Aujeckijeva bolest, lažno besnilo, kod pasa i mačaka

  Aujeckijeva bolest je akutna zarazna bolest mnogih domaćih i divljih vrsta sisara. Izaziva je virus iz grupe Herpes-virusa karakterističan za svinje, SuHV-1. Svinje su prirodni domaćini ovog virusa, dok drugi sisari, poput pasa, mačaka, rakuna, kunića, drugih glodara takođe mogu oboleti od ovog virusa i za njih je ova zaraza fatalna! Procenat smrtnosti kod pasa i mačaka od neuroloških komplikacija bolesti je 100%.

Kako se dobija lažno besnilo?

  Bolest se smatra iskorenjenom u velikom delu SAD, EU, Kanade... gde se svinje vakcinišu protiv ove bolesti i postoji jaka sanitarna kontrola, ipak nikada se ne može isključiti mogućnost kontakta sa virusom kroz kontakt sa divljim svinjama, kao i pacovima - zato povremeno nastaju epidemije bolesti na određenim područijima i bolest se može proširiti i na kućne ljubimce. Kod nas je ova bolest raširenija nego u drugim evropskim zemljama. U rizičnu grupu spadaju i minijaturne rase svinja koje kao kućni ljubimci dospevaju u domove, a mogu nositi ovu vrstu herpes-virusa i proširiti ga na druge ljubimce u svom okruženju.

Svinje su rezervoar i glavni prenosilac ovog, za ostale sisare, smrtonosnog oboljenja

  Ovaj virus lako se prenosi dodirom sa izlučevinama zaražene životinje (pljuvačka, eksudat iz nosa), dodirivanjem životinja nos-na-nos i  inhalatorno, zatim ujedom pacova i kontaktom sa njima, a mesojedi se najčešće zaraze konzumiranjem nekuvanog svinjskog mesa. Prenos bolesti npr. sa psa na psa, ili psa na čoveka je skoro nemoguća, ali se ipak savetuje izolacija jedinke zahvaćene bolešću od svoje okoline.

Minijaturne svinje koje se drže kao kućni ljubimci, mogu biti prenosnici bolesti na pse i mačke

  Savet svim vlasnicima je da nikako ne daju sveže svinjsko meso, ostatke od svinjokolja, iznutrice i neproverene proizvode koji nisu termički obrađeni svojim ljubimcima. Posebna pažnja mora se pokloniti i lovačkim psima, posebno onim koji učestvuju u lovu na divlje svinje, jer lako može doći do nehotične zaraze prilikom kontakta sa plenom, kao i kod pasa i mačaka koji su stanovnici farmi. Ove informacije mogu veoma pomoći ordinirajućem veterinaru prilikom uspostavljanja dijagnoze bolesti.

Davanje nekuvanog svinjskog mesa psima i mačkama je veoma opasno

  Virus se ubrzano širi po sluzokoži usta i ždrela životinje izazivajući eksudaciju, svrab i slinjenje, zbog čega je bolest i dobila naziv "lažno besnilo".  

Simptomi bolesti kod pasa i mačaka

  •  Otok, crvenilo i pojačana eksudacija sluzokože usta i nosa, slinjenje
  •  Otežano, ubrzano i duboko disanje, pojava pene
  •  Jak svrab i kožna reakcija
  •  Letargija
  •  Povraćanje
  •  Povišena temperatura

Kako bolest napreduje, virus se širi prema nervnom tkivu i mozgu uzrokujući sve teže simptome:

  •  Otežano hodanje
  •  Snažno češanje, do krvi
  •  Grčenja mišića
  •  Nekontrolisano pomeranje glave i udova
  •  Agresija i samopovređivanje
  •  Gubljenje svesti i koma
  •  Teški neurološki problemi
  •  Smrt

   Svi simptomi se razvijaju naglo, a smrt nastupa obično posle 48h od pojave prvih simptoma. Mačke još teže podnose virus Aujeckijeve bolesti, tako da nije retko da uginu i pre punog ispoljavanja svih simptoma.

