređuje broj napada. Na žalost, postoje i psi koji uopšte ne odreaguju na terapiju, ma koliko doze medikamenata bile jake.

   Takođe potrebno je voditi ljubimca na redovne kontrole u cilju praćenja stanja i korigovanja terapije ukoliko je to potrebno.

   Lek koji se najčešće propisuje u terapiji epilepsije pasa je Fenobarbiton, uz moguć dodatak lekova koji regulišu anksioznost, nemir, grčeve mišića i spavanje. Terapija je doživotna! 

   Ovi lekovi mogu imati neželjene efekte u vidu gubitka aptetita, stomačnih problema, opterećenja jetre, slabosti zadnjih nogu, promena u ponašanju i sedacije koji obično nestanu nakon nekoliko nedelja. 

   Noviji lekovi, koji su pozajmljeni iz humane medicine poput gabapentina, ili levetiracetama imaju manje neželjenih efekata, ali su izuzetno skupi.

   Ono na šta treba obratiti pažnju je da se lekovi daju uvek u isto vreme, u tačno određenoj dozi i nikako ne prekidati, ili menjati terapiju bez konsultacije sa veterinarom.

  Potrebno je kod lečenja drugih oboljenja veterinaru naglasiti da pas pije anti-epileptike - jer ovi lekovi mogu imati interakcije sa drugim lekovima poput antibiotika, lekova koji se koriste u anesteziji, lekova za visok krvni pritisak, vitamina D3, hormonskim preparatima i sl.

Dijeta i prevencija

   Poseban režim ishrane poput izostavljanja i isključivanja iz ishrane kalijum-bromida/bromata (aditiva za elastičnost industrijskih testa) koji se može naći u namirnicama za pse - jer pojačava dejstvo fenobarbitona kod izbalansirane terapije. 

   Dokazana je povezanost izmedju netolerancije na neke sastojke hrane i epilepsije kod pasa, gde ti sastojci imaju funkciju okidača. Zato je najbolje davati psu hipoalergijsku ishranu, pojačanu amino-kiselinama - posebno taurinom, proteinima, vitaminima i mineralima (posebno magnezijumom i selenom), kao i suplementacija Omega 3 i 6 masnim kiselinama. 

   

   Udeo ugljenih hidrata i šećera iz testenina i poslastica mora biti sveden na apsolutni minimum. Žitarice (pšenica, kukuruz, ovas) su zastupljene u mnogim komercijalnim proizvodima za ishranu ljudi i pasa, i treba ih izbegavati kada god je to moguće kod pasa sklonih epileptičnim napadima.

   Ovu tezu zastupaju i zagovornici ketogene dijete (low carb/high fat diet) - posebnog režima ishrane koji se pokazao jako delotvornom preventivom epileptičnih napada kod ljudi, a može se u izmenjenom obliku primeniti i na pse, i mačke. Ne sme se samo zaboraviti činjenica da su naši ljubimci ipak prvenstveno mesojedi, te njihov režim ishrane uključuje više te namirnice.

   Upotreba biljnih preparata na bazi biljke Atropa Belladona (Velebilje) može pomoći kod epileptičnih napada kod pasa, koji se manifestuju grčenjem mišića, ali ih ne treba uvoditi u već izbalansiranu terapiju i bez konsultacije sa veterinarom.

   Preventiva se ogleda prvenstveno u edukaciji vlasnika o bolesti svog ljubimca, učenjem o pravilnom postupanju prilikom napada, redovnim kontrolama kod veterinara, kao i traženje uvida u moguće genetski prenosive bolesti kroz istoriju i pedigre legla psa kog želimo usvojiti.

Panvet tim

Opširnije...