Sindrom malog psa

   Sindrom malog psa je problem u ponašanju koji se javlja kod pasa malih rasa kao što su pekinezeri, bišoni, pomeranci, čivave, maltezeri, pudle... Pandan ovakvom ponašanju kod ljudi bi bio takozvani "Napoleonov kompleks". Nije reč niokakvoj bolesti, već o čitavom nizu pogrešnih pretpostavki o malim psima od strane ljudi.

   Za rase malih pasa često vezujemo osobine kao što je prgavost, nervoza, ljubomora, nepoverenje prema strancima, drugim psima i deci, zatim pravljenje buke i konstantno lajanje, agresija i neposlušnost. Da li je to baš tako?

Tipični simptomi malog psa su agresija, konstantno lajanje, prgavost i nervoza

   Svi psi, bez obzira na veličinu, imaju iste instinkte i potrebe, mesto u hijararhiji čopora tj. u porodici i potrebno je na pravi način korigovati njihovo ponašanje i navike kako bi se eventualna neposlušnost i neprimereno ponašanje svelo na minimum.

   Često vlasnici malih pasa dozvoljavaju neke forme ponašanja svojim ljubimcima koje velikim rasama sigurno ne bi dozvolili! Neke od njih su navedene u tabeli:

Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Mnogi mali psi iskazuju oblike dominantnog ponašanja koje vlasnici uopšte ne prepoznaju kao takve, samo zbog njihove veličine i bezopasnosti.

 Pas nema predstavu o svojoj veličini i ulozi u očima drugih.
   Samim tim, vremenom, mali pas stiče utisak da je on glavni u tom odnosu i da svi iz njegove okoline treba da se postave i ponašaju u skladu sa njegovim očekivanjima i raspoloženjem. Često to njihov gazda podsvesno podržava tretirajući psa kao igračku, bebu, ili mu je zabavno i simpatično takvo ponašanje, dok ne uslede veći bihejvioralni problemi.

   Inteligentniji psi češće preispituju ulogu vođe u porodici nego manje inteligentni psi. Vremenom dolazi do sve većih problema koji se ogledaju u nizu sklonosti koje pas ispoljava, kao što su:
 • razmaženost
 • tvrdoglavost
 • odbijanje poslušnosti
 • bežanje od vlasnika i od kuće
 • neprijateljstvo prema drugim psima, ljudima i deci
 • skakanje na ljude
 • prosjačenje hrane
 • spavanje u vlasnikovom krevetu bez poziva
 • režanje i konstantno lajanje na okolinu
 • potreba da se uvek bude u centru pažnje
 • sprečavanje ljudi da napuste prostoriju
 • ujedanje stranaca
 • odbijanje šetnje na uzici
 • ljubomora
 • nepodnošenje samoće
 • nervoza i asocijalizacija

   Primera radi:
  Konstantno režanje i lajanje na druge pse i ljude, kao i ukućane, ne potiče od straha malog psa, već iz želje da pas bude u centru pažnje, potrebe da bude teritorijalan i navede druge da se ponašaju u skladu sa njegovim očekivanjima.

Mali pas koji reži na okolinu proizvod je tolerancije vlasnika, a ne same prirode ljubimca

  Malog psa koji tokom šetnje trči ispred svog vlasnika vidjamo često na ulici i to nam se čini u redu jer je reč o malom psu koji nema snage da povuče čoveka. Ali, da je u pitanju veliki pas od 50kg, zaključili bismo da to nikako nije dobro ponašanje. Velike pse obično učimo da idu uz nas, dok malima mahom dopuštamo da svojeglavo trče ispred.

   Iz svega navedenog proizilazi da će se Vaš pas ponašati onako kako ste ga naučili - to nije nikakva njegova nasledna osobina, ili odlika rase kojoj pripada.

Kako pavilno vaspitati psa

   Ako želite da vaš mali pas bude poslušan i vaspitan, potrebno je da se prema njemu odnosite kao prema bilo kom većem psu.

