Kao i ljudi, Vaš ljubimac može biti alergičan na različite supstance iz svoje okoline, uključujući biljni polen i druge supstance u vazduhu, ili sastojke u hrani. Ove supstance su nazivaju alergeni.
Kada se udahnu, ili apsorbuju kroz kožu, alergeni stimulišu proizvodnju histamina, što dovodi do upale u tkivima, najćečće respiratornog trakta, kože, ili gastrointestinalnog trakta životinje.
Alergija je u osnovi buran imunološki poremećaj koji uključuje antigene, antitela i bela krvna zrnca monocitno-makrofagnog sistema. Izloženost alergenu dovodi do pojačane sinteze IgE antitela u telu Vašeg ljubimca. Svaki naredni kontakt između alergena i IgE, provocira oslobađanje hemijskih jedinjenja u krvotok životinje: histamina, prostaglandina i heparina - što dovodi do pojave reakcija na telu: svraba, crvenila, otoka, suženja bronhija, kijanja, smetnji pri disanju, proliva i upale kože.
U slučajevima inflamatornog dermatitisa (zapaljenja kože), poremećen je i metabolizam masnih kiselina, na šta takodje treba obratiti pažnju.
 |
| Molekul histamina |
Kada je u pitanju rasna i genetska predispozicija, alergijama su najčešće skloni terijeri, retriveri, bokseri, dalmatinci, seteri, šnauceri i engleski buldozi. Kod jedne četvrtine pasa ova bolest ima sezonski karakter i javlja se samo u određenim periodima godine.
Kod mačaka i ostalih vrsta životinja respiratorne alergije su manje zastupljene nego kod pasa i uglavnom su to reakcije na odredjene sastojke hrane, lekove, ili ujede insekata i prisustvo parazita.
Najčešći alergeni
Supstanca koja je okidač preterane i burne reakcije imuniteta može biti bilo šta iz okoline Vašeg ljubimca, ipak najčešći alergeni su:
- Poleni drveća, trava i korova
- Kućna prašina
- Grinje
- Kućna hemija
- Materijali poput vune, sintetke i gume
- Parfemi i šamponi
- Duvanski dim
- Pljuvačka buve
- Sredstva protiv buva
- Produkti metabolizma bakterija na koži, ili u crevima
- Lekovi
- Ujedi insekata i prisustvo parazita
- Sastojci hrane - najčešće govedina, mlečni proizvodi, jaja, soja, pšenica i kukuruz...
Spektar reakcija na izlaganje alergenu zavisi od same količine alergena kao i obima oslobadjanja histamina u telu, te može biti propraćen samo blagim lokalnim crvenilom i svrabom, pa sve do dramatičnih pojava otoka, gušenja, visoke temperature, pa i smrtnog ishoda.
Na početku je vrlo bitno uraditi diferencijalnu dijagnostiku - posmatrati razvoj bolesti, eliminisati infekcije, parazite, lekove i najčešće alergene sastojke u ishrani, zatim utvrditi tačan alergen (ili skup alergena) u čemu i saradnja vlasnika ima veoma bitnu ulogu. Potom se pristupa adekvatnoj medikamentoznoj terapiji - lokalnoj, ili sistemskoj, imunoterapiji i maksimalnom čuvanju životinje od kontakta sa alergenom koliko je to moguće kroz menjanje njenih navika u ponašanju i ishrani.
Terapija svih alergija je najčešće dugotrajna, često i doživotna. Potrebna je disciplina i sveobuhvatan pristup lečenju, kao i propratna simptomatska terapija.
Vrste alergija
Atopije, atopijski dermatitis, alergijska inhalaciona dermatoza
Najčešći vid alergija su one na čestice iz vazduha i iz neposredne okoline životinje - kao što je polen, grinje i prašina, koje uzrokuju širok spektar, najčešće kožnih, a redje i respiratornih reakcija pasa i mačaka.
