Anksioznost pasa usled razdvajanja od vlasnika

  Današnji, ubrzan način života, više obaveza, duže vreme provedeno na poslu i van doma uopšte, uzrokovali su sve dužu razdvojenost vlasnika od svojih ljubimaca tokom dana.

  Iz tog razloga, anksioznost usled razdvojenosti psa od svog vlasnika (eng. separation anxiety disorder) prepoznat je kao sve češći psihološki fenomen i problem ponašanja u veterini.

Šta je anksioznost i kako nastaje?

  Anksioznost (teskoba) je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti i neopravdanog straha da će se nešto strašno dogoditi, praćeno psiho-motornom napetošću i unutrašnjim nemirom. Anksioznost nije bolest, u psihologiji je svrstavaju u poremećaj ponašanja sa širokim spektrom manifestacija - od onih najblažih, do težih oblika koji zahtevaju kompleksnu medikamentoznu i psihološku pomoć ljubimcu. Kada anksioznost dugo traje i kada je visokog intenziteta, iscrpljujuća je za jedinku i smanjuje kvalitet života, stoga je bitno prepoznati je na vreme, suočiti se sa problemom i adekvatno reagovati.

Sve više pasa ostaje dug vremenski period u domu odvojeno od vlasnika

  Često prenebegavamo činjenicu da su psi društvena stvorenja, sa svojim potrebama i nagonima. Jedna od najosnovnijih potreba svakog psa je da ima socijalnu interakciju sa vlasnikom za kog je po prirodi jako vezan, kao i sa drugim ljubimcima. Ukoliko su zatvoreni po 8-10 sati svakog radnog dana u svom domu, bez adekvatne zanimacije i društva, čak i psi "mirnijih" rasa mogu razviti psihološke probleme i doživeti epizode letargije i depresiju, kao i napade nemira, panike i agresije. Jedina razika je u tome što psi ne mogu da verbalizuju svoje smetnje i strahove, te vrlo često tek ozbiljniji problemi ponašanja, kao i oni fizički i zdravstveni pokažu štetan uticaj anksioznog stanja uzrokovanog razdvajanjem.

Anksioznost i depresija mogu izazvati velike psiho-fizičke probleme kod ljubimaca

  Psi se osećaju mnogo ranjivije i osetljiviji su na spoljne sadržaje kada su sami u domu - tada mogu razviti specifične strahove koji mogu prerasti u konstantnu anksioznost i zabrinutost da bi neka neprijatna situacija, ili iskustvo moglo da se ponovi. Ovakav osećaj se može javiti i prilikom preseljenja u nepoznat objekat i okolinu, usled odlaska i selidbe člana porodice, ili loše socijalizacije psa.

Znaci anksioznosti

  Neki znaci ovog tipa anksioznosti mogu podsećati na druge tipove poremećaja ponašanja, zato je za svakog profesionalca potrebno da sagleda sve aspekte i sagleda uzročno - posledične veze koje mogu dovesti do prave dijagnoze i rešavanja problema.
   Neki psi pokazuju samo blaže i kratkotrajnije simptome anksioznosti usled razdvajanja, kao što su brzo i čujno disanje, ubrzano kucanje srca, sprečavanje po svaku cenu vlasnika da otvori ulazna vrata, glasno lajanje, cviljenje i sl. Drugi mogu postati destruktivni prema okolini (griženje i grebanje nameštaja i zidova, razbacivanje obuće, pravljenje nereda, "kopanje" poda i pokušavanje bežanja iz doma, ili dvorišta, nekontrolisano mokrenje i defekacija po domu), ili prema sebi (samoujedanje, samopovređivanje, skakanje sa velike visine usled napada panike, jedenje sopstvenog izmeta..). Dalji problemi poput teške depresije, visokog krvnog pritiska, problemi sa varenjem i spavanjem, hormonski disbalans, anoreksija i sl. mogu se razviti ako se anksioznost prilikom razdvajanja ne tretira na pravi način.

  Uglavnom, psi koji pate od anksioznog poremećaja uzrokovanog razdvajanjem ispoljavaju napeto ponašanje u manjoj meri i u prisustvu vlasnika. Ukoliko se ovaj tip anksioznosti ispoljava kod štenaca, on vremenom može biti značajno umanjenog intenziteta kada životinja sazri, ali većina pasa ovaj problem sa razdvajanjem ima konstantno, čitavog života. Ljubimci koji su asocijalni i nenaviknuti na prisustvo drugih ljudi i životinja posebno su ugrožena kategorija koja lako upada u anksioznost usled razdvojenosti. Ljubimci koji su usvojeni iz azila i imaju traumatično iskustvo napuštanja od strane vlasnika, takođe zahtevaju poseban i postupan rad na usvajanju novih navika kako ne bi razvili anksiozne napade tokom odsustva novog vlasnika.

Kako pomoći psu koji ima probleme sa razdvajanjem

  Ako Vaš pas ima utvrđeni problem razdvajanja, onda je najbolje potražiti stručnu pomoć. Svi slučajevi su različiti, tako da je nemoguće razviti jedinstven pristup za sve.

  Modifikacija sopstvenih rutina je prvi korak koji vlasnici treba da preduzmu kada su suočeni sa problemom. Najosnovniji cilj modifikacije rutine je pokušati da se eliminišu epizode uznemirenosti koja se javlja kada se vlasnik priprema za odlazak - na primer, kada pas vidi da njegov vlasnik ujutru uzima ključeve i oblači jaknu, što pokreće napade uznemirenosti. Zbog toga se preporučuje da vlasnici pasa sa ovim problemom menjaju svoje rutine za odlazak kako bi uklonili takve znake. Na primer, često se preporučuje da vlasnik uzme ključeve i jaknu (očigledne znake da izlazi), a zatim ode da gleda TV, ili se igra sa svojim ljubimcem u kući. Opraštanje na vratima i pozdrave takođe treba izbegavati.

  Modifikacija rutina je puno posla, ali je neophodna komponenta bilo kog plana za rešavanje anksioznosti uzrokovane odvajanjem. Neki stručnjaci savetuju da uzimanje drugog psa nekada može pomoći u ovakvim situacijama stavljajući akcenat na socijalizaciju, eliminaciju dosade i nelagode, kao i mentalnu gimnastiku u društvu. Nažalost, za mnoge pse je to nedovoljno. U rešavanje problema mora biti uključen veterinar, dreser, ili psiholog pasa, koji će svaki na svom polju pomoći u otklanjanju uzroka i tegoba.