   Velika je greška nositi male pse u rukama, "čuvati" ih od stranaca, dece i drugih pasa koji su socijalizovani i prijateljski nastrojeni. Od malena psa socijalizujte i vaspitajte da se igra sa drugim psima i ljudima.

Vaspitanje malog psa ne treba da se razlikuje od vaspitanja većih rasa

   Svako dobro i prihvatljivo ponašanje treba nagraditi poslasticom, dok kod neprihvatljivog ponašanja jasno treba staviti do znanja psu da je pogrešio. Mali pas treba da sluša komande i naredjenja vlasnika da ide na povodcu, sedne, legne, dođe, zaustavi se na poziv... kao i svaki veliki pas.

   Malog psa ne tretirati kao igračku, ili bebu, već kao člana porodice koji ima svoju ulogu i mesto u njoj.

   Češkanje i maženje psa dok on iz vašeg krila nervozno laje na sve oko sebe nije ponašanje koje će dovesti do njegovog smirivanja. Pas tumači taj potez kao da mu dajete do znanja da je to što radi u redu.

   Obavestite ukućane i prijatelje kako da se odnose prema psu u interakciji sa njim. Vaš trud da ga socijalizujete i naučite dobrim manirima može biti uzaludan ako ostali iz okoline tolerišu njegove ispade samo zato što je mali i simpatičan  pas u pitanju.

Mali psi uz adekvatne savete i rad sa njima mogu izbeći negativno ponašanje

  Naučite malog psa da bez poziva ne može da se popne na krevet, u krilo, ili bude blizu stola.

   Posavetujte se u vezi dresure sa stručnim licem koje ima iskustva sa ovakvim formama ponašanja i njihovim prevazilaženjem.

Panvet tim.

Opširnije...

Bubrežne bolesti ljubimaca

   Bubrežne bolesti su prilično zastupljene kod ljubimaca. Jedan od približno 300 pasa i jedna od približno 40 mačaka imaju dijagnostifikovanu hroničnu bolest bubrega.
   Ako pak sagledamo širu sliku, svaki deseti pas i svaka treća mačka tokom svog života će imati neki problem sa bubrezima uzrokovan upalama, trovanjem, kao posledica povrede, visokog krvnog pritiska, terapije lekovima, ili dijabetesa.
   Ove brojke bubrežne bolesti ljubimaca stavljaju u sam vrh prioriteta za prevenciju, dijagnostiku i lečenje u veterini.

   U pitanju su vrlo ozbiljna, po život i zdravlje ljubimca opasna stanja, koja počinju naglo, a nekada daju vrlo nejasne kliničke simptome.

Funkcija bubrega

   Funkcija bubrega je da iz krvi životinje filtriraju štetne materije nastale radom i metabolizmom drugih tkiva i organa. Ovi toksini bivaju skoncentrisani u relativno maloj količini vode - urinu i tako izbačene u spoljašnju sredinu.

Bubreg mačke

   Ukoliko dodje do zastoja, ili bolesti bubrega, eliminiacija toksina se usporava, što dovodi do nagomilavanja štetnih materija u krvi i njihovog lošeg uticaja na rad drugih organa i organizma ljubimca uopšte.


   Bubrežne bolesti grubo možemo podeliti na:

•  akutne i
•  hronične.

   Akutne bubrežne bolesti javljaju se iznenada, vrlo su burne i najčešće su izazvane trovanjem, teškom infekcijom, dehidracijom / toplotnim udarom, začepljenjem urinarnih kanala i povredom.

 Trovanje antifrizom, humanim lekovima, kućnim biljkama i hemikalijama u domaćinstvu su najčešća. O trovanjima možete više pročitati ovde.

   Infekcije bubrega ešerihojom, streptokoknim i stafilokoknim bakterijama vrlo negativno utiču na rad bubrega. Većina akutnih infekcija su izlečive uz adekvatne antibiotske lekove. Otklanjanje uzročnika funkcija bubrega se često vrati u normalno stanje bez posledica.

