Pankreatitis kod pasa i mačaka

  Pankreas (gušterača) je deo endokrinog i egzokrinog sistema, koji je i sastavni deo digestivnog trakta u kojem ima dve veoma važne uloge: stvara enzime koji pomažu u svarivanju hrane i proizvodi insulin - hormon koji je neophodan u metabolizmu šećera u telu.

  Kada se pojave uzroci koje izazivaju upalu pankreasa, protok enzima u probavnom traktu može biti poremećen, prisiljavajući enzime iz pankreasa da natapaju okolna tkiva što može biti veoma opasno, kao i remećenje normalne endokrine funkcije i lučenje insulina.

  Ako se to dogodi, probavni enzimi će početi da razgrađuju masti i proteine u okolnim organima, kao i u pankreasu - umesto u hrani. Zbog  blizine creva, bubrega i jetre, kao i velikih trbušnih vena i centralne arterije (Aorta), zapaljenski proces, kao i dejstvo enzima lako može proširiti upalni proces i uzrokovati još teže probleme, poput krvarenja i sepse. Ukoliko dođe do krvarenja u pankreasu, može lako uslediti šok, pa čak i smrt životinje.

  Upala pankreasa (ili pankreatitis) češće pogađa pse nego mačke, ali se kod pasa lakše i leči, često bez trajnih oštećenja organa. Kod mačaka je ova bolest teža za dijagnostiku i lečenje, a samim tim nosi i veće posledice. Međutim, ako pankreatitis prođe dugoročno bez lečenja, lako i kod pasa može doći do ozbiljnog oštećenja svih vitalnih organa.

  Akutni pankreatitis je iznenadna upala koja traje kratko vreme. Može varirati od blage nelagodnosti do teške, po život opasne bolesti.

  Hronični pankreatitis je dugotrajna upala pankreasa. Najčešće se dešava nakon epizode akutnog pankreatitisa, ukoliko nije prepoznat na vreme, ukoliko nije utvrđena adekvatna terapija, usled pojave kamena u žuči, sistemskih problema digestivnog trakta, prisustva stranih tela, autoimunih stanja, ponovljenih operativnih zahvata u regiji trbuha, neprilagođene ishrane, visokog nivoa masnoće u krvi i genetskih (naslednih) faktora - vezanih za jedinku, ili njenu rasu.

Simptomi pankreatitisa kod pasa

  Postoje različiti simptomi koji se mogu primetiti kod životinja, uključujući:

    •  Intenzivan, dugotrajan bol u trbuhu koji može zračiti na leđa i grudi - ovo daje karakteristično savijanje kičme tzv. Šaranova leđa
    •  Groznica
    •  Povraćanje
    •  Proliv i nadimanje
    •  Gubitak apetita (anoreksija)
    •  Gubitak kilograma (češće kod mačaka)
    •  Dehidracija
    •  Umor i tromost
    •  Jak trbušni bol odmah nakon jela
    •  Depresija, letargija
    •  Ubrzani otkucaji srca
    •  Otežano disanje

Uzroci pankreatitisa kod pasa

  Pankreatitis se može pojaviti kod bilo koje rase pasa, ipak on se češće pojavljuje kod malih rasa, posebno minijaturnih šnaucera, minijaturnih pudlica i koker španijela. Upala gušterače je takođe češća kod ženki nego kod mužjaka, a češća je i kod starijih jedinki.

  Postoji nekoliko mogućih uzroka upale pankreasa. Najčešći su prehrambeni faktori - zatim određena metabolička stanja, poput visokog nivoa masti u krvi (lipemija), visokog nivoa kalcijuma u krvi (hiperkalcemija), usled dejstva nekih lekova, ili toksina. Gojaznost povezana sa ishranom koja u sebi ima visok udeo masti i malo ugljenih hidrata takođe se pokazala kao faktor rizika za upalu.

  Pankreatitis se u nekim slučajevima javlja i kada životinja kod koje vlasnici vode računa o izbalansiranoj ishrani, pojede veliku količinu masne hrane. Ovo se obično događa tokom praznika, kada se psima daju ostaci sa trpeze, koji inače nisu deo njihove svakodnevne ishrane.

Prejedanje ljubimaca hranom zaostalom posle prazničnih trpeza čest je uzrok pankreatitisa

  Jedan od izuzetno retkih uzroka pankreatitisa, prvenstveno zbog geografskog položaja naše zemlje, jeste i ubod škorpiona, ili zmija otrovnica. Otrov škorpiona može izazvati reakciju pankreasa, što dovodi do upale.

Dijagnostikovanje pankreatitisa kod pasa

  Pored uzimanja podataka od vlasnika o prehrambenim navikama psa, primećenim simptomima i standardnog palpatornog pregleda - gde je stomak na dodir obično bolan i tvrd, veterinar će obično hteti i da stanje u abdomenu proveri ultrazvukom, da bi se videlo da li u regiji ima masnog tkiva, cista, ili apscesa. Uz ultrazvuk se može uzeti i biopsija iglom ukoliko se prvenstveno sumnja na onkološku bolest.

  Vaš veterinar će proveriti i prisustvo kamena/peska u žuči, kao i stanje želudca i eventualni zatvor creva. Uzimanje krvi na analizu može pokazati prisustvo upale, dok biohemijske analize mogu lako pokazati neravnotežu unosa hranjivih materija, a jetreni enzimi, nivo insulina i glukoze u krvi, kao i zapaljenski faktori mogu potvrditi postojanje pankreatitisa. Takođe rendgenski snimci mogu se koristiti za traženje dokaza o bilo kakvom oštećenju gušterače, ili prisustva stranog tela u digestivnom traktu.

  Po utvrđivanju pankreatitisa potrebno je kontinuirano sprovoditi merenje enzima pankreasa i enzima jetre iz krvi, kako bi se analiziralo stanje organa. Redovno treba meriti i inzulin, da bih proverilo da li je na normalnom nivou, jer upala lako može da prouzrokuje oštećenje ćelija koje proizvode inzulin, što može dovesti do dijabetesa. Dijabetes, kao posledica pankreatitisa češće se javlja kod pasa, posebno kod hroničnih formi pankreatitisa.

Lečenje pankreatitisa kod pasa

  Procenat preživljavanja moze biti prilično veliki ukoliko se simptomi pankreatitisa prepoznaju na vreme i ukoliko se započne sa adekvatnom i sveobuhvatnom terapijom i izmenom nacina ishrane.

  Upala pankreasa leči se najčešće primenom injekcionih preparata i infuzija u Vašoj veterinarskoj ordinaciji, ili u stacionarnim uslovima ukoliko je stanje ozbiljno. Uključivanje infuzije sa lekovima koje pomažu u povećanju protoka krvi u venama i arterijama, atropina, dodacima elektrolita i kalijuma - jer nivo kalijuma često opada kada životinja proživi ovo zdravstveno stanje. Antibiotik po antibiogramu, terapija bola, oralni enzimi pankreasa u tabletama su takođe obavezan deo terapije, a ponekad, ukoliko to pokažu laboratorijski nalazi - glukoza i inzulin se uključuju u terapiju. Ako upalu izaziva neki lek, ili toksin koji je Vaš pas pojeo, potrebno je uraditi procedure detoksikacije i izbacivanja toksina iz tela. Lekovi protiv proliva i hepatoprotektivi (za zaštitu jetre) takođe mogu biti uklučeni u terapiju.