Dijagnostika i terapija

  Obično ne prođe mnogo od pojave prvih simptoma do ozbiljnog stanja, kada se zabrinut vlasnik javlja veterinaru. Radi se test krvi i otkrivaju okolnosti do kojih je došlo razgovorom sa vlasnikom psa, ili mačke. Na osnovu očiglednih znakova bolesti, vrlo lako se može posumnjati na lažno besnilo, posebno ukoliko je reč o redovno vakcinisanim ljubimcima.

Laboratorijska dijagnostika i specifični simptomi brzo vode ka utvrđivanju bolesti

  U laboratorijskoj dijagnostici prisutnost virusa se dokazuje preko kulture tkiva, fluorescentnom mikroskopijom, ili biološkim ogledom na pacovima, ili kunićima. Na žalost za to vreme nesrećni ljubimac uglavnom već ugine dok ne stignu rezultati potvrde iz referentne laboratorije, za koje je ipak potrebno određeno vreme.

  Što se terapije tiče, ona je uglavnom suportivna - nastoji se da se životinja rehidrira kroz davanje infuzije, uz davanje lekova protiv bolova, protiv visoke temperature i za smirenje. U periodu kada se simptomi pogoršavaju, potrebno je razmotriti opciju o humanoj eutanaziji ljubimca, obzirom da nema nade za izlečenje.

Preventiva

  Pored redovne vakcinacije, ukoliko se na nekom prostoru otkrije Aujeckijeva bolest, zaraženi objekat, ili farma se zatvara i sprovode se mere dezinfekcije i deratizacije ugroženih objekata i objekata u neposrednoj okolini. Svako grlo stoke i kućni ljibimci na određenom prostoru trebalo bi da budu vandredno pregledani. Po isteku 2 nedelje od poslednjeg uginuća povezanog sa bolešću i sprovedenih mera prevencije, smatra se da je zaraza prestala na određenom prostoru.

Akcenat je na preventivnom delovanju protiv bolesti

   Obzirom da odrasle svinje retko pokazuju ikakve simptome bolesti - eventualno blaže respiratorne poteškoće, saznajemo da je svinja bolesna od ovog virusa tek kada pas, ili mačka u kontaktu sa njom oboli i ugine. Apelujemo na vlasnike ljubimaca da svako meso koje daju svojim ljubimcima, pa i od naizgled zdravih svinja, obavezno prokuvaju, jer se virus inaktiviše na višim temperaturama - samo tako će Vaši ljubimci biti bezbedni od ove, za njih smrtonosne bolesti.

Panvet tim

Opširnije...

Štenećak - virusno oboljenje psa

 

   Ovo zarazno, teško i lako prenosivo virusno oboljenje pasa izaziva veoma otporan virus sličan virusima boginja i goveđe kuge. U početku štenećak daje simptome slične gripu, da bi se kasnije javio širok spektar različitih poremećaja i posledica koje zavise od više predispozicionirajućih faktora: starosti (češće oboljevaju štenci od starijih pasa), otpornosti organizma, kvaliteta ishrane, predhodnih akutnih i hroničnih oboljenja, prisustva parazita u organizmu, rase (podložniji su mu koker španijeli, nemački ovčari i irski seteri), pravilne vakcinacije, tkiva/organa koje je najviše pod uticajem virusa i sl.

  Bolest je raširena po čitavom svetu. Izvor zaraze su obolele, inficirane životinje bez vidljivih simptoma, divlje životinje, kao i one koje su prebolele bolest - kod kojih se i dalje virus luči u spolješnju sredinu putem telesnih tečnosti, sekreta iz očiju i nosa, stolice i mokraće, kapljično kašljanjem i kijanjem, ili preko zajedničkih predmeta npr. igračaka za pse, čak i čovek nesvesno često bude prenosilac ovog virusa kroz igru i kontakt sa obolelim životinjama. Može se desiti da se zdrav pas zarazi i samim boravkom na mestu gde je predhodno bio zaražen pas.

Štenci su najugroženiji od infekcije štenećakom (canine distemper). Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Infekcija je učestalija zimi, jer virus može dugo opstati u spoljnoj sredini, a i imunitet pasa je niži u hladnom periodu godine. Štenci stari 3-6 meseci i nevakcinisani stariji psi su posebno prijemčivi, zbog svoje nedovoljno stečene otpornosti na virus, ali svaki pas može oboleti ako ima predispoziciju za oboljenje pri pravim uslovima. Smrtnost se kreće od 30-80% u zavisnosti od predhodno nabrojanih faktora.

