Dirofilarioza (srčani crv)

Dirofilarioza

   Parazitsko oboljenje najčešće pasa i mačka, sa realnim zoonozotskim potencijalom, do nedavno bez prisustva na našem podruciju  a od skora izuzetno prisutno oboljenje - pogotovo u predelima Vojvodine u okolini reka, jezera, kanala i bara.

Sve toplija klima i rasprostranjenost tigrastih komaraca pogoduju širenju ovog parazita u Evropi

    Uzrocnik oboljenja, Srčani crv Dirofilaria Immitis, na engleskom govornom područiju poznato kao ,,Heartworm,, (srčani crv), parazitira u desnoj pretkomori i komori srca i u plućnim i srčanim arterijama, a mogućnost parazitiranja postoji i u samom tkivu pluća, bronhijama, kao i torakalnoj duplji. 

  Ženke polažu larvice - mikrofilarije (koje se mogu direktno pronaći u razmazu krvi, (tzv. Knot test)), koje žive u krvotoku više meseci, najčešće do 9 meseci, a moguće i više godina. Posle tog perioda se u šupljinama srca, ili krvnih sudova razvijaju odrasli paraziti. Odrasli parazit je beličaste boje, mužjaci su dugacki  u proseku 15 cm ( +/-3 cm),  a ženke oko 25 cm (+/- 3 cm). 

Dirofilaruje u srčanom mišiću

  Larveni stadijum razvoja ovog parazita se odigrava u telu komaraca, i taj stadijum traje oko 2 nedelje posle kog postaju infektivni za sisare. Najčešći uzročnik prenošenja je tigrasti komarac, koji boravi u okolini većih vodenih površina, a moguća je i migracija istih kilometrima unaokolo, samim tim i mogućnost prenošenja oboljenja je takodje šira od zabeleženog područija. 

Tigrasti komarac

  Difernecijalno dijagnostički postoje i druge filarije, sa kojima možemo uporediti Dirofilariju immitis, a tu spada i Dirofilaria repens - koja je za našu patologiju oboljenja pasa i mačaka češća i interasantnija.

  U novije vreme, zahvaljujući  prisustvu velikog broja testova za brzu dijagnostiku oboljenja Dirofilarije immitis, sve je češće i kod nas dijagnostikovano oboljenje, koje je realno u pojedinim slučajevima nerešivo i završava se exitiranjem zivotinja.  

    Zbog primarnih patoloskih promena, prisutnih na srcu i plućima, glavni simptomi oboljenja su upravo i vezani za oboljenje kardiovaskularnog i pulmo-sistema. Životinje koje smo dijagnostikovali sa ovim oboljenjem - u zavisnosti od  dužine trajanja samog oboljenja, kao i u zavisnosti od starosti pasa kod kojih je najčešće dijagnostikovano - uglavnom su imali simptome: zamaranja, inapetencije, anoreksije, otežano disanje, a ponekad i drastično trbušno disanje. U težim slučajevima, zbog poremećaja kardiovaskularnog sistema, bili su prisutni i ascit, kao i sekundarna hepatomegalija (patološko uvećanje jetre).

   Kod psa prisustvo parazita u srcu i velikim krvnim sudovima dovodi do cirkulatornih smetnji, čija je posledica prvo zadebljanje zida srca, zatim proširenje srčane komore i potom srčana slabost. Životinja se u početku zamara i pri uobičajenim fizičkim aktivnostima, neraspoložena je, slabije jede i gubi na težini, potom počinje da kašlje zato što se tečnost nakuplja u plućima. Kada ovi simptomi postanu evidentni, bolest je već u poodmaklom stadijumu.

   Kod mačaka infektivna larva preživljava, ali se samo nekoliko razvije u odraslu jedinku. Obično su promene na srcu  minimalne, jer mačke prvenstveno reaguju na prisustvo crva u plućima. Odrasli paraziti dospevaju u plućnu arteriju, gde mogu zapušiti neki od  njenih ogranaka, što dovodi do plućne embolije, sa mogućim smrtnim završetkom. 

