Proliv kod pasa i mačaka

  Ovaj stomačni problem, pored povraćanja, najčešći je indikator i propratna pojava odvijanja nekog patološkog procesa u telu ljubimaca.
  Uzroci proliva, mogu biti razni, a za svakog vlasnika najbitnije je da prepozna uzroke, sagleda ostale simptome povezane sa pojavom mekše stolice, ili izostajanja stolice uopšte, kao i na vreme odvede svog ljubimca na pregled i pruži adekvatnu terapiju.

Normalna stolica i akutna stanja

  Svaki ljubimac ima svoj ritam pražnjenja creva, koji može u normalnim uslovima biti od 1-2 stolice dnevno, sve do jedne stolice u 2 dana. Stolica treba da bude polu-čvrste konzistencije, oker-braon boje bez primesa krvi, žučnih sokova, ili parazita - poput glista.

  Na redovno pražnjenje tokom vremena može uticati vrsta i količina pojedene hrane, promena režima ishrane, starost i hormonalni status, stres, dehidracija u letnjem periodu godine, kao i preterana fizička aktivnost. Ukoliko ne postoje drugi simptomi koji mogu upućivati na zdravstveni problem - u velikoj većini slučajeva takve promene nisu opasne i smatraju se normalnom akutnom pojavom.

Na redovno pražnjenje creva ljubimaca mogu uticati brojni faktori

  Ipak, ukoliko Vaš ljubimac ima stolicu koja je iznenada promenila, a to možete pripisati nekom uzroku i povezati sa drugim simptomima koje ima, ponavlja se kontinuirano duži vremenski period od 24-48h kod dijareje, ili 3-4 dana kod zatvora, najverovatnije je reč o patološkom stanju koje zahteva pregled, konsultaciju i terapiju kod veterinara. Takođe, ukoliko primetite da Vaš pas, ili mačka ispoljavaju bizaran apetit kao što je jedenje trave, gline i sl. velika je verovatnoća da imaju problem u digestivnom traktu.

Proliv (dijareja)

  Prolivom (dijareja) se smatra svaka stolica vrlo meke do potpuno tečne konzistencije koja se ponavlja u kontinuitetu, vrlo često praćena promenom boje i neprijatnim mirisom. Defekacija (izbacivanje stolice) dešava se više od 4 puta na dan, nekada i nevoljno. Vrlo često kod infektivnih uzročnika dolazi i do pojave temperature i slabosti. Mačke su nešto ređe sklone pojavi dijareje od pasa.

Uzrok

  Spisak uzročnika dijareje može biti veoma dug i u zavisnosti od ostalih pratećih simptoma obavezan povod za pregled i utvrđivanje tačnog zdravstvenog stanja:

  • stres
  • promena hrane i vremena hranjenja, pokvarena hrana
  • alergija na određenu hranu, neki sastojak, ili začin
  • virusna oboljenja - posebno kod štenaca (parvoviroza, štenećak, korona-virus..)
  • kolitis (upala tankog i debelog creva)
  • prisustvo crevnih parazita (Giardia, kokcidioza, valjkasti i člankoviti crvi)
  • toplotni udar
  • trovanje
  • bakterijske infekcije (Salmonela, Klostridija, Ešerihija)
  • posledica dejstva nekih lekova (antibiotici, citostatici, NSAIL...)
  • hormonski disbalans nadbubrežne i štitne žlezde (hipertireoidizam)
  • dijabetes
  • velika koncentracija probiotskih bakterija u tankom crevu (bacterial overgrowth)
  • gastritis (upala želudca)
  • krvarenje u želudcu
  • bolesti i poremećaji jetre, pankreasa, ili bubrega
  • septična stanja

Simptomi i pregled

  Pored klasičnih simptoma koji idu uz pojavu proliva - grčeva, gasova, nadutosti, bola u trbuhu i napinjanja, propraćenih često i povišenom temperaturom, pa i povraćanjem - treba spomenuti i posledice hronične dijareje u vidu dehidracije koja može imati ozbiljne posledice po čitav organizam.  Tu su i loša apsorbcija hranljivih materija, letargija, izostajanje uriniranja, gubljenje na težini, pojava drugih infektivnih bolesti, vezivanja creva - ileus, problemi sa žuči i pankreasom, kao i usporeno pražnjenje analnih žlezda kod pasa, koje može dovesti do upale ovih žlezda i još težeg stanja ukoliko se terapija ne sprovede na vreme.

