Plućni crv i parazitske bolesti uzrokovane nematodama kod pasa

  Pored najpoznatijeg, Srčanog crva (Dirofilaria immitis) o kom se više možete informisati u našem tekstu OVDE, na našim prostorima deluje čitav niz drugih parazitskih nematoda - valjkastih crva, koji na sličan način ugrožavaju zdravlje kućnih ljubimaca, prvenstveno pasa i mačaka. Posledice ovih parazitskih oboljenja su teške, vremenom se pogoršavaju i bez adekvatne veterinarske pomoći i terapije dovode do fatalnog ishoda.

  Najzastupljeniji sa epidemiološkog aspekta u veterinarskoj praksi su plućni, ili francuski crv (Angiostrongylus vasorum), kao i još jedan valjkasti crv iz roda Dirofilarija, Dirofilaria repens.

  Ove vrste parazita su prisutne u našoj zemlji, kao i u Evropi uopšte, i detektuju se jednostavnim testovima krvi, ili izmeta ljubimca u našoj veterinarskoj ambulanti.

  Francuski, ili plućni crv - Angiostrongylus vasorum

  Bolest koju izaziva ova vrsta crva naziva se angiostrongiloza.

Mužjak crva Angiostrongylus vasorum pod mikroskopom. Izvor: Wikipedia 

  Ova bolest se ne prenosi na ljude i najčešće su joj izloženi ljubimci koji dugo borave napolju, ili se koriste za lov, mladi i radoznali psi i mačke, kao i oni ljubimci čiji boravak na otvorenom nije adekvatno kontrolisan.

  Uzročnik 

  Odrasli Angiostrongylus vasorum je valjkasti crv rozikaste boje. Može živeti oko 2 godine.
  Njegov razvojni ciklus počinje tako što pas pojede larve parazita koje dospevaju u creva, potom i krvotok, da bi se naselile u plućnoj arteriji, ili srcu životinje. U srcu se od larvica razvijaju odrasli paraziti čije ženke polažu jaja koja krvotokom dalje migriraju u pluća (plućne alveole) i dospevaju u dušnik, odakle se iskašljavaju, ili dospeju u usta i progutaju, a zatim fecesom dospevaju u spoljnu sredinu. Otud su, na osnovu načina širenja, ovi crvi i dobili odrednicu "plućni" crvi.

Puževi i drugi mekušci glavni su prenosioci ove vrste parazita na pse i mačke

  Potom dolazimo do specifičnih prenosilaca (vektora prenosa) Angiostrongylus vasoruma - sluz baštenskih i slatkovodnih puževa, puževa golaća, a ponekad i žaba. Kontakt sa samom sluzi mekušaca, koja je puna larvica i koja dospe u ljubimca koji liže, pojede puža/ žabu, pokreće novi ciklus zaraze i razvojni ciklus crva. Štenci se mogu zaraziti i direktno, ukoliko jedu feces zaraženih roditelja, ili drugog zaraženog psa.

  Simptomi

  Larve plućnih crva uzrokuju oštećenja plućnog tkiva dovodeći do smanjenog kapaciteta disanja, čujnog i dubokog disanja, brzog zamaranja, gubitka na težini, pojave sekreta, čestih respiratornih infekcija, pa i ozbiljnih upala pluća, napada gušenja i astme. Nekada, u početnim stadijumima bolesti dobar deo simptoma ostaje neprimećen, ili pomešan sa alergijom, prehladom, ili stanjem kao što je Kennel cough (Infektivni rinotraheitis pasa).

Sluz puža, sa epidemiološkog aspekta, nije opasna za ljude

Simptomi bolesti su:
      • Frekventan kašalj
      • Kratkoća daha
      • Srčani problemi i slabost srca
      • Bronhitis
      • Smanjena kondicija
      • Smanjen imunitet
      • Oticanje nogu
      • Krvave stolice
      • Povišena temperatura
      • Letargija i depresija

   Ono što takođe treba napomenuti i što čini bolest opasnijom od klasične infekcije srčanim crvom (Dirofilaria immitis) je ubrzano propadanje plućnog tkiva, kao i izražena pojava malokrvnosti i trombocitopenije (značajno smanjenje broja krvnih pločica) u rezultatima krvi koji dovode do čitavog niza zdravstvenih problema, poput unutrašnjeg krvarenja, dugog krvarenja posle povrede, sklonosti ka lakom dobijanju modrica usled lakih povreda i sl. Takođe, smanjeni su faktori koagulacije krvi V i VIII.
  Eozinofilija (povećan broj belih krvnih zrnaca - eozinofila), veoma često se javlja u pretragama krvi kod zaraženih pasa i mačaka.
  Neurološki problemi poput nevoljnih pokreta, usporenosti, paralize, gubitka vida, promene ponašanja i epileptičnih napada čest su pratilac ovog oboljenja i uzrokovani su mikroskopskim, ili krvarenjima većeg obima u mozgu i centralnom nervnom sistemu uopšte. Krvarenje može biti i u bilo kom većem, ili vitalnom organu, što dodatno otežava loše zdravstveno stanje, a mogućnost izlečenja čini neizvesnijom.

