Bolesti štitne žlezde kod pasa i mačaka

   Bolesti štitne (štitaste, štitnjače, ili tiroidne) žlezde kod ljubimaca su jedne od najčešćih bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, kao i uopšte.

   Obzirom da reguliše brojne metaboličke procese u organizmu, ova žlezda je jedna od najbitnijih za funkciju i očuvanje zdravlja čitavog organizma psa, ili mačke, a poremećaji u njenom radu povlače čitav niz posledica i disfunkcija.

Šta je štitna žlezda, građa i položaj u telu

   Ovaj endokrini organ se nalazi u vratu, sa obe strane dušnika (trahea), a odmah ispod grkljana (larynx) životinje. Za razliku od ljudi kod kojih je oblika leptira i iz jednog dela sa dve naglašene strane, kod pasa je ona potpuno razdvojena na dva dela sa svake strane dušnika. Sastoji se primarno od žlezdanog tkiva koje produkuje hormone - regulatore metaboličkih procesa, i ispušta ih u krvotok. U zavisnosti od individualnih i rasnih razlika, duž traheje moguće je da postoji još nekoliko manjih oblasti tiroidnog tkiva koje takođe obavljaju svoju funkciju.

Hormoni štitne žlezde

   Ceo sistem produkcije hormona u telu je vrlo osetljiv i međuzavistan od više faktora. Glavni pokretač i regulator rada ostalih endokrinih žlezda (žlezde sa unutrašnjim ljučenjem) je hipofiza, koja otpušta niz veoma bitnih hormona-aktivatora koji regulišu rad drugih žlezda kao što su štitna, nadbubrežna i polne žlezde životinje.

Grafički prikaz rada i međusobne zavisnosti u proizvodnji hormona štitne žlezde i hipofize psa, ili mačke 

   U ovom slučaju hipofiza ispušta TSH - tiroidni stimulišući hormon koji putem krvi dospeva do štitne žlezde i daje znak za produkciju i otpuštanje njenih hormona T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin). Takođe ovo je i obrnut proces, što znači da ako moždani receptori registruju veće količine hormona T3 i T4 u krvotoku, smanjiće se proizvodnja TSH u hipofizi.

   Hormon T4 (tiroksin) produkuje se značajno više, čak 80% žlezdanog tkiva produkuje ovaj hormon, dok preostalih 20% produkuje hormon T3. Hormon T3 nastaje i kasnije u jetri postepenim pretvaranjem i raspadom hormona T4 kroz metaboličke procese i ima mnogo jači (ali i kratkotrajniji) efekat na metabolizam i druga tkiva od hormona T4 koji je uglavnom, kao rezerva, vezan za proteine u plazmi i samo jedan njegov mali deo - "free" T4, ili FT4 ima biološku aktivnu funkciju. Upravo merenje FT4 najbolje pokazuje trenutno stanje i funkciju štitne žlezde zajedno sa TSH.

Funkcija T3 i T4 u orgnizmu je stimulacija i regulacija:
        • telesne temperature
        • metabolizma masti i ugljenih hidrata
        • nakupljanja masnih naslaga, gojenje, ili mršavljenje
        • srčanog pulsa i ritma disanja
        • funkcionisanja nervnog sistema
        • rasta i razvoja mlađih jedinki
        • polnog ciklusa
        • mišićnog razvoja i sinteze proteina
        • stanja i prokrvljenosti kože i krzna

   Pored uticaja hormona TSH, na tiroideu utiču još neki faktori kao što je koncentracija joda u krvi neophodna za sintetisanje hormona, ishrana, starost, stres, prisustvo infekcija, parazita i tumora, ali i primena nekih lekova koji na kratko mogu inhibirati njen rad poput pojedinih antibiotika, antimikotika i citostatika.

Bolesti štitne žlezde

   Podela bolesti se prvenstveno vodi po uticaju na produkciju hormona, tako imamo Hipotireoidizam i Hipertireoidizam.

   Hipotireoidizam (hipotireoza) se obično javlja kod pasa srednje dobi i kod rastom većih rasa, kod mačaka je retka. Odlikuje se smanjenom produkcijom tiroidnih hormona (T3 i T4) usled upale, trovanja, starosti, auto-imunih stanja, atrofije žlezdanog tkiva, bolesti hipofize, loše ishrane, onkoloških bolesti, hirurškog uklanjanja žlezde i sl.

   Hipertireoidizam (hipertireoza) je primarna bolest štitne žlezde kod mačaka, kod pasa je nešto ređa i odlikuje se preteranom proizvodnjom hormona i uglavnom je posledica benignih tumora - nabujalog žlezdanog tkiva, upotrebe hormonskih preparata, bolesti drugih endokrinih žlezda, neadekvatne ishrane i hronične bolesti bubrega, ili jetre.