Izgled stolice ljubimca. Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+)

  Ukoliko u stolici postoje primese sveže krvi, sluzi i delova tkiva, ili ukoliko je stolica crna poput taloga kafe (melena), dijareja se smatra ozbiljnim stanjem i neophodna je poseta veterinaru što pre. Trovanje, septična stanja i toplotni udar smatraju se hitnim stanjima u veterini!

  Po samom izgledu stolice (feces) i frekventnosti pražnjenja možemo generalno zaključiti i da li je u pitanju problem u tankom, ili debelom crevu. Kod problema u debelom crevu Vaš ljubimac često izbacuje male količine tečne stolice, dok kod problema sa tankim crevom u pitanju su veće količine nešto gušće stolice, a pražnjenje se događa samo 3-5 puta dnevno. Ovo prepoznavanje je od posebnog značaja za dijetetski režim ishrane ljubimca.

  Na pregledu, veterinar uzima uzorak stolice na mikrobiološki i mikroskopski pregled, ispituje vlasnika o okolnostima koje su predhodile pojavi dijareje, vrši opšti pregled stanja, laboratorijske i biohemijske analize krvi i urina. Često su potrebni i pregledi abdominalnih organa ultrazvukom, dok se rendgensko snimanje (sa, ili bez oralnog davanja kontrastnog sredstva), kao i endoskopske metode - uvođenja cevi sa kamerom u digestivni trakt životinje kako bi se utvrdilo stanje sluznice creva (kolonoskopija), ili želudca (gastroskopija) rade ukoliko je to u objektivnim okolnostima potrebno i izvodljivo.

Gastroskopija mačke. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Terapija

  Terapija dijareje podrazumeva obazbeđivanje dovoljno tečnosti dehidriranoj životinji putem intravenske infuzije i nadoknadu nutrijenata (glukoza, aminokiseline) putem infuzije kod dugotrajnog proliva. Ukidaju se lekovi poput prokinetika (metoklopramid), nekih antibiotika, citostatika itd. ukoliko oni uzrokuju proliv.

  Upotreba oralnih adsorbenasa poput aktivnog uglja, kaolina, ili diosmektita može doći u obzir ukoliko su u pitanju virusne infekcije i neka trovanja, ali moraju se upotrebljavati sa oprezom i u vremenskom razmaku od drugih lekova koji se vrlo često koriste za kombinovanu simptomatsku terapiju proliva čiji su uzrok drugi činioci i bolesti. Kod ovakvog tipa dijareja uspeh terapije zavisi prvenstveno od neutralisanja uzročnika, ili okolnosti koje su do nje dovele, na primer: uvođenje terapije alergije; tretman parazita; terapija kod trovanja o kojoj više možete pročitati OVDE; terapija upale želudca H2 blokatorima i inhibitorima protonske pumpe koji će smanjiti lučenje želudačne kiseline prvenstveno kod pasa, ili kolitisa (upale creva) o kojima se možete informisati OVDE.

  Ukoliko je pojava proliva izazvana nekim infektivnim agensom kreće sa sa upotrebom intestinalnih (onih koji deluju samo unutar creva) i sistemskih antibiotika, ili antimikotika (lekovi protiv gljivičnih infekcija). U terapiju mogu biti uključeni i kortikosteroidni lekovi posebno kod kolitisa nepoznatog uzroka, zatim lekovi za sprečavanje krvarenja ukoliko ono postoji i sl. Lek loperamid koristi se za usporavanje motiliteta creva i može biti koristan kod simptomatske terapije proliva, ali nikako ne sme da se upotrebljava kod štenaca, infektivnih uzročnika, ili trovanja, jer u tom slučaju svojim dejstvom sprečava izbacivanje toksina i patogena iz creva životinje. Kod rasa pasa poput border kolija, škotskog ovčara, šetlandskog ovčara i mačaka ovaj lek se uopšte ne preporučuje.