  Dijagnostika

   Potrebno je veliko iskustvo u praksi kako bi se u dijagnostičkom smislu po prisutnim simptomima prepoznala razlika izmedju disajnih problema uzrokovanih ovim parazitom i ostalih uzročnika kašlja kod pasa, o čemu možete više pročitati u odvojenom tekstu OVDE. Dijagnostika samog parazita se sprovodi primenom testova krvi i mikroskopskom pretragom fecesa, dok se sveukupno stanje organizma prati primenom dijagnostičkih metoda poput slušanja stetoskopom, rendgenskog snimanja pluća, uzimanja krvi na analizu, ultrazvuka i kolor doplera srca, uzimanja brisa i uzoraka tkiva iz disajnih organa, bronhoskopija i sl. Sve ove dijagnostičke metode izvode se u Panvet ambulanti. Tokom i par nedelja posle terapije, rađene dijagnostičke procedure potrebno je ponoviti.

  Terapija

   Pozitivan ishod terapije zavisi prvenstveno od vremena kada je bolest nepobitno utvrđena. Ljubimci kojima je dijagnostifikovana bolest u prvim fazama, kada u krvi još uvek nema odraslih oblika crva, uz adekvatnu terapiju antihelminticima, imaju šansu za brzo i potpuno ozdravljenje bez posledica.
  Antihelmintici su lekovi kojima se eliminišu unutrašnji, posebno crevni paraziti.
Koriste se:
      • Fenbendazol
      • Albendazol
      • Oxfendazol
      • Ivermektin
      • Moxidektin
      • Prazikvantel
      • Levamisol

U zavisnosti od težine stanja i rezultata kontrolnih pregleda, kod nekih životinja se može ponoviti čitav tretman antihelminticima.

Terapiju je potrebno započeti u što ranijoj fazi kako bi donela što bolje rezultate

  Kod životinja kod kojih su nastupili ozbiljniji simptomi poput smetnji u disanju, ili upale - daju se određeni antibiotici po antibiogramu, bronhodilatatori i kortikosteroidni lekovi koji će omogućiti lakše disanje. Kod problema sa zgrušavanjem krvi i anemijom daje se simptomatska terapija lekovima koji stimulišu koagulaciju, vitamina K , kao i transfuzija. Neurološki problemi tretiraju se posebnim kombinacijama lekova i kompleksom B vitamina.
  Obzirom da su simptomi, pa i posledice nelečenja veoma slične klasičnoj dirofilariozi, veterinari koji se suoče sa angiostrongilozom često odmah ne utvrde stvarnog uzročnika. Ovo je veoma važno, jer manifestacije i komplikacije bolesti kod angiostrongiloze nastupaju mnogo brže i opasnije su nego kod dirofilarioze, samim tim i brže dovode do smrtnog ishoda, posebno kod mladih životinja.

  Preventiva

  Prevencija se prvenstveno sastoji u redovnoj kontroli, testiranju i preventivnoj primeni lekova protiv parazita koji se nanose na krzno ljubimca. Potrebno je birati mesta za šetnju koja nisu naseljena puževima, ili velikim brojem vodozemaca poput močvara i sl. posebno u proleće i jesen. Psi, pogotovo oni mladi i neiskusni, ne bi trebalo da se ostavljaju bez nadzora tokom boravka na otvorenom kako ne bi pojeli puža. Takođe, ljubimcima koji duže vreme provode na otvorenom, poput lovačkih pasa, pasa koji borave u dvorištu i mačaka, posude za hranu i vodu treba redovno prati i menjati sadržaj u njima, kako ne bi došli u kontakt sa sluzi mekušaca, ili vodozemaca. Igračke i žvakalice posle igre na otvorenom obavezno pokupiti i isprati pre dalje upotrebe. 

Koliko je u Vašoj mogućnosti, sprečite kontakt ljubimaca sa sluzi mekušaca i vodozemaca

  Veterinarska praksa poznaje čitav niz različitih vrsta plućnih crva koji se, pored pasa i mačaka, mogu naći i kod drugih životinja poput konja, magaraca, goveda, ovaca, svinja i jelena. Za razliku od francuskog crva, ovi crvi imaju jednostavniji životni ciklus koji ne zahteva prisustvo vektorskog prenosioca poput puža, komarca, ili krpelja. Daju slične, gorenavedene simptome, kao i blaže posledice. Svi se tretiraju antihelminticima i blagovremena terapija uz adekvatnu dijagnostiku daje relativno dobre rezultate u lečenju. Sa te strane potrebno je spomenuti još jednu vrstu plućnog crva karakterističnog za pse, koji pripada ovoj grupi i raširen je po Evropi - Oslerus osleri.