Hipertireoidizam se pojavljuje uglavnom kod starijih mačaka, bez obzira na pol i rasu. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Svako od ovih stanja nosi sa sobom ozbiljne posledice po zdravlje ljubimca i zahteva širok pristup u dijagnostici i lečenju - prvenstveno uzroka poremećaja rada štitne žlezde, kao i simptomatsko saniranje posledica.

Hipotireoidizam - hormonalni deficit T3 i T4

   Ovo stanje se može javiti kod svih pasa starosti od 4-10 godina, a najsklonije su mu rase: doberman, irski seter, zlatni retriver, doge, šnauceri, bokseri, engleski ovčari i pudle. Sterilisane ženke i kastrirani mužjaci imaju nešto veće šanse za razvoj ovih bolesti od nesterilisanih ljubimaca.

Simptomi

   Već na prvi pogled veterinar može posumnjati na ovo oboljenje ukoliko je ljubimac trom, nezainteresovan, letargičan, gojazan i lošeg krzna, ili ima gubitak krzna. Imunitet ovakvih jedinki je loš i sklone su razvoju infektivnih i kožnih bolesti. Pored toga ističu se simptomi poput netolerancije na hladnoću, usporenog pulsa, zatim suva, retka i klatka dlaka, uporne infekcije ušiju, demodikoza, loša cirkulacija, izostanak menstrualnog ciklusa, vestibularni sindrom, drhtavica i slabost. Šansa za epileptični napad je veća kod pasa i mačaka sa hipotireoidizmom.

Gojaznost, visok šećer i holesterol u krvi su tipični pratioci smanjenog lučenja hormona štitne žlezde

   Laboratorijske analize krvi potvrđuju ovakvo stanje sa sniženim hormonima T3 i T4 i preterano povišenim TSH, moguć je i nalaz povišenog šećera u krvi, holesterola, a niskog broja belih krvnih zrnaca (leukocita) i joda.
   Ultrazvučni pregled pokazuje upalu, prisustvo tečnosti, ili atrofiju (smanjenje) štitne žlezde sa obe strane dušnika.

Lečenje

   Uz otklanjanje primarnog uzročnika ove bolesti, veoma je važna primena adekvatne hormonske terapije.
   Hormonska terapija ovog stanja je uglavnom doživotna i uz njenu pravilnu i kontinuiranu primenu Vaš ljubimac može da vodi normalan život bez većih komplikacija. Prvenstveno se sastoji od sintetičkog uzimanja oralnih, tačno propisanih, doza tiroidnih hormona kojima se nadoknađuje njihov deficit u telu.
   Da bi se to postiglo i održalo, potreban je češći monitoring štitne žlezde ultrazvukom i povremene krvne analize kao potvrda da se nivo hormona u krvi održava na željenom nivou.
Uz hormonalnu terapiju potrebna je restriktivna dijetalna ishrana uz dodatak joda, selena i drugih potrebnih suplemenata, koja će omogućiti da se gojazan ljubimac vrati u normalnu formu za svoju dob, rasu i pol. Uglavnom posle par meseci nestaju sve tegobe vezane za hipotireoidizam i nastavlja se samo sa terapijom održavanja stanja.

Restriktivna, ali izbalansirana dijeta je sastavni deo terapije ljubimaca sa hipotireoidizmom

   Promenu doza, dijetetskog režima i uvođenje novih lekova u terapiju potrebno je uvek uraditi u konsultaciji sa veterinrom zbog mogućih posledica i ponovnog javljanja bolesti usled dejstva novih okolnosti i faktora.

Hipertireoidizam - preterano lučenje hormona T4 i T3

   Ovo stanje podrazumeva preterano veliko lučenje tiroidnih hormona T3 i T4, što dovodi do niza ozbiljnih zdravstvenih konsekvenci i velikog ubrzanja metabolizma. Kod pasa je gotovo uvek posledica tumorskih promena na štitnoj žlezdi i uglavnom se javlja kod starijih ljubimaca, dok je kod mačaka, koje znatno više boluju od hipertireoidizma, situacija prilično drugačija - kod njih ovo stanje često nema pravi uzročnik. Istraživanja su pokazala veoma ograničen učinak genetske predispozicije i ishrane kod starijih mačaka na pojavu hiperfunkcije štitne žlezde.

Simptomi

   Spektar simptoma i zdravstvenih problema je prilično veći nego kod hipotireoidizma. Treba takođe napomenuti da kod mačaka simptomi često mogu u početnom periodu proći neopaženo, kao što su:
        • gubljenje telesne težine
        • veoma pojačan apetit
        • česti prolivi
        • povraćanje
        • pojačana žeđ
        • često uriniranje
        • ubrzano i teško disanje, kašalj
        • galopirajući ritam srca u mirnom stanju
        • aritmije srca
        • agresija
        • nesanica
        • hipersenzitivnost
        • gušavost, ili čvorić na vratu
        • loše stanje noktiju

   Mali broj ljubimaca može imati i neke specifične simptome kao što su loš apetit i pokazivati znake depresije, ili slabost.

