26. 04. 2016.

Sterilizacija pasa i mačaka

Sterilizacija pasa i mačaka Panvet veterinarska stanica Subotica



   Sterilizacija pasa i mačaka je tema koja donosi brojne polemike o ispravnosti tog postupka i moralnom stavu samog zahvata...

   Trend, a i preporuka Svetske Veterinarske Organizacije jeste da je sterilizacija kućnih ljubimaca preporučljiva, u svim onim slučajevima gde je ljubimac samo to, a ne i priplodni materijal radi davanja potomstva. U mnogim zemljama ova tema je regulisana i zakonom, te se uzgojem mogu baviti samo registrovani odgajivači, a vlasnici kućnih ljubimaca su u obavezi da sterilišu svog ljubimca.

Pas i mačka Panvet veterinarska stanica Subotica
U razvijenim evropskim zemljama sterilizacija pasa i mačaka je zakonski obavezna 

   Postoji moralni stav samog čina sterilizacije, a sa tim i doba/starost zivotinje u kojoj to treba da se uradi.
- Rana sterilizacija se radi u starosti od 3 meseca, kod štenadi i mačića.
- Optimalna sterilizacija se radi u starosti od oko 5,5 meseci, tj. pre prvog polnog žara životinje, koja sledi najčešće u 6 mesecu starosti.

   Kada se uradi sterilizacija u ovom periodu života Vašeg kućnog ljubimca, mogućnost da Vaš ljubimac dobije npr. tumor dojke u starosti, manji je od 85 %! Ujedno, kada se radi sterilizacija kod mladih životinja, nema potrebe da se vadi i materica, već samo jajnici - ova procedura se naziva ovariektomija.

   Ovom metodom, ostaju sačuvani ligamenti materice - ligamenta lata uteri, koji imaju ulogu i u fiksiranju mokraćne bešike u abdomenu (stomaku) životinje. Samim tim, manja je i mogućnost dislociranja bešike u karličnom prostoru, jer takva dislokacija izaziva često problem incontinentio urine tj. nemogućnost zadržavanja mokraće - nekontrolisano mokrenje. Više o samoj inkontinenciji kod životinja možete pročitati OVDE.

Sterilizacija pasa
Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Činjenica je takođe, da je sve veći broj starijih nesterilisanih kućnih ljubimaca koji imaju problem piometre, hemometre, mukometre - upala materice, problemima policističnih jajnika, cistične materice, tumora jajnika, kao i tumora dojki. U velikom broju slučajeva, tumori su zloćudnih karakteristika - karcinomi, ili adenokarcinomi.

Prikaz post-operativnog izgleda abdomena ženke stare 7 godina posle mastektomije.
Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)
   Uzevši u obzir zdravstvene rizike i benefite ovakvog čina po Vašeg kućnog ljubimca, nameće se zaključak da pravovremena sterilizacija pasa i mačaka ima dugoročne pozitivne efekte sa aspekta nege, držanja i lečenja. Takodje ne treba zanemariti i finansijsko-materijalni aspekt cele priče, jer sterilizacija u ranom uzrastu ne ostavlja posledice po pravilan rast i razvoj životinje, a Vas lišava dodatnih troškova poroda, kao i lečenja eventualnih teških onkoloških promena koje bi Vaš ljubimac imao u starosti. Treba spomenuti i veliki broj napuštenih pasa i mačaka u našoj zemlji, dobar deo ove populacije nastao je upravo zato što bivši vlasnici nisu uradili na vreme sterilizaciju svojih kućnih ljubimaca.

Psi lutalice - sterilizacija Panvet veterinarska ambulanta Subotica
Veliki broj pasa lutalica rešio bi se pravovremenom sterilizacijom 

Dežurna veterinarska ambulanta Panvet Subotica


Panvet tim
DVM Slobodan Stevanov

24. 04. 2016.

Vaš ljubimac na putovanju

Putovanje sa ljubimcem - Panvet Subotica

  Približava se sezona godišnjih odmora, zato je pravo vreme za razmišljenje i planiranje puta, ako nameravate da idete u novu turističku avanturu sa Vašim kućnim ljubimcem. 
Sponatnog putovanja u inostranstvo sa kućnim ljubimcem - nema! 

Putovanje sa kućnim ljubimcem Panvet veterinarska ambulanta Subotica
Putovanje sa kućnim ljubimcem
  Zakonske regulative svake evropske zemlje su manje-više slične i zahtevaju proceduralne, kao i papirološke pripreme za koje je potrebno vreme, kao i izbor adekvatnog pet-frendly prevoznika ako ne idete svojim automobilom. Ne zaboravimo i poseban smeštaj (hotel, motel, kamp naselje) kojem moramo najaviti našeg četvoronožnog turistu - najčešće do mesec dana unapred.

Vakcinacija, pregledi i dokumentacija


 Psi i mačke kao najčešći putnici u većini evropskih zemalja imaju isti zakonski tretman. Za njihovo putovanje potrebne su sledeće procedure:

- Mikročipovanje implantatom pod kožu, čijim se skeniranjem dobijaju podaci o ljubimcu i vlasniku, koji se moraju slagati sa navedenim podacima iz pasoša Vašeg kućnog ljubimca (po novom zakonu, obeležavanju podležu svi novorođeni psi i mačke koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije i to najkasnije 90 dana od datuma rođenja, odnosno prilikom prve vakcinacije protiv virusnih bolesti, odnosno pre napuštanja legla).

- Vakcinacija Vašeg ljubimca protiv besnila

- Najranije 30 dana nakon vakcinacije protiv besnila, a najkasnije tri meseca pre puta, treba da odvedete psa, ili mačku kod veterinara radi uzimanja uzorka krvi iz kojeg će se odrediti da li je odgovor organizma na datu vakcinu bio zadovoljavajući (titar antitela krvi na besnilo). Uzorak krvi se pregleda u Pasetrovom zavodu u Novom Sadu, ili druge laboratorije ovlašćene od strane Evropske Unije. Rezultati se dobijaju za oko deset radnih dana od dana prijema uzorka.
*Ako je dobijena vrednost rezultata veća 0,5 IJ/ml taj rezultat je dobar i važi DOŽIVOTNO uz uslov da se životinja redovno, jednom godišnje vakciniše - svake godine određenog datuma, ili pre.

- Proveriti kod veterinara opšte zdravstveno stanje psa, ili mačke. Ako je potrebno dati tabletu protiv crevnih parazita, napisati Potvrdu o zdravstvenom stanju koja važi 48 sati i u tom roku treba da odete u Republičku veterinarsku inspekciju u Vašem gradu, koja će Vam izdati Međunarodni sertifikat o zdravstvenom stanju, koji važi deset dana.

Pasoš za kućne ljubimce


- Redovna vakcinacija protiv zaraznih bolesti i tretmani protiv buva, krpelja i parazita. Životinja mora biti očišćena od spoljnih i unutrašnjih parazita najviše šest meseci pre puta i da ne poseduje nikakve spoljne parazite.

- Kućni ljubimci koji su mlađi od tri meseca ne mogu se iznositi iz Srbije.



Pas na putovanju


  Egzotične vrste i druge vrste imaju posebne procedure za dobijanje uverenja, kao i posebna uverenja.  Kućni ljubimci, osim kuca i maca (ptice, razni insekti, tropske ribice, gmizavci, vodozemci, sisari poput glodara, ili zečeva) ne potpadaju pod regulativu koja se odnosi na vakcinaciju protiv besnila, ali može da se zahteva da ispune neke druge kriterijume, ili da budu vakcinisani protiv nekih drugih bolesti.