Moguća rešenja ovog problema u ponašanju mogu biti:

  U blažim slučajevima;
   1) Dobra je ideja da se štene, ili nov pas, poduči da se navikne na Vaše odsustvo u kratkim vremenskim periodima, u početku. Blago i postupno povećanje vremena razdvojenosti od početnih 10 minuta, pa sve duže za po 5-10 minuta svakog dana - posebno pomaže kod mladih vlasničkih pasa. Kada je pas sposoban bez problema da ostane duže od 90 minuta bez nadzora, spreman je i na višesatnu razdvojenost.

   Vaš pas postaje potresan čim odete. Prvih 15-40 minuta su najgori - tokom ovog vremena pas postaje izuzetno uznemiren. Svi fiziološki znaci straha mogu biti prisutni - povećanje brzine srca i disanja, cviljenje, pojačana salivacija, povećana aktivnost i urgentna potreba za odlazak u toalet. Vaš pas može pokušati da Vas prati dok odlazite, grebe na vratima, žvaće vrata i nameštaj, grebe tepih, ili skače na prozor kako bi potražio izlaz. Alternativno, Vaš pas može neprestano lajati, ili zavijati i time pokušati da Vas ubedi da se vratite.
  Posle ovog burnog perioda, pas se može smiriti uz žvakanje nečega što ste nedavno dodirnuli, a što još uvek nosi Vaš miris. Psi imaju potrebu žvakati mirisne predmete, cepati ih na male komade i ležati u njima kako bi se smirili, tako pas formira "barijeru" Vašeg mirisa oko sebe zbog sigurnosti.
  Po povratku, pas može biti previše uzbuđen što vidi vlasnika. Takođe, kada ste kući, Vaš pas može pokušati da Vas prati gde god da idete. Nemojte nasilno suzbijati ovakvo ponašanje, jer šaljete pomešane signale ljubimcu što može otežati situaciju.
   2) Obezbeđivanje dovoljnog broja bezbednih igračaka, glodalica, umirujuću muziku i stvaranje bezbedne zone u dnevnom boravku bez opasnih predmeta i hemikalija koji bi mogli povrediti ljubimca.
   3) Ostavite psu blizu njegovog mesta za odmor, ili hranjenje staru garderobu, ćebe, ili obuću koja ima Vaš miris - pas će se tako osećati sigurnije i manja je šansa da uništi neki novi komad odeće, ili nameštaja.
   4) Nove tehnologije omogućavaju i instaliranje kamere u dnevnom boravku u cilju provere šta ljubimac radi dok niste u domu.
   5) Zamolite prijatelje i rodbinu da posete i nahrane Vašeg psa u delu dana kada ste odsutni.
   6) Odvođenje psa u pansion za pse - samo ukoliko je pas predhodno socijalizovan u dovoljnoj meri da toleriše prisustvo drugih pasa i ljudi.

Posvetite više pažnje i vremena svom psu

Kod težih slučajeva:
   potrebna je psihološka i medikamentozna pomoć u vidu antidepresiva i antipsihotika, kao i simptomatska terapija poput lekova za povišen pritisak i sl. Antidepresivi koji se koriste u tretmanu ovog tipa poremećaja ponašanja mogu biti triciklični antidepresivi, ili selektivni inhibitori preuzimanja serotonina. Veterinar može razmotriti vrstu antidepresiva koji najbolje rešavaju problem. Otprilike, svaka od ove dve vrste medikamenata pomaže podjednakom broju pasa, a ukoliko ne dođe do poboljšanja sa jednom vrstom lekova, potrebno je prepisati drugu vrstu.

Zašto kazna neće pomoći

   Normalno je da vlasnici budu ljuti, ili razočarani ako se vrate, pa pronađu štetu u svom domu, nered u kući, ili im se susedi žale na buku.
Osećajući da su njihovi vlasnici uznemireni, mnogi psi će pokazivati "ponašanje poniženja" - uši spuštene, podvijen rep, skretanje pogleda kao da se srame, može se pojaviti i mokrenje iz poniznosti.

   Ova pojava se često pogrešno tumači od strane ljudi kao priznavanje krivice, vlasnici veruju da pas zna šta je uradio pogrešno - što nije tačno. Neki vlasnici čak mogu smatrati da je bilo kakva šteta i nered  prouzrokovan u kući urađen namerno, ili iz inata, zbog toga što je pas ostao sam. Nažalost, i ovo je potpuno pogrešno tumačenje! Psi koji izgledaju krivi ne rade ništa drugo nego reaguju na trenutno razočarenje, uznemirenost, ili ljutnju vlasnika i to je njihov način reakcije na tenziju i odgovor na osećaj ugroženosti pred autoritetom.

Kažnjavanje ljubimca može pojačati anksiozne napade i pogoršati njihovo zdravstveno stanje

   Svaka kazna koja se izvrši satima posle povratka vlasnika kući neće pomoći da se zaustavi problem. Psi povezuju kažnjavanje sa onim što rade u datom trenutku, tako da pas neće povezati kaznjavanje sa svojim postupcima dok je bio sam u kući, čak i ako je doveden na 'mesto zločina'.

   Kažnjavanje nije samo beskorisno, već će verovatno učiniti da problem postane još gori. Sada, uz strepnju i zabrinutost zbog toga što će ostati sam i napušten, pas će takođe biti zabrinut i zbog vraćanja vlasnika i njegovog eventualnog negativnog raspoloženja, što može učiniti simptome mnogo, mnogo gorim.

Zaključak 

   Kao svesnija vrsta, ne možemo očekivati da naš pas razume kao neminovnost da mi moramo odsustvovati zbog obaveza iz doma dobar deo svakog dana. Na vlasniku je da, kada uoči postojanje problema, učini sve što je u njegovoj moći da ovaj period bude što manje stresan i ispunjen aktivnostima, prilagodi svoje obaveze i navike i izdvoji posebno vreme za rad i postupno privikavanje ljubimca na novonastale okolnosti uz konsultaciju stručnih lica. Preduzete mere dovešće vremenom do poboljšanja stanja i uspostavljanja poverenja i sigurnosti, a ponovne susrete učiniće lepšim i prisnijim za obe strane.

Panvet tim

Opširnije...

Bolesti prostate kod pasa

   Prostata je žlezda koja predstavlja deo muškog reproduktivnog sistema sisara. Ona proizvodi materije koje ulaze u sastav ejakulata (sperme) kod nekastriranih pasa, a smatra se i da ima ulogu u čuvanju repoduktivnih i mokraćnih puteva od infekcije.

