Trihineloza je zoonoza - zarazna bolest zajednička za ljude i životinje, rasprostranjena širom sveta, a sa kliničkog aspekta značajna u svim zemljama gde čovek za ishranu upotrebljava meso svinje.
Otkrivena je 1835. godine u Londonu kod čoveka, a deset godina kasnije prepoznata i kod svinja kao uzročnika. U našoj zemlji prvi put je registrovana 1923. godine.
Ova bolest se javlja sporadično - u vidu manjih (porodičnih), ili većih epidemija, najčešće u toku jeseni i zime.
Uzročnik trihineloze je larva parazita Trichinella spiralis, valjkasta glista, nevidljiva golim okom.
 |
| Trichinella spiralis |
Kao parazit, ova larva živi u mišićima divljih i domaćih zivotinja (svinja, medved, pacov, miš, pas, konj, mačka). I kod coveka, ukoliko je zaražen, ona se nalazi u mišićima i uzrokuje čitav niz karakterističnih simptoma.
U prirodi se larva održava u prenosnom lancu "pacov-svinja-covek".
Svinja se najčešće zarazi kada pojede zaraženog pacova, a čovek kada pojede nedovoljno kuvano, ili nedovoljno pečeno svinjsko meso, kao i nekontrolisane proizvode od mesa sušene na dimu.
 |
| Put zaraze čoveka trihinelom |
KARAKTERISTIKE OBOLJENJA
Vreme od momenta konzumiranja zaraženog mesa do prvih znakova bolesti iznosi 2-30 dana, a obično 8-20 dana, što zavisi od pojedene količine zaraženog mesa, odnosno broja unetih larvi u organizam.
U početnom periodu - prvoj fazi bolesti, ne moraju postojati jasni klinički znaci trihineloze, ili ona lako može biti pomešana sa nekom drugom gastro-intestinalnom smetnjom, zbog nejasne simptomatologije. Obično su to klasične stomačne tegobe - gađenje, povraćanje, bolovi u stomaku i proliv. Larve se za to vreme pod dejstvom sokova za varenje oslobađaju iz čaure i razvijaju u tankom crevu.
Tokom narednog perioda (druga faza), oplođene ženke polažu larve u sluznicu creva domaćina, koje se daljim prodorom u krvotok raznose po organizmu, a trajno se zadržavaju u poprečno-prugastim mišićima, gde se učaure i ostaju vitalne 8-12 meseci, pa čak i do 30 godina! Ova, druga faza oboljenja, praćena je temperaturom, bolovima u mišićima, otežanim gutanjem, karakterističnim otokom očnih kapaka i lica, osipom, alerijskim reakcijama i krvarenjem na konjuktivama oka.
 |
| Trihinela pod mikroskopom |
Trihineloza posebno zahvata aktivne mišiće (dijafragmu, međurebarne mišiće, pokretače očnih jabučica, mišiće žvakače, jezik i mišiće ekstremiteta) kod čoveka. Ovo uzrokuje dugotrajan bol u mišićima, nelagodnost pri kretanju, oftalmološke probleme, konstantan osećaj slabosti, lošu krvnu sliku, otoke po telu, konjuktivitis, čestu ukočenost mišića, encefalitis, sekundarne i uporne infekcije.
Kod teških slučajeva dolazi do invazije larve na srčani mišić, pluća i centralni nervni sistem, što dovodi do teških poremećaja, pa i smrtnog ishoda usled poremećaja ritma, ili zastoja srca, upale mozga i problema sa disanjem.
U cilju potvrde dijagnostike kod čoveka, određene kliničke pretrage se mogu napraviti:
- kompletna krvna slika, sa često povišenim brojem eozinofila
- biopsija mišića, ukoliko je to potrebno
- serološke pretrage
- vrednosti enzima u krvi, posebno kreatin-fosfokinaze, mogu biti povišene
Trihineloza obično nije ozbiljna i često prolazi sama od sebe, obično u roku od nekoliko meseci. Međutim, umor, bolovi, slabost i proliv mogu trajati mesecima, pa i godinama.
TERAPIJA
Na žalost, infekcija trihinelom u mišićima, koja prati trihinelozu, ne može da se izleči. Lekari će se prvenstveno fokusirati na lečenje pratećih simptoma.
Bolovi u mišićima ostaju dugo zbog stvaranja čaura larve trihinele, a najbolje ih je tretirati preparatima NSAIL (aspirin, brufen, paracetamol...).
Za crevnu (početnu) fazu bolesti, primenjuje se antiparzitni lek albendazol. Albendazol se može dati i ljudima koji su konzumirali zaraženu hranu preventivno, ukoliko je dokazano da uzorak mesa sadrži trihinelu.
KAKO SE ZASTITITI OD TRIHINELOZE?