Pas u putu Panvet Subotica


  Prelazak granice sa kućnim ljubimcem nekad nije jednostavan. Većina zemalja ima na sajtovima državnih ustanova za veterinu navedene carinske prelaze, kao i avio-, ili brodske termnale na kojima se vrši primanje i pregled papirologije, eventualni pregled, ili karantin za Vašeg ljubimca. Ulazak sa više od pet kućnih ljubimaca može pratititi veterinarski pregled na graničnom prelazu, dakle na licu mesta. Ako je vaša željena destinacija Velika Britanija, Irska, Finska, Malta, ili Švedska znajte da ove zemlje imaju posebne sisteme koji detaljno propisuje pravila ponašanja vlasnika i njegovog kućnog ljubimca od rođenja do ulaska u zemlju. Ako ne sledite sve procedure vezane za vakcine i antiparazitne tretmane moguće je da će Vaša životinja završiti u karantinu u trajanju i do 6 meseci, ili čak biti primorana na eutanaziju. 
U Hrvatskoj je zabranjen privremeni boravak opasnih pasa (npr. pit bull terijera), koji nisu upisani u registar Međunarodnog kinološkog saveza (FCI).


Spremni za put Panvet Subotica
Spremni za put
  Carinik najčešće vrši pregled neophodne dokumentacije, a po njegovom nalogu, mogu mu se pridružiti i veterinarski inspektor, ili drugo ovlašćeno lice iz nadležnog ministarstva odredjene zemlje. Boravak do mesec dana ne podleže dodatnim regulativama na određenoj teritoriji.
Procedure za putovanje sa kućnim ljubimcem u Hrvatsku i Mađarsku .

  Kompleksan proces za ulazak životinju u zemlju imaju i Australija, SAD, Kanada i Meksiko, u koje je nemoguće ući bez dozvole njihovih veterinarskih i zdravstvenih sistema. 

  U slučaju da putujete u Srbiju iz SAD, ili Kanade, potrebno je da licencirani USDA (United States Department of Agriculture), ili CFIA (Canadian Food Inspection Agency) veterinar popuni tražene formulare. Dokumentacija treba da sadrži i kopiju potvrde o vakcinaciji protiv besnila.

Kontejner


Da biste svojem kućnom ljubimcu osigurali udobno putovanje i držali se svih zakonskih propisa, važno je kupiti odgovarajući kontejner/kavez. On mora biti dovoljno velik da životinja u njemu može ustati, okrenuti se i leći. Pre kupovine obavite precizno merenje životinje u uspravnom položaju – od vrha nosa do repa, pa od šapa do ruba glave. Kontejner mora osiguravati dovoljan protok vazduha i imati čvrsta vrata. Odgovarajući kontejner možete kupiti u prodavnicama za kućne ljubimce, ili preko nekih od internet stranica specijalizovanih za prodaju transportnih pomagala. Ovo je posebno važno ako ne koristite sopstveni prevoz, već idete avionom, vozom, brodom, ili autobusom. Svaki prevoznik ima posebnu politiku prevoza kućnih ljubimaca koji uključuje standarde u veličini, težini i oblaganju kontejnera nepromočivim materijalima, kao i tarife. Većina pet - frendly prevoznika toleriše sitne kućne ljubimce u putničkoj kabini u adekvatnom kontejneru za putovanje ne duža od 10 sati. Za duga putovanja i velike životinje (>10kg) većina prevoznika daje preporuku da idu u prtljažni deo vozila. Evo šta o tome kaže AirSerbia.


Kontejner je preduslov za bezbedan put sa Vašim ljubimcem Panvet Subotica
Kontejner je preduslov za bezbedan put sa Vašim ljubimcem

  Sa veterinarom treba da obavite konsultacije oko uslova putovanja i dobijete savet kako se ponašati u odredjenim situacijama u kojima niste bili ni Vi, ni Vaš kućni ljubimac. Oni se uglavnom svode na sledeće:
- Ne hraniti ljubimca neposredno pred put, pogotovo ne obilnom i teškom hranom
- Dati ljubimcu neki preparat protiv povraćanja, poželjno i za smirenje (ali samo uz dozvolu veterinara)
- Obezbediti mu dovoljne zalihe vode i pristup svežem vazduhu
- Obezbediti zalihe hrane ne koje je Vaš ljubimac navikao
- Ako imate ljubimca koji ima neku hroničnu bolest, obavezno se konsultujte sa veterinarom o terapiji potrebnoj za period Vašeg puta

Putovanje automobilom


  Ovo je najpoželjnija vrsta prevoza za Vas i Vašeg kućnog ljubimca. 
I za ovaj vid putovanja potrebno je da nabavite optimalni kontejner za prevoz ljubimca. Ukoliko je Vaš ljubimac veliki za kontejner, postoje posebni pojasevi za sedišta kojima ćete pričvrstiti ljubimca za zadnje sedište. 
  Ove mere su, ma koliko izgledale surovo, neophodne, da ne bi došlo do nepredviđenih situacija za vreme vožnje koje mogu izazvati opasnost u saobraćaju kako za Vas, tako i za druge učesnike. Putovanje automobilom treba isplanirati tako da imate dovoljno pauza, što znači svakih sat-dva napravite pauzu od barem desetak minuta, prošetajte ljubimca, ponudite mu vodu, ukoliko putovanje traje duže od jednog dana nahranite vašeg ljubimca manjim lako svarljivim obrokom, na pauzi, u vreme kada to obično činite i kod kuće. 
  Klima u automobilu treba da bude podešena na prijatnu temperaturu, ne hladniju od 25*C. Ljubimca staviti na stranu koju ne obasjava sunce i povremeno malo otvoriti prozore na vratima da u automobilu ne bude zagušljivo. 
  
Put psa automobilom Panvet Subotica

Putovanje avionom


  Avionske kompanije imaju veoma stroga pravila o ovim putovanjima koja moraju u potpunosti biti ispoštovana, ili u suprotnom životinja neće biti ukrcana u avion. Psi i mačke dobrodošli su saputnici u putničkoj kabini većine evropskih avio-prevoznika. O tome predhodno morate da se konsutujete sa tur-operaterom, ili na sajtu prevoznika. Njihovo se mesto u avionu valja rezervisati unapred. 

  Ipak, psi i mačke moraju biti u propisanom kontejneru, sa vodootpornim dnom i ne smeju težiti više od 10 kg zajedno sa kontejnerom. Ako prelaze ove parametre, ljubimcima je dozvoljen prevoz u prtljažnom delu aviona koji je pod pritiskom i koji se greje, u odgovarajućem kontejneru, kao poseban prtljag.

Avionska vrsta prevoza je najbolja za daleke destinacije Panvet Subotica
Ova vrsta prevoza je najbolja za daleke destinacije


  Pre puta obavezno ponesite ljubimcu omiljenu igračku - kako biste mu umanjili stres. Takođe poželjno je da što ranije dođete do aerodroma, obzirom da putovanje sa ljubimcem zahteva veće pripreme i papirologiju.

  Obavezno na kontejner stavite vaše ime i prezime, adresu krajnje destinacije, broj telefona, kontakt osobu na krajnjoj destinaciji, Vašu adresu u zemlji u kojoj živite i broj telefona. To će pomoći ako se kojim slučajem ljubimac i njegov kontejner odvoje od Vas. Ponesite noviju fotografiju vašeg ljubimca. Ovo će olakšati drugima da vam pomognu da pronađete Vašeg ljubimca ukoliko dodje do nepredviđenih okolnosti. Toplo ćebe i omiljena četka nisu obavezni, ali će veoma prijati Vašem ljubimcu posle putovanja :)

Putovanje brodom


Postoji veoma malo brodskih prevoznika u svetu koji dozvoljavaju putovanja uz pratnju kućnih ljubimaca. Pre nego što krenete na put važno je odabrati baš takvog prevoznika i slediti njegova pravila. Uz kupovinu karte za ljubimca, važno je uz sebe imati i veterinarska dopuštenja za put. Ovi brodski prevoznici dozvojavaju vlasniku da ljubimce tokom putovanja drže na otvorenim palubama, na kratkoj uzici i uz stalnu kontrolu. Ako vremenske prilike ne dopuštaju ostanak na otvorenom, ljubimci mogu biti i u kabini vlasnika samo ako je cela kabina rezervisana za njega. U većini slučajeva ljubimci bi trebali biti izvan kontakta sa drugim putnicima, izolovani u posebnim kontejnerima. Zbog dužine trajanja i  nepredviđenih situacija, krstarenje sa ljubimcem nije najbolja solucija za provod godišjeg odmora. Ne zaboravimo da i Vaš ljubimac može dobiti "morsku bolest" sto značajno komplikuje boravak na brodu, njemu, a i Vama.

