Anksioznost pasa usled razdvajanja od vlasnika

  Današnji, ubrzan način života, više obaveza, duže vreme provedeno na poslu i van doma uopšte, uzrokovali su sve dužu razdvojenost vlasnika od svojih ljubimaca tokom dana.

  Iz tog razloga, anksioznost usled razdvojenosti psa od svog vlasnika (eng. separation anxiety disorder) prepoznat je kao sve češći psihološki fenomen i problem ponašanja u veterini.

Šta je anksioznost i kako nastaje?

  Anksioznost (teskoba) je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti i neopravdanog straha da će se nešto strašno dogoditi, praćeno psiho-motornom napetošću i unutrašnjim nemirom. Anksioznost nije bolest, u psihologiji je svrstavaju u poremećaj ponašanja sa širokim spektrom manifestacija - od onih najblažih, do težih oblika koji zahtevaju kompleksnu medikamentoznu i psihološku pomoć ljubimcu. Kada anksioznost dugo traje i kada je visokog intenziteta, iscrpljujuća je za jedinku i smanjuje kvalitet života, stoga je bitno prepoznati je na vreme, suočiti se sa problemom i adekvatno reagovati.

Sve više pasa ostaje dug vremenski period u domu odvojeno od vlasnika

  Često prenebegavamo činjenicu da su psi društvena stvorenja, sa svojim potrebama i nagonima. Jedna od najosnovnijih potreba svakog psa je da ima socijalnu interakciju sa vlasnikom za kog je po prirodi jako vezan, kao i sa drugim ljubimcima. Ukoliko su zatvoreni po 8-10 sati svakog radnog dana u svom domu, bez adekvatne zanimacije i društva, čak i psi "mirnijih" rasa mogu razviti psihološke probleme i doživeti epizode letargije i depresiju, kao i napade nemira, panike i agresije. Jedina razika je u tome što psi ne mogu da verbalizuju svoje smetnje i strahove, te vrlo često tek ozbiljniji problemi ponašanja, kao i oni fizički i zdravstveni pokažu štetan uticaj anksioznog stanja uzrokovanog razdvajanjem.

Anksioznost i depresija mogu izazvati velike psiho-fizičke probleme kod ljubimaca

  Psi se osećaju mnogo ranjivije i osetljiviji su na spoljne sadržaje kada su sami u domu - tada mogu razviti specifične strahove koji mogu prerasti u konstantnu anksioznost i zabrinutost da bi neka neprijatna situacija, ili iskustvo moglo da se ponovi. Ovakav osećaj se može javiti i prilikom preseljenja u nepoznat objekat i okolinu, usled odlaska i selidbe člana porodice, ili loše socijalizacije psa.

Znaci anksioznosti

  Neki znaci ovog tipa anksioznosti mogu podsećati na druge tipove poremećaja ponašanja, zato je za svakog profesionalca potrebno da sagleda sve aspekte i sagleda uzročno - posledične veze koje mogu dovesti do prave dijagnoze i rešavanja problema.
   Neki psi pokazuju samo blaže i kratkotrajnije simptome anksioznosti usled razdvajanja, kao što su brzo i čujno disanje, ubrzano kucanje srca, sprečavanje po svaku cenu vlasnika da otvori ulazna vrata, glasno lajanje, cviljenje i sl. Drugi mogu postati destruktivni prema okolini (griženje i grebanje nameštaja i zidova, razbacivanje obuće, pravljenje nereda, "kopanje" poda i pokušavanje bežanja iz doma, ili dvorišta, nekontrolisano mokrenje i defekacija po domu), ili prema sebi (samoujedanje, samopovređivanje, skakanje sa velike visine usled napada panike, jedenje sopstvenog izmeta..). Dalji problemi poput teške depresije, visokog krvnog pritiska, problemi sa varenjem i spavanjem, hormonski disbalans, anoreksija i sl. mogu se razviti ako se anksioznost prilikom razdvajanja ne tretira na pravi način.