  Važno je ograničiti nivo aktivnosti Vašeg ljubimca za vreme lečenja. Hrana i oralni unos tečnosti treba zaustaviti na nekoliko dana kod pasa, kako bi pankreas dobio vreme za odmor i usporio proizvodnju probavnih enzima. Ovo je efikasan metod prevencije povraćanja i dehiratacija koje često prate ovakvo stanje, za to vreme tečnosti se unose intravenskim putem.

 Ako je povraćanje dugotrajnije, biće propisani i efikasni lekovi koji ga kontrolišu.

  Što se tiče dijete, hrana se uvodi nakon nekoliko dana od početka terapije, u dogovoru sa veterinarom. Preporučuje se laka hrana, sa malo masti i visokim udelom ugljenih hidrata. Najbolje barena nezačinjena piletina sa malo riže. Ako je pankreatitis ozbiljan, ili je hroničan (ponavlja se), ovaj plan ishrane možda ćete morati trajno da utvrdite, kako biste zaštitili pankreas i druge unutrašnje organe Vašeg psa.

Prevencija i način života posle pankreatitisa

   Dijete koje sadrže veliki udeo masnoća treba dugoročno da budu ograničene, kao i dijete koja sadrže visok udeo proteina. Redovna hidratacija ljubimca je jedan od najvećih prioriteta. Vaš veterinar će u određenim vremenskim razmacima vršiti kontolu stanja kako bi se osiguralo izlečenje i prevencija hroniciteta.

Preventivne mere takođe uključuju i:

    • Smanjenje težine psa (ako ima prekomernu težinu) i pravilno upravljanje težinom
    • Izbegavanje lekova koji mogu povećati upalu

Pankreatitis kod mačaka

 Specifičnosti kod mačaka

  Većina informacija o uzrocima, dijagnostici i lečenju pankreatitisa kod pasa je ista i važi i za mačke, ono u čemu se ove dve vrste razlikuju je to što kod mačaka prvi simptomi prolaze uglavnom neopaženo. 

  Postoji nekoliko dodatnih mogućih uzroka upale pankreasa kod mačaka!
Neki od njih su:
    1) Istodobna upalna bolest creva, ili jetre (kombinacija upalne bolesti jetre, pankreasa i creva toliko je česta kod mačaka da ima svoje ime - „triaditis“. Gotovo je sigurno da mačaka koja ima dijagnostikovanu bolest jednog od ovih organa - da će imati određeni stepen upale i ostala dva.)
    2) Kao uzrok, ali i kao posledica tu je šećerna bolest (dijabetes)
    3) Određene vrste infekcija (npr. Toksoplazmoza)
    4) Abdominalna trauma
    5) Izloženost organofosfatnim insekticidima

  Za razliku od pasa, kod mačaka upala pankreasa nije povezana sa prehrambenim faktorima. U mnogim slučajevima ne može se utvrditi osnovni uzrok pankreatitisa.


  Iako se pankreatitis može pojaviti kod bilo koje rase mačke, otkriveno je da se češće pojavljuje kod sijamske mačke. Upala gušterače je takođe češća kod ženki nego kod mužjaka, i češća je kod starijih mačaka.

  Hidratacija je jedna od najvećih briga tokom lečenja pankreatitisa mačke i treba je pratiti redovno u roku od 24 sata od terapije, dok se mačka ne oporavi u potpunosti. Pošto pankreatitis kod mačaka nije povezan sa sadržajem masti u njihovoj hrani, pacijenti ne moraju da jedu hranu bez masnih kiselina  da bi se izlečili, ili sprečili povratak bolesti. Smanjenje masne hrane poželjno je samo kod mačaka koje imaju prekomernu težinu, ili neki od procesa na bubrezima, ili jetri.

  Mačke koje ne jedu i nemaju apetita su u velikom riziku od bolesti koja se naziva jetrena lipidoza. Dakle, suprotno onome što se obično radi sa psima, mačka mora uzimati hranu svo vreme terapije, bila ona kuvana, ili iz konzerve.

Panvet tim

Opširnije...

Povraćanje kod pasa i mačaka

  Obzirom da je povraćanje kod kućnih ljubimaca relativno česta pojava i prateći simptom velikog broja stanja, od akutnih i lakih, do hroničnih i teških - vlasnici treba da budu dobro informisani, prate stanje i ukoliko je ono ozbiljno, vode ljubimca veterinaru bez odlaganja.

  Većinom, ljubimci nisu izbirljivi i umereni što se tiče hrane - često se desi da pojedu previše, ili neadekvatnu i pokvarenu hranu sa kojom dođu u kontakt, pa i stvari u domu kao što su igračke, ili oštri predmeti. Radoznalost, neiskustvo, traženje pažnje, lakomost, kao i (ne)poslušnost prema vlasniku psa/mačke u takvim situacijama igraju veliku ulogu.

Prejedanje je čest uzrok povraćanja kod ljubimaca

  Nagon na povraćanje je normalan i prirodan način da višak hrane, ili ono što nije trebalo da se nađe u želudcu bude izbačeno pre nego što stvori opasnost za čitav organizam.

Akutno povraćanje

  U najvećem broju slučajeva akutno povraćanje je benigna stvar i ne predstavlja veliki zdravstveni rizik ukoliko se desi jednokratno, sporadično i kada nema drugih znakova, ili okolnosti koje mogu uputiti na neki zdravstveni problem.

Šta raditi kada pas, ili mačka povraća

  Ono na šta vlasnici treba da obrate pažnju prvenstveno su okolnosti koje su predhodile samom činu - u najvećem broju slučajeva, a posebno kod mlađih jedinki, dolazi do povraćanja neposredno, ili u roku od sat-dva posle obroka zato što je uneta velika količina hrane, ili se ljubimac uz nju nagutao vazduha, zatim kod ishrane isključivo suvom i masnom hranom, prejedanja poslasticama, ukoliko im ne prija neki sastojak hrane, ili začin... Uzrok može biti i sitno strano telo, ishrana kostima, nekuvanom hranom, drastičnom promenom režima ishrane i sl.

  Sadržaj izbačen u ovim situacijama je uglavnom suva, nepromenjena, usitnjena hrana; tek malo, ili nije uopšte pomešana sa želudačnim sokovima. Proces povraćanje nikako ne treba remetiti, prekidati, ili ljubimca kažnjavati što je to uradio!

Štenci i mačići su često skloni akutnom povrćanju. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Ukoliko primetite da se ljubimac ponaša nemirno, ili pak previše mirno, otvara usta, balavi, teško diše i ima kontrakcije stomačnih mišića - verovatno će doći do povraćanja. Odvedite ga u toalet, napolje, ili na neku površinu koja je laka za brisanje.

  Pratite stanje ljubimca u narednim satima - da li se povraćanje ponavlja, proverite da li su njegove igračke na broju i da li fali neki njihov deo, da li je mogao doći u kontakt sa nekim oštrim predmetom, ili hemikalijom, podesite temperaturu u prostoriji i ukinite bilo kakvo davanje hrane u narednih 12-24 sata. Voda ljubimcu treba biti ponuđena u malim količinama i u vremenskim razmacima. Po isteku pauze u hranjenju, uključiti dijetalan obrok sa kuvanom rižom i piletinom, po malo, nekoliko dana, a potom lagano uklučiti regularnu ishranu na koju je ljubimac navikao.