Terapija hronične dijareje zahteva ozbiljan multidisciplinaran pristup

  Terapija probioticima i prebioticima kod pasa i mačaka još uvek je tema debata u veterinarskim krugovima. Razna naučna istraživanja dala su različite rezultate u ovoj oblasti, te je njihov učinak i doprinos u samom procesu ozdravljenja i neutralizacije simptoma proliva još uvek nedovoljno razjašnjen. Ono što je ipak utvrđeno je da mačke nešto bolje od pasa reaguju na terapiju dijareje probioticima.

  Upotreba ovih preparata prvenstveno zavisi od saveta veterinara i može biti korisna kod dugotrajne upotrebe jakih antibiotika, isto tako upotreba probiotika može kod ljubimaca češće nego kod čoveka izazvati takozvani bacterial overgrowth sindrom - stanje kada se probiotske bakterije prenamnože u tankom crevu i postanu uzročnik, a ne rešenje proliva.

 Upotreba balansirane ishrane pasa i mačaka je esencijalna za tretman dijareje u danima oporavka koji slede.

Ishrana

  Ukoliko dijareja nije povezana sa povraćanjem - blaga, u manjim i češćim obrocima, vlažna, hipo-alergena, bogata pektinom i nezačinjena hrana je najbolji izbor za Vašeg psa, ili mačku. Ukoliko povraćanje postoji, potrebno je sačekati 24h od poslednjeg povraćanja da bi se započelo sa ishranom.

Korekcija ishrane pomaže Vašem ljubimcu da uspostavi redovno pražnjenje i izgled stolice

  Ako je u pitanju problem u tankom crevu, kuvana hrana u vidu čorbe, pileće supe, kuvanog krompira, ili riže sa posnim pilećim grudima je najbolje rešenje. Ponudite ljubimca svežom vodom u više navrata. Ne dozvolite ljubimcu da jede previše, ne dajte mu kosti i nekuvanu hranu, ostatke posle ljudskog obroka, masne namirnice i suvo meso. Mačke mogu jesti kuvanu rižu pomešanu sa konzerviranom hranom na koju su navikle.

 Ukoliko je problem dijagnostifikovan u debelom crevu, hrane i suplementi bogati vlaknima mogu biti uključeni u ishranu. Takođe, po preporuci veterinara, mogu biti uključene i nešto suvlje granule ukoliko ljubimac nema osetljiv želudac. Hrana treba da bude posna, sveža, podeljena u više manjih porcija. Što se tiče mačaka, one se ovde malo razlikuju od pasa, mačkama ne prija hrana preterano bogata vlaknima.

  Za vlasnike ljubimaca je jako bitno da poštuju higijenske mere, posebno ukoliko je dokazana patološka priroda uzroka dijareje - nosite gumene rukavice u dodiru sa fekalnom masom i prilikom pranja analne regije psa. Takođe je neophodno dobro oprati i dezinfikovati površine koje su uprljane fekalnim sadržajem bilo da je u pitanju pod, nameštaj, ili kavez.

Poštovanje higijenskih procedura je izuzetno važno posebno kod ljubimaca sa dijarejom

  Za alergijska stanja potrebna je posebna hipoalergena ishrana, o kojoj više možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Opširnije...

Zašto pas jede travu

  Sigurno ste primetili Vašeg psa kako jede travu i zapitali se zašto to čini.
Postoji nekoliko teorija i objašnjenja ovog čina - ono koje je najrasprostranjenije je da je u pitanju neki stomačni problem koji muči Vašeg ljubimca. Ovo jeste donekle istina, ali nije uvek potpuno tačno, jer postoje i drugi razlozi, a koji ne upućuju nužno na neki zdravstveni problem.

Postoje brojni razlozi zašto pas jede travu

Da li je normalno to što pas jede travu?

  Psi jesu mesojedi, a fakultativnom promenom ishrane kroz istoriju (uglavnom kroz konzumaciju termički obrađenih ljudskih obroka, kostiju i ostataka hrane) donekle su se prilagodili životu sa nama. Nerealno je očekivati da je Vaš pas postao vegetarijanac, niti to ikada može biti prvenstveno zbog svog kratkog digestivnog trakta, sastava i zastupljenosti enzima u njemu, kao i oblika i raspoređenosti zuba.