   Pored prisutnih simptoma, laboratorijskom analizom iz uzorka krvi može se tačno utvrditi povišen nivo hormona, prvenstveno slobodnog FT4, manjak TSH, nizak šećer u krvi i sl.

Tumačenje stanja na osnovu rezultata laboratorijske analize nivoa hormona štitne žlezde u krvi. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

    Ultrazvučnim, ili rendgenskim snimanjem grudnog koša psa/mačke veterinar može utvrditi veličinu štitne žlezde, moguće tumorne promene, ili prisustvo metastaze na drugim organima i tkivima.
   Zbog uticaja hipertireoidizma na rad srca potrebno je redovno pratiti stanje EKG-om, ultrazvukom srca i kolor-dopler metodom, kao i utvrditi vrednosti krvnog pritiska životinje koji je po pravilu povišen, što posebno utiče na stanje bubrega.

Lečenje

   Pored simptomatske terapije za izražene simptome uzrokovane hipertireoidizmom (visok krvni pritisak, aritmija srca...), terapija samog stanja podrazumeva nekoliko pristupa u zavisnosti od težine promene. 
Ukoliko je u pitanju blago povećanje hormona, a bolest nije onkološke prirode, pristupa se posebnom - restriktivnom režimu ishrane namirnicama koje u sebi imaju malu količinu joda, bez kog nema ni sintetisanja tiroidnih hormona.

   Ukoliko je stanje kasnije otkriveno i bolest je u uznapredovalom stadijumu sa izraženijim simptomima - što je obično slučaj, može se u prvom redu pristupiti medikamentoznom rešavanju problema upotrebom anti-tiroidnog leka metimazol, ili davanju radioaktivnog izotopa joda koji će neutralisati deo žlezdanog tkiva. Ove medikamentozne metode se primenjuju doživotno, ali su skupe, rade se samo u velikim veterinarskim klinikama na Zapadu i imaju veći broj neželjenih efekata. Nešto jeftinija medikamentozna terapija podrazumeva dužu upotrebu oralnih antimikotika iz grupe azola - kod mačaka se može dati felimazol, a kod pasa određeni antimikotici koji ispoljavaju inhibitorno delovanje na T3 i T4 hormon. Obzirom na veliki potencijal za razvoj maligniteta štitne žlezde kod hipertireoidizma, hirurška metoda uklanjanja jedne, ili obe strane štitne žlezde preostaje kao krajnja solucija i jedini izbor trajnog rešavanja problema kada se iscrpe sve ostale mogućnosti.

Redovne laboratorijske analize nivoa hormona i krvna slika neophodni su kod ljubimaca sa bolestima štitne žlezde

   Hirurškim uklanjanjem dela, ili čitave štitne žlezde, uz eventualnio uključivanje zamenske oralne hormonalne terapije - lako se, bez većih neželjenih efekata, postiže optimalna koncentracija T3 i T4 hormona u krvi životinje, uspostavlja ravnoteža u metaboličkim procesima i neutrališu prateći simptomi hipertireoidizma.
  Kao i kod ljubimaca koji imaju hipo-tireoidozu, lekovi za nadoknadu hormona štitne žlezde posle hirurške intervencije se moraju uzimati doživotno, voditi računa o njihovom pravilnom unosu i doziranju uz povremene laboratorijske kontrole krvi.

  Kod ljubimaca kojima je hirurški uklonjena jedna, ili obe strane štitne žlezde, post-operativno u prvim danima može doći do gubljenja glasa i pada nivoa kalcijuma u krvi usled uklanjanja para-tiroidnog žlezdanog tkiva koje je u neposrednoj vezi sa štitnom žlezdom, a igra veliku ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfora u organizmu (posebno u kostima) sintezom parathormona PTH. Kolebanje u koncentraciji ovog hormona izaziva čitav niz mineralno-koštanih poremećaja, što se otklanja redovnim praćenjem stanja, simptomatskom terapijom, suplementacijom kalcijuma i fosfora, kao i adekvatnom ishranom Vašeg ljubimca.

Panvet tim

Opširnije...

Urinarno kamenje kod pasa i mačaka

   Kućni ljubimci, baš kao i ljudi, mogu patiti od problema povezanih sa stvaranjem i izbacivanjem mokraćnog (urinarnog) kamenja.

   Ova pojava naziva se urolitijaza i zahteva dugoročnu strategiju lečenja i prevencije kroz medikamentoznu terapiju, konzervativno (hirurško) lečenje i poseban režim ishrane uz dosta tečnosti.