  Kod pasa i mačaka koji jedu suvu hranu, ili granule, a imaju osetljiv želudac, takva hrana treba da bude kombinovana sa hranom iz konzerve, ili pilećom supom da bi bila vlažnija. Razmotrite da ljubimcu dajete više manjih obroka. Važno je napomenuti i da kosti nikako nisu hrana za psa, ili mačku. Ukoliko postoji sumnja na alergijsku rekciju, posavetovati se sa veterinarom oko strategije lečenja, više o tome u našim tekstovima o alergiji ljubimaca OVDE i optimalnoj ishrani ljubimaca OVDE.

Adekvatna ishrana ljubimaca je najbolja prevencija akutnog povraćanja

  Neki ljubimci, kao i ljudi mogu patiti od kinetoza (bolesti putovanja, ili morske bolesti), a povraćanje može da se javi i posle stresne situacije, preterane fizičke aktivnosti, lošeg položaja i pritiska na stomak kod nošenja - posebno štenaca i mačića, kao i posle anestezije. Sva ova stanja koriguju se lako, promenom režima ishrane, korekcijom fizičkih aktivosti i ponašanja.

Povraćanje, druge bolesti i zdravstveni rizici

  U nastavku teksta bavićemo se prvenstveno vezom povraćanja i ozbiljnijih stanja. 

  Veliki broj patoloških stanja kao simptom uključije često i nekonrolisano povraćanje uz druge prateće simptome bolesti, ili slabosti. 

Ukoliko imaju probleme sa varenjem psi i mačke često jedu travu. Ona se kod ljubimaca sa želudačnim problemima često može naći u povraćenom sadržaju.

   Sadržaj koji pritom bude izbačen može u sebi imati potpuno svarenu hranu, pokvarenu hranu, veće strano telo, parazite (crvi), primese sluzi, želudačne kiseline, sobnih biljaka i trave, žuto-zelenkastih žučnih sokova, sveže, ili tamne krvi (melena), kao i neprijatan miris i sl.

Uzroci

  Lista patoloških stanja i rizičnih spoljnih faktora koji mogu izazvati hronično povraćanje prilično je dugačka, nabrojaćemo ona koja su najčešća i zahtevaju pravovremenu posetu veterinaru:

   • alergija na hranu
   • crevni paraziti (valjkasti crvi, Giardija, Kokcidija)
   • bakterijske infekcije (Salmonela)
   • virusne upale (štenećak, korona-virus)
   • toplotni udar*
   • vestibularni sindrom
   • gastritis, čir želudca i dvanaestopalačnog creva
   • krvarenje u želudcu, povraćanje krvi*
   • strana tela, začepljenja i stenoze (suženja) u GI traktu
   • trovanje*
   • posledica dejstva nekih lekova - citostatici npr.
   • nadutost i uvrtanje (torzija) želudca*
   • traumatske povrede glave*
   • upalne bolesti creva
   • bolesti i otkazivanje jetre, pankreasa i bubrega*
   • hormonski disbalans nadbubrežne i štitne žlezde
   • dijabetes
   • onkološka oboljenja
   • gušenje usled udaha povraćenog sadržaja*
   • piometra i septična stanja*
   • prisustvo kamena u žuči, ili bubregu
   • prevelika koncentracija “dobrih”, probiotskih bakterija u tankom crevu (bacterial overgrowth)

   * hitna stanja koja zahtevaju momentalnu posetu veterinaru

Simptomi i posledice čestog povraćanja

Pored klasičnih simptoma i zankova povraćanja kao što su lizanje i stiskanje usana, loš zadah, pojačana produkcija pljuvačke, često gutanje, bol, napinjanje i otvaranje usta - dugotrajno i često povraćanje dovodi do pada imuniteta i slabosti čitavog organizma - dehidriranosti, groznice, loše apsorbcije hranljivih materija, grčeva, depresije i letargije, izostajanje uriniranja, gubljenja na težini, pojave drugih infektivnih bolesti, vezivanja creva - ileus, proliva, problema sa žuči i pankreasom, disajnih problema, neuroloških i srčanih problema itd. Abdomen je često bolan i naduven, a desni blede.

Dehidratacija kod ljubimaca - Panvet Infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Dijagnostika

  Dijagnostika patoloških stanja povezanih sa povraćanjem uključuje opšti pregled; razgovor sa vlasnikom o ponašanju i prehrambenim navikama ljubimca; endoskopske metode (laringoskopija, gastroskopija, kolonoskopija) koje se rutinski rade u našoj ambulanti, gde se pomoću minijaturne kamere i sonde može utvrditi tačno stanje sluznice, uzeti uzorak tkiva za mikroskopsku analizu, evakuisati strano telo i želudačni sadržaj;

Endoskopija mačke. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

laboratorijske analize krvi, fecesa i urina; ultrazvučni pregled abdomena - jetre, žuči, pankreasa i bubrega;

Ultrazvučni pregled u Panvet ambulant. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

rendgenski snimak sa kontrastom da bi se utvrdilo gde je došlo do suženja, ili opstrukcije u digestivnom traktu.

Rendgenski snimak i uklanjanje igle za šivenje iz želudca psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Kod najtežih i hitnih stanja moguće je da se veterinar odluči za brzu hiruršku intervenciju, posebno kod krvarenja, uvrtanja (torzije) želudca, kamena u žuči, prisustva velikih i oštrih stranih tela, septičnih stanja i piometre.

Terapija i ishrana

  Terapija povraćanja i povezanih bolesti je uglavnom simptomatska i može uključivati upotrebu propisanih sistemskih antibiotika i intestinalnih antibiotika koji se ne resorbuju iz creva u krvotok (lokalno dejstvo), antiparazitskih lekova, adsorbenasa poput aktivnog uglja za trovanja i virusne infekcije, zatim H1, H2 blokatora i inhibitora protonske pumpe koji će smanjiti lučenje želudačne kiseline, lekova koji čuvaju sluznicu jednjaka i creva, kao i hepatoprotektiva - lekova koji čuvaju jetru.

Primenom leka metoklopramid smanjuje se želudačna nadutost kod velikih pasa u lakšim slučajevima. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Što se tiče medikamentoznog tretmana samog povraćanja, najpre je potrebno obazbediti dovoljno tečnosti dehidriranoj životinji putem intravenske infuzije; nadoknadu nutrijenata (glukoza, aminokiseline) putem infuzije kod dugotrajnog povraćanja; uz injekcionu primenu lekova koji prekidaju povraćanje poput: prokinetika (metoklopramid), serotonin 5-HT3 antgonista (ondansetrona), ili antagonista NK1 receptora (maropitant) - u zavisnosti od težine slučaja i njegovog uzroka.

Davanje infuzije je najbolji način nadoknade tečnosti kod hroničnog povraćanja. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Sa ishranom kod težih stanja se započinje 24h nakon poslednjeg povraćanja, ishrana mora biti blaga, u manjim i češćim obrocima, vlažna, hipoalergena, nezačinjena i kuvana u vidu čorbe, pileće supe, kuvanog krompira, ili riže sa posnim pilećim grudima. Ponudite ljubimca svežom vodom u više navrata. Upotreba ovakvog režima ishrane značajno je duža nego kod akutnog povraćanja, može potrajati nedeljama, a ukida se u saglasnosti sa veterinarom.

Panvet tim

Opširnije...