Genetska predispozicija i rasa se ovde smatraju značajnim faktorom, jer oko 10% pasa su genetski predispozicionirani da postanu osetljivi na alergene u okruženju. Najčešće su to retriveri, dalmatinci, bokseri, terijeri i sve jedinke koje imaju izrazito svetlu, ili belu dlaku. Obično se javlja u uzrastu između 6 meseci do 3 godine.
 |
| Rase sa izrazito svetlim krznom su češće sklone razvoju atopijskog dermatitisa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet) |
Noge, lice, uši, kožni nabori i pregibi, kao i stomak su najčešće pogođene oblasti, ali i grebanje po celom telu nije neuobičajeno, što može dovesti do sekundarne infekcije rana bakterijama kao što su Staphylococcus pseudointermedius, ili Malassesia pachydematis, gubitka dlake, iritacije i otoka.
Ostali znaci atopije uključuju lizanje, ili žvakanje šapa, kao i konstantno trljanje lica, posebno nosa i očiju, hiperpigmentaciju odredjenih regija tela, kašljanje i otežano disanje - astma. Upala spoljašnjeg ušnog kanala (otitis externa) često prati atopijski dermatitis, i ako se neadekvatno leči može dovesti do ozbiljnog stanja - adenoma ušne školjke, koje iziskuje hirurške intervencije.
Dijagnoza atopije se bazira na istoriji bolesti, kliničkom pregledu i redje na intradermalnom testiranju i/ili serološkom testiranju. Bitno je isključiti alergiju na hranu, kao i prisustvo primarnih infekcija, lekova i parazita koji mogu dati slične simptome.
Saradnja vlasnika psa, ili mačke je izuzetno bitna, kako u davanju informacija veterinaru, tako i u samoj terapiji koja često uključuje svakodnevno posmatranje, higijenu i menjanje navika u ishrani i ponašanju ljubimca sa alergijom, izolaciji od alergena, terapiji buva i parazita i davanju antialergijskih lekova i imunoterapiji.
Terapija atopija je dugotrajna, često i doživotna i počinje kada je utvrdjen alergen koga životinja treba da se kloni.
Pravci u kojima se ide u terapijskom smislu uključuju imunoterapiju - desenzibilizaciju organizma na alergen, najčešće kroz oralno, ili dermalno aplikovanje minimalne količine alergena ne bi li se vremenom organizam ljubimca postupno navikavao na prisustvo iritirajuće supstance.
Ovakav tretman je dugoročna obaveza koja može trajati od 6 meseci do više godina.
Morate biti spremni da sledite uputstva veterinara tačno i budete strpljivi. Ove aplikacije mogu u početku povećati znake alergije. Ako se to desi antihistaminici, kortikosteroidni lekovi, antibiotici i antimikotici (u formi šampona) su često potrebni u početnoj fazi lečenja.
Drugi pravac je medikamentozni i uključuje upotrebu gore navedenih lekova, najčešće kortikosteroida, redje antihistaminika, antibiotika, ciklosporina, anti-parazitika (poseno onih protiv buva), dok se lekovi protiv povraćanja, proliva, protiv kašlja, vitaminski suplemanti, omega 3 i 6 masne kiseline, šampon sa hlorheksidinom, kremovi i masti koriste po potrebi.
Kortikosteroidi kao najčešći lekovi kod atopije, u početku se daju u udarnim dozama, a kako vreme odmiče i ima poboljšanja, u odnosu na simptome, doziranje se koriguje tj. smanjuje do najmanje količine leka koji ostvaruje zadovoljavajući terapijski efekat.
Nutritivna alergija - alergija na hranu
Za razliku od atopije, kod nutritivne alergije nema dokaza da se radi o genetskoj predispoziciji, kao i o predispoziciji vezanoj za starost, rasu, ili pol životinje. Ova vrsta alergija je redja od alergija na supstance iz neposredne okoline životinje i obuhvata 5-15% svih alergija medju kućnim ljubimcima.
Što se tiče simptoma, pojave po koži su vrlo slične atopijskom dermatitisu, s tim što mogu uključivati i češće promene stolice, pa i povraćanje životinje.
Često se desi da kortikosteroidi koji se daju u terapiji atopijskog dermatitisa nemaju zadovoljavajući efekat u preporučenoj dozi pored svih preventivnih mera, što navodi na sumnju da je ipak hrana primarni alergen. Stoga je bitno uraditi dobro diferencijalnu dijagnostiku koja uključuje prvenstveno dugotrajan i strog režim ishrane koja isključuje odredjene vrste hrane (eliminaciona dijeta), aditive i lekove, na osnovu čega se može utvrditi koji nutritivni sastojak pravi problem.