Urogenitalni trakt nekastriranog psa

Najčešći poremećaji i bolesti prostate su:
    - Benigno uvećanje (hiperplazija) prostate
    - Infekcija prostate - Prostatitis
    - Kancer prostate

  Šansa za oboljenje povećava se sa godinama života (5+ godina života), posebno kod nekastriranih pasa usled dejstva hormonalnih faktora, pada imuniteta, hroničnih infekcija, urinarnog kamenja i onkoloških činilaca.

Benigna hiperplazija prostate (BHP)

  Uvećanje prostate je izuzetno često stanje kod pasa starijih od 5 godina. Bez obzira što se u nekim naučnim krugovima ovo smatra normalnim procesom starenja i nije životno ugrožavajuće za životinju, ovo stanje može dovesti do niza poremećaja u organizmu i komplikacija - zato je neophodno medikamentima regulisati veličinu prostate i time olakšati nezgodne simptome, ili kastrirati psa.
   Takođe, nelečena BHP ima veće šanse da preraste u karcinom prostate ukoliko se ništa ne preduzme po pitanju regulacije veličine prostate.

Uvećana prostata dovodi do otežanog pražnjenja urina iz mokraćne bešike

  Uzrok benignog uvećanja prostate kod nekastriranih pasa, kao i svih ostalih sisara je hormonalni disbalans testosterona i drugih hormona koji imaju veze sa funkcijom polnih žlezda u telu životinje, a koji se povećava starenjem.

  Uvećana prostata zbog svog položaja u telu pritiska okolna tkiva i organe kao što su urinarni kanali i debelo crevo - što dovodi do smetnji u mokrenju i bolnog pražnjenja creva.

  Komplikacije koje će se vremenom pojaviti najčešće su zatvor, nadimanje, tanka stolica, uporne bakterijske urinarne infekcije, krv u urinu, semenu i stolici, potpuna nemogućnost uriniranja i hidronefroza, otežano kretanje, depresija, bol, neplodnost, pojava cisti prostate, generalno opšte loše stanje i pad imuniteta, kao i razvoj kancera.

Dijagnostika

  Utvrđivanje da li pas ima problem sa prostatom počinje sagledavanjem faktora rizika (starost, urinarne infekcije, da li je pas kastriran), vrši se detaljan pregled psa i oderđivanje simptoma, potom se odrađuju laboratorijske pretrage krvi i urina, kao i mikrobiološki pregled urina i semene tečnosti.   Ultrazvuk, ili rendgenski snimak će vizuelno potvrditi da je došlo do promene veličine prostate, da li u njoj postoje ciste itd.

Rendgenski prikaz stavljanja urinarnog katetera psu sa BHP. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

Lečenje

  Lečenje je potrebno samo u situacijama kada dolazi do smetnji uzrokovanih uvećanjem prostate. Kastracija je opcija izbora za sve pse koji se ne koriste u reprodukcione svrhe, a za one koji se koriste za dalje razmnožavanje, daje se adekvatna simptomatska terapija (alfa-blokatori, inhibitori testosteron 5-alfa reduktaze, a ukoliko je potrebno i spazmolitici i terapija bola - najčešće meloksikam) koji omogućavaju da pas bude funkcionalan neko vreme i da genetski materijal može da se sakupi za oplodnju. Posle nekog vremena i za ovakve pse je kastracija jedino rešenje.

  Psi koji imaju uporne infekcije urinarnog trakta uzrokovane uvećanjem prostate moraju dobijati antibiotike. Smatra se da se pas može koristiti za reprodukciju ukoliko je od zadnjeg izlečenja prošlo 8 nedelja. Ovo posebno važi za pse kod kojih je izolovana gram-negativna bakterija Brucella, koja je vrlo infektivna za druge pse, kao i za ljude.

Upala prostate - prostatitis, i absces prostate

  Upala prostate može biti akutnog karaktera, ili hronična. Najčešći put prenosa infekcije je iz spoljne uretralne flore, ili seksualnim putem - takođe je moguć i hematogeni put (putem krvi), kao i mogućnost kontakta tkiva prostate sa zidom creva ukoliko je ona značajno uvećana. Ukoliko postoji pesak, ili urinarni kamenčići u bešici psa, velika je šansa da životinja dobije i bakterijski prostatitis. Nešto ređi su slučajevi da upala prostate nastane zbog dislokacije organa usled prolapsa i sl. zbog nemogućnosti adekvatnog pražnjenja bešike i zaostajanja urina.
  Od bakterija u uzorku, najčešće se javljaju: E. Coli, Pseudomonas, Streptococcus i Stafilococcus.

  Gnojni absces prostate je obično produkt duge i često neprimetne infekcije koja je rezultovala gnojnim džepovima i upalom na samoj žlezdi. Ovoj promeni su skloni svi psi bez obzira na rasu, starost i to da li su kastrirani. Ipak, starije i imunološki kompromitovane jedinke su ugroženije od drugih.

Često, otežano i bolno uriniranje jedan je od prvih znakova zapanjenja

  Akutne upale prostate su obično burne, dok su hronične često potpomognute dodatnim faktorima kao što je slab imunitet, loša ishrana, starost, benigno uvećanje prostate, boravak u neadekvatnim uslovima i sl.

Simptomi

  Letargija, depresija, odbijanje hrane i vode, temperatura, groznica, teškoće pri uriniranju i pražnjenju creva, bolovi u abdomenu, krv i gnoj u urinu, teškoće pri kretanju - usiljen hod. Ovo posebno važi za akutni prostatitis, dok hronične forme ne moraju dati nikakve posebne simptome osim lošeg mikrobiološkog nalaza urina i ejakulata.

  Dijagnoza se obično postavlja na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskim pregledom urina i semene tečnosti, kao i aspiracijom.
  Veličina prostate na rendgenskom snimku ne mora biti promenjena kod ovakvih prostatitisa, dok se kod apcesa prostate palpacijom kroz analni otvor psa može naći asimetrija i povećanje.
  Ultrazvučnim pregledom se lepo mogu videti apcesi koji su ispunjeni sa tečnošću. Psi sa akutnim prostatitisom, ili apcesom vrlo retko mogu ejakulirati, zbog toga što je to za njih jako bolno.

Laboratorijski i mikrobiološki nalaz urina je osnova za adekvatnu antibiotsku terapiju. 

  Najbolji rezultati se dobijaju citološkim pregledom tkiva prostate. Ona obično pokazuje upalu sa prisustvom septičnih agenasa, ili prisustvo krvavog sadržaja.