Putovanje autobusom, ili vozom


Pre putovanja autobusom, ili vozom valja proveriti dozvoljava li prevoznik vožnju kućnih ljubimaca. U većini slučajeva kartu za ljubimca nećete moći da kupite bez posebnog odobrenja prevoznika, pa se za to valja pobrinuti na vreme, najčešće do 10 dana pre naznačenog putovanja.


Letovanje i zimovanje


Sve u svemu - obzirom na procedure, avantura putovanja sa kućnim ljubimcem u inostranstvo počinje mnogo pre samog puta. Ona ima svoje mane, čekanje, nervozu i plaćanje taksi, ali zajednički boravak na dalekoj destinaciji i zajedničke fotografije sa letovanja/zimovanja, ostaju kao draga uspomena i garantuju dobar provod. Srećan put!

Dežurna veterinarska ambulanta Panvet Subotica


Panvet tim

23. 04. 2016.

Bolest srčanog crva - dirofilarioza

Bolest srčanog crva - dirofolarioza

    Srčani crv je parazit, najčešće pasa, sve češće i mačaka, kao i vukova, kojota i lisica, feretki i još nekih životinjskih vrsta. Bolest se razvija kada ljubimca ubode zaraženi komarac i prenese mu larveni oblik (mikrofilariju) parazita koji se zove Dirofilaria immitis.

   Od skora, ovo oboljenje karakteristično za predele sa toplijom klimom postalo je izuzetno prisutno i kod nas - pogotovo u predelima Vojvodine u blizini reka, jezera, kanala i bara - ukratko na svim onim mestima koja imaju veću populaciju komaraca. 

   Larvice ovog parazita jedno vreme borave u potkožnom vezivnom tkivu, kasnije sazrevaju i ulaze u krvne sudove, te dolaze i do velikih krvnih sudova pluća i srca, i tu se razvijaju kao odrasli paraziti.
     
    U plućnim krvnim sudovima primarno, a kasnije i u srčanim krvnim sudovima, kao i u desnoj pretkomori i komori srca dolazi do stvaranja odraslih crva, jednog, ili više njih - koji svojim prisustvom dovode do patoloških promena i posledično do oštećenja srca, kao i pratećih poremećaja zdravstvenog stanja ljubimca koje može biti nepovratno narušeno.
  Mogućnost parazitiranja postoji i u samom tkivu pluća, bronhijama, kao i torakalnoj duplji i ono se manifestuje najčešće tegobama disanja i čestim suvim kašljem.      

    
Distribucija dirofilarioze u Evropi - Panvet Subotica
Sve toplija klima pogoduje razvoju ovog parazitarnog oboljenja

  Ljubimci koji žive napolju u velikom su riziku, ali čak i ljubimci koji žive u stanovima nisu potpuno bezbedni. Smatra se da u našim predelima bolest pretežno prenose tzv. tigrasti komarci, ali je dokazano da  D. immitis larvice može preneti bilo koja vrsta komaraca.

Razvojni ciklus srčanog crva 

   Odrasle ženke srčanog crva žive u zaraženom psu, ili nekom drugom domaćinu i izbacuju u krvotok svoje mlade, koji se zovu mikrofilarije (microfilaria).  Komarci se zaraze mikrofilarijama dok se hrane krvlju zaražene životinje.
Tigrasti komarac prenosilac dirofilarije - Panvet
Tigrasti komarac je medju najčešćim prenosiocima dirofilarije
  Tokom narednih dana, microfilaria u komarcu sazreva u infektivni oblik. Kada komarac ujede psa, mačku, ili neku drugu osetljivu životinju - larva preko usta komarca izlazi na površinu kože životinje i kroz svežu ranu od uboda komarca aktivno ulazi u novog domaćina.

  Unutar novog domaćina, tokom narednih šest meseci (i duže) infektivna larva sazreva u odraslog parazita. Odrasli srčani crv živi pet do sedam godina, a zbog njihove dugovečnosti, svaka sezona komaraca dovodi do veće frekvencije oboljenja kod naših ljubimaca.

Izgled srčanog crva - Panvet
Izgled srčanog crva i njegova pozicija u desnoj komori srca

  Odrasli parazit je beličaste boje, mužjaci su dugacki  u proseku 15 cm,  a ženke oko 25 cm .
                                    

Nalaz i dijagnostika

  Nalaz srčanog crva kod psa podrazumeva nalaz mikrofilarija srčanog crva u cirkulaciji psa i/ili nalaz odraslih parazita u srcu i plućnim krvnim sudovima. 

  Postoji više vrsta testova koji otkrivaju prisustvo parazita kod ljubimca i na osnovu nalaza i stanja psa se oboleli ljubimci kategorišu u 4 kategorije na osnovu kojih se bira adekvatan način lečenja:

- U  1. grupu spadaju psi sa nalazom microfilaria ali još uvek bez prisustva odraslog parazita u srcu - ovo je ujedno najbolji scenario za lečenje.
- 2. grupu čine psi sa nalazom mikrofilarija i nalazom odraslog parazita u srcu, ali potpuno zdravi i bez kliničkih simptoma.
- 3. i 4. grupa su psi sa poremećenim zdravstvenim stanjem kod kojih je došlo do dekompenzacije srca.


Video snimak sa Panvetovog instagrama (@pan_vet) Ultrazvučni prikaz slučaja srčanog crva i kardioloških komplikacija u vidu prisustva tečnosti u srčanoj šupljini (perikard), kao i popuštanju srčanog zalistka. Kliknite dva puta za puštanje video snimka.

   Zbog toga se kod pasa preporučuje godišnje testiranje da bi se problem eventualno otkrio na vreme dok još nije došlo do ozbiljnijeg poremećaja zdravstvenog stanja psa i radi pravovremenog lečenja. Testovi za testiranje su uglavnom testovi na još 3 ozbiljne bolesti-elisa testovi na LymeErlichiu i A.phagocitophylum. Testiranje je preporučeno pre sezone insekata tj otprilike u rano proleće.

Izgled brzog testa iz  krvi psa Panvet veterinarska stanica Subotica
Izgled brzog testa krvi


Simptomi 

 Simptomi bolesti kod pasa su raznoliki, ali su najčešće vezani za probleme srčanog rada koji nastaju u kasnijim fazama bolesti. Dolazi do toga da pas zbog prisustva parazita postaje ozbiljan srčani bolesnik. Javljaju se simptomi zamora, kašalj, otežano disanje, nakupljanje vode u stomaku (ascit).

  Srčani crv živi i parazitira u plućnim i srčanim krvnim sudovima psa i u početno vreme ne dovodi do vidnih problema kod psa, ali sa povećanjem njihovog broja i patološkog delovanja dovodi do oštećenja endotela tj. intime krvnih sudova, zapaljenja, tromboze, kao i do srčanih mana do kojih dolazi usled tamponade - prisustva velikog broja parazita koji zauzimaju srčane šupljine i onemogućava fiziološki protok krvi i rad srca.


  Srčani crv takođe može izazvati zdravstvene probleme na drugim organima sem srca: u plućima, bubrezima i jetri.

Lečenje

    Jedini registrovani i odobren  preparat za lečenje bolesti srčanog crva je melarsomine dihydrochloride (Immiticide ®), preparat koji nije dostupan na našem tržištu lekova i veoma je skup.