   Ipak, divlji srodnici pasa u prirodi ponekad jedu travu, kao i sitne biljojede u čijim stomacima sugurno ona postoji. Iz toga proizilazi da mala količina trave ne može naškoditi psu, posebno u situacijama ako je pas ne jede često, ukoliko je samo žvaće i ispljune, i nije praćena drugim stomačnim problemima npr. hroničnim povraćanjem, ili prolivom. Treba napomenuti da nekim psima prija ukus i miris trave, njima vođeni - zdravi psi će je ponekad konzumirati i to je u redu. Više o pravilnoj ishrani pasa i mačaka možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Sada kada smo zaključili da je ovo raširena i "normalna" pojava u velikom broju slučajeva, potrebno je sagledati širu sliku, posmatrati psa i njegovo ponašanje, i u odnosu na druge pokazatelje, simptome, ili reakcije zaključiti da li je postoji potencijalni zdravstveni rizik. Ovo su nejčešći razlozi zašto pas jede travu.

Psu je dosadno

  Manjak fizičke aktivnosti, znatiželja i Vaše dugo odsustvovanje zbog posla psu daje mogućnost da se igra Vašim sobnim, ili baštenskim biljkama, što nikako nije dobro zbog velike mogućnosti da se njima otruje - o tome više u našem tekstu OVDE.

Pas vrlo često može jesti travu iz dosade i igre

  Ovakvo ponašanje najlakše se koriguje povećanjem fizičke aktivnosti, dobrom dresurom, poklanjanjem više Vaše pažnje i igrom, kao i kupovinom igračke, lopte, ili žvakalice koji će na pravi način okupirati pažnju psa i podstaći njegovu aktivnost do doba dana kada možete više da mu se posvetite.

Manjak određenog sastojka u ishrani

  Ovo može biti jedan od glavnih uzroka zašto pas često jede travu. Posebno se uočava kod pasa koji se drže u zatvorenom prostoru i ukoliko se pas dugo vremena hrani jednoličnom, ili neadekvatnom hranom. Na ovaj način tokom šetnje Vaš ljubimac možda pokušava (u urbanim sredinama uglavnom bezuspešno) da nadoknadi određene minerale, vitamine i posebno - vlakna u ishrani. Ovakva hipoteza posebno može biti tačna ukoliko pas duže vreme ima tvrdu stolicu, ili je dehidrirao.

  Rešenje je da u konsultaciji sa veterinarom pređete na kvalitetniju hranu, kombinujete postojeću komercijalnu hranu sa domaćim posebno spremljenim raznovrsnim obrokom za ljubimca, uvedete suplementaciju vitamina i minerala, i pojačate vlakna u ishrani. Danas postoji više komleksnih hrana za pse koje su bogate vlaknima i koje daju odlične rezultate. Već posle nekoliko dana upotrebe hrane bogate vlaknima, pas prestaje da jede travu ukoliko je ovo bio glavni razlog zašto je trava konzumirana.

Stomačni problemi

  Naučnim istraživanjima je utvrđeno da se stomačni problemi poput mučnine, grčeva, želudačnih i problema sa stolicom pojavljuju kao uzrok jedenja trave kod manjeg broja pasa nego što se to ranije mislilo. Na stomačne simptome kožete pomisliti ukoliko primetite da je pas odjednom počeo jesti travu, a to ranije nije činio, ili ukoliko postoje ostali simptomi poput manjka apetita, letargije, razdraženosti, proliva, grčeva, nadimanja, gasova i povraćanja. 

  Često se desi da pas oseti da je pojeo neprimerenu hranu i namerno traži da izađe napolje, a zatim mahnito jede velike količine trave i biljaka na koje naiđe ne obazirući se na Vaše komande. U ovom slučaju trava može pomoći psu da lakše povrati.