   Vrste urinarnog kamenja koje najčešće viđamo u veterinarskoj praksi dele se prema hemijskom sastavu:
- Struviti (magnezijum-amonijum-fosfatno kamenje)
- Kalcijum-oksalatno kamenje
- Cistinski kamenčići
- Amonijum-urati (Urati)
- Kalcijum-fosfatni, Kalcijum-karbonatni, silikatni i ostali, ređi tipovi kamenja

Vrste urinarnog kamenja kod pasa i mačaka. Kliknite za uvećanje slike (+) Izvor: Panvet fejsbuk (@panvetsubotica)

Uzrok

   Kamenje nejčešće nastaje usled taloženja minerala iz urina kao što su soli magnezijuma, amonijaka, fosfata, kalcijum-karbonata i mokraćne kiseline u bubregu, urinarnim kanalima i mokraćnoj bešici.

   Ovi procesi se dodatno ubrzavaju nepravilnom i neadekvatnom ishranom životinje, čestom dehidratacijom, genetskim predispozicijama, metaboličkim, hormonskim i enzimskim poremećajima, variranjem pH urina, bakterijskim urinarnim infekcijama, povredama, dejstvom lekova i drugim patološkim procesima u međusobnoj korelaciji.

Rendgenski snimak kamenja u bešici kod psa - Panvet. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Sam početak procesa odvija se usporeno i na mikroskopskom nivou, a kada nastane značajnija masa, kamen počinje veoma brzo da raste, pa za 3-4 meseca može dostići veličinu manjeg oraha.
  Ponekad su kamenčići veoma sitni i ima ih mnoštvo - tada govorimo o tzv. mokraćnom pesku. Kod mačaka pored neorganskih soli češće mogu sedimentirati i neka organska jedinjenja.

• Genetika: Genetski kontrolisana fiziologija nekih životinja uzrokuje da proizvode unutar svojih tela više nivoe supstanci koje su prekursori kristala - koji se izlučuju, ili se od njih formira kamenje u urinu.

• Koncentracija sastojaka kamena: Što je veća koncentracija sastojaka koji čine kamenje u urinu, to je veći rizik da će se stvoriti kamen. Na koncentraciju ovih sastojaka može uticati količina minerala i proteina u ishrani, količina vode koju životinje pije i jedinstveni metabolizam životinje.

• pH urina: Kiselost, ili alkalnost urina utiče na to da li će mineralni sastojci u njemu ostati rastvoreni, ili formirati kamenje. Neki kamenovi, kao što je struviti, formiraju se u alkalnom urinu, dok se drugi, uključujući kalcijum-oksalatno kamenje, češće formiraju u kiselom urinu. Na pH urina u velikoj meri utiče ishrana i stres.

• Bakterijske infekcije: Bakterijske infekcije bešike (cistitis) igraju glavnu ulogu u nastanku struvitnih kamenčića iz dva razloga:

1. Formiranje struvitnih kristala je obično uzrokovano bakterijama koje stvaraju enzim ureazu u bešici, tako da struvitni kristali predstavljaju i indikaciju infekcije bešike i stoga zahtevaju i antibiotsku terapiju.
2. Bakterijske infekcije izazivaju alkalizaciju urina (sa pH višom od 7,0) što poboljšava stvaranje struvitnih kristala. 

• Rasna predispozicija takođe postoji, pa su neke rase sklonije stvaranju bubreznih kamenaca od drugih rasa, kao što su: pudle, šnauceri, bišoni, dalmatinci, sijamske mačke itd...

   Na primer, uratni kamenčići su najčešći kod dalmatinaca, jer oni imaju genetski nedostatak nekih jetrenih enzima koji metabolišu mokraćnu kiselinu, ovi kamenčići se takođe javljaju u slučajevima oboljenja jetre kod drugih rasa pasa.

Dalmatinci su rasa pasa posebno sklona stvaranju uratnih kamenčića u mokraćnim kanalima, Foto: Panvet fejsbuk (@panvetsubotica)

   Silikatno kamenje može biti povezano sa unošenjem magnezijum-silikata u ishrani, koji se može naći u soji, kukuruznom glutenu i drugim sastojcima gotovih hrana. Najčešće su pogođene rase: zlatni retriver, labrador retriver i nemački ovčar.
Ovo kamenje je specifične cilindrično-zvezdaste strukture i relativno je teško za izbacivanje.

Simptomi

   Klinički simptomi prisustva mokraćnih kamenova zavise od veličine i lokalizacije samog kamena.