  Uglavnom, psi koji pate od anksioznog poremećaja uzrokovanog razdvajanjem ispoljavaju napeto ponašanje u manjoj meri i u prisustvu vlasnika. Ukoliko se ovaj tip anksioznosti ispoljava kod štenaca, on vremenom može biti značajno umanjenog intenziteta kada životinja sazri, ali većina pasa ovaj problem sa razdvajanjem ima konstantno, čitavog života. Ljubimci koji su asocijalni i nenaviknuti na prisustvo drugih ljudi i životinja posebno su ugrožena kategorija koja lako upada u anksioznost usled razdvojenosti. Ljubimci koji su usvojeni iz azila i imaju traumatično iskustvo napuštanja od strane vlasnika, takođe zahtevaju poseban i postupan rad na usvajanju novih navika kako ne bi razvili anksiozne napade tokom odsustva novog vlasnika.

Kako pomoći psu koji ima probleme sa razdvajanjem

  Ako Vaš pas ima utvrđeni problem razdvajanja, onda je najbolje potražiti stručnu pomoć. Svi slučajevi su različiti, tako da je nemoguće razviti jedinstven pristup za sve.

  Modifikacija sopstvenih rutina je prvi korak koji vlasnici treba da preduzmu kada su suočeni sa problemom. Najosnovniji cilj modifikacije rutine je pokušati da se eliminišu epizode uznemirenosti koja se javlja kada se vlasnik priprema za odlazak - na primer, kada pas vidi da njegov vlasnik ujutru uzima ključeve i oblači jaknu, što pokreće napade uznemirenosti. Zbog toga se preporučuje da vlasnici pasa sa ovim problemom menjaju svoje rutine za odlazak kako bi uklonili takve znake. Na primer, često se preporučuje da vlasnik uzme ključeve i jaknu (očigledne znake da izlazi), a zatim ode da gleda TV, ili se igra sa svojim ljubimcem u kući. Opraštanje na vratima i pozdrave takođe treba izbegavati.

  Modifikacija rutina je puno posla, ali je neophodna komponenta bilo kog plana za rešavanje anksioznosti uzrokovane odvajanjem. Neki stručnjaci savetuju da uzimanje drugog psa nekada može pomoći u ovakvim situacijama stavljajući akcenat na socijalizaciju, eliminaciju dosade i nelagode, kao i mentalnu gimnastiku u društvu. Nažalost, za mnoge pse je to nedovoljno. U rešavanje problema mora biti uključen veterinar, dreser, ili psiholog pasa, koji će svaki na svom polju pomoći u otklanjanju uzroka i tegoba.

Moguća rešenja ovog problema u ponašanju mogu biti:

  U blažim slučajevima;
   1) Dobra je ideja da se štene, ili nov pas, poduči da se navikne na Vaše odsustvo u kratkim vremenskim periodima, u početku. Blago i postupno povećanje vremena razdvojenosti od početnih 10 minuta, pa sve duže za po 5-10 minuta svakog dana - posebno pomaže kod mladih vlasničkih pasa. Kada je pas sposoban bez problema da ostane duže od 90 minuta bez nadzora, spreman je i na višesatnu razdvojenost.

   Vaš pas postaje potresan čim odete. Prvih 15-40 minuta su najgori - tokom ovog vremena pas postaje izuzetno uznemiren. Svi fiziološki znaci straha mogu biti prisutni - povećanje brzine srca i disanja, cviljenje, pojačana salivacija, povećana aktivnost i urgentna potreba za odlazak u toalet. Vaš pas može pokušati da Vas prati dok odlazite, grebe na vratima, žvaće vrata i nameštaj, grebe tepih, ili skače na prozor kako bi potražio izlaz. Alternativno, Vaš pas može neprestano lajati, ili zavijati i time pokušati da Vas ubedi da se vratite.
  Posle ovog burnog perioda, pas se može smiriti uz žvakanje nečega što ste nedavno dodirnuli, a što još uvek nosi Vaš miris. Psi imaju potrebu žvakati mirisne predmete, cepati ih na male komade i ležati u njima kako bi se smirili, tako pas formira "barijeru" Vašeg mirisa oko sebe zbog sigurnosti.
  Po povratku, pas može biti previše uzbuđen što vidi vlasnika. Takođe, kada ste kući, Vaš pas može pokušati da Vas prati gde god da idete. Nemojte nasilno suzbijati ovakvo ponašanje, jer šaljete pomešane signale ljubimcu što može otežati situaciju.
   2) Obezbeđivanje dovoljnog broja bezbednih igračaka, glodalica, umirujuću muziku i stvaranje bezbedne zone u dnevnom boravku bez opasnih predmeta i hemikalija koji bi mogli povrediti ljubimca.
   3) Ostavite psu blizu njegovog mesta za odmor, ili hranjenje staru garderobu, ćebe, ili obuću koja ima Vaš miris - pas će se tako osećati sigurnije i manja je šansa da uništi neki novi komad odeće, ili nameštaja.
   4) Nove tehnologije omogućavaju i instaliranje kamere u dnevnom boravku u cilju provere šta ljubimac radi dok niste u domu.
   5) Zamolite prijatelje i rodbinu da posete i nahrane Vašeg psa u delu dana kada ste odsutni.
   6) Odvođenje psa u pansion za pse - samo ukoliko je pas predhodno socijalizovan u dovoljnoj meri da toleriše prisustvo drugih pasa i ljudi.