Statistika:
Nakon izveštaja iz 55 zemalja u kojima se javlja trihineloza, procenjen je ukupan broj kliničke trihineloze koji iznosi 10 000 slučajeva godišnje sa stopom smrtnosti od 0,2%.
U poslednje dve decenije u Francuskoj i Italiji, većina slučajeva trihineloze je registrovano kao posledica upotrebe sirovog mesa konja. U Kini na primer, izvor zaraze su psi. Od susednih zemalja, u Rumuniji je najveća prevalenca trihineloze kod ljudi, gde određene etničke grupe održavaju naviku potrošnje sirovog mesa.
Prevencija trihineloze kod ljudi se zasniva na tri osnovna principa:
- obrazovanje potrošača o riziku od upotrebe sirovog mesa;
- adekvatan uzgoj izvora infekcije za ljude (svinja) pod strogom kontrolom veterinarske inspekcije i korišćenje bezbedne hrane za životinje;
- kontrola svih životinja (kako domaćih, tako i divljih) namenjenih za ljudsku ishranu standardizovanim metodama u vreme klanja, ili nakon lova;
Meso za koje postoji mogućnost da sadrži larve treba podvrgnuti tretmanu za koji je dokazano da ih inaktivira, pre distribucije za ljudsku upotrebu.
Četiri metode su se pokazale pouzdanim:
- kuvanje na temperaturi od najmanje 71ºC u trajanju od jednog minuta;
- zamrzavanje na -60ºC dva minuta ili na -55°C u trajanju od šest minuta;
- zamrzavanje mesa koje je tanje od 15 cm na temperaturi od -29°C tokom šest dana, ili na temperaturi od -15°C tokom dvadeset dana;
- zračenje;
Sušenje mesa uz dodatak soli se ne smatra validnom metodom za uništavanje larvi trihinele.
• Lovci su takođe u opasnosti od trihineloze kada ulovljenu divljač ne testiraju na Trichinellu.
• Lica sa izraženim simptomima trihineloze moraju se javiti na pregled radi blagovremenog lečenja.
• Lica bez izraženih simptoma trihineloze koja su jela zaraženo meso, ili prerađevine od mesa, treba da se jave na pregled i da budu pod kontrolom lekara.
• Ukoliko su zaraženo meso i/ili prerađevine od mesa dospeli u druge krajeve, vlasnik je dužan da o tome obavesti nadležnu veterinarsku i sanitarnu inspekciju, kao i sva lica do kojih su namirnice stigle.
• U slučaju da se potvrdi trihineloza kod svinje, deratizacija (uništavanje glodara) pod nadzorom stručnih službi je obavezna u delu domaćinstva gde se gaje svinje, na farmama i stočnim grobljima.
• Uginuli glodari se moraju spaljivati.
• Obore i farme za uzgoj svinja trebalo bi praviti od čvrstog materijala, a na otvore ugraditi metalne mreže, kako bi se onemogućio pristup glodarima.
DIJAGNOSTIČKA ISPITIVANJA NA PRISUSTVO Trichinellae spiralis
Ispitivanja se mogu svrstati u dve grupe:1. Premortalne metode - za života životinje (ELISA test, Western-blot metoda, biopsija)
2. Postmortalne metode - nakon klanja, lova, ili uginuća:
- Kompresiona metoda (metoda pregleda u Panvet veterinarskoj stanici) i
- Metoda digestije, ili veštačkog varenja.
 |
| Mikroskopski pregled uzorka mesa u Panvetu. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica) |
Uzimanje uzoraka za postmortalne metode:
Uzorci za trihineloskopski pregled uzimaju se sa trupova zaklanih svinja odmah po vađenju unutrašnjih organa. Uzorci se po pravilu uzimaju sa korena prečage/dijafragme - Crura diaphragmatis kojom se ona pripaja za kičmeni stub. Uzorak se uzima sa mesta gde mišićni deo prelazi u tetivni. Ukoliko su trupovi rasečeni, uzorci se uzimaju sa obe polutke. Drugo mesto sa kog se uzima uzorak je mišić obraza svinje.
Pregledu podležu i pravljene i dimljene mesne prerađevine od nepregledanog svinjskog mesa. Ušna markica životinje treba da bude priložena zajedno sa uzorkom mesa koje se ispituje.
Ako se trihineloskopskim pregledom nađu u mesu larve trihinele - takvo meso se procenjuje kao NEUPOTREBLJIVO za ljudsku ishranu (Po pravilnicima o načinu vršenja stalnog veterinarsko-sanitarnog pregleda životinja za klanje i proizvoda životinjskog porekla). Trihinelozno meso mora se učiniti neškodljivim tj. uništiti spaljivanjem.
Panvet tim