Eutanazija ljubimca - da li i kada reći poslednje zbogom

   Eutanazija u prevodu sa grčkog jezika znači ubistvo iz milosrđa, ili samilosti - ovo praktično znači omogućavanje lake i bezbolne smrti kod neizlečivih bolesti, ili ukoliko pacijent trpi neizdržive bolove.
  Većina pravnih sistema zemalja ovakav postupak kažnjava i smatra ubistvom, iako u mnogim jurisdikcijama stručno lice može zakonito odlučiti da se ne nastavi pacijentov život, ili da izda lekove koji ublažavaju bol čak i kad skraćuju život pacijenta.
  Udruženja koja se zalažu za zakonitu eutanaziju postoje u mnogim zemljama. Ova tema izaziva često oprečna mišljenja i kontroverze, zato je potrebno tačno definisati kada je, i u kojoj meri zastupljena kao krajnja mera u veterini.

Proces donošenja odluke prate brojne moralne i emotivne dileme

   Nije lako reći zbogom voljenom ljubimcu, posebno onom koji je živeo dug i srećan život uz nas. Iako možda u ovom trenutku ne možete zamisliti život bez svog kućnog ljubimca, ili Vam se ovakvo razmišljanje čini neprihvatljivim - eutanazija (uspavljivanje) može biti jedina odluka koju možete doneti kada Vaš četvoronožni prijatelj pati.

Donošenje odluke

   Ako je Vaš kućni ljubimac ozbiljno povređen u strašnoj nesreći, ima drastične komplikacije teške hronične bolesti, ili je vrlo star sa brojnim zdravstvenim problemima i ne očekuje se oporavak - eutanazija je očigledno najhumanija opcija.

   Ipak, izbor nije uvek jasan u drugim situacijama. Usponi i padovi su česti kada kućni ljubimci pate od teških hroničnih bolesti koje im utiču na kvalitet života i svakodnevne aktivnosti, što može otežati odluku.

Procena kvaliteta života

   U ovakvim situacijama treba sebi postaviti pitanje i dati iskren odgovor - da li Vaš ljubimac uživa u životu uprkos teškoj bolesti, ili stanju? Ako je Vaš pas, ili mačka u stalnom bolu, ili neudobnosti, uprkos dobrom i sveobuhvatnom veterinarskom tretmanu i izgleda da ne može i neće biti poboljšanja, možda će biti vremena za razmatranje eutanazije sa nadležnim veterinarom.

Zakon o dobrobiti životinja u našoj zemlji zabranjuje eutanaziju, osim u strogo definisanim slučajevima kada stručno lice - veterinar zaključi da su iskorišćene sve medicinske opcije za terapiju i poboljšanje kvaliteta života ljubimca, a one nisu dale rezultate.

Znaci da ljubimac može imati loš kvalitet života uključuju:

 - Bol koji se ne može kontrolisati lekovima. U mnogim slučajevima, kućni ljubimci mogu imati dobar kvalitet života ukoliko im se hronični i jaki bolovi olakšaju lekovima. Kada lekovi više ne pomažu, možda je pravo vreme za eutanaziju. Ako imate poteškoća u proceni nivoa boli, pitajte veterinara Vašeg ljubimca za mišljenje.

Lekovi protiv bolova mogu pomoći u velikom broju slučajeva, ali u izuzetno teškim stanjima ova terapijska mera ne daje adekvatne rezultate

 - Konstantne gastrointestinalne smetnje - povraćanje i dijareja. Ako Vaš ljubimac vremenom postaje sve bolesniji bez očiglednih šansi za ozdravljenje - povraćanje, zatvor i dijareja mogu postati svakodnevne pojave, posebno kod onkoloških procesa. Zato nije iznenađujuće što ove pojave mogu prouzrokovati da Vaš krzneni prijatelj dodatno izgubi na težini, postane hronično dehidriran i potpuno letargičan.
  Često se ova stanja donekle mogu preduprediti jakim i skupim lekovima, ali u krajnjim fazama bolesti počinje da dolazi i do potpunog zastoja u varenju, kao i stomačnih krvarenja koje dodatno narušavaju zdravlje i onemogućavaju svaki unos hrane, ili vode u organizam.
   U tim trenucima pitanje je vremena kada će Vaš već namučeni ljubimac završiti svoj životni put, stoga je najbolje konsultovati se sa veterinarom kada je najbolje razmotriti opciju eutanazije.

 - Otežano disanje/gušenje. Da li je svaki dah borba za život Vašeg ljubimca? Problem otežanog disanja, krvarenja i vode u plućima je izuzetno neprijatan i čak vrlo bolan. Ukoliko nema pomoći klasičnim medicinskim procedurama, ili one nisu dostupne, proces eutanazije se nameće kao jedina ispravna opcija.

 - Nema interesovanja za omiljene aktivnosti, teška letargija, neurološki ispadi i nepokretnost. Ozbiljno bolesni kućni ljubimci često izgube interesovanje za svoje omiljene aktivnosti, ili prosto nisu više u stanju da ih obavljaju, kao što su one najprostije - igranje i šetnja. Kod nekih oboljenja dolazi do teških i vrlo frekventnih epileptičnih napada i oduzetosti. Kao posledica starenja, tromboze, udarca, ili pada može se desiti oštećenje centralnog nervnog sistema i pojava oduzetosti dve, ili sve četiri noge. Specijalno dizajnirana invalidska kolica mogu pomoći kućnim ljubimcima sa nepokretnostima zadnjih udova i mogu biti dobar izbor ukoliko je Vaš ljubimac mlad i u dobrom opštem zdravlju - obavezno pitajte svog veterinara o svim opcijama pre donošenja bilo kakve odluke.

 - Izuzetno loša krvna slika, teška anemija i potpuno oslabljen imunitet. U nekim slučajevima teških bolesti, čak i agresivan tretman, kao ni transfuzije krvi neće spasiti Vašeg psa, ili mačku, već će samo produžiti patnju u preostalom vremenu. Kada je prognoza data od strane veterinara loša, eutanazija može sprečiti nepotrebnu patnju kako za njega, tako i onu emotivno-psihološku za Vas.

 - Inkontinencija. U određenom trenutku, ozbiljno bolesni ljubimac više ne može kontrolisati rad svoje bešike, ili creva. Ovo stanje kasnije dovodi do niza drugih posledica, najčešće teških upala i bolova čije rešavanje predstavlja samo trku sa vremenom, agoniju i iscrpljuje kako samog ljubimca koji je već narušenog zdravlja, kao i njegove vlasnike. Više o inkontinenciji možete pročitati u našem postu OVDE.

Ko bi trebao biti uključen u odluku?

   Uključivanje svih članova porodice, ili drugih članova Vašeg domaćinstva u odluku može sprečiti povređena osećanja i grižu savesti tokom već vrlo emotivnog perioda.

   Objasnite ukućanima da se Vaš ljubimac neće oporaviti od bolesti, ili stanja i da pati uprkos odličnoj nezi koju ste mu pružili. Čak i mlađa deca mogu biti uključena u diskusiju, ako koristite odgovarajući jezik i na pravi način objasnite o čemu se radi.

   Iako je često neophodna neposredna eutanazija za sprečavanje patnje u teškim okolnostima, postupak se može nakratko odložiti da omogući dovoljno vremena za svakoga ko je brinuo o ljubimcu da se oprosti u većini situacija.

Proces Eutanazije

   Pre nego što počne proces, moraćete da odlučite da li želite da ostanete uz svog kućnog ljubimca u ovim teškim trenucima.

   Neki ljudi u poslednjim minutima ostaju sa svojim kućnim ljubimcem, dok neki za to prosto nemaju srca, ali mnogi veterinari dozvoljavaju i ohrabruju vlasnike ljubimaca da budu sa svojim kućnim ljubimcima kroz ovaj proces. Iako će Vam biti teško, patnja Vašeg voljenog kućnog ljubimca često bude tolika da ceo proces donosi olakšnje i uverenje o neophodnosti i ispravnosti takvog postupka.