   Vlasnici obično urolitijazu primete tek u njenoj krajnjoj fazi, kada kamen uzrokuje opstrukciju i nemogućnost normalnog izbacivanja urina. Znaci koji upućuju na postojanje kamena su krv u mokraći, mutna mokraća izmenjenog mirisa, češće mokrenje male količine urina, napinjanje i ostajanje u položaju za mokrenje duže vremena, bol, apatija, ili nervoza. Svaki urinarni kamen oštećuje zidove urinarnog trakta i izazva iritaciju, što često dovodi do infekcije urinarnog trakta. Ovo može prouzrokovati ozbiljne probleme kod Vašeg kućnog ljubimca, uključujući potpunu blokadu izlučivanja mokraće, otkazivanje bubrega i smrt.

Prisustvo kamenja u urinarnom traktu je vrlo bolno, izaziva infekcije i može dovesti do životno opasnih komplikacija

   Kamenje koje "miruje" u mokraćnoj bešici obično ne uzrokuje teže znakove bolesti (ponekad se javi inkontinencija), ali problemi se javljaju onda kada kamen iz bešike dospe u uretru, posebno kod muških životinja, gde se obično i zaglavi. Kod pasa, preko 85% urinarnog kamenja se nalazi u samoj bešici.

Simptomi kamenja u bešici i uretri (izvodnom kanalu od bubrega do spoljne sredine) posebno su izraženi kod mužjaka, zbog duže uretre i prisustva prostate. Mogu uključivati:
- Naprezanje prilikom mokrenja
- Uriniranje malih količina urina, ili blokadu urinarnog toka
- Krv u urinu
- Navale urina
- Bol u penisu, stomaku i maloj karlici

Simptomi kamenja u bubregu i ureterima (kanalima koje nose urin od bubrega do bešike) mogu uključivati:
- Krv u urinu
- Jak bol u stomaku i lumbalnom delu kičme (bubrežna kolika)
- Letargija
- Gubitak apetita
- Povraćanje
- Teško oštećenje bubrega

  Ako primetite da Vaš ljubimac nije u mogućnosti da urinira, odmah treba potražiti veterinarsku pomoć.

Dijagnostika i lečenje

  Lečenje urinarnog kamena i njegovih komplikacija zavisi od veličine, lokacije i fizičko-hemijske prirode kamena.

   Veterinar može prethodno obaviti određene testove da potraži kamenje u urinarnom traktu i proceni urin. Ovi testovi mogu obuhvatiti rendgenske pretrage, kontrastnu urografiju (koja može otkriti samo strukturu urinarnog trakta), ultrazvuk i laboratorijske pretrage: mikrobiološku kulturu urina i biohemijsku analizu urina.

   Ono što je izuzetno bitno kod laboratorijskih analiza je da se uzorak urina ODMAH pregleda po uzorkovanju, jer vremenom dolazi do povećanja sedimentacije minerala u urinu i pogrešnih rezultata analize.

Veliko struvitno urinarno kamenje hirurški izvađeno iz mokraćne bešike psa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet) 

   U normalnom urinu se mogu naći hijalini cilindri, kristali bilirubina i male količine crvenih i belih krvnih zrnaca. Ukoliko se ovi elementi nalaze u većim količinama, to može upućivati na problem urinarne infekcije i prisustvo peska/kamena u mokraćnim putevima. Treba napomenuti takođe da se pronađen tip kristala u urinu ne mora poklapati sa sastavom postojećeg kamena u urinarnom traktu, zato se kombinuje više dijagnostičkih metoda pretrage poput rendgena, ultrazvuka i laboratorijskih analiza.

   Neke vrste kamenja daju svoj odraz na rendgenskom snimku (struviti i kalcijum-oksalatni), dok druge ne mogu da se detektuju putem rendgena (cistinski i uratni).

Kamenje izvađeno tokom hirurške intervencije

   Kada su utvrđeni ovi parametri, razmatra se način lečenja i hitnost intervencije.

   Neko mokraćno kamenje malih dimenzija, ili pesak, mogu se izbaciti bez potrebe za operacijom. Suplementi, promene u ishrani i povećani unos vode mogu pomoći da se rastvore, ili lako izbace. Uz ovakav vid terapije obavezni su i antibiotici, urinarni antiseptici, spazmolitici (lekovi za opuštanje lumena mokraćnih kanala, da kamen lakše prođe) i analgetici (lekovi protiv bolova). Postavljanje urinarnog katetera i ispiranje bešike fiziološkim rastvorom putem katetera životinji zavisi od procene veterinara, da li je ta mera potrebna i hoće li doneti rezultate.

Rendgenski snimak postavljanja urinarnog katetera kod mužjaka psa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Na žalost, za većinu stanja je kasno da se leče ne-hirurškim putem, te je hirurgija u opštoj anesteziji skoro uvek neophodna kod težih slučajeva - ako se u urinarnom traktu nalazi više kamenja, ili je kamen izazvao potpuni prekid protoka mokraće - u ovom slučaju otvara se mokraćna bešika (cistektomija), ili urinarni kanal u kom je zaostao kamen. Kamen se uklanja, a mokraćna bešika, ili urinarni kanali se ispiraju sterilnim rastvorom da se otklone zaostali sedimenti.
   Kamen se šalje u laboratoriju radi analize kako bi se utvrdio njegov hemijski sastav, a strategija terapije i dalje prevencije će se razlikovati u zavisnosti od rezultata. Antimikrobna terapija, dezinfekcija i kontrola bola su standardni pratioci svake hirurške intervencije ovog tipa.

