Fizikalna terapija kućnih ljubimaca

 

   Posle hirurške intervencije, ili završetka terapije lekovima -  nastavak rehabilitacionog procesa ljubimaca uglavnom potpuno izostaje, ili nije do kraja realizovan.

   Ovo je jedan od segmenata kojima veterinarska praksa u našoj zemlji nije dovoljno posvetila pažnju - često zbog nedostatka materijalnih sredstava, neophodne opreme, slabe edukacije i interesovanja samih vlasnika.

   Upravo primenom različitih rehabilitacionih tehnika cilj je ubrzati oporavak, povećati pokretljivost i smanjiti hroničan bol posle hirurgije, povrede, ili oboljenja.

   Fizikalna terapija je skup neinvazivnih procedura, koje primenom blagotvornog dejstva toplote i hladnoće, elektromagnetnim talasima, masažom, primenom svetlosne terapije (infracrveno svetlo i laser) i ultrazvukom deluju na ubrzanje metaboličkih procesa povređenog tkiva, poboljšanje cirkulacije, regeneraciju ćelija i vraćanje pokretljivosti, ravnoteže i snage u zglobovima.

Blagotvoran učinak terapije ispoljava se posebno kod povreda zglobova, posle hirurgije i lomova kostiju pasa i mačaka. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Sve ove metode na prirodan, bezbolan, ugodan i opuštajući način nekad i za 50% skraćuju vreme do potpunog oporavka ljubimca! Tretmani masaže, akupresure i vežbe istezanja već posle 3-5 tretmana pokazuju vidljive znake oporavljanja ljubimca. Preporuka je da prvih par tretmana treba realizovati 2x nedeljno, a nakon toga se prelazi na jednonedeljne dolaske do rešenja problema, ili kontinuirano u svrhu održavanja postignutih poboljšanja.

   Pored ljubimaca koji su imali hirurški zahvat, neurološki, ili ortopedski problem, značajna kategorija ljubimaca kojima je potrebna fizikalna terapija su seniori, sportski psi, ljubimci sa hroničnim artritisom, ljubimci skloni hroničnim upalama i padu imuniteta, rase sklone problemima sa kičmom, displazijom kukova i laktova, ljubimci sa disajnim problemima, cirkulacijom, hormonalnim statusom, problemima kolenog zgloba itd. Rehabilitacioni plan treba da se radi individualno, za svaku životinju ponaosob, uzimajući u obzir faktore kao što su: primarna bolest, starost, rasa, temperament, ishrana i način života.

Tretmani fizikalne terapije u Panvet veterinarskoj stanici

   Jedina ogrničenja primene fizikalne terapije jesu kancer, visoka temperatura, tromboza krvnih sudova i zarazne bolesti - posebno dermatološke zarazne bolesti. Kada se otklone primarni uzročnici, i ovi ljubimci mogu bez ikakvih problema ući u rehabilitacioni proces primenom fizikalne terapije.

    U Panvet ambulanti nudimo opciju fizikalne terapije i rehabilitacije ortopedskih, upalnih, neuroloških i bolnih stanja primenom laserske terapije, masaže i magnetoterapije. 
   Ove metode mogu značajno podstaći regenerativne procese u mišićima, kostima, tetivama, nervima i zglobovima, eliminisati bol i ubrzati zarastanje rana. Terapije traju u zavisnosti od veličine i starosti ljubimca, kao i težine bolesti - obično oko 15 do 20 minuta. Potrebno je predhodno zakazati termin na naš broj telefona 024/571-920.

Artritis - upala zgobova kod ljubimaca je oboljenje koje se može uspešno tretirati fizikalnom terapijom. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Opširnije...

Panosteitis kod pasa

  Panosteitis je upalni proces koji se javlja na dugim cevastim kostima kod mladih pasa u toku rasta.

Bolest se javlja kod rasa većih rastom

  Oboljenje se najčešće javlja kod pasa velikih rasa kao irski vučji hrt, nemačka doga, bernardinac, njufaundlender, ali vrlo često se javlja i kod nešto nižih rasa pasa kao što su nemački ovčar, doberman, zlatni retriver, labrador... 

Na snimku desno vidi se izražen panosteitis

  Panosteitis se najčešće javlja u uzrastu od 5 do 18 meseci. Prva značajna promena u ponašanju kod psa je hramanje - to se uglavnom dešava iznenada posle šetnje, ili nakon odmora, bez ikakve traume - što vlasnici obično komentarišu “iz čista mira”.
 Neobično je to što u početku pas rado trči, igra se, veseo je i ne odbija hranu, ali hromost može da postane sve izraženija kako vreme odmiče. 

  Interesantna karakteristika ove bolesti je da se ne javlja samo na jednoj nozi, već spontano "šeta" sa prednjih na zadnje noge, ili obrnuto. Bolnost može da bude blaga tako da se primećuje samo pri hodu, ali ponekad zna da bude znatno izraženija, tako da pas štedi i podiže nogu i pri stajanju. 

  Prisustvo bola se objašnjava promenama u koštanoj šrži i pokosnici. U težim slučajevima dolazi i do gubljenja apetita, depresije i do totalne nezainteresovanosti. Kod ovakvih slučajeva može da dođe i do povišene telesne temperature.

Bolan panosteitis izaziva nevoljnost životinje

  Dijagnoza se postavlja na osnovu rendgenskog snimka bolne noge, gde su evidentne promene u koštanoj masi. Zavisno od toga u kom je stadijumu bolesti napravljen rendgenski snimak, promene mogu biti slabije, ili jače izražene.
  Zasenčenja se javljaju na nutritivnom delu kosti, a potom se šire ka dijafizi i korteksu kosti. Zadebljanje periosta može biti vidljivo sa povećanim nepravilnim zasenčenjima.

  U terapiju panosteitisa treba uključiti lekove protiv upale, analgetike i jedino u izuzetnim slučajevima je potrebno uključivati antibiotike.

  Naravno, bolestan pas treba da bude smešten u što manjem prostoru, da bi štedeo bolesnu nogu i da se izvodi u kratke šetnje.

Panvet tim

Opširnije...