Terapija

  Lečenje upale prostate podrazumeva davanje lekova koji će neutralisati simptome kao što je temperatura, groznica i bol. Tu su i lekovi za  izmokravanje koji se daju ukoliko postoji problem sa pražnjenjem mokraćne bešike. Potrebno je psu davati veće količine tečnosti, balansiranu hranu, suplemente i infuziju ako je to potrebno. Antibiotici su najbitnija komponenta terapije i propisuju se na osnovu rezultata mikrobiološkog ispitivanja. Psima obolelim od akutnog prostatitisa i abscesa prostate uglavnom se daju antibiotici putem injekcija, ili infuzije u periodu od bar 15 dana, dok onima koji su hronično oboleli uglavnom se daje oralna terapija koja može potrajati 3-4 nedelje uz kombinacije različitih antibiotika. Spazmolitici i terapija bola - najčešće preparat meloksikam se daju radi lakšeg mokrenja i poboljšanja kvaliteta života u tom periodu.

  Kastracija, kao rešenje se sprovodi samo u slučaju ako je uzročnik hroničnog prostatitisa povezan sa hormonalnim statusom životinje. Kod gnojnog abscesa prostate moguća je i hirurška intervencija ukoliko postoji ruptura (prskanje, proboj zida) prostate, a ona se sprovodi tek kada je antibiotski tretman stabilizovao stanje. Uprkos često agresivnoj terapiji mortalitet psa je moguć.

  Posle završetka terapije treba s vremena na vreme ispitivati uzorak semene tečnosti i urin, da bi se videlo da li postoji infekcija. Preporučuje se uzdržavanje od parenja bar dve nedelje od prvog negativnog mikrobiološkog nalaza da se bolest ne bi vratila, ili poprimila hroničan tok.

Kancer prostate

  Adenokarcinom je zloćudan tumor žlezdanog tkiva, u ovom slučaju tkiva prostate. Poseduje veliki potencijal da se brzo razvija i metastazira na druga tkiva i organe uključujući pluća, kosti i limfne čvorove. Ovaj proces širenja karcinoma je mnogo brži kod pasa nego kod čoveka.

Veće rase pasa su nešto sklonije nastanku kancera prostate

  Karcinom pogađa podjednako kastrirane i nekastrirane pse. Može se javiti kod svakog psa, ali su nešto ugroženije grupe starije jedinke (7+ godina), imunološki kompromitovani psi i veće rase pasa.

Simptomi

  Simptomi karcinoma kod pasa variraju od stadijuma, brzine širenja metastaza i stanja imuniteta životinje. Obično se uoče neki od ovih simptoma: loš apetit, umor, mršavljenje, tanka stolica, otežano mokrenje, depresija, otežano disanje, nedostatak kondicije, anemija, jak bol i stomaku, jaki bolovi u ekstremitetima, oticanje limfnih čvorova posebno u donjem stomaku i preponama, neobjašnjive nagle groznice, povraćanje i promene ponašanja.

Hirurško uklanjanje metastaza sa testisa i prostate psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Na snimcima je prostata uvećana, ali i nepravilnog oblika, pri pregledu izuzetno bolna na dodir kao i cela regija abdomena.

Lečenje

  Ne postoji lečenje koje dovodi do sigurnog ozdravljenja Vašeg ljubimca ukoliko mu je dijagnostifikovan karcinom prostate. Lečenje medikamentima je simptomatsko i orijentisano na olakšavanje pražnjenja bešike, smanjivanje bola i suplementaciju. Lekovi koji se koriste za inhibiciju testosterona mogu imati određeni efekat na brzinu rasta kanceroznog tkiva. Pribegavanje hirurškom odstranjivanju prostate je vrlo retko izvodljivo zbog blizine drugih organa i tkiva, kao i kastracija koja, u slučaju da je karcinom uznapredovao, nema nikakav efekat na njegov rast i metastaziranje. Terapija citostaticima može donekle produžiti životni vek ljubimca.

Ultrazvučna dijagnostika onkološkog oboljenja prostate sa grafičkim prikazom. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

    Kada se kvalitet života naruši nepovratno, pas postane nepokretan, ili u velikim bolovima, uglavnom se primenjuje krajnja solucija - eutnazija.
   Na sreću adenokarcinom prostate nije puno zastupljen u psećoj populaciji u odnosu na neke druge tipove kancera, ali se sve češće pojavljuje u veterinarskoj praksi.

Panvet tim

Opširnije...

Optimalna ishrana Vašeg ljubimca

 

  Nije svaki vlasnik kućnog ljubimca uvek u mogućnosti, ili nema volje da posebno kuva i priprema hranu za svog ljubimca. Priprema na taj način je dugotrajna i zahteva dosta vremena i novca. Danas postoji čitav niz specijalizovanih komercijalnih, industrijski-spravljenih hrana za pse i mačke, koje Vam mogu pomoći u rešavanju ovog problema. Proizvođači su se potrudili da naprave optimalan odnos životinjskih proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala koji će osigurati pravilan rast i razvoj životinje.

  Ipak, ako se odlučite da to sami radite, znajte da možete pripremiti obroke iz kuhinje koji su vrlo hranljivi, zdravi i ukusniji od bilo koje hrane koja se prodaje komercijalno. Ovo uključuje i ishranu koja je namenjena kućnim ljubimcima sa posebnim prehrambenim potrebama, a koja može lepo da se zameni određenim sastojcima prilagođenim zdravstvenom stanju i potrebama Vašeg psa, ili mačke. Takođe možete kombinovati hranu koju spremate, sa kupljenom hranom, a kroz ovaj tekst i situacije iz prakse ćemo se potruditi da Vam skrenemo pažnju koje sastojke da koristite, a koje da izbegavate prilikom takvog spremanja.

Malo istorije

Psi

  Vaš pas može da opstane na ishrani u kojoj je zastupljeno samo meso (ako se dodaju određeni suplementi i minerali), no ipak su psi evoluirali sa ljudima dovoljno dugo da njihov meni može biti više sličan našem.
  Tokom poslednjih 20.000 godina koliko su psi živeli sa ljudima, prilagođavali su se i na ishranu sa manje mesa. Već u kamenom dobu ljudi su jeli žito pomešano sa semenjem, šumskim voćem i povrćem. Ono što su naši preci ostavljali oko njihovih kampova i pećina je ono što su njihovi psi jeli. To znači da su se psi dovoljno prilagodili da napreduju i na dijeti koja se sastoji od 60% životinjskih proteina (meso).