Hirurško vađenje dva velika struvitna kamena iz mokraćne bešike psa. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Preventiva

   Kada znamo o kojoj je vrsti kamena reč, na scenu stupa niz mera kojima se osigurava da se ovakvi zdravstveni problemi kod životinje ne ponove. To se rešava uvođenjem posebnih dijeta sa niskim sadržajem natrijuma, fosfora, kalcijuma, ili magnezijuma, zatim povećanjem unosa tečnosti, ili kroz veći udeo vlažne hrane. 

   Na tržištu danas postoji veliki izbor specijalističkih hrana za pse i mačke za skoro svaki tip mokraćnog kamena. Ako Vaš pas, ili mačka ne želi da jede jednu hranu proizvođača, preporučljivo je isprobati hrane koje proizvodi druga kompanija. Ukoliko ne želite da hranite svog psa kupovnim hranama, savete za ishranu kod prisustva kamenja u mokraći i drugih specifičnih zdravstvenih stanja možete pročitati OVDE.

Preventiva nastanka urinarnog kamenja zahteva korekciju ishrane i unosa tečnosti

   Treba napomenuti da ne treba da koristite posebno urinarni acidifikator (suplemente za korekciju nivoa pH urina, poput vitamina C, ili d-metionina) sa medicinskom ishranom u isto vreme, jer većina hranljivih formula danas u sebi već sadrži supstance koje koriguju pH urina. Urinarni acidifikatori su se više koristili ranije - uz hranu koja se sprema za Vašeg ljubimca u kućnim uslovima.

Panvet tim

Opširnije...

Bubrežne bolesti ljubimaca

   Bubrežne bolesti su prilično zastupljene kod ljubimaca. Jedan od približno 300 pasa i jedna od približno 40 mačaka imaju dijagnostifikovanu hroničnu bolest bubrega.
   Ako pak sagledamo širu sliku, svaki deseti pas i svaka treća mačka tokom svog života će imati neki problem sa bubrezima uzrokovan upalama, trovanjem, kao posledica povrede, visokog krvnog pritiska, terapije lekovima, ili dijabetesa.
   Ove brojke bubrežne bolesti ljubimaca stavljaju u sam vrh prioriteta za prevenciju, dijagnostiku i lečenje u veterini.

   U pitanju su vrlo ozbiljna, po život i zdravlje ljubimca opasna stanja, koja počinju naglo, a nekada daju vrlo nejasne kliničke simptome.

Funkcija bubrega

   Funkcija bubrega je da iz krvi životinje filtriraju štetne materije nastale radom i metabolizmom drugih tkiva i organa. Ovi toksini bivaju skoncentrisani u relativno maloj količini vode - urinu i tako izbačene u spoljašnju sredinu.

Bubreg mačke

   Ukoliko dodje do zastoja, ili bolesti bubrega, eliminiacija toksina se usporava, što dovodi do nagomilavanja štetnih materija u krvi i njihovog lošeg uticaja na rad drugih organa i organizma ljubimca uopšte.


   Bubrežne bolesti grubo možemo podeliti na:

•  akutne i
•  hronične.

   Akutne bubrežne bolesti javljaju se iznenada, vrlo su burne i najčešće su izazvane trovanjem, teškom infekcijom, dehidracijom / toplotnim udarom, začepljenjem urinarnih kanala i povredom.

 Trovanje antifrizom, humanim lekovima, kućnim biljkama i hemikalijama u domaćinstvu su najčešća. O trovanjima možete više pročitati ovde.

   Infekcije bubrega ešerihojom, streptokoknim i stafilokoknim bakterijama vrlo negativno utiču na rad bubrega. Većina akutnih infekcija su izlečive uz adekvatne antibiotske lekove. Otklanjanje uzročnika funkcija bubrega se često vrati u normalno stanje bez posledica.

  Što se tiče dehidracije, ona je najviše zastupljena u letnjem i sušnom periodu godine. Zbog toga je izuzetno važno omogućiti pristup ljubimcu hladovini i svežoj vodi u svako doba.

   Kamen u urinarnim kanalima, ili mokraćnoj bešici izaziva nakupljenje tečnosi u bubregu usled nemogućnosti oticanja urina, što dovodi do oštećenja tkiva i smanjenja funkcije.