Neki od preparata za lečenje i preventivu srčanog crva Panvet subotica
Neki od preparata za lečenje i preventivu srčanog crva koji se koriste i u Panvet veterinarskoj stanici

  Ovaj lek se daje u mišić i ima vrlo teške propratne neželjene efekte i zahteva dugotrajnu pripremu pre lečenja, kao i post-aplikacioni tretman.  Sve ovo značajno utiče na cenu tretmana.

  Drugi načini lečenja se svode na kombinacije lekova koji sterilišu ženke srčanog crva i onemogućavaju njihovo dalje umnožavanje.  U PANVET  ambulanti su ovi načini lečenja češće primenjuju zbog njihove mnogo manje cene.
Potrebno je oko 2- 6 meseci da dođe do izlečenja pasa ovom metodom, ali treba napomenuti da postoji i rizik od ponovne infekcije.

Preventiva je svakako nešto gde bi bilo neophodno obratiti najviše pažnje.  U PANVET ambulanti često se srećemo sa situacijom da ljudi nikada nisu čuli za ovo oboljenje i samim tim nisu ni potražili adekvatnu prevenciju koja je jedini garant zaštite zdravlja Vašeg ljubimca od ovog parazita i teških zdravstvenih komplikacija koje on donosi. .

Preventiva

  Suština preventive je da se larvice koje komarac ubacuje u potkožje psa ubiju adekvatnim dozama antiparazitika pre nego što se dalje razviju u odrasle oblike i izazovu ozbiljniji oblik oboljenja.
                           
  Preparati na bazi abamektina - Heartgard, Ivehart, zatim i Milbemycin, kao i Moxydectin se koriste u svetu za uspešnu prevenciju.
  Bitno je da se ti preparati daju svaki mesec u godini, uključujući i zimske mesece tj 12 puta godišnje. Postoje i spot-on preparati koji sem što štite od buva i krpelja takođe deluju pr. razvojnih oblika D.immitis.
  Smatra se da ovi preparati ako se adekvatno koriste štite u 95-99% naše ljubimce.


Životni ciklus srčanog crva
Životni ciklus srčanog crva, kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Bolest kod mačaka

  Oblik bolesti kod mačaka je ređi, ali često se previdi i mnogo se teže otkriva nego kod pasa. Simptomi kod mačaka su sličniji mačijoj astmi, jer mačke prvenstveno reaguju na prisustvo crva u plućima.
  Javlja se kašalj, gubitak apetita, a kasnije i ascit (nakupljanje vode u stomaku), kao i poremećaji srčanog rada. Odrasli paraziti dospevaju i u plućnu arteriju, gde mogu zapušiti neki od  njenih ogranaka, što dovodi do plućne embolije, sa mogućim smrtnim završetkom. Kod mačaka ne postoje adekvatni lekovi za lečenje, samim tim treba obratiti mnogo više pažnje na prevenciju.

Dirofilarioza kod mačke
Simptomi dirofilarioze kod mačke donekle se razlikuju od onih kod pasa
Postoji oblik ove bolesti i kod ljudi!
Veoma je važno shvatiti da je bolest stvarna i da je prisutna uveliko na našim prostorima.  



   Mikroskopski izgled larve dirofilarije možete videti OVDE.

  Kontaktirajte PANVET  veterinare i konsultujte se sa njima oko testiranja i adekvatne prevencije, jer je reč o vrlo ozbiljnoj bolesti sa potencijalno vrlo ozbiljnim i lošim ishodom.

Dežurna veterinarska ambulanta Panvet Subotica

Panvet tim


                                                                      

02. 04. 2016.

Krpeljski prenosive bolesti

Krpeljski prenosive bolesti Panvet

  Krpelji su paukoliki kožni paraziti koje vrlo često možemo naći na domaćim životinjama, psima i mačkama, kao i na čoveku. Za razvoj krpelja i njegovo razmnožavanje potreban je obrok krvi, zbog čega on živi na toplokrvnim životinjama u jednom momentu svog razvoja.

  Prema izgledu, krpelje možemo podeliti na tri familije - tvrde Ixodidae i Nuttellidaei meke Argasidae. Kod tvrdih krpelja, rilice, odnosno organi kojima krpelji probijaju kožu i piju krv domaćina, nalaze se na gornjoj strani glave, dok se kod mekih krpelja, rilice nalaze na donjoj strani glave i nisu tako lako uočljive.

                
Krpelj - Panvet veterinarska ambulanta Subotica
Krpelj
  Krpelji su zastupljeni svuda oko nas. Pored komaraca, predstavljaju najveće prenosnike zaraznih bolesti od kojih neke mogu imati i fatalan ishod kako za životinje tako i za samog čoveka . Njihova staništa su najčešće šume, visoke trave i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom, koja im je neophodna kako bi mogli da padnu, ili da se zakače na životinje i ljude koji prolaze. 

  Kada jednom dospeju na pogodnog domaćina, krpelji traže mesto na kome će zariti svoju rilicu i hraniti se krvlju dok ne prikupe dovoljnu količinu. Uvećana do neprepoznatljivosti u odnosu na početni stadijum, ženka krpelja tada otpada sa domaćina i polaže jaja na zemlju. 

  Jaja se u proleće razvijaju u larve koje pronalaze svoje prve domaćine, najčešće glodare, ili neke druge sitne životinje. Do jeseni, larve rastu, a zatim miruju preko zime, da bi se na proleće pretvorili u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu. 

Krpelji i krpeljske bolesti kod ljubimaca - Panvet infografika
Panvet Infografika - Krpelji. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)
  Kako u toku života menjaju nekoliko domaćina, počevši od prvog zaraženog, krpelji svakom narednom prenose zarazne bolesti.
  Oni su paraziti koji sisaju krv domaćina i njome se hrane. pri tom sisanju krvi oni iz svojih pljuvačnih žlezda u krvotok domaćina ubacuju uzročnike različitih zaraznih bolesti:


LAJMSKA BOLEST

 
   Lajmska bolest, ili Lajmska borelioza je multisistemsko oboljenje sub-akutnog i hroničnog toka, koje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Ona zahvata prvenstveno kožu, a zatim srce, zglobove i centralni nervni sistem i bubrege. Bolest napada i ljude i životinje.
                                                      
  Rezervoari ove bakterije su krpelji, glodari, jeleni i dr. Vektori infekcije su tvrdi krpelji koji prenose bolest na čoveka i domaće životinje, a ona se javlja obično sezonski (od ranog proleća do kasne jeseni), ali obzirom da klima postaje sve toplija, poslednjih godina se uočava značajan porast obolelih od ove bolesti i u zimskim mesecima.

  Lajmska bolest se klinički manifestuje pojavom lokalnog otoka i crvenila (lat. erythema migrans) na mestu uboda i to 3-32 dana nakon ujeda krpelja. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda itd. Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, razvija se drugi stadijum sa pojavom bolova u zglobovima, neurološkim i kardiološkim simptomima.

Erythema migrans - karakteristično crvenilo na mestu uboda Panvet Subotica
Erythema migrans - karakteristično crvenilo na mestu uboda
  Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i podataka o ujedu krpelja, a potvrđuje se laboratorijski.

  Terapija ove bolesti zavisi od njenog kliničkog stadijuma,sprovodi se antibioticima (tetraciklini) i ima najviše uspeha kada se leči odmah, jer je u hroničnom toku, kada bolest uzme maha, izlečenje moguće u vrlo malom procentu - do 10%.

Detaljnije o Lajmskoj bolesti kod pasa možete pročitati u našem tekstu OVDE.


BABEZIOZA (Piroplazmoza, krpeljska groznica)


  Piroplazmoza je parazitsko oboljenje pasa i drugih životinja uzrokovano krvnim parazitom - protozoom iz roda Babesia spp. Najčešći uzročnik babezioze je Babesia canis koja je strogo specifična i izaziva samo babeziozu pasa. U novije vreme je na našem podneblju pojavljuje se i B.gibsoni koja ne reaguje na konvencionalan tretman, kao i B.microtikoja dovodi do oboljevanja i kod ljudi!