Ishrana treba da bude uravnotežena i nutritivno potpuna, a da ne sadrži tragove sastojka koji je prethodno korišćen u ishranjeni Vašeg ljubimca.
Vlasnici često ne shvataju da ako i minimalna količina alergena iz hrane kojom je ljubimac ranije hranjen bude prisutna u ovoj novoj eliminacionoj ishrani, neće doći do poboljšanja stanja, a samim tim ni utvrdjivanja da li nov režim ishrane daje rezultate.
Primena eliminacione dijete traje najčešće 8-12 nedelja i za to vreme dolazi do pozitivnog pomaka i povlačenja simptoma. Danas postoje različite gotove hipoalergijske hrane za pse i mačke koje vlasnicima umnogome olakšavaju posao, takodje možete, uz konsultaciju sa veterinarom, spravljati i domaće hipoalergene obroke.
Nakon postavljene dijagnoze i poboljšanja stanja uz restriktivnu ishranu baziranu na riži, palenti i povrću u trajanju od 14 dana, u ishranu se sistematski, na 7-10 dana, uvodi jedan po jedan proteinski sastojak obroka (govedina, svinjetina, piletina...) i prati reakcija. Pojava svraba i ranijih simptoma u periodu od 1 sata do 10 dana od uvodjenja novog obroka ukazuje na sastojak hrane koji ne treba koristiti u ishrani, što je i jedino rešenje za ovaj tip alergije, obzirom da medikamenti na nju imaju ograničen efekat.
Alergija na insekte i parazite
Kao i ljudi, ljubimci različito i ponekad veoma burno reaguju na ujede komaraca, osa, pčela, obada i mrava, kao i prisustvo parazita koje mogu da nose (najčešće šugaraca i buva). Najčešćim uzročnikom alergijskih stanja pasa i mačaka smatra se pljuvačka buve.
Simptomi ove alergijske dermatoze kod pasa i mačaka su iritacija, svrab, crvenilo, a zatim gubitak dlake u predelu ujeda i moguća pojava bubuljica/čvorića, krasti i plikova. Ove pojave se najčešće mogu videti na ledjima prema repu, zatim na abdomenu, nadlaktici, a redje na glavi i vratu životinje.
Testom na belom papiru, skarifikatom i mikroskopskim pretragama mogu se relativno lako utvrditi paraziti, ili prisustvo žaoke insekta.
 |
| Izgled kože ljubimca sklonog alergijskoj reakciji |
Hormonska hipersenzitivnost
Najčešće se javlja kod ženki koje su imale česte lažne graviditete, ili neregularne estruse usled dejstva polnih hormona. Kožne promene svojstvene alergijskim reakcijama javljaju se prvenstveno na ledjima i u genitalnoj regiji, praćene otokom vulve i bradavica. Ovo je redak tip alergijskih reakcija i jedino permanantno rešenje je uklanjanje jajnika, gde se poboljšanje i redukcija simptoma vide za 7-10 dana od hirurške intervencije.
Angioedem i urtikarija
Takodje redje promene alergijskog tipa, nastale burnom reakcijom imuniteta životinje na prvenstveno fizičke i hemijske faktore kao što su hladnoća, toplota, fizička sila i preterana fizička aktivnost, kontakt sa biljkama, lekovima, hemikalijama i toksinima insekata. Mogu se javiti u svim uzrastima i kod svih vrsta.
Karakteristika ovih promena je oticanje tkiva kože, jezika i grla - edem, koji se često povlaći u periodu od 24 sata.
Klinički se ispoljava kao poremećaj gutanja, promena glasa sve do promuklosti, uz čujno disanje i vrtoglavice. Edemi kože i sluzokože daju osećaj napetosti i mogu biti praćeni svrabom. Kod težih slučajeva potrebno je hitno se javiti veterinaru zbog mogućnosti gušenja, a terapija se najčešće svodi na aplikaciju adrenalina i kortikosteroida.