Simptomi

Inkubacija bolesti traje obično 3-6 dana, ili nešto duže.

  Simptomi štenećaka su generalno šarenoliki. Subklinički i blaži oblici su zastupljeni u 50-70% slučajeva, dok su akutni, hronični i teži slučajevi - gde se bolest potpuno razvila, ili vratila, teži sa aspekta kompleksnosti simptoma, eventualnih posledica i dužine lečenja.

Prikaz slučaja štenećaka na Panvetovom instagram nalogu (@pan_vet)

  Blagi oblici infekcije manifestuju se u vidu smanjenog apetita, apatije, kratkotrajne groznice, infekcije gornjih respiratornih puteva sa upalom krajnika, kašljem i teškoćama u disanju, a postoji i serozni iscedak iz nosa i očiju, povraćanje i proliv.

  Akutni oblik bolesti karakteriše visoka telesna temperatura nakon perioda inkubacije, ovi simptomi slični gripu traju 1-2 dana, zatim sledi faza zatišja - gde životinja može potpuno izgledati zdravo (za to vreme virus prodire u krv i putem nje u druga tkiva), da bi se posle 24-48h opet pojavila temperatura sa čitavim nizom simptoma i komplikacija u zavisnosti od lokalizacije sistema organa koje je virus napao - respiratorni, crevni, kožni, ili nervni. Dolazi do imunosupresije usled pada broja belih krvnih zrnaca, a često i do sekundarnih bakterijskih infekcija, posebno u digestivnom, respiratornom i urinarnom traktu, koje umnogome otežavaju izlečenje.

- Od respiratornih simptoma bolesti zapaža se upala grla, upala i iscedak iz nosa i očiju koji je u početku vodenast, a kasnije gnojan, zatim konjuktivitis, laringitis, bronhitis i kašalj koji je u početku suv, a kasnije vlažan i bolan. Pas otežano diše i ukoliko dođe do razvoja gnojne bronhopneumonije životinja ima male šanse za izlečenje.

- Kod crevnog oblika bolesti zapaža se otečenost krajnika i gastro-enteritis koji su praćeni povraćanjem, prolivom i dehidratacijom. Pas je malaksao, jezik mu je često beo, usta suva i ima neprijatan zadah. Proliv je penušav, ali retko sa primesama krvi.

- Kod kožnog oblika javljaju se najpre crvene mrlje, zatim sitni čvorići, pa mehurići ispunjeni bistrim sadržajem - slični boginjama kod ljudi, koje kasnije postanu gnojne i javljaju se kraste. Ovaj oblik je relativno redak i blaži je u odnosu na druge akutne oblike. Kod nekih oblika na mestu promene može doći do pojačanog orožavanja i pojave hiperkeratoza na nosu, ili šapama psa - takozvana bolest tvrdih šapa.

- Nervni oblik štenećaka javlja se obično pri kraju akutne faze bolesti, ili nekoliko nedelja, pa i meseci nakon prividnog ozdravljenja, a karakteriše ga prodor virusa u likvor, stvaranje lezija u mozgu, oštećenja nervnog tkiva koja se najčešće manifestuju grčevima, odsustvom koordinacije, epileptičnim napadima, gubitkom ravnoteže, grčenjem mišića vilice, kapaka i nogu. Ovaj oblik se vrlo često završava smrtnim ishodom.

Pas na terapiji u Panvetu. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Hronični oblik bolesti se uglavnom manifestuje teškim oštećenjima centralnog nervnog sistema - tikovima, nevoljnim pokretima i oduzetošću, oftalmološkim komplikacijama i gubitkom čula vida, sluha, ili njuha, zatim poremećajem rasta i strukture zuba kod štenaca, atrofija mišića, anoreksije, pojave propadanja tkiva - nekroze itd. Prognoze za oporavak od ovog oblika bolesti su vrlo loše i ona se uglavnom završava smrtnim ishodom.