Proces davanja eutanazije počinje ubrizgavanjem sedativa

   Komfor Vašeg kućnog ljubimca je glavna briga tokom procesa eutanazije. Pacijent prvo dobija jak sedativ koji će izazvati pospanost. Nakon što sedativ počne da deluje, veterinar ubrizgava posebne kombinacije supstanci za eutanaziju u prednju, ili zadnju nogu. Lek uzrokuje da vaš ljubimac postane nesvesan, a onda zaustavi i srce.
Smrt se obično javlja samo nekoliko minuta nakon što ljubimac dobije injekciju.

  Iako je Vaš ljubimac umro, možda ćete primetiti neki pokret noge, ili pokret mišića u telu nekoliko minuta nakon smrti. U vreme smrti, često se dešava pražnjenje bešike, ili creva usled opuštanja mišića.

Zaključak

   Obrada ove teme je neophodna, jer ljubimac nije igračka koju možete ostaviti, ili uraditi eutanaziju nad zdravom i mladom životinjom bez očiglednog povoda - već živo biće sa potrebama, osećanjima i nagonima koje naprosto ima kraći životni vek od čoveka i vrlo je verovatno da će svaki odgovoran vlasnik doći u situaciju da mu u nekom periodu bude predložena i ovakva opcija.

  U praksi se, nažalost, dešavalo da zbog nemogućnosti za brigu o ljubimcu, velikih finansijskih opterećenja prilikom terapije hroničnih bolesti, ili zato što im je ljubimac naprosto "dosadio" - sam vlasnik predloži eutanaziju kao rešenje, što NIKAKO nije opcija dokle god postoji nada i realni uslovi za izlečenje i zdravstveno poboljšanje.

Panvet tim

Opširnije...

Bolesti prostate kod pasa

   Prostata je žlezda koja predstavlja deo muškog reproduktivnog sistema sisara. Ona proizvodi materije koje ulaze u sastav ejakulata (sperme) kod nekastriranih pasa, a smatra se i da ima ulogu u čuvanju repoduktivnih i mokraćnih puteva od infekcije.

Urogenitalni trakt nekastriranog psa

Najčešći poremećaji i bolesti prostate su:
    - Benigno uvećanje (hiperplazija) prostate
    - Infekcija prostate - Prostatitis
    - Kancer prostate

  Šansa za oboljenje povećava se sa godinama života (5+ godina života), posebno kod nekastriranih pasa usled dejstva hormonalnih faktora, pada imuniteta, hroničnih infekcija, urinarnog kamenja i onkoloških činilaca.

Benigna hiperplazija prostate (BHP)

  Uvećanje prostate je izuzetno često stanje kod pasa starijih od 5 godina. Bez obzira što se u nekim naučnim krugovima ovo smatra normalnim procesom starenja i nije životno ugrožavajuće za životinju, ovo stanje može dovesti do niza poremećaja u organizmu i komplikacija - zato je neophodno medikamentima regulisati veličinu prostate i time olakšati nezgodne simptome, ili kastrirati psa.
   Takođe, nelečena BHP ima veće šanse da preraste u karcinom prostate ukoliko se ništa ne preduzme po pitanju regulacije veličine prostate.

Uvećana prostata dovodi do otežanog pražnjenja urina iz mokraćne bešike

  Uzrok benignog uvećanja prostate kod nekastriranih pasa, kao i svih ostalih sisara je hormonalni disbalans testosterona i drugih hormona koji imaju veze sa funkcijom polnih žlezda u telu životinje, a koji se povećava starenjem.

  Uvećana prostata zbog svog položaja u telu pritiska okolna tkiva i organe kao što su urinarni kanali i debelo crevo - što dovodi do smetnji u mokrenju i bolnog pražnjenja creva.

  Komplikacije koje će se vremenom pojaviti najčešće su zatvor, nadimanje, tanka stolica, uporne bakterijske urinarne infekcije, krv u urinu, semenu i stolici, potpuna nemogućnost uriniranja i hidronefroza, otežano kretanje, depresija, bol, neplodnost, pojava cisti prostate, generalno opšte loše stanje i pad imuniteta, kao i razvoj kancera.

Dijagnostika

  Utvrđivanje da li pas ima problem sa prostatom počinje sagledavanjem faktora rizika (starost, urinarne infekcije, da li je pas kastriran), vrši se detaljan pregled psa i oderđivanje simptoma, potom se odrađuju laboratorijske pretrage krvi i urina, kao i mikrobiološki pregled urina i semene tečnosti.   Ultrazvuk, ili rendgenski snimak će vizuelno potvrditi da je došlo do promene veličine prostate, da li u njoj postoje ciste itd.

Rendgenski prikaz stavljanja urinarnog katetera psu sa BHP. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

Lečenje

  Lečenje je potrebno samo u situacijama kada dolazi do smetnji uzrokovanih uvećanjem prostate. Kastracija je opcija izbora za sve pse koji se ne koriste u reprodukcione svrhe, a za one koji se koriste za dalje razmnožavanje, daje se adekvatna simptomatska terapija (alfa-blokatori, inhibitori testosteron 5-alfa reduktaze, a ukoliko je potrebno i spazmolitici i terapija bola - najčešće meloksikam) koji omogućavaju da pas bude funkcionalan neko vreme i da genetski materijal može da se sakupi za oplodnju. Posle nekog vremena i za ovakve pse je kastracija jedino rešenje.

  Psi koji imaju uporne infekcije urinarnog trakta uzrokovane uvećanjem prostate moraju dobijati antibiotike. Smatra se da se pas može koristiti za reprodukciju ukoliko je od zadnjeg izlečenja prošlo 8 nedelja. Ovo posebno važi za pse kod kojih je izolovana gram-negativna bakterija Brucella, koja je vrlo infektivna za druge pse, kao i za ljude.

Upala prostate - prostatitis, i absces prostate

  Upala prostate može biti akutnog karaktera, ili hronična. Najčešći put prenosa infekcije je iz spoljne uretralne flore, ili seksualnim putem - takođe je moguć i hematogeni put (putem krvi), kao i mogućnost kontakta tkiva prostate sa zidom creva ukoliko je ona značajno uvećana. Ukoliko postoji pesak, ili urinarni kamenčići u bešici psa, velika je šansa da životinja dobije i bakterijski prostatitis. Nešto ređi su slučajevi da upala prostate nastane zbog dislokacije organa usled prolapsa i sl. zbog nemogućnosti adekvatnog pražnjenja bešike i zaostajanja urina.
  Od bakterija u uzorku, najčešće se javljaju: E. Coli, Pseudomonas, Streptococcus i Stafilococcus.

  Gnojni absces prostate je obično produkt duge i često neprimetne infekcije koja je rezultovala gnojnim džepovima i upalom na samoj žlezdi. Ovoj promeni su skloni svi psi bez obzira na rasu, starost i to da li su kastrirani. Ipak, starije i imunološki kompromitovane jedinke su ugroženije od drugih.

Često, otežano i bolno uriniranje jedan je od prvih znakova zapanjenja

  Akutne upale prostate su obično burne, dok su hronične često potpomognute dodatnim faktorima kao što je slab imunitet, loša ishrana, starost, benigno uvećanje prostate, boravak u neadekvatnim uslovima i sl.