  Ukoliko se ne leči na vreme, može izazvati fatalne komplikacije, naročito kod mladih pasa koji su jako osetljivi na infekciju, te kod njih bolest može da se završi uginućem. Otpornije životinje lakše podnose simptome i klinička slika u ovim slučajevima može biti slabije izražena (tzv. latentni oblik bolesti).

Štenci su posebno osetljivi na babeziju Panvet
Štenci su posebno osetljivi na babeziju 
  Babeziozu najčešće prenose krpelji, pa se oboljenje najčešće javlja u toplijim mesecima, iako nije isključena mogućnost pojave oboljenja i izvan sezone, naročito kod latentno inficiranih pasa kada se oboljenje naglo javi kasnije - usled dejstva stresnih faktora i pada imuniteta.
  Babezija se, pored ujedom krpelja, može preneti i krvnom transfuzijom, ujedom, kao i transplacentarno - sa majke na plod. Inkubacioni period traje obično 2 nedelje, a potom su sve izraženiji tipični znaci bolesti.


Babezija prisutna u razmazu krvi pod mikroskopom Panvet Subotica
Babezija prisutna u razmazu krvi pod mikroskopom
  Bolest je najčešće akutnog toka i manifestuje se povećanjem telesne temperature, anemijom, žuticom, tamnom bojom mokraće, apatijom, depresijom, gubitkom apetita, bledilom desni i stolice. Mikroskopski pregled krvnog razmaza pokazuje prisustvo parazita u crvenim krvnim zrncima životinje u većem, ili manjem broju.
  

Krpelj , Panvet veterinarska stanica
Krpelj  - Panvet veterinarska stanica 
  Razmnožavanje uzročnika u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima) dovodi do njihovog propadanja (hemolize) usled čega se javlja anemija (malokrvnost), žutica i hemoglobinurija (tamna, crveno-smeđa mokraća). Zbog propadanja sve većeg broja eritrocita poremećeni su procesi distribucije kiseonika u organizmu, rad srca postaje ubrzan, a disanje otežano usled čega se životinja teško i nerado kreće, loše napreduje i postaje letargična. Tok bolesti dostiže svoj maksimum za oko 7 dana posle inkubacije, zavisno od stanja organizma, doba, pola i jačine imuniteta, ovaj period može biti i duži.

  Nije redak slučaj da se bolest vrati, iako nije došlo do ponovnog inficiranja. U novije vreme se smatra da može da se prenese i placentarno tj. sa majke na plod.

  Lečenje je veoma uspešno ako se započne na vreme. U terapiji se najčešće koriste kombinacije određenih antibiotika sa specifičnim lekovima protiv babezije, a kod težih slučajeva potrebno je stacionarno lečenje uz infuziju i transfuziju krvi..

  Preventiva bolesti podrazumeva uklanjanje krpelja sa životinje i izbegavanje područja u kojima se nalaze krpelji (šipražja, visoke trave, parkovi ) za vreme sezone krpelja. Takođe je veoma poželjno koristiti zaštitna sredstva protiv krpelja u vidu tableta, ogrlica i spot-on preparata u redovnom, mesečnom intervalu. 


ERLIHIOZA 


  Erlihioza je bolest u pasa uzrokovna rikecijom Ehrlichia spp. Krpelj prenosi bolest preko svoje zaražene pljuvačke psima. Period inkubacije je 1 do 3 sedmice. 

Bolest ima 3 toka: 
        - akutni – sa primetnim kliničkim simptomima, 
        - subakutni i 
        - hronični – kada je te simptome teže primetiti i prepoznati i obratiti se veterinaru.                                                     
  U anamnezi od vlasnika saznajemo da je pas letargičan, depresivan, ne jede, ima temperaturu, javljaju se spontana krvarenja (prilikom npr. kijanja iz nosa), respiratorne smetnje, nekoordiniranost kretanja, tikovi glave i bol u oku. Često dobijamo podatak o nalazu krpelja na koži pacijenta u predhodnom periodu.

  Kliničkom pretragom u akutnoj fazi bolesti nalazimo tačkasta krvarenja po mukoznim membranama, povezano sa temperaturom i povećanje svih limfnih čvorova. Na pregledu pluća nalazimo otežano disanje i šumove. Mnogi psi prođu ovu akutnu fazu bez terapije i pređu u subakutnu fazu praćenu daljim i dugotrajnijim pogoršanjem početnih simptoma.
  U hroničnoj fazi nastaju spontana krvarenja, anemija, povećanje svih limfnih čvorova, edem mošnica i ekstremiteta, povećanje slezine i jetre, kao i upala oka.

Erlihija u mikroskopskom nalazu krvi - Panvet dežurna veterinarska stanica Subotica
Erlihija u mikroskopskom nalazu krvi
Rizični faktor je i česta istovremena pojava drugih krpeljskih bolesti koje dodatno pogoršavaju stanje.

  Lečenje u akutnoj fazi daje izvrsnu prognozu ukoliko je primenjena adekvatna terapija. U hroničnom slučaju  za oporavak treba oko mesec dana, a prognoza je ponekad loša.  Za lečenje se koriste antibiotici koji deluju na erlihiju i specifična terapija protiv krvnih protozoa. Lečenje je obično dugotrajno i ponekad zahteva i primenu infuzije i transfuzije krvi.


ANAPLAZMOZA


   Anaplazmoza je bakterijska bolest koja se kod pasa i mačaka pojavljije u dva oblika - Anaplasma phagocytophilium napada bela krvna zrnca (takođe je zarazna i za čoveka) i
Anaplasma platys koja inficira krvne pločice psa, ili mačke, zadužene za zgrušavanje krvi posle povrede. Ova bolest nekada karakteristična za tople i daleke predele sve češće se pojavljuje i kod nas.

Anaplazma u mikroskopskom nalazu krvi psa Panvet
Anaplazma u mikroskopskom nalazu krvi psa
   Za sada nema dokaza da je bolest prenosiva direktno sa pasa na ljude, tj. čovek je može dobiti samo ako ga je ujeo zaražen krpelj.

   Simptomi bolesti počinju 1-2 nedelje nakon ujeda krpelja, simptomi mogu proći neopaženo i biti veoma šarenoliki, ipak kod većine zaraženih dolazi do pojave groznice, drhtavice, mišićnih grčeva, bolov i oteknuća zglobova. Simptomi poput povraćanja, proliva i epileptičnih napada su retki i uglavnom se javljaju kod jedinki već narušenog imuniteta.
   Kod infekcije Anaplasma platys - obzirom da napada krvne pločice, dolazi do usporenog formiranja kraste posle povreda, pa i spontanih krvarenja i pojave modrica po telu, desnima i čestom krvarenju iz nosa.

  Lečenje se sprovodi kada je anaplazmoza dokazana - bilo ELISA brzim testovima, mikroskopskim nalazom, ili tipičnim simptomima bolesti. Antibiotik izbora je uglavnom doksiciklin i potrebno ga je što pre uključiti u terapiju koja uglavnom traje 30 dana. Već tokom prve nedelje može se videti poboljšanje zdravstvenog stanja, ali se terapija ne prekida, jer iskustvo iz prakse potvrđuje da neki ljubimci i pored vidljivog poboljšanja i dalje ostaju pozitivni na testove na anaplazmozu koja se može opet pojaviti prvom prilikom kada psu, ili mački opadne imunitet.