  Za razliku od ljudi, psi i mačke su evoluirali tako da ne pate preterano od bolesti uzrokovanih većom količinom masti životinjskog porekla u ishrani. Veterinarski patolozi su otkrili da zasićene masti i holesterol u ishrani retko izazovu začepljenje srčanih i moždanih arterija kod pasa i mačaka - kod ljudi to nije slučaj. Čak i na veoma masnim dijetama, psi i mačke su se pokazali kao veoma otporni na bolesti koronarnih arterija (npr. psi koji vuku sanke imaju ovakav tip dijeta zbog velike potrošnje kalorija usled fizičke aktivnosti). Ipak kod većine naših kućnih ljubimaca, visok udeo masti iz npr. slanine je samo brži put ka gojaznom i tromom ljubimcu koji je pod rizikom za mnoge druge zdravstvene probleme kao što su: visok krvni pritisak, bolesti zglobova, jetre i bubrega.

  Možete napraviti adekvatnu ishranu za Vašeg psa koja će se sastojati od oko 60% proteina životinjskog porekla, 5-15% zasićenih masti, 20-35% ugljenih hidrata i biljnih vlakana. U obroku treba da bude meso i 2-3 sastojka biljnog porekla kao što su pirinač, ovsena kaša, bundeva bez semenki, šargarepa, banana, šumsko voće... U takav obrok potrebno je da dodate mineralne suplemente i kalcijum da bi zadovoljili sve nutritivne potrebe ljubimca. Uzdržavajte se od davanja kostiju kao izvora kalcijuma Vašem ljubimcu. Post o kostima u ishrani možete pročitati na našem blogu OVDE. Ako se držite ove formule, sasvim je izvesno da ćete imati zdravog i dugovečnog psa.

  Napomenimo da postoji nekoliko sastojaka hrane koju bi psi i mačke trebalo da izbegevaju. Oni uključuju čokoladu, grožđe, suvo grožđe, beli luk, crni luk, orahe, paradajz i po nekim izvorima avokado. Druga hemijska jedinjenja koja nisu opasna za ljude, kao na primer ksilitol, moraju biti isključena iz ishrane Vašeg ljubimca. Kućni ljubimci vole raznolikost sastojaka u ishrani baš kao i mi. Postoji bezbroj kombinacija možete pripremiti menjanjem vrste mesa i izvora ugljenih hidrata iz dana u dan.

Mačke

  Mačke imaju donekle različite potrebe u ishrani od pasa. Optimalna količina dijetalnih masti je generalno veća kod mačaka nego kod pasa. Mačke žive sa ljudima oko 9.000 godina - a tokom većine tog vremena, domaće mačke živele su isključivo na glodarima i drugim malim životinjama koje su mogle uhvatiti. Tek 1890. godine u Americi je izašla prva komercijalna hrana za mačke na tržištu. Dakle, mačke nisu imale toliko vremena da se prilagode mešovitoj ljudskoj ishrani kao psi. Mačkama i dalje treba znatno više životinjskih proteina i masti u ishrani od pasa, ili ljudi, te obrok koji Vi jedete, ili spremate Vašem psu nije uvek optimalan i za mačku.

  Mačke imaju i jedinstvene potrebe za aminokiselinama taurinom i argininom, masnim kiselinama i vitaminima. Njima treba gotov vitamin A u ishrani, jer ne mogu pretvoriti beta-karotin u aktivni vitamin A kao što to mogu ljudi, takođe nedovoljno sintetišu vitamin D. Značajnu poteškoću mačkama predstavljaju i varenje skroba i drugih kompleksnih ugljenih hidrata biljnog porekla. Ovi ugljeni hidrati čine šećeri koji mogu negativno uticati na njihovo zdravlje.

  Još jedna karakteristika mačaka je, da ne konzumiraju dovoljne količine vode kada su hranjene suvom hranom, i na to morate posebno obratiti pažnju. To nije predstavljalo problem kada su mačke živele od lova na divlje glodare i male ptice, ali pošto se mace danas hrane suvim granulama uz dopunu mesa živine, ili ribe, dešava se sve učestalije da mačke pate od problema urinarnog trakta i oboljenja bubrega.

Uloga aminokiseline taurin u zdravlju mačke, Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

 Ne zaboravite, biljni proteini koji se nalaze u hrani za kućne ljubimce nemaju iste aminokiseline kao proteini životinjskog porekla - sojini proteini i proteini mesa nisu isti.

Životinjski proteinski sastojci koji bi svakako trebali da se nadju na meniju Vašeg ljubimca

  Sam pogled na zube pasa i mačaka govori da sigurno nisu dizajnirani da budu vegetarijanci, meso je osnovna i najzastupljenija hrana koju bi trebalo da jedu. Preporučuju se kuvana mesa i jaja zbog opasnosti od bakterijskih infekcija npr. salmonelom, kao i virusnih stomačnih infekcija.
Mlevena junetina, ćuretina i piletina spadaju u posnija mesa, te mogu biti dobar izbor za obrok Vašeg psa. Mačkama optimalne težine potrebno je više masti u ishrani (10-35%) nego kod pasa - pa kada kuvate obrok za mačke, koristite manje posne proizvode, ili u meso dodajte pileću mast, svinjsku mast, laneno ulje, ili loj. Vašoj maci će se dopasti ćureća noga, kao i iznutrice kao što je srce, džigerica, ili želudac zbog veće koncentracije taurina u njima. Izbegavajte hemijski stabilizovane proizvode, ili nitrite kojih ima u salamama i paštetama.

  Riba, naročito ona iz hladnijih voda je odličan izvor proteina i omega-3 masnih kiselina i treba da bude zastupljena u ishrani do dva puta nedeljno. Pastrmka i losos su dobar izbor. Losos ima najviše omega-3 masnih kiselina. Izbegavati konzerviranu tunjevinu iako se miris ove hrane izuzetno sviđa ljubimcima - posebno mačkama.
Riblji fileti za ljudsku ishranu su dobra hrana za mačke i pse. Sirova riba može biti deo ishrane, ali se ne preporučuje zbog opasnosti od crevne zaraze.

  Celo kuvano jaje je odličan izvor životinjskih proteina i masti za Vašeg ljubimca. Protein u jajima je veoma visokog  kvaliteta - većeg od junećeg mesa, živine, ili ribe. Takođe se i najlakše vari. Kao i ljudi, i kućni ljubimci mogu biti alergični na ovu namirnicu i o tome treba povesti računa.