Dijagnoza

  Sagledavanjem kompletne slike bolesti - na osnovu karakterističnih simptoma, informacija o (ne)vakcinaciji, opšteg stanja, kliničke slike i laboratorijskih parametara kao što su limfopenija (smanjen broj belih krvnih zrnca), trombocitopenija i anemija može se postaviti dijagnoza bolesti. Postoje i brzi testovi za određivanje bolesti koji potvrđuju ranije uzetu anamnezu.

Lečenje

  U prva 2-3 dana, moguće je sprovesti terapiju hiperimunim serumom vakcinisanog psa, ili imunoglobulinima. Nedostatak ovog vida terapije je što se u tom periodu teško može sa sigurnošću utvrditi da je u pitanju oboljenje od virusa koji uzrokuje ovu bolest, a ovakav tip  imunizacije nije opcija u kasnijim stadijumima bolesti.

Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Radi predupređenja sekundarnih bakterijskih infekcija daju se antibiotici širokog spektra. Za podizanje opšte otpornosti organizma, zbog anoreksije i atrofije tkiva potrebno je davati multivitaminske suplemente. Ishrana psa je podrazumeva davanje hrane sa dosta belančevina i ugljenih hidrata, a sa malo masti. Treba insistirati na davanju tečnosti da bi se izbegla dehidratacija organizma zbog visoke temerature, povraćanja, proliva i ekskrecije iz nosa i očiju. Ostala simptomatska terapija zavisi od konkretnog slučaja i tipa bolesti, na primer ako su u pitanju neurološki ispadi, psu treba davati terapiju u vidu antikonvulziva, benzodijazepina, sedativa i antiepileptika (za regulaciju grčenja, nevoljnih pokreta i pareze). Poželjno je da pas oboleo od štenećaka ostane u stacionaru veterinarske ambulante da bi se kontinuirano pratilo njegovo stanje i davala adekvatna terapija.

  Lečenje generalno mora biti dugotrajno i može biti relativno uspešno, osim u slučaju teških oblika oboljenja i neuroloških ispada koji ne reaguju na simptomatsku terapiju.

Preventiva i vakcinacija

  Preventivno vakcinisanje je najbolji vid zaštite od ove teške bolesti za Vašeg ljubimca.

  Profilaksa vakcinacijom mora biti kontinuirana, najčešće počev od sedme nedelje života šteneta. Štenad koja piju majčino mleko dotle su zaštićena antitelima protiv ovog virusa iz majčinog mleka. Štenci koji ne piju majčino mleko, ili ukoliko kuja nije vakcinisana, moraju se ranije vakcinisati - u 2. ili 3. nedelji starosti. Period stvaranja imuniteta posle vakcinacije je oko 15 dana. Ukoliko postoji opasnost od pojave štenećaka u leglu pre punog dejstva vakcine i postizanja odgovarajućeg nivoa titra antitela u krvi, štenci se mogu zaštititi i pasivno - davanjem seruma, a ovakva zaštita traje 2-3 nedelje. Kuje se mogu vakcinisati pre parenja, ili u prvoj polovini graviditeta u cilju zaštite štenaca putem antitela iz majčinog mleka dok sisaju.

Šema vakcinacije:

  Postoji više šema vakcinacije štenaca, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i uputstva proizvođača vakcine koja se upotrebljava. U Panvet anbulanti primenjujemo najčešće sledeću šemu:

 U prvoj godini života:
 - Vakcinacija u ranom periodu (najčešće u 4-5. nedelji života) sprovodi se davanjem jednovalentne vakcine, ili dvovalentne vakcine protiv štenećaka i parvovirusa, ukoliko je to potrebno po preporuci veterinara.
 - Prva vakcinacija obavlja se u 2,5. mesecu (8. nedelja) života, kada se daje polivalentna vakcina (5-, ili 7-valentna vakcina kojom se vrši imunizacija protiv više zaraznih bolesti, načešće protiv štenećaka, hepatitisa, parvoviroze, parainfluence i leptospiroze u kombinaciji).
 - Revakcinacija se potom sprovodi u 3,5. mesecu (14. nedelji) života istom polivalentnom vakcinom.
 - Revakcinacija se sprovodi i u 5. mesecu (20. nedelji) života štenaca, istom vakcinom.