Proverite kožu ljubimca posle svakog boravka u prirodi, Panvet
Proverite krzno Vašeg psa posle svakog boravka u prirodi
   Prevencija je u ovom, kao i u slučaju svih ostalih krpeljskih bolesti osnova zaštite. Danas postoje brojni preparati za odbijanje i tretman krpelja u najranijoj fazi, a uz to je potrebno da redovno pregledate krzno Vašeg ljubimca i odstranjujete krpelje redovno. Biranje sigurnog mesta za šetnju i igru Vašeg ljubimca je takođe od velikog značaja.


Krpelj na mestu uboda - Panvet dežurna veterinarska stanica Subotica
Krpelj na mestu uboda

Kako odstraniti krpelja?


   Ukoliko niste u mogućnosti da odete kod veterinara, a pronašli ste krpelja u krznu Vašeg ljubimca - potrebno je da ga fizički odstranite. Nije poželjno koristiti nikakva lako isparljiva i zapaljiva sredstva kao što su razređivač, aceton, ili benzin. Ta metoda se pokazala pogrešnom u praksi - ukoliko krpelja tretirate nekim od pomenutih sredstava, on će reagovati tako što će povratiti krv koju je popio nazad u telo Vašeg ljubimca, a ta krv može biti zaražena protozoama, bakterijama i virusima koji uzrokuju nastanak brojnih opisanih bolesti.

   Zato, kada je potrebno da odstranite krpelja, navucite rukavice, uzmite pincetu i što bliže površini kože psa uhvatite krpelja i to tako što će mu jedan pipak pincete biti sa donje, a drugi pipak pincete sa gornje strane što bliže glavi krpelja. 
   Kada pincetu postavite u opisani položaj, krpelja stegnite taman koliko je potrebno da osetite da ga čvrsto držite krajevima pincete. Pritom, pazite da ga ne stegnete previše, da krpelj ne bi pukao i da se krv iz njega ne bi prolila po koži ljubimca. Iz ovog položaja, pravilnim pokretom, krpelja naglo povucite na gore i isčupajte ga. Nemojte uvrtati pincetu, jer tako možete pokidati rilice krpelja i one mogu ostati u telu psa. Ukoliko se desi da ste pokidali ralicu, obratite se veterinaru, jer je i nju neophodno kompletno odstraniti.

   Kada ste uspešno odstranili krpelja, područje kože koje je bilo izloženo ujedu, namažite alkoholom, ili drugim dezinfekcionim sredstvom. Po uklanjanju, krpelja je potrebno fizički uništiti i politi alkoholom, kako ne bi predstavljao dalju opasnost za okolinu.

Dežurna veterinarska ambulanta Panvet Subotica


Artritis - češća bolest nego što možemo očekivati

  
Artritis kod pasa, mačaka i konja


  Artritis je zajedničko ime za mnogobrojna oboljenja mišićno-koštanog sistema životinja i ljudi, vodi poreklo iz grčkog jezika i u bukvalnom prevodu znači "upala zglobova". 

  Zglob je mesto na kome se spajaju dve, ili više kostiju, kao što je rame, koleno, skočni zglob, kosti lobanje itd. Zglobovi se, u zavisnosti od tipa spoja, dele na vezivne, hrskavičave i sinovijalne. Sa aspekta artritisa najznačajniji su sinovijalni zglobovi.
  Zdrav sinovijalni zglob izmedju kostiju ima tanku zglobnu površinu - hrskavicu, kao i sinovijalnu membranu, koja stvara sinovijalnu tečnost i na taj način smanjuje trenje u zglobu. 

  Upaljen zglob je bolan, otečen, crven, ugrejan i ukočen. Ovakav zglob ima ograničenu pokretljivost i onemogućava normalno kretanje životinje. Hrskavica je uništena i neravna, a često je smanjena i količina sinovijalne tečnosti.


Artritis kod kućnih ljubimaca
Artritis. Za uvećanje kliknte na sliku (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)


U ovom tekstu poseban akcenat ćemo staviti na podelu, simptome i lečenje artritisa kod pasa, mačaka i konja.

BOLESTI  ZGLOBOVA  SMO  PODELILI  U  DVE  GRUPE  OBOLJENJA:

1) NEINFEKTIVNI  UPALNI  PROCESI  ZGLOBOVA
·            Degenerativna oboljenja zglobova: a) Osteoartritis b) Osteoartrosa
·            Post-traumatska  oboljenja  zglobova –  vrlo često zastupljena
·            Neoplastična  oboljenja  zglobova - najčešće osteosarkom, karcinom i  melanom. 
Ove promene su manje zastupljene na samim zglobovima koliko na kostima – najčešće na prelazu epi- u diafizni deo kosti.

2) INFEKTIVNI  I  DRUGI  NEINFEKTIVNI  UPALNI PROCESI  ZGLOBOVA  IMUNOLOŠKOG  POREKLA:
·         Infektivne upale zglobova - najčešće nastaju post-traumatski, ali nisu isključene i netraumatske infektivne upale.
·         Imunoloski artritisi: a) erozivnog karaktera                                                 
                                           b) neerozivnog karaktera

NEINFEKTIVNI  UPALNI  PROCESI  ZGLOBOVA:

  Degenerativna oboljenja zglobova: osteoartitis i posledično tome osteoartroza. Mogu biti primarna i sekundarna oboljenja, takođe urodjena, ili stečena oboljenja.
    Primarna  - nastaju direktno, starenjem organizma i trošenjem zglobnih struktura.
    Sekundrana - oboljenja nastaju kao posledica odredjenih primarnih oboljenja, u poslednje vreme je vrlo pristuna lajmska bolest. Od njih lako nastaju oboljenja zglobova i oštecenja zglobnih struktura.

  Najčešće promene koje karakterišu osteoartritise i osteoartroze posledično, nastaju na hrskavičavim strukturama zgloba, kao i na sinovijalnoj membrani zgloba, u vidu hroničnog procesa, praćenog bolnim stanjima i krajnjim osteoartrozama.


Zdrav zglob kuka i razvijen osteoartritis (upala zgloba) Panvet veterinarska ambulanta Subotica
Zdrav zglob kuka i razvijen osteoartritis (upala zgloba)

  Kao posledica oštećenja hrskavice tj. hrskavičavih ćelija, nastaju i medijatori upale - enzimi koji produbljuju upalni proces te smanjuju količinu sinovijalne tečnosti u zglobu čija je funkcija da "podmazuju" zglobne površine i omogućavaju kretanje. 
  Na sinovijalnim membaranama pocinju osteofitotična bujanja, površina postaje neravna, a na subhondralnim koštanim delovima zgloba nastaju cistična i sklerotična oštećenja.


  Klinički znaci osteoartritisa i osteoartroza: kontinuiran bol, otežano oslanjanje na ekstremitet, vrlo bolne flexorne (savijanje) radnje ekstremiteta, atrofija muskulature, krepitacije (pucketanje u zglobu) pri palpaciji i probnim flexorno-extenzornim pokretima zgloba. 
Životinja postaje nevoljna, slabo se kreće, pretežno leži, vrlo teško ustaje i seda, zbog bola i slabijeg apetita izgled je često kahektičan, a u teškim slučajevima, zbog jakog hroničnog bola, ishod bude i fatalan. 
  U početnom stadijumu oboljenja, zglob posle aktivnosti bude manje bolan, ali ovo stanje  vrlo kratko traje, i kasnije, kako bolest uznapreduje, zglob ostaje bolan u svim fazama kretanja, posle mirovanja, kao i posle optrećenja.
  Najčešća oboljenja ovoga tipa kod pasa su: displazije kukova, displazija laktova, osteohodnrosis disecans kolena i skočnog zgloba, lakta, ramena, a u novije vreme i ruptura prednjeg krucijalnog ligamenta.

Zglobovi kod pasa najčešće podložni oboljenju Panvet veterinarska ambulanta Subotica
Zglobovi kod pasa najčešće podložni oboljenju


DIJAGNOSTIKA

Anamneza - bitne podatke možemo dobiti upravo od vlasnika: starost životinje, ispoljavanje simptoma, kada se prvi simptomi pojavljuju, da li je sličnih simptoma bilo i kod roditelja jedinke, da li se hramljanje pojavljuje i posle faze mirovanja, ili životinja hramlje u svakoj situaciji, da li se desila neka povreda...