Posvetite više pažnje i vremena svom psu

Kod težih slučajeva:
   potrebna je psihološka i medikamentozna pomoć u vidu antidepresiva i antipsihotika, kao i simptomatska terapija poput lekova za povišen pritisak i sl. Antidepresivi koji se koriste u tretmanu ovog tipa poremećaja ponašanja mogu biti triciklični antidepresivi, ili selektivni inhibitori preuzimanja serotonina. Veterinar može razmotriti vrstu antidepresiva koji najbolje rešavaju problem. Otprilike, svaka od ove dve vrste medikamenata pomaže podjednakom broju pasa, a ukoliko ne dođe do poboljšanja sa jednom vrstom lekova, potrebno je prepisati drugu vrstu.

Zašto kazna neće pomoći

   Normalno je da vlasnici budu ljuti, ili razočarani ako se vrate, pa pronađu štetu u svom domu, nered u kući, ili im se susedi žale na buku.
Osećajući da su njihovi vlasnici uznemireni, mnogi psi će pokazivati "ponašanje poniženja" - uši spuštene, podvijen rep, skretanje pogleda kao da se srame, može se pojaviti i mokrenje iz poniznosti.

   Ova pojava se često pogrešno tumači od strane ljudi kao priznavanje krivice, vlasnici veruju da pas zna šta je uradio pogrešno - što nije tačno. Neki vlasnici čak mogu smatrati da je bilo kakva šteta i nered  prouzrokovan u kući urađen namerno, ili iz inata, zbog toga što je pas ostao sam. Nažalost, i ovo je potpuno pogrešno tumačenje! Psi koji izgledaju krivi ne rade ništa drugo nego reaguju na trenutno razočarenje, uznemirenost, ili ljutnju vlasnika i to je njihov način reakcije na tenziju i odgovor na osećaj ugroženosti pred autoritetom.

Kažnjavanje ljubimca može pojačati anksiozne napade i pogoršati njihovo zdravstveno stanje

   Svaka kazna koja se izvrši satima posle povratka vlasnika kući neće pomoći da se zaustavi problem. Psi povezuju kažnjavanje sa onim što rade u datom trenutku, tako da pas neće povezati kaznjavanje sa svojim postupcima dok je bio sam u kući, čak i ako je doveden na 'mesto zločina'.

   Kažnjavanje nije samo beskorisno, već će verovatno učiniti da problem postane još gori. Sada, uz strepnju i zabrinutost zbog toga što će ostati sam i napušten, pas će takođe biti zabrinut i zbog vraćanja vlasnika i njegovog eventualnog negativnog raspoloženja, što može učiniti simptome mnogo, mnogo gorim.

Zaključak 

   Kao svesnija vrsta, ne možemo očekivati da naš pas razume kao neminovnost da mi moramo odsustvovati zbog obaveza iz doma dobar deo svakog dana. Na vlasniku je da, kada uoči postojanje problema, učini sve što je u njegovoj moći da ovaj period bude što manje stresan i ispunjen aktivnostima, prilagodi svoje obaveze i navike i izdvoji posebno vreme za rad i postupno privikavanje ljubimca na novonastale okolnosti uz konsultaciju stručnih lica. Preduzete mere dovešće vremenom do poboljšanja stanja i uspostavljanja poverenja i sigurnosti, a ponovne susrete učiniće lepšim i prisnijim za obe strane.

Panvet tim