U svakoj narednoj godini, jednom godišnje:
 - svake godine u isto vreme sprovodi se revakcinacija, takođe istom polivalentnom vakcinom.

Važno je pravilno ispratiti šemu vakcinacije za maksimalnu zaštitu od virusa. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Ovo je jedini način da Vašeg ljubimca adekvatno zaštitite od dejstva ovog virus zajedno sa ostalim merama prevencije: adekvatnom i raznovrsnom ishranom, suplementacijom, redovnim pregledima, čišćenjem od parazita, čuvanjem od zaraženih pasa i dobrom higijenom samog psa i mesta gde jede i spava. Ne treba zaboraviti da bez ovih mera podrške vakcinaciji, Vaš pas u određenim uslovima može dobiti štenećak iako je bio vakcinisan. 

  Pored vakcinacije potrebno je izvršiti dehelmintizaciju pasa (čišćenje od unutrašnjih parazita) i to u 3., 5., i 7. nedelji života. Po potrebi se ovaj proces može ponoviti i više puta.

  Iz toga proizilazi da vakcinacija sama po sebi, nekad i u malom broju slučajeva, ipak nije dovoljna, i da treba da sprovedemo sve raspoložive mere prevencije da bi adekvatno i višestruko zaštitili našeg psa od ove opake bolesti.

Da li je štenećak zarazan i opasan za čoveka?

  Čovek u kontaktu sa obolelim psom može dobiti virus, ali on u telu čoveka ne može da se replicira i ne ispoljavaju se nikakvi znaci bolesti. Samim tim, čovek može kasnije biti prenosilac zaraze na zdravog psa! Obzirom na sličnost virusa štenećaka sa virusom boginja kod ljudi, postoje hipoteze da je u nekom trenutku došlo do mutacije i prenosa ovog virusa na naše ljubimce, ali ova ideja još uvek nije dokazana.

  Ono što svaki vlasnik može uraditi je da se strogo pridržava prevetivnih higijenskih mera prilikom i posle kontakta sa obolelim psom - prvenstveno kroz detaljnu dezinfekciju ruku, redovno pranje i održavanje površina i posuda za hranu koje su u dodiru sa zaraženim ljubimcem, izbegavanja maženja, lizanja i grebanja od strane psa, do nošenja zaštitnih rukavica.

Panvet tim

Opširnije...

Krpelji - Panvet infografika

  Ujed krpelja i krpeljske bolesti mogu predstavljati veliku opasnost za zdravlje Vašeg ljubimca. Za Vas, u formi infografike, obradili smo najčešće regije gde se krpelji mogu pronaći na telu ljubimca, bolesti i simptome koje izaziva ujed krpelja, kao i njihovu prevenciju.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Vaša Panvet veterinarska stanica

Opširnije...

Trihineloza

  Trihineloza je zoonoza - zarazna bolest zajednička za ljude i životinje, rasprostranjena širom sveta, a sa kliničkog aspekta značajna u svim zemljama gde čovek za ishranu upotrebljava meso svinje.

  Otkrivena je 1835. godine u Londonu kod čoveka, a deset godina kasnije prepoznata i kod svinja kao uzročnika. U našoj zemlji prvi put je registrovana 1923. godine.

  Ova bolest se javlja sporadično - u vidu manjih (porodičnih), ili većih epidemija, najčešće u toku jeseni i zime.

  Uzročnik trihineloze je larva parazita Trichinella spiralis, valjkasta glista, nevidljiva golim okom.

Trichinella spiralis

  Kao parazit, ova larva živi u mišićima divljih i domaćih zivotinja (svinja, medved, pacov, miš, pas, konj, mačka). I kod coveka, ukoliko je zaražen, ona se nalazi u mišićima i uzrokuje čitav niz karakterističnih simptoma.

  U prirodi se larva održava u prenosnom lancu "pacov-svinja-covek".
Svinja se najčešće zarazi kada pojede zaraženog pacova, a čovek kada pojede nedovoljno kuvano, ili nedovoljno pečeno svinjsko meso, kao i nekontrolisane proizvode od mesa sušene na dimu.