   Hronične bubrežne bolesti su teže za lečenje i uglavnom se stavlja akcenat na očuvanje funkcije bubrega u obimu u kom je to izvodljivo. Nastaju kao posledica starosti, hormonalnog statusa, rase ljubimca, dijabetesa, lošeg imuniteta, dejstva parazita, loše ishrane i sl.
Kod mačaka treba spomenuti i FUS (feline urinary syndrom) koji se manifestuje stvaranjem kristala oksalata i struvita u urinu, koji mogu delimično, ili potpuno zatvoriti urinarne kanale, izazavati iritacije i bol pri mokrenju.

Simptomi

   Akutna bolest bubrega manifestuje se vrlo agresivno i često je potrebna hitna reakcija i terapija veterinara. Neki od simptoma akutne bubrežne bolesti su:

•   povraćanje,
•   temperatura,
•   krv u urinu,
•   proliv,
•   noćno mokrenje, 
•   bol u abdomenu i ledjima koji utiču na drugačije kretanje ljubimca,
•   otok, 
•   depresija i potištenost,
•   veliko povećanje žedji, kao i količine i učestalosti mokrenja.

   Kod hroničnih bubrežnih problema karakteristični simptomi se pokazuju po malo i postepeno, često u početku prodju i potpuno neprimetno.
Na žalost, u vreme kada većina ljubimaca pokazuju sigurne znake hronične bolesti bubrega, veliki deo bubrežnog tkiva koje je potrebno za pravilnu funkciju je već uništen.

Ukoliko primetite da vaš ljubimac pije neuobičajeno velike količine vode to može ukazati na bubrežne probleme

   U prvom periodu vlasnik može primetiti da životinja pije mnogo vode, slabije jede, povučena je i malaksala, dok svaki napor i promena spoljne temperature joj ne prija. U ovom periodu može se javiti i karakteristični zadah iz usta, visok krvni pritisak,  promena na mrežnjači oka i na zglobovima, česti prolivi, povraćanje, kao i loš kvalitet krzna. U ovom periodu bubrezi još uvek uspevaju da eliminišu veći deo štetnih materija.
   Kasnije dolazi do značajnog smanjenja količine izlučenog urina, malokrvnosti, pojave otoka sluznica i nogu, teškoća u disanju, epizode gubljenja svesti i smrti.

   Laboratorijske anlize krvi i urina, kao i ultrazvučni i rendgenski pregledi koriste se najčešće za potvrdu ovakvih stanja u veterinarskoj ambulanti.

Terapija i prevencija

   Terapija akutnih bubrežnih bolesti je uglavnom simptomatska gde se teži brzoj proceni stanja, eliminaciji uzročnika problema i uspostavljanju normalne funkcije. Sama terapija može trajati od par dana do dve nedelje do potpunog oporavka i procene eventualnih posledica.

   Kod hroničnih bolesti potrebno je osmisliti strategiju lečenja kao i redovno kontrolisati stanje. Ako je bolest rezultat nepovratne štete na tkivu bubrega, u mnogim slučajevima bubrežna funkcija će se stabilizovati nedeljama, ili čak mesecima posle početka tretmana.

Terapija hroničnih bubrežnih bolesti može dugo trajati

   Dovoljan unos tečnosti je kamen temeljac tretmana za ljubimce sa bubrežnim problemima, pre svega da bi se sprečila dehidracija. Intravenska isporuka tečnosti može biti neophodna. Kalijum se često dodaje bilo kroz infuziju, ili ishranu životinje da zaštiti organzam od mišićne slabosti i poremećaja srčanog ritma koji proizilaze iz niskog nivoa elektrolita. Takodje lekovi za izmokravanje (diuretici), mogu se uključiti ako postoji zadržavanje vode u tkivima, zglobovima i nogama. Mogu se po potrebi dati i lekovi za pritisak, antibiotici i lekovi koji utiču na srčani ritam.

   Hrana koju će jesti vaš pas je takođe od presudnog značaja za tok bolesti i poboljšanje ukupnog stanja. Smanjena količina proteina sa visokim udelom tečnih obroka su od suštinskog značaja, a unos fosfora mora biti ograničen.

Dijete za kućne ljubimce sa lošom bubrežnom funkicjom

   Danas na tržištu postoje gotove hrane posebno namenjene ljubimcima sa bubrežnim i urinarnim problemima koje mogu pomoći u lečenju i prevenciji ove vrste problema.

  Ishranu pogodnu za pse i mačke sa lošom funkcijom bubrega mora biti detoksikujuća - da očisti metabolizam ljubimca od toksina i viška tečnosti.
Kućni ljubimci sa bolešću bubrega često nemaju apetit i težinu, i mogu imati problem sa manjkom vitamina B. Ponekad njihov krvni pritisak raste, i u tom slučaju ishrana treba da bude siromašna natrijumom (odnosno bez soli).