Simptomi

  Letargija, depresija, odbijanje hrane i vode, temperatura, groznica, teškoće pri uriniranju i pražnjenju creva, bolovi u abdomenu, krv i gnoj u urinu, teškoće pri kretanju - usiljen hod. Ovo posebno važi za akutni prostatitis, dok hronične forme ne moraju dati nikakve posebne simptome osim lošeg mikrobiološkog nalaza urina i ejakulata.

  Dijagnoza se obično postavlja na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskim pregledom urina i semene tečnosti, kao i aspiracijom.
  Veličina prostate na rendgenskom snimku ne mora biti promenjena kod ovakvih prostatitisa, dok se kod apcesa prostate palpacijom kroz analni otvor psa može naći asimetrija i povećanje.
  Ultrazvučnim pregledom se lepo mogu videti apcesi koji su ispunjeni sa tečnošću. Psi sa akutnim prostatitisom, ili apcesom vrlo retko mogu ejakulirati, zbog toga što je to za njih jako bolno.

Laboratorijski i mikrobiološki nalaz urina je osnova za adekvatnu antibiotsku terapiju. 

  Najbolji rezultati se dobijaju citološkim pregledom tkiva prostate. Ona obično pokazuje upalu sa prisustvom septičnih agenasa, ili prisustvo krvavog sadržaja.

Terapija

  Lečenje upale prostate podrazumeva davanje lekova koji će neutralisati simptome kao što je temperatura, groznica i bol. Tu su i lekovi za  izmokravanje koji se daju ukoliko postoji problem sa pražnjenjem mokraćne bešike. Potrebno je psu davati veće količine tečnosti, balansiranu hranu, suplemente i infuziju ako je to potrebno. Antibiotici su najbitnija komponenta terapije i propisuju se na osnovu rezultata mikrobiološkog ispitivanja. Psima obolelim od akutnog prostatitisa i abscesa prostate uglavnom se daju antibiotici putem injekcija, ili infuzije u periodu od bar 15 dana, dok onima koji su hronično oboleli uglavnom se daje oralna terapija koja može potrajati 3-4 nedelje uz kombinacije različitih antibiotika. Spazmolitici i terapija bola - najčešće preparat meloksikam se daju radi lakšeg mokrenja i poboljšanja kvaliteta života u tom periodu.

  Kastracija, kao rešenje se sprovodi samo u slučaju ako je uzročnik hroničnog prostatitisa povezan sa hormonalnim statusom životinje. Kod gnojnog abscesa prostate moguća je i hirurška intervencija ukoliko postoji ruptura (prskanje, proboj zida) prostate, a ona se sprovodi tek kada je antibiotski tretman stabilizovao stanje. Uprkos često agresivnoj terapiji mortalitet psa je moguć.

  Posle završetka terapije treba s vremena na vreme ispitivati uzorak semene tečnosti i urin, da bi se videlo da li postoji infekcija. Preporučuje se uzdržavanje od parenja bar dve nedelje od prvog negativnog mikrobiološkog nalaza da se bolest ne bi vratila, ili poprimila hroničan tok.

Kancer prostate

  Adenokarcinom je zloćudan tumor žlezdanog tkiva, u ovom slučaju tkiva prostate. Poseduje veliki potencijal da se brzo razvija i metastazira na druga tkiva i organe uključujući pluća, kosti i limfne čvorove. Ovaj proces širenja karcinoma je mnogo brži kod pasa nego kod čoveka.

Veće rase pasa su nešto sklonije nastanku kancera prostate

  Karcinom pogađa podjednako kastrirane i nekastrirane pse. Može se javiti kod svakog psa, ali su nešto ugroženije grupe starije jedinke (7+ godina), imunološki kompromitovani psi i veće rase pasa.

Simptomi

  Simptomi karcinoma kod pasa variraju od stadijuma, brzine širenja metastaza i stanja imuniteta životinje. Obično se uoče neki od ovih simptoma: loš apetit, umor, mršavljenje, tanka stolica, otežano mokrenje, depresija, otežano disanje, nedostatak kondicije, anemija, jak bol i stomaku, jaki bolovi u ekstremitetima, oticanje limfnih čvorova posebno u donjem stomaku i preponama, neobjašnjive nagle groznice, povraćanje i promene ponašanja.

Hirurško uklanjanje metastaza sa testisa i prostate psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Na snimcima je prostata uvećana, ali i nepravilnog oblika, pri pregledu izuzetno bolna na dodir kao i cela regija abdomena.

Lečenje

  Ne postoji lečenje koje dovodi do sigurnog ozdravljenja Vašeg ljubimca ukoliko mu je dijagnostifikovan karcinom prostate. Lečenje medikamentima je simptomatsko i orijentisano na olakšavanje pražnjenja bešike, smanjivanje bola i suplementaciju. Lekovi koji se koriste za inhibiciju testosterona mogu imati određeni efekat na brzinu rasta kanceroznog tkiva. Pribegavanje hirurškom odstranjivanju prostate je vrlo retko izvodljivo zbog blizine drugih organa i tkiva, kao i kastracija koja, u slučaju da je karcinom uznapredovao, nema nikakav efekat na njegov rast i metastaziranje. Terapija citostaticima može donekle produžiti životni vek ljubimca.

Ultrazvučna dijagnostika onkološkog oboljenja prostate sa grafičkim prikazom. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

    Kada se kvalitet života naruši nepovratno, pas postane nepokretan, ili u velikim bolovima, uglavnom se primenjuje krajnja solucija - eutnazija.
   Na sreću adenokarcinom prostate nije puno zastupljen u psećoj populaciji u odnosu na neke druge tipove kancera, ali se sve češće pojavljuje u veterinarskoj praksi.

Panvet tim

Opširnije...

Mačke i ljiljani - infografika

   Većina ljudi nije upoznata sa činjenicom da ljiljani, kao porodica biljaka, sadrže jedinjenja koja su otrovna za mačke. U zavisnosti od vrste biljke njihova toksičnost varira. Obzirom da su ovo dekorativne biljke lepih cvetova, velika je verovatnoća da ih imate u svom domu, ili u bašti. Kontakt sa biljkom može ostaviti velike posledice na zdravlje i funkciju bubrega mačke.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Panvet tim

Opširnije...

Sindrom malog psa

   Sindrom malog psa je problem u ponašanju koji se javlja kod pasa malih rasa kao što su pekinezeri, bišoni, pomeranci, čivave, maltezeri, pudle... Pandan ovakvom ponašanju kod ljudi bi bio takozvani "Napoleonov kompleks". Nije reč niokakvoj bolesti, već o čitavom nizu pogrešnih pretpostavki o malim psima od strane ljudi.

   Za rase malih pasa često vezujemo osobine kao što je prgavost, nervoza, ljubomora, nepoverenje prema strancima, drugim psima i deci, zatim pravljenje buke i konstantno lajanje, agresija i neposlušnost. Da li je to baš tako?

Tipični simptomi malog psa su agresija, konstantno lajanje, prgavost i nervoza

   Svi psi, bez obzira na veličinu, imaju iste instinkte i potrebe, mesto u hijararhiji čopora tj. u porodici i potrebno je na pravi način korigovati njihovo ponašanje i navike kako bi se eventualna neposlušnost i neprimereno ponašanje svelo na minimum.