Put zaraze čoveka trihinelom

KARAKTERISTIKE OBOLJENJA

   Vreme od momenta konzumiranja zaraženog mesa do prvih znakova bolesti iznosi 2-30 dana, a obično 8-20 dana, što zavisi od pojedene količine zaraženog mesa, odnosno broja unetih larvi u organizam.

  U početnom periodu  - prvoj fazi bolesti, ne moraju postojati jasni klinički znaci trihineloze, ili ona lako može biti pomešana sa nekom drugom gastro-intestinalnom smetnjom, zbog nejasne simptomatologije. Obično su to klasične stomačne tegobe - gađenje, povraćanje, bolovi u stomaku i proliv. Larve se za to vreme pod dejstvom sokova za varenje oslobađaju iz čaure i razvijaju u tankom crevu.

  Tokom narednog perioda (druga faza), oplođene ženke polažu larve u sluznicu creva domaćina, koje se daljim prodorom u krvotok raznose po organizmu, a trajno se zadržavaju u poprečno-prugastim mišićima, gde se učaure i ostaju vitalne 8-12 meseci, pa čak i do 30 godina! Ova, druga faza oboljenja, praćena je temperaturom, bolovima u mišićima, otežanim gutanjem, karakterističnim otokom očnih kapaka i lica, osipom, alerijskim reakcijama i krvarenjem na konjuktivama oka.

Trihinela pod mikroskopom

  Trihineloza posebno zahvata aktivne mišiće (dijafragmu, međurebarne mišiće, pokretače očnih jabučica, mišiće žvakače, jezik i mišiće ekstremiteta) kod čoveka. Ovo uzrokuje dugotrajan bol u mišićima, nelagodnost pri kretanju, oftalmološke probleme, konstantan osećaj slabosti, lošu krvnu sliku, otoke po telu, konjuktivitis, čestu ukočenost mišića, encefalitis, sekundarne i uporne infekcije.

  Kod teških slučajeva dolazi do invazije larve na srčani mišić, pluća i centralni nervni sistem, što dovodi do teških poremećaja, pa i smrtnog ishoda usled poremećaja ritma, ili zastoja srca, upale mozga i problema sa disanjem.

  U cilju potvrde dijagnostike kod čoveka, određene kliničke pretrage se mogu napraviti:
   - kompletna krvna slika, sa često povišenim brojem eozinofila
   - biopsija mišića, ukoliko je to potrebno
   - serološke pretrage
   - vrednosti enzima u krvi, posebno kreatin-fosfokinaze, mogu biti povišene

  Trihineloza obično nije ozbiljna i često prolazi sama od sebe, obično u roku od nekoliko meseci. Međutim, umor, bolovi, slabost i proliv mogu trajati mesecima, pa i godinama.

TERAPIJA

  Na žalost, infekcija trihinelom u mišićima, koja prati trihinelozu, ne može da se izleči. Lekari će se prvenstveno fokusirati na lečenje pratećih simptoma.

  Bolovi u mišićima ostaju dugo zbog stvaranja čaura larve trihinele, a najbolje ih je tretirati preparatima NSAIL (aspirin, brufen, paracetamol...).
Za crevnu (početnu) fazu bolesti, primenjuje se antiparzitni lek albendazol. Albendazol se može dati i ljudima koji su konzumirali zaraženu hranu preventivno, ukoliko je dokazano da uzorak mesa sadrži trihinelu.

KAKO SE ZASTITITI OD TRIHINELOZE?

Statistika:
  Nakon izveštaja iz 55 zemalja u kojima se javlja trihineloza, procenjen je ukupan broj kliničke trihineloze koji iznosi 10 000 slučajeva godišnje sa stopom smrtnosti od 0,2%.

  U poslednje dve decenije u Francuskoj i Italiji, većina slučajeva trihineloze je registrovano kao posledica upotrebe sirovog mesa konja. U Kini na primer, izvor zaraze su psi. Od susednih zemalja, u Rumuniji je najveća prevalenca trihineloze kod ljudi, gde određene etničke grupe održavaju naviku potrošnje sirovog mesa.