Dirofilaria repens

Ova vrsta Dirofilarije za razliku od poznatije Dirofilaria immitis (srčani crv) odvajaju dve bitne karakteristike:
 1) Dirofilaria repens putem uboda komarca može inficirati čoveka
 2) Ova vrsta crva ne boravi u velikim krvnim sudovima, već ostaje najčešće u podkožnom tkivu, praveći ciste

  Uzročnik

  Dirofilaria repens je parazit, valjkasti crv koji se širi ubodom komarca. Uglavnom su svi slučajevi zaraze ovim parazitom koncentrisani na mediteranske zemlje i Bliski istok.
Životni ciklus D. repens uključuje pet larvenih stadijuma, mesojede kao što su: psi, vukovi, kojoti i lisice - kao domaćine i komarca kao vektorskog prenosioca bolesti.

Prilikom amputacije prsta psa sa hroničnim osteomijelitisom, pronađen odrastao crv D. repens. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Odrasla ženka D. repens produkuje na hiljade jajašaca dnevno (mikrofilarije) u cirkulaciju zaražene životinje. Larve potom završavaju u komarcu koji ih popije sa krvlju domaćina i razvijaju se u narednu fazu sledećih 10-16 dana. Potom se vraćaju u krv novog domaćina ubodom komarca gde u potkožnim tkivima sazrevaju u narednih 6-7 meseci, potom se ciklus ponavlja.

  Do zaraze čoveka dolazi slučajno i u potkožnom tkivu crv obično ne doživi zrelost, već ga ljudski imunitet prepozna i uništi, a od simptoma i vidljivih znakova infestacije parazitom često ostane samo podkožna cista. Ipak, postoje slučajevi dirofilarioze kod ljudi, gde je ovaj crv napravio ozbiljne zdravstvene probleme prvenstveno zbog svog položaja u tkivu (npr. prisustvo u mozgu, oku, plućima, genitalijama, regionu velikog limfnog čvora i sl.).

Dirofilaria repens može se nastaniti u koži kao posledica uboda komarca kod čoveka

  Simptomi

  Simptomi infekcije D. repens su uglavnom lokalne promene podkožnog tkiva, otekline oko mesta gde se crv nalazi, pojava kožnih iritacija, pojava eozinofilije (uvećanje broja vrste belih krvnih zrnaca - eozinofila) u pregledu krvi, pojava groznice i temperature, pad imuniteta i brzo zamaranje prilikom fizičkog napora. Životinja je nevoljna i depresivna, često češe mesto na kom se promena nalazi, gde može doći do alopecije - gubljenja dlake. Kod specifičnih slučajeva može doći do pojave tromboze manjih krvnih sudova, neuroloških problema, povraćanja, proliva, gubitka vida i problema sa disanjem, sve u zavisnosti od toga na kojoj lokaciji se crv nalazi u tkivu domaćina.

  Dijagnostika

  Kao i kod ostalih parazitskih vrsta valjkastih crva, brzi test krvi, mikroskopska pretraga fecesa, ultrazvuk, ili rendgenski snimak problematičnog mesta mogu pokazati da se u formiranoj cisti u tkivu razvija D. repens. Veoma često jedinke koje imaju Dirofilaria immitis, imaju i larve Dirofilaria repens, što može otežati i komplikovati proces izlečenja.

  Terapija

  Terapija bolesti sprovodi se davanjem antihelmintika - lekova protiv parazita koji imaju posebno dobar učinak u ranijim fazama bolesti. Hirurško odstranjivanje podkožnih cisti, ili cisti u drugim organima i tkivima koje mogu ugroziti zdravlje ljubimca zavisi od procene i iskustva veterinara na osnovu dijagnostičkih parametara.

Terapiju bolesti potrebno je sprovesti blagovremeno antihelminticima, uz eventualno hirurško uklanjanje cisti

  Preventiva

  Adekvatna preventiva podrazumeva redovno testiranje, čišćenje od parazita i primenu repelentnih preparata koji odbijaju komarce u toplom periodu godine dok pas, ili mačka borave napolju, a ređe i dok borave u domu u hladnijim periodima, ukoliko vlasnici primete prisustvo komaraca. Preporučije se izbegavanje otvorenih površina uz vodu za igru i istrčavanje, koje nisu tretirane od strane gradskih sanitarnih službi, kao i pojačan nadzor nad ljubimcem tokom boravka na otvorenom.

Panvet tim