  Mlečni proizvodi, samo ako se ređe daju, jesu odličan izvor proteina i kalcijuma. Primarni protein u mlečnim proizvodima je kazein. Ukoliko se insistira na mlečnim proizvodima u ishrani mačke, kazein može uticati na pogoršanje vida, kao i manje srčane probleme. Mlečni proizvodi takođe sadrže laktozu - šećer koji mnogi odrasli kućni ljubimci ne mogu da svare, isto tako laktoza se visoko kotira među alergenima koji remete normalan rad creva i kod ljudi. Kada kućni ljubimci ne mogu da svare laktozu, ona fermentira u njihovim crevima i izaziva nadimanje i dijareju. Sirevi, pogotovo posni sirevi imaju sadržaj proteina veoma sličan mesu i poželjni su kao hrana. Ukoliko macama dajete mleko, ono mora biti kuvano zbog rizika od toksoplazmoze. Kod dopune ishrane štenaca i mačića kravljim mlekom moramo napomenuti da zbog razlike u sastavu, konkretno razlike u masnom udelu i udelu laktoze (mleko kuja i mačaka je mnogo bogatije mlečnom mašću od kravljeg), često može doći do dijareje.

Ugljeni hidrati biljnog porekla

  Zapamtite da mačkama treba ishrana u kojoj je zastupljenije meso nego kod pasa. Mačke slabo apsorbuju ugljene hidrate iz žitarica i krompira, dok je kod pasa rasa i veličina psa faktor koji se mora uzeti u obzir prilikom planiranja količine i udela biljnih nutrijenata u celokupnom obroku. Pirinač je odličan izvor ugljenih hidrata za Vašeg ljubimca. Pirinač sadrži proteine, fosfor, gvožđe i nešto kalcijuma.
  Većina pasa i mačaka neće imati problema u ishrani na bazi proizvoda pšenice, kao što su testenine i hleb, ali treba imati na umu njihovu zastupljenost u obroku od 5-10%, kao i to da se može javiti alergija na gluten.
Dobro kuvani krompir, ili pire krompir mogu biti dobri sastojci za pse i mačke, ali samo u umerenim količinama. Oni su dobar izvor vitamina B-6, bakra, kalijuma, mangana i dijetetskih vlakana.

  Što se tiče hrane bogate biljnim vlaknima u ishrani imajte na umu da mogu razviti dijareju, meku stolicu - koja kasnije može biti okidač za nastanak problema sa analnim žlezdama ljubimca. Obično se ishrana bogata biljnim vlaknima tj. celulozom daje kada je potrebno da ljubimac ima više većih stolica, ili kada stolica treba da bude mekša. Ovo može biti veoma korisno kod pasa (i mačaka) sa lenjim crevima, kod zatvora, ili za one ljubimce koji su gojazni, kao i kod bolesti bubrega. Megakolon je bolest prvenstveno mačaka i njeno stanje se može poboljšati ukoliko povećate udeo vlakna u ishrani.

  Kuvana ovsena kaša je dobra za kućne ljubimce. Međutim, visok sadržaj vlakana ovsa ima tendenciju da proizvedu kod kućnih ljubimaca proliv kada se dodaju previše u obrok. To je dobar sastojak za ishranu kod hronične opstipacije (zatvora) kućnog ljubimca, a uz ovas se može dodati malo bundeve bez semena i umereno kuvana šargarepa.

Mineralni suplementi - kalcijum

  Prvenstveno kalcijum je jako bitan u ishrani pasa i mačaka i treba ga dodati u obrok kao suplement kao izmrvljenu tabletu, ili kao rastvor. Meso i riba su prilično bogati fosforom, koji inhibira apsorpciju kalcijuma ukoliko odnos kalcijuma i fosfora nije idealan (odnos kojem treba težiti i koji se najlakše resorbuje u crevima je kalcijuma 1,2 do 1,5 : 1 fosfora)

  Proizvođači hrane za ljubimce su ovaj problem rešili dodavanjem kostiju u prahu, ili kalcijum-karbonata. U kuvanom obroku Vi možete uraditi nešto slično dodavanjem ovog suplementa.

Vitamini

  Prvenstveno se potrudite da obezbedite obroke i voćne poslastice ljubimcu koji su raznovrsni i u sebi imaju prirodne vitamine. Kombinovanje takve ishrane sa vitaminskim suplementima osiguraće potreban unos svih vitamina koji trebaju životinji. Vitamini B grupe, kao i C vitamin su hidrosolubilni (rastvorljivi u vodi) i ako forsirate ove vitamine u ishrani neće doći do velikih problema, jer višak Vaš ljubimac može izbaciti putem bubrega. Treba biti obazriviji kod vitamina A, D i E, jer u velikim količinama mogu biti toksični za psa, ili mačku, zato je najbolje da ukoliko Vaš ljubimac često jede iznutrice, bundevu, ili šargarepu npr. u cilju prevencije zatvora, smanjite suplementaciju ovih vitamina putem tableta, ili rastvora.
Vaš ljubimac će dobiti adekvatnu količinu vitamina A ako uključite piletinu i goveđu jetru, iznutrice, ili cela kuvana jaja u njegovu ishranu. Dobri prirodni izvori vitamina D-3 su losos, skuša, i tuna. Vitamin D i vitamin A se skladište u telu Vašeg ljubimca, tako da ne moraju da budu prisutni u svakom obroku.
  Ako ste se odlučili po savetu veterinara za suplementaciju vitaminom D , vodite računa da tableta vitamina, ili kapi koja ga sadrži bude po sastavu holekalciferol (vitamin D-3) i ne ergokalciferol (vitamin D-2).

Saveti za mladunce i životinje u razvoju

  Štencima i mačićima je potrebno više kalcijuma i proteina nego kod odraslih kućnih ljubimaca. Oni su takođe podložniji problemima koji proističu iz loše ishrane. Većina komercijalnih formulacija za štence i mačiće imaju 20% više proteina i 1,5-2 puta više kalcijuma nego što su to slučaj u formulama za odrasle životinje. To je neka smernica koje bi trebali da se pridržavamo. Ukoliko preterujemo i hranimo štence i mačiće vrlo kaloričnim, ili kalcijumom vrlo bogatim obrocima, u ranom dobu, to može izazvati određene probleme. Postoje sumnje da su mladunci, koji izrastu prebrzo od takve ishrane, podložniji displaziji kuka kasnije u životu. Ovo posebno važi za velike rasa pasa. Takođe koliko ne dobijaju dovoljno nutrijenata mladunci sporije napreduju, može se javiti rahitis, veća podložnost bolestima i nepravilan rast.

Saveti za ishranu životina sa specifičnim zdravstvenim problemima

  Postoje danas na tržištu razne specijalne formulacije za kućne ljubimce sa problemima kao što su alergije, loš rad, ili kamenje u bubregu, dijabetes i sl. sa tačno određenim odnosom nutrijenata u njihovom sastavu koji pomažu kod takvih stanja. Postoje naravno i namirnice koje možemo dodavati, praviti kod kuće i uključivati ih u ishranu bez bojazni da ćemo izazvati neke zdravstvene komplikacije životinji.