  Komercijalni dijete, namenjene bolestima bubrega su znatno niže u količini proteina i natrijuma od običnih hrana za kućne ljubimce. One su takođe obogaćene omega 3 i omega 6 masnim kiselinama iz slatkovodne ribe i lanenog ulja, kao i jedinjenjima kao što je kalijum-citrat. Količina kalcijuma i fosfora su takođe smanjene.

  Ipak, zdravlje Vašeg ljubimca na niskoproteinskoj dijeti treba pažljivo pratiti. Testove krvi treba periodično uraditi kako bi bili sigurni da nivo proteina u krvi nije prenizak, da je nivo kreatinina u granicama normale i da telesna težina ljubimca ostaje stabilna.
Keto-kiseline koje se prodaju kao suplement u fitnes shopovima mogu poslužiti kao delimična zamena za proteine bez povećanja azotnog opterećenja bubrega.

  Kuvana belanca imaju najmanje fosfora po gramu proteina i potpunije proteine nego mesa, ili riba. Kod ovakvih stanja sa bubrezima, ona mogu biti najbolji izvor proteina za Vašeg ljubimca. Mesa i slatkovodnu ribu možemo davati tek u polovini količine koju bi pripremali za zdravu životinju.

  Količinski ostatak proteinskih namirnica koje smo smanjili kod ovakvih stanja, u porciji, treba nadomestiti namirnicama bogatim vlaknima da bi se postigao osećaj sitosti, omekšala stolica i deo tečnosti eliminisao preko creva, a ne putem loših bubrega.

Preventiva

   Preventivu možete sprovesti onoliko koliko je u vašoj moći da osigurate da Vaš ljubimac ima što manje zdravstvenih problema, samim tim i bubrežnih bolesti.
   Posmatrajte ljubimca, kako se ponaša i šta radi, svako odstupanje koje primetite može pomoći veterinaru u odredjivanju uzroka i terapiji bolesti. Izbalansirana ishrana, nedostupnost kućnih hemikalija ljubimcu, kao i odsustvo otrovnih biljaka u domu pruža minimalnu šansu za trovanje.

   Pravilna dresura i korekcija ponašanja koja neće dovesti do traume, ili povrede u šetnji. Uvek dostupna sveža voda, toplo izolovano mesto i hladovina za boravak, redovne kontrole, vakcinacija i postupanje po savetu veterinara mogu Vas poštedeti neprijatnosti, troškova i bola, a Vašem ljubimcu osigurati bolje zdravlje i dugovečnost.

Panvet tim

Opširnije...

Prvi post

   Privatna veterinarska stanica PANVET iz Subotice osnovana je 2000.godine od strane veterinara koji su predhodno imali veliko iskustvo u radu.
Početkom 2008.god se selimo u veći prostor sa 4 sale i odvojenim operacionim blokom.
Početkom 2017.god, na novih 100m2 dobijamo veći prostor za laboratoriju, stacionarno lečenje, izolacioni blok za zarazne bolesti i posebnu salu za rendgensku i endoskopsku dijagnostiku po poslednjim standardima.

   Ambulanta se nalazi na adresi: ulica KOSTE RACINA br. 5, Subotica. Tel: 024/ 571 - 920

   Stanica pruža kompletnu, visoko profesionalnu uslugu vezano za prevenciju bolesti, dijagnozu i terapiju kod malih životinja:

• digitalni rendgen,
• ultrazvučnu dijagnostiku, kolor dopler, EKG,
• endoskopiju,
• laboratorijske analize na najsavremenijim aparatima,
• ultrazvučno skidanje zubnog kamenca,
• hirurške intervencije mekih tkiva i ortopediju,
• sertifikat ocene kukova i laktova,
• stacionarno lečenje, 
• čipovanje i vakcinaciju
• fizikalnu terapiju ljubimaca
• ginekološke intervencije,
• sterilizaciju i kastraciju,
• ... i još mnogo toga!

   U sklopu stanice je obezbeđena i terenska služba za lečenje kopitara, kao i lečenje ostalih velikih životinja.

  Imamo i još dve ambulante - u Starom i Novom Žedniku, koje se bave pretežno lečenjem i preventivom  kod velikih životinja.

   U cilju lakše komunikacije sa vlasnicima naših pacijenata 2016. godine, pokrećemo blog "Panvet - moj veterinar" sa ilustrovanim savetima i stručnim tekstovima, koji će pomoći u lakšem prepoznavanju i lečenju najčešćih tegoba kod malih životinja - Vaših ljubimaca.

Pored bloga, možete nas pratiti i na Fejsbuku, Twitteru i Instagramu, gde Vas očekuju naši inetersantni pacijenti, širok spektar slučajeva iz prakse i saveti za lečenje i negu ljubimaca.

Vaša Panvet veterinarska stanica

Opširnije...