   Često vlasnici malih pasa dozvoljavaju neke forme ponašanja svojim ljubimcima koje velikim rasama sigurno ne bi dozvolili! Neke od njih su navedene u tabeli:

Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Mnogi mali psi iskazuju oblike dominantnog ponašanja koje vlasnici uopšte ne prepoznaju kao takve, samo zbog njihove veličine i bezopasnosti.

 Pas nema predstavu o svojoj veličini i ulozi u očima drugih.
   Samim tim, vremenom, mali pas stiče utisak da je on glavni u tom odnosu i da svi iz njegove okoline treba da se postave i ponašaju u skladu sa njegovim očekivanjima i raspoloženjem. Često to njihov gazda podsvesno podržava tretirajući psa kao igračku, bebu, ili mu je zabavno i simpatično takvo ponašanje, dok ne uslede veći bihejvioralni problemi.

   Inteligentniji psi češće preispituju ulogu vođe u porodici nego manje inteligentni psi. Vremenom dolazi do sve većih problema koji se ogledaju u nizu sklonosti koje pas ispoljava, kao što su:
 • razmaženost
 • tvrdoglavost
 • odbijanje poslušnosti
 • bežanje od vlasnika i od kuće
 • neprijateljstvo prema drugim psima, ljudima i deci
 • skakanje na ljude
 • prosjačenje hrane
 • spavanje u vlasnikovom krevetu bez poziva
 • režanje i konstantno lajanje na okolinu
 • potreba da se uvek bude u centru pažnje
 • sprečavanje ljudi da napuste prostoriju
 • ujedanje stranaca
 • odbijanje šetnje na uzici
 • ljubomora
 • nepodnošenje samoće
 • nervoza i asocijalizacija

   Primera radi:
  Konstantno režanje i lajanje na druge pse i ljude, kao i ukućane, ne potiče od straha malog psa, već iz želje da pas bude u centru pažnje, potrebe da bude teritorijalan i navede druge da se ponašaju u skladu sa njegovim očekivanjima.

Mali pas koji reži na okolinu proizvod je tolerancije vlasnika, a ne same prirode ljubimca

  Malog psa koji tokom šetnje trči ispred svog vlasnika vidjamo često na ulici i to nam se čini u redu jer je reč o malom psu koji nema snage da povuče čoveka. Ali, da je u pitanju veliki pas od 50kg, zaključili bismo da to nikako nije dobro ponašanje. Velike pse obično učimo da idu uz nas, dok malima mahom dopuštamo da svojeglavo trče ispred.

   Iz svega navedenog proizilazi da će se Vaš pas ponašati onako kako ste ga naučili - to nije nikakva njegova nasledna osobina, ili odlika rase kojoj pripada.

Kako pavilno vaspitati psa

   Ako želite da vaš mali pas bude poslušan i vaspitan, potrebno je da se prema njemu odnosite kao prema bilo kom većem psu.

   Velika je greška nositi male pse u rukama, "čuvati" ih od stranaca, dece i drugih pasa koji su socijalizovani i prijateljski nastrojeni. Od malena psa socijalizujte i vaspitajte da se igra sa drugim psima i ljudima.

Vaspitanje malog psa ne treba da se razlikuje od vaspitanja većih rasa

   Svako dobro i prihvatljivo ponašanje treba nagraditi poslasticom, dok kod neprihvatljivog ponašanja jasno treba staviti do znanja psu da je pogrešio. Mali pas treba da sluša komande i naredjenja vlasnika da ide na povodcu, sedne, legne, dođe, zaustavi se na poziv... kao i svaki veliki pas.

   Malog psa ne tretirati kao igračku, ili bebu, već kao člana porodice koji ima svoju ulogu i mesto u njoj.

   Češkanje i maženje psa dok on iz vašeg krila nervozno laje na sve oko sebe nije ponašanje koje će dovesti do njegovog smirivanja. Pas tumači taj potez kao da mu dajete do znanja da je to što radi u redu.

   Obavestite ukućane i prijatelje kako da se odnose prema psu u interakciji sa njim. Vaš trud da ga socijalizujete i naučite dobrim manirima može biti uzaludan ako ostali iz okoline tolerišu njegove ispade samo zato što je mali i simpatičan  pas u pitanju.

Mali psi uz adekvatne savete i rad sa njima mogu izbeći negativno ponašanje

  Naučite malog psa da bez poziva ne može da se popne na krevet, u krilo, ili bude blizu stola.

   Posavetujte se u vezi dresure sa stručnim licem koje ima iskustva sa ovakvim formama ponašanja i njihovim prevazilaženjem.

Panvet tim.

Opširnije...

Hipotermija kod ljubimaca - infografika

   Bez sumnje aktuelna tema u ovim hladnim danima svakako su simptomi i prva pomoć kod hipotermije životinja.

Stanja kod hipotermije i promrzlina mogu biti veoma ozbiljna, pa i fatalna, ukoliko se ne odreaguje na vreme.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Panvet tim

Opširnije...

Alergije ljubimaca - infografika

Alergije ljubimaca - infografika

   Infografika je komunikacijski alat u formi slike, koji se kreira primarno za web okruženje i koji kroz interesantan dizajn ilustruje reči, brojeve i sve druge značajne podatke na neku temu.

   Panvet veterinarska stanica - Subotica će ubuduće, pored tekstova, koristiti i ovu kratku formu na svom blogu da bi grafički obradili najznačajnije teme iz oblasti veterine - interesantne i od pomoći kako vlasnicima i ljubiteljima životinja, tako i kolegama.

Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet tim

Opširnije...

Terapija bola i rizici u hirurgiji životinja

   Veterinarska medicina, kao i humana medicina, postaje sve više sofisticirana grana, gde pacijenti nisu samo obični kućni ljubimci - oni su članovi porodica u kojima žive. 
Kućni ljubimac nije plišana igračka, koja je interesantna samo dok je nova, već živo biće, koje ima svoj životni vek i zasluzuje poštovanje, brigu, požrtvovanost "vlasnika", kao i pažnju koju svaki živi stvor traži svojim prisustvom u porodici u zamenu za neizmernu ljubav koju pruža svojim ukućanima.

   Možda je ovakav uvod izlišan, već puno puta rečen i objavljen kao stav koji je opšte prihvaćen u krugovima ljudi koji zaista vole životinje i žele da im pomognu, ali - da li je u redu pomoći životinji, ili uraditi nešto, a da ne biramo za nju (i umesto nje) najbolje rešenje i najmanje bolnu i bezbednu soluciju?!

   Ovaj tekst, biće posvećen jednom velikom tekućem problemu, koji je opšte prisutan u svakodnevnoj praksi kod nas, a nastao je otvaranjem velikog broja ambulanti koje se bave hirurgijom, ili pokušavaju da se bave hirurgijom...

   Da li je ta hirurgija i opravdana, dobro protokolisana, da li su ispraćene sve moguće stavke i predupređene eventualne komplikacije vrlo kompleksnog dela hirurgije koji se zove anestezija - tema je za razmišljanje ... a svima koji svoje ljubimce podvrgavaju takvom zahvatu, ovo je poziv da stave prst na čelo i zapitaju se, da li je oprvadano da neko ko ne odlucuje o svemu tome i završi na operacionom stolu, trpi BOL!

ANESTEZIJA I BOL

Opšta anestezija podrazumeva primenu posebnih grupa lekova koji kroz intravensku (IV) liniju, ili preko organa za disanje, organizmu obezbeđuju preduslove za kvalitetnu hirurgiju: 

• potpuno odsustvo svesti - san/koma, i njegovo održavanje kod dužih i kompleksnijih hirurgija (amnezija, hipnoza, sedacija, gasna anestezija), 
• mišićnu relaksaciju (miorelaksacija, paraliza) 
• i odsustvo bola (anelgezija) u toku operacije i posle. 