  Što se tiče dehidracije, ona je najviše zastupljena u letnjem i sušnom periodu godine. Zbog toga je izuzetno važno omogućiti pristup ljubimcu hladovini i svežoj vodi u svako doba.

   Kamen u urinarnim kanalima, ili mokraćnoj bešici izaziva nakupljenje tečnosi u bubregu usled nemogućnosti oticanja urina, što dovodi do oštećenja tkiva i smanjenja funkcije.

   Hronične bubrežne bolesti su teže za lečenje i uglavnom se stavlja akcenat na očuvanje funkcije bubrega u obimu u kom je to izvodljivo. Nastaju kao posledica starosti, hormonalnog statusa, rase ljubimca, dijabetesa, lošeg imuniteta, dejstva parazita, loše ishrane i sl.
Kod mačaka treba spomenuti i FUS (feline urinary syndrom) koji se manifestuje stvaranjem kristala oksalata i struvita u urinu, koji mogu delimično, ili potpuno zatvoriti urinarne kanale, izazavati iritacije i bol pri mokrenju.

Simptomi

   Akutna bolest bubrega manifestuje se vrlo agresivno i često je potrebna hitna reakcija i terapija veterinara. Neki od simptoma akutne bubrežne bolesti su:

•   povraćanje,
•   temperatura,
•   krv u urinu,
•   proliv,
•   noćno mokrenje, 
•   bol u abdomenu i ledjima koji utiču na drugačije kretanje ljubimca,
•   otok, 
•   depresija i potištenost,
•   veliko povećanje žedji, kao i količine i učestalosti mokrenja.

   Kod hroničnih bubrežnih problema karakteristični simptomi se pokazuju po malo i postepeno, često u početku prodju i potpuno neprimetno.
Na žalost, u vreme kada većina ljubimaca pokazuju sigurne znake hronične bolesti bubrega, veliki deo bubrežnog tkiva koje je potrebno za pravilnu funkciju je već uništen.

Ukoliko primetite da vaš ljubimac pije neuobičajeno velike količine vode to može ukazati na bubrežne probleme

   U prvom periodu vlasnik može primetiti da životinja pije mnogo vode, slabije jede, povučena je i malaksala, dok svaki napor i promena spoljne temperature joj ne prija. U ovom periodu može se javiti i karakteristični zadah iz usta, visok krvni pritisak,  promena na mrežnjači oka i na zglobovima, česti prolivi, povraćanje, kao i loš kvalitet krzna. U ovom periodu bubrezi još uvek uspevaju da eliminišu veći deo štetnih materija.
   Kasnije dolazi do značajnog smanjenja količine izlučenog urina, malokrvnosti, pojave otoka sluznica i nogu, teškoća u disanju, epizode gubljenja svesti i smrti.

   Laboratorijske anlize krvi i urina, kao i ultrazvučni i rendgenski pregledi koriste se najčešće za potvrdu ovakvih stanja u veterinarskoj ambulanti.

Terapija i prevencija

   Terapija akutnih bubrežnih bolesti je uglavnom simptomatska gde se teži brzoj proceni stanja, eliminaciji uzročnika problema i uspostavljanju normalne funkcije. Sama terapija može trajati od par dana do dve nedelje do potpunog oporavka i procene eventualnih posledica.

   Kod hroničnih bolesti potrebno je osmisliti strategiju lečenja kao i redovno kontrolisati stanje. Ako je bolest rezultat nepovratne štete na tkivu bubrega, u mnogim slučajevima bubrežna funkcija će se stabilizovati nedeljama, ili čak mesecima posle početka tretmana.