Prevencija trihineloze kod ljudi se zasniva na tri osnovna principa:
  - obrazovanje potrošača o riziku od upotrebe sirovog mesa;
  - adekvatan uzgoj izvora infekcije za ljude (svinja) pod strogom kontrolom veterinarske inspekcije i korišćenje bezbedne hrane za životinje;
  - kontrola svih životinja (kako domaćih, tako i divljih) namenjenih za ljudsku ishranu standardizovanim metodama u vreme klanja, ili nakon lova;

  Meso za koje postoji mogućnost da sadrži larve treba podvrgnuti tretmanu za koji je dokazano da ih inaktivira, pre distribucije za ljudsku upotrebu.

Četiri metode su se pokazale pouzdanim:
  - kuvanje na temperaturi od najmanje 71ºC u trajanju od jednog minuta;
  - zamrzavanje na -60ºC dva minuta ili na -55°C u trajanju od šest minuta;
  - zamrzavanje mesa koje je tanje od 15 cm na temperaturi od -29°C tokom šest dana, ili na temperaturi od -15°C tokom dvadeset dana;
  - zračenje;

  Sušenje mesa uz dodatak soli se ne smatra validnom metodom za uništavanje larvi trihinele.

•  Lovci su takođe u opasnosti od trihineloze kada ulovljenu divljač ne testiraju na Trichinellu.
•  Lica sa izraženim simptomima trihineloze moraju se javiti na pregled radi blagovremenog lečenja.
•  Lica bez izraženih simptoma trihineloze koja su jela zaraženo meso, ili prerađevine od mesa, treba da se jave na pregled i da budu pod kontrolom lekara.
•  Ukoliko su zaraženo meso i/ili prerađevine od mesa dospeli u druge krajeve, vlasnik je dužan da o tome obavesti nadležnu veterinarsku i sanitarnu inspekciju, kao i sva lica do kojih su namirnice stigle.
•  U slučaju da se potvrdi trihineloza kod svinje, deratizacija (uništavanje glodara) pod nadzorom stručnih službi je obavezna u delu domaćinstva gde se gaje svinje, na farmama i stočnim grobljima.
•  Uginuli glodari se moraju spaljivati.
•  Obore i farme za uzgoj svinja trebalo bi praviti od čvrstog materijala, a na otvore ugraditi metalne mreže, kako bi se onemogućio pristup glodarima.

DIJAGNOSTIČKA ISPITIVANJA NA PRISUSTVO Trichinellae spiralis

  Ispitivanja se mogu svrstati u dve grupe:

      1. Premortalne metode - za života životinje (ELISA test, Western-blot metoda, biopsija)

      2. Postmortalne metode - nakon klanja, lova, ili uginuća:

          - Kompresiona metoda (metoda pregleda u Panvet veterinarskoj stanici) i
          - Metoda digestije, ili veštačkog varenja.

Mikroskopski pregled uzorka mesa u Panvetu. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Uzimanje uzoraka za postmortalne metode:

  Uzorci za trihineloskopski pregled uzimaju se sa trupova zaklanih svinja odmah po vađenju unutrašnjih organa. Uzorci se po pravilu uzimaju sa korena prečage/dijafragme - Crura diaphragmatis kojom se ona pripaja za kičmeni stub. Uzorak se uzima sa mesta gde mišićni deo prelazi u tetivni. Ukoliko su trupovi rasečeni, uzorci se uzimaju sa obe polutke. Drugo mesto sa kog se uzima uzorak je mišić obraza svinje.
Pregledu podležu i pravljene i dimljene mesne prerađevine od nepregledanog svinjskog mesa. Ušna markica životinje treba da bude priložena zajedno sa uzorkom mesa koje se ispituje.

  Ako se trihineloskopskim pregledom nađu u mesu larve trihinele - takvo meso se procenjuje kao NEUPOTREBLJIVO za ljudsku ishranu (Po pravilnicima o načinu vršenja stalnog veterinarsko-sanitarnog pregleda životinja za klanje i proizvoda životinjskog porekla). Trihinelozno meso mora se učiniti neškodljivim tj. uništiti spaljivanjem.

Panvet tim

Opširnije...