Klinička slika – posmatranje životinje u pokretu, manuelno ispitivanje ekstremiteta fleksijom i ekstenzijom zglobova, blokadom nerava, ili samog zgloba, “check test” (kod konja), posmatranje muskulature (atrofija muskulature), nepravilan hod, šantanje, ne oslanjanje na nogu. 
  Kod konja, najcesce dobijamo povratnu informaciju od vlasnika, ili trenera, da konj u radu kasa, ili galopira nepravilno, krivi glavu u toku rada obicno na suprotnu stranu od obolelog zgloba, ili pokusava da beži na suprotnu stranu od obolelog zgloba.

RTG dijagnostika sa, ili bez kontrasta, nam pokazuje pravu sliku statusa oštećenja zgloba. Pomoću nje se mogu videti veća, ili manja ostećenja zglobnih povrsina, koštano-hrskavičavi miševi slobodni u zglobu, osteofitoze nastale na degenerativnoj sinovijalnoj membrani, eventualne efuzije u zglobu, koje vrlo cesto nastaju usiljenim korišćenjem zgloba, bez lečenja. 

Rendgenska dijagnostika artritisa hijene - Panvet
Rendgenska dijagnostika reumatoidnog artritisa pegave hijene. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

CT, MR i scintigrafija su najsavremenije metode dijagnostike oboljenja zglobova, gde, sem koštano-skeletnog sistema, postoji mogućnost procene statusa pomoćnih delova zglobova, ligamenata, tetiva, kao i višedimenzionalnog predstavljanja stanja zgloba.


SANACIJE , ILI LEČENJA OSTEOARTROZA


 Postoke dve metode lečenja artritisa:

- terapijska/konzervativna metoda lečenja

- hirurška metoda lečenja


Konezarvativne metode lečenja:

  obuhvataju sve mere za ublažavanje  osteo-artrotičnih promena, ublažavanje bola i koliko je to moguće zaustavljanje degenerativnih procesa na zglobnim delovima.

  U medikamentoznoj terapiji se obavezno koriste grupe nesteroidnih antiinflamatornih (NSAID) lekova - koji ublažavaju simptome upale, bola, smanjuju degenerativne promene, a ima tvrdnji da duža upotreba istih i zaustavlja promene u zglobu.

  U konzervativne metode lečenja spadaju takođe i režimi fizikalne terapije, kretanja, ili mirovanja, pogotovo hidroterapije, kao i upotreba ultrazvučnih, laser terapija, galvanskih struja, “treadmeel” terapije...
Vrlo cesto se koriste i suplementi u sistemskoj aplikaciji peroralno, kao i u vidu lokalnih injekcionih prepatrata, a tu spadaju: glukozamini, polisulfat glukozaminglikani, hondroitin-sulfati, hijaluronska kiselina...

Medikamentozna terapija

  U zavisnosti od samog stepena osteodistroficnog procesa, zglob može da se održava medikamentozno u dužem periodu, pa i da životinja doživi svoj pun životni vek, ako se proces otkrije na vreme. 
  Kod mladih životinja, pre svakog oprativnog zahvata, potrebno je uspostaviti medikamentoznu terapiju i mirovanje, po nekada kod velikih zglobova, mirovanje zahteva potpuno odsustvo opterećenja zgloba u periodu i do 8 nedelja.  
  Neke studije i radovi, govore da se medikamentozna terapija započinje nesteroidnim antiflogisticima, namenjenim upravo ovakvim promenama na zglobovima, tokom celog perioda mirovanja.
  Od nesteroida najčešće se kod zglobova koriste preparati meloxikama, u sirupima pripremljenim za pse i konje mogu potpuno bezbedno da se koriste u dužem, vremenskom periodu, ali ako terapija traje više od 7 do 10 dana, nije na odmet uključiti protekciju želudca -  ranitidinom, ili nekim inhibitorom protonske pumpe (maksimalno do mesec dana). Ranitidin je bezbedan za davanje i u periodu od par meseci, po potrebi. Jedan  od dosta primenjivih preparata je takodje i carprofen, iako je njegovo dejstvo vise analgetsko nego antiflogotsko. Tu su i preparati koji se daju oralno, a imaju depo dejstvo – npr. mavacoxib. 
  Adekvatnu terapiju će odrediti Vaš veterinar u zavisnosti od kliničke slike, veličine i starosti životinje. Komplikacije kod nestručnog davanja ove vrste lekova može da bude opasnija od osnovnog problema.
  U lečenju degenerativnih promena zglobnih površina takodje se koriste i steroidni preparati, u vidu lokalnih injekcionih preparata, ali i kao sistemski dati - sa mnogo većim nuspojavama. 
  Najčešće  korisceni preparati, za lokalna davanja su: metilprednisolon, dexamethason, triamcinolon i betameztazon. 

  U zavisnosti od potrebe, bira se i steroidni preparat sa dužim, ili jačim dejstvom. Lokalna injekcija, u zglob, sprovodi se pod apsolutno sterilnim uslovima injekcionog davanja, što zahteva: šišanje (mašinicom), po nekada i brijanje, kao i pranje mesta predvidjenog za ubod iglom, dezinfekcija alkoholom, ili hlorhexdinom rastvorenim u alkoholu (za koji se smatra da je najbolje dezinfekciono sredstvo  korišćeno u ortopediji). 

  Ponavljanje kortikosteroidnih preparata je moguće, u zavisnosti od njegove dužine dejstva.

  Kod konja, nije preporučljivo često davanje kortikosteroidnih preparata - zbog posledično mogućeg laminitisa, koji nije tako retko oboljenje kopita kod konja, a upravo je izazvano davanjem velike doze steroidnih preparata, kako lokalno u zglob,  tako i sistemski – a za koleni zglob konja, koji je jedan od najvecih, potrebna je prilicno velika doza steroidnog preparata. 
  Steroidi  zaustavljaju degenerativni proces u zglobu, ali samo u tom periodu dok  postoji dejstvo preparata.

Zglobovi kod konja najčešće podlozni artritisu Panvet dežurna veterinarska stanica Subotica
Zglobovi kod konja najčešće podlozni artritisu

Suplementarna terapija

  Hijaluronska kiselina je nesulfatni glukozaminoglikan, supstanca prirodno prisutna u živom organizmu, a najviše u oku i zglobovima (predstvalja sastav matriksa zglobne tecnosti), vezivnim tkivima, epitelu, ali i u neuronskom tkivu.

 Preparati koji je sadrže Hyaluronsku kiselinu značajno učestvuju u ćelijskoj proliferaciji, pa se smatra da je upravo to njeno lekovito dejstvo - sanacija dela oštećenog zgloba. Postoji veliki broj preparata na tržištu koji sadrže hijaluronate različite molekularne vrednosti, a samim tim i kvaliteta dejstva, koji su našli ogromnu primenu u lečenju degenerativnih promena u zglobovima. Sterilno su upakovani u špriceve, za jednokratno davanje. 

  Dokazano je, da najbolje dejsvo hijaluronidaza ima ako se davanje injekcionog preparata ponavlja artikularno u razmacima od 5 do 7 dana. Jedini problem ovih preparata može biti njihova cena.
Kod konja, zbog veličine zgloba, moguce je u jednoj aplikaciji, u zglob, dati i do 150 mg hijaluronske kiseline nedeljno, u sve delove zglobne šupljine.

  Kod  pasa, moguće je održavanja zgloba na funkcionalnom nivou, duži vremenski period, čak i kod većih osteoartrotičnih defekata, periodičnim davanjem intraartikularne injekcije (u zglob) u zavisnosti od stepena distrofije i bola. Radi dobrog efekta lečenja, terapija se može ponavljati u ciklusima dokle god je to potrebno.