Terapija hroničnih bubrežnih bolesti može dugo trajati

   Dovoljan unos tečnosti je kamen temeljac tretmana za ljubimce sa bubrežnim problemima, pre svega da bi se sprečila dehidracija. Intravenska isporuka tečnosti može biti neophodna. Kalijum se često dodaje bilo kroz infuziju, ili ishranu životinje da zaštiti organzam od mišićne slabosti i poremećaja srčanog ritma koji proizilaze iz niskog nivoa elektrolita. Takodje lekovi za izmokravanje (diuretici), mogu se uključiti ako postoji zadržavanje vode u tkivima, zglobovima i nogama. Mogu se po potrebi dati i lekovi za pritisak, antibiotici i lekovi koji utiču na srčani ritam.

   Hrana koju će jesti vaš pas je takođe od presudnog značaja za tok bolesti i poboljšanje ukupnog stanja. Smanjena količina proteina sa visokim udelom tečnih obroka su od suštinskog značaja, a unos fosfora mora biti ograničen.

Dijete za kućne ljubimce sa lošom bubrežnom funkicjom

   Danas na tržištu postoje gotove hrane posebno namenjene ljubimcima sa bubrežnim i urinarnim problemima koje mogu pomoći u lečenju i prevenciji ove vrste problema.

  Ishranu pogodnu za pse i mačke sa lošom funkcijom bubrega mora biti detoksikujuća - da očisti metabolizam ljubimca od toksina i viška tečnosti.
Kućni ljubimci sa bolešću bubrega često nemaju apetit i težinu, i mogu imati problem sa manjkom vitamina B. Ponekad njihov krvni pritisak raste, i u tom slučaju ishrana treba da bude siromašna natrijumom (odnosno bez soli).

  Komercijalni dijete, namenjene bolestima bubrega su znatno niže u količini proteina i natrijuma od običnih hrana za kućne ljubimce. One su takođe obogaćene omega 3 i omega 6 masnim kiselinama iz slatkovodne ribe i lanenog ulja, kao i jedinjenjima kao što je kalijum-citrat. Količina kalcijuma i fosfora su takođe smanjene.

  Ipak, zdravlje Vašeg ljubimca na niskoproteinskoj dijeti treba pažljivo pratiti. Testove krvi treba periodično uraditi kako bi bili sigurni da nivo proteina u krvi nije prenizak, da je nivo kreatinina u granicama normale i da telesna težina ljubimca ostaje stabilna.
Keto-kiseline koje se prodaju kao suplement u fitnes shopovima mogu poslužiti kao delimična zamena za proteine bez povećanja azotnog opterećenja bubrega.

  Kuvana belanca imaju najmanje fosfora po gramu proteina i potpunije proteine nego mesa, ili riba. Kod ovakvih stanja sa bubrezima, ona mogu biti najbolji izvor proteina za Vašeg ljubimca. Mesa i slatkovodnu ribu možemo davati tek u polovini količine koju bi pripremali za zdravu životinju.

  Količinski ostatak proteinskih namirnica koje smo smanjili kod ovakvih stanja, u porciji, treba nadomestiti namirnicama bogatim vlaknima da bi se postigao osećaj sitosti, omekšala stolica i deo tečnosti eliminisao preko creva, a ne putem loših bubrega.

Preventiva

   Preventivu možete sprovesti onoliko koliko je u vašoj moći da osigurate da Vaš ljubimac ima što manje zdravstvenih problema, samim tim i bubrežnih bolesti.
   Posmatrajte ljubimca, kako se ponaša i šta radi, svako odstupanje koje primetite može pomoći veterinaru u odredjivanju uzroka i terapiji bolesti. Izbalansirana ishrana, nedostupnost kućnih hemikalija ljubimcu, kao i odsustvo otrovnih biljaka u domu pruža minimalnu šansu za trovanje.

   Pravilna dresura i korekcija ponašanja koja neće dovesti do traume, ili povrede u šetnji. Uvek dostupna sveža voda, toplo izolovano mesto i hladovina za boravak, redovne kontrole, vakcinacija i postupanje po savetu veterinara mogu Vas poštedeti neprijatnosti, troškova i bola, a Vašem ljubimcu osigurati bolje zdravlje i dugovečnost.

Panvet tim

Opširnije...