   Anestezija je vremenski ograničeno, medikamentima izazvano stanje slično komi - a svi smo negde pročitali da vrlo često osobe koje su u komi mogu da čuju šta se dešava oko njih, osete bol i nadražaje, ali ne mogu da odreaguju na očekivan način.

   Laicima je manje poznato da to što životinja "spava" i što je "opuštena" pod dejstvom medikamenata u anesteziji, ne znači i da ne trpi velike bolove tokom hirurgije, već samo nema načina da to i iskaže! To je teško psihološko stanje gde pacijent, kome nisu dati i analgetici u sklopu anestezije, dug vremenski period proživljava pravu agoniju, mučenje i strah, a pritom je paralisan.
   Ovo stanje svakako ostavlja posledice na ponašanje pacijenta, a može dovesti i do velikih komplikacija, pa i smrtnog ishoda u toku same hirurgije, kao i post-operativnog oporavka.

   U tabeli vidimo da su analgetici posebna vrsta lekova koja mora, po svim savremenim medicinskim protokolima u razvijenim zemljama, biti uključena u medikamente koji se koriste u opštoj anesteziji, a čije se korišćenje često u veterini prenebegava iz raznih razloga - finansijske uštede, brzine sprovodjenja, pa čak i zato što deo praktičara smatra da nije bitno da budu dati pacijentu! Zaboravlja se pritom da zdravlje u najužem smislu te reči podrazumeva odsustvo bolesti, slabosti i BOLA.

   Kod nas, na žalost, u veterinatrskoj medicini, obavezujući protokoli u koje su ukljičeni lekovi protiv bolova ne postoje (ili se ne poštuju) - sve se svodi na savest samog praktičara i odgovornost prema pacijentu, makar to bio i "samo" pas, mačka, zec, kornjača, morsko prase, ptica...

   Hirurgija i anestezija se često svode na datu injekciju lekova koji imaju dejstvo sedativa/hipnotika (leka za uspavljivanje) i mišićnog relaksanta - bez postavljanja venske kanile, bez uključivanja infuzije za vreme operativnog zahvata, bez poštovanja sepse i antisepse, bez monitoringa vitalnih parametara za vreme intervencije, bez pranja ruku?!... kao nekada davno, kao da ne želimo da se bar malo i koliko je u našoj mogućnosti priblizimo savremenoj veterinaraskoj medicini, kao da nam je baš svejedno...

Adekvatni medikamenti, sterilna oprema i uslovi u kojima se vrši hirurška intervencija su osnov moderne hirurške prakse u veterini danas. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Na žalost, svako od nas je u osvojoj okolini, ili na svojoj koži iskusio šta znači bol i koje muke proživljava osoba koja je sa njim suočena. Zašto mislimo da se na životinje tako nešto ne odnosi!?
   Palijativna medicina - terapija bola je nešto, što se mora poštovati i postoji da bi se bol neutralisao, ili bar smanjio na mogući minimum. Bol i sterilnost su najosnovnija stvar na kojoj potencira savremena anesteziologija i hirurgija, i to je jedini put ka bezbednijoj hirurškoj intervenciji, koja osigurava dugo i dobro zdravlje Vašeg ljubimca.

ANESTEZIJA I RIZICI

   Anestezija, bila ona lokalna, ili opšta, je najopasniji medicinski zahvat koji se može primeniti, jer svaka nepažnja (čak i kod banalne operacije) može izazvati fatalne posledice.
   Samim tim svaka hirurška intervencija, čija je i anestezija deo, podrazumeva odredjeni rizik. U veterini je taj rizik i veći nego u humanoj medicini - različitost vrsta, nemogućnost saznanja o nekim genetskim anomalijama i stečenim manama, kao i često nemogućnost kompletnog preoperativnog pregleda koji je svakako obavezan u humanoj medicini - svi ovi faktori povećavaju procenat rizika.

Naš tim izvodi enteropeksiju - hirurško fiksiranje segmenta creva za trbušni zid kod mačeta starog 4 nedelje. Foto Panvet Instagram (@pan_vet)

    Da bi se rizik sveo na minimum, potrebno je potrošiti i malo preoperativnog vremena za pacijenta - uraditi neke osnovne kliničke preglede, rendgensko snimanje, EKG, ultrazvuk, krvne pretrage i sl. da bi se donela ispravna odluka o tome da li je pacijent sposoban, ili ne, da podnese intervenciju, objasniti sve moguće rizike vlasniku i za pacijenta pripremiti dobru preoperativnu medikaciju, koristiti sterilnu opremu i obezbediti sterilne uslove za rad.

   Takođe, potrebno je, u zavisnosti od tipa operacije, dati i adekvatno dozirati pacijentu i prateće lekove radi prevencije neželjenih dogadjaja: povraćanja, krvarenja, tromboze, infekcije, aritmije srca, zastoja u srčanom radu... obezbediti adekvatne antiseptičke rastvore, infuziju i antišok terapiju. Svo vreme operacije praćenje vitalnih parametara je obavezno.

DA LI JE JEFTINO OPRAVDANO?!

   Naravno, treba napomenuti da ovakva (ispravna) procedura iziskuje više utrošenog vremena kod veterinara, dobru opremljenost dijagnostičkim sredstvima, sterilnim potrošnim materijalom i medikamentima same ambulante, kao i to da je finansijski malo zahtevnija za vlasnika. Takodje treba (opet) napomenuti da Vaš voljeni kućni ljubimac i svako živo biće to zaslužuju.

Sterilni instrumenti i potrošni sanitetski materijal imaju svoju cenu, kao i medikamenti koji se koriste u hirurgiji. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Veliki broj operativnih zahvata koji se izvode, pod velom "besplatnih", ili jeftinih, a sveprisutnih u našoj zemlji, degradiraju sve navedeno i ne omogućavaju kvalitetan i korektan odnos prema pacijentu, jednom rečju pacijent trpi bol svo vreme hirurške intervencije i izložen je velikom riziku od infekcije, sepse, mučnine, povraćanja, srčanih, cirkulatornih i bubrežnih problema itd. 

   Pod velom navodne humanosti, brige za životinje, ali i pod pritiskom tržišne konkurencije, hirurgija se "odradjuje" i u garažama, na dvorištima, bez monitoringa vitalnih parametara, u apsolutno nesterilnim uslovima, u neadekvatnim uslovima u ambulantama i sa nesterilnom opremom, nekad i bez hirurških rukavica!?, od strane kolega nesvesnih rizika i po njihovo zdravlje uzrokovanog takvim ponašanjem i razmišljanjem...

Aparati za monitoring vitalnih parametara životinje u toku hirurgije i gasna anestezija - komforan način održavanja sedacije. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica) 

   Da li ovaj tekst poslužiti i pružiti opomenu vlasnicima, kolegama, društvima za zaštitu životinja, ljudima koji rade i omogućavaju ovakve hirurške intervencije i ambulantama u kojima se neko uči veterini... nadamo se!

   U svakom slučaju potrebno je sagledati i razumeti, stvoriti širu sliku, šta znači hirurgija i zapitati se da li je nešto što je "besplatno", "jeftinije", "rutinski" i "oduvek" dobro za naše voljene sa aspekta rizika od gubitka njihovog života.

Panvet tim

Opširnije...