  Kod manjih osteoartrotičnih promena, kao i kod posttraumatskih promena na zglobu, terapija od 3 do 5 injekcija (1 inj. nedeljno) je dovoljna za duži životni period, bez ponavljanja terapije, uz eventualno peroralno davanje istih preparata.

 Hijaluronska kiselina ima svoju, uspešnu primenu, kod sistemskih, neinfektivnih i neautoimunih oboljenja zglobova i u vidu injekcionog, intravenskog davanja, u razmacima od 7 dana, do 5 puta, kao i polisulfat-glycosaminoglycan, preparat za intramuskularnu aplikaciju, koji takodje postoji i u varijanti injekcija za intraartikularnu aplikaciju.

  Zadnja generacija hyaluronskih preparata sadrzi dvokomponentnu supstancu mikro- i makromolekulskog tipa. Mikro- sa brzim delovanjem, i makromolekula koja obezbeđuje kvalitetnije i duže delovanje mikromolekularne komponente.

Hirurške metode lečenja


  obuhvataju pre svega brzo otklanjanje izvora bola u zglobu, te je to vrlo često metoda koja se pimenjuje kod displastičnih promena kuka, ali i drugih zglobova.
 *FHO (femoral head ostectomy) - ili uklanjanje glave i dela vrata butne kosti, čak i potpuna zamena glave i acetabuluma inplantima, vrlo je nepopularna metoda kod nas, ali i u inostranstvu, pre svega zbog cene inplantata.                                          
 *Čišćenje zgloba (debridman) klasičnom artrotomijom, ili artroskopski. Predstavlja uklanjanje hrskavičavo-koštanih  i zglobnih miševa u osteohondrozom zahvaćenom zglobu.  

  Kod svih oblika osteodistrofičnih zglobova, gde medikamentozna terapija nije u mogućnosti da otkloni bol, kod malih pacijenata, moguća je intervencija u vidu operativnog zahvata na zglobu, takozvana artrodeza. 

  *Artrodeza tj. ukočen zglob predstavlja hiruršku proceduru, kod koje se pristupa zahvatu kompletnog uklanjanja hrskavičavog i sinovijalnog tkiva u zglobu, te postavljanje ortopedskih pločica i šarafa, radi stabilizacije zglobnih površina, koje srastaju u nepokretan zglob, nakon uklanjanja pločice, otklonjen je i bol.
  

Ostala  neinfektivna  oboljenja zglobova:             

Traumatske povrede zgloba: Najčešće su praćene mehaničkom disfunkciom zgloba, usled povreda, dislokacija, luksacija i subluksacija delova zgloba, ruptura ligamenata i zglobne kapsule, kao i frakture delova kostanog sistema zgloba. 
Vecina traumatskih povreda iziskuje operativni zahvat, i stabilizaciju zgloba.

Neoplastična oboljenja zgloba:Ne toliko česta na zglobovima koliko na cevastim, dugim kostima, i na vezivnom tkivu ekstremiteta. Najčešće su prisutni sarkomi,fibrosarkomi,melanomi,carcinomi... Zahtevaju u najvećem broju slučajeva radikalnu amputaciju dela  ekstremiteta.

Artroza kolena kod konja Panvet dežurna veterinarska stanica Subotica
Artroza kolena kod konja. 


INFEKTIVNA OBOLJENJA ZGLOBOVA

Infektivni artritisi

  Infektivni, ili septični artritis je najčešće uzrokovan  gnojnim procesima na zglobu, uzrokovanih infektivnim agensima. Može da nastane širenjem patogena putem krvi iz nekog drugog žarišta (apsces, osteomijelitis...), ili direktnim unošenjem patogena preko otvorene povrede zgloba, kao i pri hirurskim intervencijama u nedovoljno sterilnim uslovima rada.

  Najčešći uzročnici infektivnog artritisa su: Staphilococccus aureus, Streptococcus piogenes, E. colli, Pseudomonas, Enterobacter i druge. 
  Nekada kod otvorenih rana i povreda na zglobu, moguća je kombinovana infekcija vise bakerijskih sojeva. Dijagnoza se postavlja , laboratorijskim pregledom, sterilno uzete sinovijalne tecnosti.      

Terapije infektivnih artritisa

  su vrlo složene, zahtevaju dugotrajniju terapiju, kako lokalnog karaktera, tako i sistemsku. Izbor antibiotika za sistemsku terapiju – po antibiogramu.  Uporedo sa sistemskom terapijom izrazito je vazna i levaža (ispiranje) zgloba većom količinom fiziološkog rastvora sa antibiotikom,u dužem vremenskom periodu  i do dve nedelje, u zavisnosti od veličine zgloba i uzročnika upale.

  U ovu svrhu se operativno postavlja i dren preko kojeg se vrši lavaža, ili se ista vrši preko dve igle: jedne - preko koje se ubrizgava rastvor u zglob; i druge - preko koje se tečnost iz zgloba drenira. 
 U slučaju postavljanja drena, dren i ceo zglob moraju biti dobro bandažirani, da bi izbegli sekundarnu infekciju zgloba.

  Infektivni artritisi većeg stepena neminovno ostavljaju posledice na zglobnim hrskavičavo-sinovijalnim delovima u vidu osteohondroza većeg, ili manjeg stepena.

OSTEOARTRITI MAČAKA

  Posebnu paznju zaslužuje i osvrt na osteoartritise mačaka, koji po pravilu spadaju u gerijatrijske slučajeve. Zahvaljujući savremenoj veterini, ishrani i načinu držanja kućnih ljubimaca, životni vek mačaka je produžen, a samim tim i starački, gerijatrijski zdravstveni problemi, u koje se ubrajaju osteoartriti mačaka u hroničnom obliku bolesti.

Ostreoartritis Panvet veterinarska ambulanta Subotica
Ostreoartritis 

  Klinička dijagnostika, je vrlo otežena, jer je kod mačaka tolerancija na ortopedske bolove daleko veća nego kod drugih životinja, te kod klasičnog kliničkog pregleda, extenzija, fleksija i rotacija, mačka će vrlo retko pokazati simptome bolnosti, ali će nastaviti da šepa. 
  Jedni klinički primetan parametar je otok na zglobu. Obično životinja zbog hroničnog bola gubi na težini, slabije se krece, gubi apetit, ima nakostrešenu dlaku bez sjaja, depresivna je i nema običaj da se čisti.
  Najćešće zahvaćeni zglobovi kod mačaka su laktovi i kukovi, ali i skočni zglobovi i ramena. Zanimljivo je da nalaz artritisa kod mačaka, vrlo često bude pozitivan i na medjupršljenskim zglobovima, zglobovima rebara kao i grudne kosti.

  Radiografske promene na zglobovima kod mačaka su mnogo manje vidljive nego one kod osteoartrotičnih pasa. Opcije lečenja osteoartritisa kod mačaka, su vrlo oskudne za razliku od pasa i konja, zbog njihove metaboličke specifičnosti. 
  Upotreba  NSAID-a kod mačaka je svedena  na jedan efikasan lek - meloxikam, ali je preporučljiv samo za jednokratno davanje - svako ponavljanje leka se preporučuje samo posle duže pauze. 
  Smanjenje telesne tezine, upotreba hrana za gerijatrijske zivotinje u koje su dodati suplementi za poboljšanje statusa kod osteoartritisa, podizanje posuda sa hranom i vodom, meka postelja, eventalna fizikalna terapija su adekvatne metode pored medikamentozne terapije.

  Dijagnoza bola osteoartritisa kod mačaka, generalno je otežana i za najiskusnijeg veterinara, i zato vrlo dugo ova bolest ostaje bez prave dijagnoze i nerazumljiva kao problem  u kontekstu lošeg opšteg zdravstvenog stanja jedinke. 

Dežurna veterinarska ambulanta Panvet Subotica

Panvet tim