Kontaktni alergijski dermatitis
Retko oboljenje pasa i mačaka i nastaje kao reakcija organizma na supstance sa kojima koža životinje dolazi u dodir.
Specifičnosti ove alergijske reakcije su da promene na koži sporo nastaju i sporo se povlače, a javljaju se najčešće na delovima tela životinje koji nisu prekriveni gustom dlakom - abdomen, skrotum, brada...
Kao rani simptomi - uočavaju se iritacije, čvorići i kraste, a česti sekundarni simptomi su hiperpigmentacija i keratoza (javljanje kožnih zadebljanja).
Dijagnoza se relativno lako postavlja na osnovu lokaliteta promene, istorije bolesti i tipičnih kliničkih simptoma, a ukoliko postoji potreba može se potvrditi ponovnim provokativnim izlaganjem alergenu.
Terapija je uglavnom lokalna i sistemska primena kortikosteroida uz antibiotik širokog spektra.
Bakterijska hipersenzitivnost
Ovaj tip alergijske reakcije je prvenstveno karakterističan za pse koji mogu biti osetljivi na toksine stafilokoknih bakterija.
Sama pojava je retka i može komplikovati tok izlečenja psa. Manifestuje se svrabom, osipom, oštećenjem kože, velikim bubuljicama koje mogu krvariti, crvenim pečatima i koncentričnim krugovima po koži.
Posle eliminisanja bakterije antibioticima, povlači se i sama promena u roku od nekoliko dana.
Praktični saveti i o čemu voditi računa
Uz terapiju bilo koje alergijske reakcije, bilo bi poželjno koristiti hipoalergene hrane za kućne ljubimce, preventivno ponoviti tretman protiv buva i čuvati ljubimca najčešćih alergena.
Često se u praksi pokaže da jedinka ima neadekvatan imunološki odgovor na više alergena, kao i da simptomi alergija na supstancu iz spoljašnje sredine (atopija) lakše nestaju ako se koristi i hipoalergena ishrana.
Pojačana higijena, pogotovo kod atopičnih dermatitisa izazvanih prašinom, grinjama i polenom pomaže kod fizičkog uklanjanja alergena iz krzna. Takodje upotreba šampona sa hlorheksidinom i antimikotičkih šampona pomaže da se na koži Vašeg ljubimca ne stvori sekundarna bakterijska, ili gljivična infekcija uzrokovana stalnim češanjem i upotrebom kortikosteroidnih lekova.
Ako zdrav ljubimac svaki dan jede istu hranu mesecima i godinama, postoji dobra šansa da razvije alergiju na neke sastojke iz nje. Kućni ljubimci trebaju raznolikost u ishrani, baš kao i ljudi. Odredjena mesa iz gotovih hrana mogu biti tretirana antibioticima i hormonima koji izazivaju imuni sistem da preterano reaguje. Bitno je kombinovati uz odredjenu ishranu i suplemente kao i primerena domaća jela.
Proverite da li i koliko u hrani Vašeg psa ima govedine, kukuruza, pšenice, soje, jaja i mlečnih proizvoda - najčešćih alergena.
Proverite i sa kakvom vrstom tkanina i materijala Vaš ljubimac dolazi u kontakt.
Šape Vašeg ljubimca sklonog atopiji posle boravka napolju odmah operite, ne dozvolite da se šeta po stanu i tako raznosi alergene koji će mu kasnije predstavljati problem.
Redovno perite posude za hranu i vodu Vašeg ljubimca. Trudite se da redovno provetravate prostorije gde je Vaš ljubimac ukoliko ima reakcije na prašinu i grinje.
Vodite računa o periodima vakcinacije i konsultujte veterinara kada je potrebno uraditi vakcinacije ako je ljubimac skoro imao infekciju, ili nailazi period godine kada se alergijska reakcija pojačava.
Hranu za svog ljubimca čuvajte ako je moguće hermetički zatvorenu, time se onemogućava razmnožavanje grinja u njoj, koje mogu dovesti do alergijske reakcije. Posle odredjenog vremena, treba promeniti mesto, ili prostoriju, gde se čuva hrana iz istog razloga.