Ljubimci sa kamenjem u bubregu, ili mokraćnoj bešici

  Struvitni kristali (amonijum-magnezijum-fosfat) su čest problem urinarnog trakta pasa i mačaka i mogu se prevenirati i ublažiti adekvatnom ishranom i pojačanim unosom tečosti.
U ishrani ovih ljubimaca treba da dominira masnija govedina, kuvana teleća džigerica, malo pirinča, ili pire-krompira, laneno ulje, a od suplemenata čist kalcijum bez fosfora, veoma mala količina kuhinjske soli, ili kalijum-hlorida kupljenog u formi praška u apotekama takođe može doći u obzir. Smanjiti ribu u ishrani koja je bogata fosforom. Dodavanje tablete taurina se preporučuje kod mačaka svih vrsta.

Sastav urinarnog kamenja kod pasa i mačaka. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Svi psi i mačke koji imaju oksalatno kamenje u bešici, ili bubrezima zahtevaju posebnu pažnju oko njihove ishrane i unosa vode do kraja života.
Dijete koje pripremamo kod kuće za ljubimce sa kalcijum-oksalatnim kamenjem urinarnog trakta treba da budu veoma kašaste, da podstaknu kućnog ljubimca da proizvodi više urina. One treba da sadrže voćne sastojke, žitarice i više kuvanog povrća u kom nema oksalata kao što su šargarepa i mahunarke, nikako se ne preporučuje španat, kupus, ili soja. Kada kuvamo povrće, tečnost u kojoj je skuvano se baca, jer velik deo oksalata ostaje rastvoren u vodi.
  Crvena mesa, ili piletina treba češće da budu uključeni u ishranu takvih ljubimaca. Od suplemenata treba smanjiti kalijum, a uvesti magnezijum-citrat koji postoji kao suplement i za ljude sa ovom vrstom kamenja u urinarnom traktu. Visoke doze vitamina C kao suplementa se ne preporučuju kod problema sa oksalatima, vitamin C menja pH vrednost urina i podstiče stvaranje kristala. Ukoliko znate da su medju predcima Vašeg ljubimca postojali problemi sa ovim tipom kamenja, trebalo bi od početka primenjivati ovaj dijetetski režim.

Dijete za kućne ljubimce sa lošom bubrežnom funkicjom

  Ishranu pogodnu za pse i mačke sa lošom funkcijom bubrega mora biti detoksikujuća - da očisti metabolizam ljubimca od toksina i viška tečnosti.
Kućni ljubimci sa bolešću bubrega često nemaju apetit i težinu, i mogu imati problem sa manjkom vitamina B. Ponekad njihov krvni pritisak raste, i u tom slučaju ishrana treba da bude siromašna natrijumom (odnosno bez soli). Više o oboljenjima bubrega kod ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Komercijalni dijete, namenjene bolestima bubrega su znatno niže u količini proteina i natrijuma od običnih hrana za kućne ljubimce. One su takođe obogaćene omega 3 i omega 6 masnim kiselinama iz slatkovodne ribe i lanenog ulja, kao i jedinjenjima kao što je kalijum-citrat. Količina kalcijuma i fosfora su takođe smanjene.

  Ipak, zdravlje Vašeg ljubimca na niskoproteinskoj dijeti treba pažljivo pratiti. Testove krvi treba periodično uraditi kako bi bili sigurni da nivo proteina u krvi nije prenizak, da je nivo kreatinina u granicama normale i da telesna težina ljubimca ostaje stabilna.
Keto-kiseline koje se prodaju kao suplement u fitnes shopovima mogu poslužiti kao delimična zamena za proteine bez povećanja azotnog opterećenja bubrega.

  Kuvana belanca imaju najmanje fosfora po gramu proteina i potpunije proteine nego mesa, ili riba. Kod ovakvih stanja sa bubrezima, ona mogu biti najbolji izvor proteina za Vašeg ljubimca. Mesa i slatkovodnu ribu možemo davati tek u polovini količine koju bi pripremali za zdravu životinju.
  Količinski ostatak proteinskih namirnica koje smo smanjili kod ovakvih stanja, u porciji, treba nadomestiti namirnicama bogatim vlaknima da bi se postigao osećaj sitosti, omekšala stolica i deo tečnosti eliminisao preko creva, a ne putem loših bubrega.

Ishrana kod prekomerne težine ljubimaca

  Jednake sa optimalnom telesnom težinom žive oko dve godine duže od proseka, imaju niži krvni pritisak, bolji imuni sistem i manje problema sa artritisom, štitnom ili nadbubrežnom žlezdom, kao i dijabetesom. Ako imate "teškaša" u kući dovoljno je da ga hranite količinski sa samo dve trećine onoga što je trenutno jede. Siguran gubitak težine bi trebalo da bude i veoma postepen (1% telesne težine nedeljno) - nikako brz. Više o gojaznosti ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Hranu treba davati više puta dnevno i svaki višak koji ljubimac nije odmah pojeo treba skloniti. Povećati unos vode. U vremenu izmedju obroka, igračke za žvakanje i glodalice će okupirati pažnju Vašeg ljubimca. Mačke posle hranjenja odneti sto dalje od kuhinje i mirisa hrane. U hranu dodati više vlakana, smanjiti kalorične poslastice i keksove, češće izvoditi psa u šetnju i povećati kvalitetna posna mesa u ishrani.

Tipovi građe ljubimaca. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Ishrana za kućne ljubimce sa srčanim problemima

  Dijete sa smanjenim unosom soli se često preporučuju za kućne ljubimce sa srčanom insuficijencijom,  jer ovi ljubimci imaju tendenciju da zadrže višak soli i vode u njihovim telima. U ovom slučaju, dijeta je slična onoj kod ljubimaca sa bubrežnim problemima sa tom razlikom što je zastupljenost proteina u ishrani ista kao u normalnim okolnostima. Ono na šta treba obratiti pažnju je izbegavanje morske ribe, škampa i školjki, svih vrsta konzervirane hrane, grickalica i upotreba male količine kalijum-hlorida umesto kuhinjske soli. Junetina, jagnjetina, belo meso - piletina, ćuretina, belance, bareni pirinač, laneno ulje su preporučljivi.