    U severnom delu Vojvodine, u okolini reke Tise je i najveci broj zabeleženih slučajeva ovog oboljenja. Kod nas u PANVET ambulanti za male zivotinje ove godine dijagnostikovano je više obolelih pasa, kod kojih je na sonografskom pregledu srca dijagnostikovano prisustvo odraslih parazita, uz, na RTG prgledu vidljivu kardiomegaliju (uvećanje srčanog mišića), a u krvotoku registrovane mikrofilarije na razmazu krvi (Knott-ovim testom).  

   *Brzi testovi za dokazivanje prisustva parazita su uglavnom kod svih slučajeva bili pozitivni, i to kod onih testova koji su za pojedinačna oboljenja. Multi-testovi za veći broj oboljenja često su neprecizni, i na njima, iako smo vec imali povtrdu postojanja parazita na pojedinačnim testovima, nije registrovano prisustvo parazita u razmazu krvi. Samim tim preporuka je uvek raditi poseban pojedinačni test na dirofilariozu. *

   Takodje smo imali i veći broj mladih zivotinja, pa i štenadi starosti do 7 meseci (štene može biti zaraženo još u materici), kod kojih, sem inapetencije, nista drugo simptomatski značajno nije bilo prisutno. Tek prilikom podrobnijeg kliničkog pregleda pacijenta, u KKS pokazala se eozinofilija, što je zabelezeno i kod svih drugih pasa kod kojih je postojalo prisustvo odraslih parazita.

Razvojni put dirofilarija

  Kod odraslih pasa (ženka nemacke doge - Senta) kod koje su takodje mikrofilarije pronadjene u razmazu krvi, a na ultrazvučnom pregledu srca nije bilo sumnjivih znakova kojim bi potvrdili prisustvi dirofilarioze, nedelju dana posle tretmana sistemkim antiparazitikom, vlasnica se prijavila da se na prednjoj nazi pojavio otok, koji je pukao i u njemu je bio prisutan sklupčani crv - što nam ukazuje na prisustvo i drugih filarija  na našem područiju, koje ne parazitiraju u desnoj komori i pretkomori srca.

     

  Kod većine životinja posle tretmana sistemskim antiparaziticima, uglavnom smo imali dobre rezultate i životinje su se vraćale u normalno fiziološko stanje.
Dalja preporuka je bila preventiva, koja je neophodna da bi se sprečila ponovna infestacija, najčešće sistemskim antiparaziticima, ili repelentima koji odvraćaju komarce da uopšte imaju kontakt sa životinjom.
Na sreću, danas postoje vrlo efikasni preventivni lekovi koje dajemo našim ljubimcima jednom mesečno, za vreme sezone komaraca (od marta do novembra). Neki od ovih lekova imaju i neka dodatna svojstva (delovanje na crevne parazite, buve i sl.). Pre početka davanja ovih lekova, naš veterinar će uzeti uzorak krvi za testiranje na dirofilariozu da bi se izbegle eventualne komplikacije u slučaju da je pas već bio zaražen u prethodnoj sezoni. 

   Odrasli psi koji su već imali poodmakle stadijume bolesti i kod kojih su pronadjeni mnogobrojni odrasli paraziti u desnoj predkomori i komori, uglavnom su, nažalost, završavali letalno posle nekog vremena (dva boxera iz okoline Kanjize, veci broj nemačkih ovčara iz odgajivačnice u Kikindi), ali postoje slučajevi koji su jos uvek živi i održavaju se na lekovima - s tim da trajno rešenje postoji jedino uključivanjem lekova, kao što je melarsomin hidrohlorid (čija je aplikacija vrlo bolna za životinju, a posledice tromboze većih krvnih sudova gotovo neizostavne posle uginuća parazita, te zbog toga mora da se vrši ozbiljna pre- i post- aplikacijska heparinska terapija, iako ni ona ne nudi stopostotnu zaštitu od ove neželjene pojave).

     U razvijenom svetu se ovi paraziti odstranjuju mehaničkim, tj hirurškim putem, zahvatom koji je poprilično skup za naše uslove i kod nas se jos ne izvodi.

Više o ostalim parazitima sitnih životinja: Crevni paraziti i Kožni paraziti.

Panvet Subotica