Dijete za kućne ljubimce sa dijabetesom

  Ove dijete su viskoproteinske i sa nižim udelom ugljenih-hidrata, jer se protein u hrani sporije konvertuje u glukozu nego skrob. Rezultati povećanja, ili smanjenja sadržaja vlakana u ishrani kod mačaka dijabetičara nemaju uticaj na propratne simptome bolesti, dok je kod pasa bolje povećati sadržaj vlakana u ishrani poreklom od svežeg i barenog povrća.

  Dobro uspostavljen rutinski režim koji kombinuje redovne obroke, niskokalorične poslastice i vežbu je veoma važan za održavanje dobrog zdravlja Vašeg ljubimca koji je dijabetičar. Smanjenje težine na optimalan nivo je takođe veoma važno. Moraćete da eksperimentišete sa raznim receptima i načinima ishrane da bi videli šta najbolje drži pod kontrolom nivo šećera u krvi Vašeg ljubimca.

Dijabetes kod pasa Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Komercijalno formulisane dijete za dijabetične kućne ljubimce sadrže suplemente kao što su omega-3 i omega-6 masne kiseline iz ribljeg ulja i semena lana, kao i povećan nivo vitamina E. Suncokretovo ulja je dobar izvor prirodnog vitamina E.

Antialergijske dijete

  Ljubimaci skloni alergijama na hranu mogu patiti od svraba, osipa, crvenila i gubitka dlake, hronične bolesti uha (otitis) i hronične dijareje. Kao i kod ljudi, više kućnih ljubimaca tokom života može razviti alergiju na polen, nego na namirnice koje jedu. Više o alergijana kod ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Ako je Vaš ljubimac ima alergiju, ili je osetljiv na određeni sastojak hrane, problem bi trebalo da smanji, ili nestane u roku od mesec dana nakon eliminacije uzročnika. Zato je najbolje da Vašeg ljubimca hranite hranom koju ste mu sami odabrali, kojoj znate sve sastojke i koja nema dodatne arome, konervanse i začine.

Hrana za bolesti zglobova

  Namirnice koje su obogaćene suplementima: omega-3 masnih kiselina, glukozaminom, hondroitin sulfatom, i antioksidansima mogu pomoći kod problema sa zdravljem zglobova. Ove namirnice ne treba da budu bogate kalorijama i mastima kako ljubimac sa već bolesnim zglobovima ne bi dobijao na težini koja ih dodatno opterećuje. Prirodni izvori glukozamina i hondroitina su hrskavica i žile u mesu. Više o artritisu - bolesti zglobova, možete pročitati OVDE.

Ishrana za starije ljubimce

  Dijete, za inače zdrave starije jedinke, su najbolje kada je smanjen sadržaj masti - naročito ako je kućni ljubimac manje aktivan i treba mu manje kalorija.
Mnogi veterinari i vlasnici preporučuju povećanje antioksidanasa, omega 3 i omega 6 masnih kiselina i povećan unos vlakana.
  Treba povećati i suplementaciju vitamina B6 koji je uključen u stvaranje neurotransmitera u mozgu - što sprečava neurološke probleme. Kuvanjem mesa se izgubi dobar deo vitamina B6, te ga treba nadoknditi. Žumance, džigerica i bubrezi, kao i piletina i ćuretina su odlični izvori vitamina B6.

Panvet tim

Opširnije...

Sterilizacija pasa i mačaka

   Sterilizacija pasa i mačaka je tema koja donosi brojne polemike o ispravnosti tog postupka i moralnom stavu samog zahvata...

   Trend, a i preporuka Svetske Veterinarske Organizacije jeste da je sterilizacija kućnih ljubimaca preporučljiva, u svim onim slučajevima gde je ljubimac samo to, a ne i priplodni materijal radi davanja potomstva. U mnogim zemljama ova tema je regulisana i zakonom, te se uzgojem mogu baviti samo registrovani odgajivači, a vlasnici kućnih ljubimaca su u obavezi da sterilišu svog ljubimca.

U razvijenim evropskim zemljama sterilizacija pasa i mačaka je zakonski obavezna 

   Postoji moralni stav samog čina sterilizacije, a sa tim i doba/starost zivotinje u kojoj to treba da se uradi.
- Rana sterilizacija se radi u starosti od 3 meseca, kod štenadi i mačića.
- Optimalna sterilizacija se radi u starosti od oko 5,5 meseci, tj. pre prvog polnog žara životinje, koja sledi najčešće u 6 mesecu starosti.

   Kada se uradi sterilizacija u ovom periodu života Vašeg kućnog ljubimca, mogućnost da Vaš ljubimac dobije npr. tumor dojke u starosti, manji je od 85 %! Ujedno, kada se radi sterilizacija kod mladih životinja, nema potrebe da se vadi i materica, već samo jajnici - ova procedura se naziva ovariektomija.

   Ovom metodom, ostaju sačuvani ligamenti materice - ligamenta lata uteri, koji imaju ulogu i u fiksiranju mokraćne bešike u abdomenu (stomaku) životinje. Samim tim, manja je i mogućnost dislociranja bešike u karličnom prostoru, jer takva dislokacija izaziva često problem incontinentio urine tj. nemogućnost zadržavanja mokraće - nekontrolisano mokrenje. Više o samoj inkontinenciji kod životinja možete pročitati OVDE.

Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Činjenica je takođe, da je sve veći broj starijih nesterilisanih kućnih ljubimaca koji imaju problem piometre, hemometre, mukometre - upala materice, problemima policističnih jajnika, cistične materice, tumora jajnika, kao i tumora dojki. U velikom broju slučajeva, tumori su zloćudnih karakteristika - karcinomi, ili adenokarcinomi.

Prikaz post-operativnog izgleda abdomena ženke stare 7 godina posle mastektomije.
Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Uzevši u obzir zdravstvene rizike i benefite ovakvog čina po Vašeg kućnog ljubimca, nameće se zaključak da pravovremena sterilizacija pasa i mačaka ima dugoročne pozitivne efekte sa aspekta nege, držanja i lečenja. Takodje ne treba zanemariti i finansijsko-materijalni aspekt cele priče, jer sterilizacija u ranom uzrastu ne ostavlja posledice po pravilan rast i razvoj životinje, a Vas lišava dodatnih troškova poroda, kao i lečenja eventualnih teških onkoloških promena koje bi Vaš ljubimac imao u starosti. Treba spomenuti i veliki broj napuštenih pasa i mačaka u našoj zemlji, dobar deo ove populacije nastao je upravo zato što bivši vlasnici nisu uradili na vreme sterilizaciju svojih kućnih ljubimaca.

Veliki broj pasa lutalica rešio bi se pravovremenom sterilizacijom 

Panvet tim

DVM Slobodan Stevanov

Opširnije...