  Takođe, trava može stimulisati pokretanje creva kod zatvora, izazvati proliv, promeniti sastav i sadržaj crevne flore, redukovati broj crevnih parazita i pozitivno uticati na celokupno varenje. Ukoliko primetite da je stolica Vašeg psa postala zelenkasta, velika je verovatnoća da jede veće količine trave kako bi umirio stomačne probleme i nadoknadio manjak neke hranljive materije u organizmu. Svakako, ukoliko primetite znake stomačnih problema potrebno je da se blagovremeno javite veterinaru kako bi na vreme bio dijagnostikovan i lečen primarni problem organa za varenje - jedenje trave će prestati samo po sebi po uklanjanju uzroka.

Pika sindrom kod psa (pika poremećaj)

  Pika je ukratko česta kompulzivna potreba jedenja nejestivog. Dolazi iz latinskog jezika, gde "pika" znači svraka - ptica poznata po tome što ima ogroman apetit i neselektivno jede. Na meniju ovakvih pasa često se može naći pesak, glina, kreda, pa sve do metalnih i oštrih predmeta. Ovakvo ponašanje se često može videti kod štenaca u toku igre i vremenom prestaje, ali ukoliko je u pitanju odrasla jedinka, bizaran apetit i raniji slučajevi konzumacije stvari koje nisu za jelo mogu biti znak određenog poremećaja ponašanja psa koji treba podrobnije ispitati odlaskom veterinaru da bi se utvrdio eventualni uzrok, proverilo opšte zdravstveno stanje, korigovala ishrana i osmislila strategija lečenja.

Pika sindrom je poremećaj u ponašanju koji se leči

  Za početak, potrebno je da sklonite van domašaja svaki opasan objekat, predmet, ili materijal u svom domu i dvorištu, koji bi ljubimac mogao da pojede.

Da li treba sprečiti psa da jede travu?

  Generalno, savet stručnjaka je da ne treba sprečavati psa da jede travu. Većina veterinara smatra da je to deo procesa igre i samo-lečenja biljkama kod pasa. Ipak ne treba zaboraviti da naši ljubimci nekada nisu ni izbirljivi, a ni umereni, i da zbog toga mogu imati zdravstvene probleme.

  Ono što možete učiniti je okupiranje i skretanje pažnje drugim aktivnostima, korekcija ishrane i upotreba vlakana, redovno čišćenje od parazita, davanje suplemenata i redovne kontrole kod veterinara.

  Takođe, uklonite iz svog doma svo potencijalno otrovno baštensko i kućno bilje, izbegavajte travnate površine tretirane đubrivima, pesticidima i herbicidima, pratite ponašanje Vašeg ljubimca dok se igra na otvorenom i informišite se o izgledu biljaka koje mogu biti toksične za psa u prirodi kako bi na vreme odreagovali ako dođe u kontakt sa njima.

Panvet tim

Opširnije...

Povraćanje kod pasa i mačaka

  Obzirom da je povraćanje kod kućnih ljubimaca relativno česta pojava i prateći simptom velikog broja stanja, od akutnih i lakih, do hroničnih i teških - vlasnici treba da budu dobro informisani, prate stanje i ukoliko je ono ozbiljno, vode ljubimca veterinaru bez odlaganja.

  Većinom, ljubimci nisu izbirljivi i umereni što se tiče hrane - često se desi da pojedu previše, ili neadekvatnu i pokvarenu hranu sa kojom dođu u kontakt, pa i stvari u domu kao što su igračke, ili oštri predmeti. Radoznalost, neiskustvo, traženje pažnje, lakomost, kao i (ne)poslušnost prema vlasniku psa/mačke u takvim situacijama igraju veliku ulogu.

Prejedanje je čest uzrok povraćanja kod ljubimaca

  Nagon na povraćanje je normalan i prirodan način da višak hrane, ili ono što nije trebalo da se nađe u želudcu bude izbačeno pre nego što stvori opasnost za čitav organizam.

Akutno povraćanje

  U najvećem broju slučajeva akutno povraćanje je benigna stvar i ne predstavlja veliki zdravstveni rizik ukoliko se desi jednokratno, sporadično i kada nema drugih znakova, ili okolnosti koje mogu uputiti na neki zdravstveni problem.

Šta raditi kada pas, ili mačka povraća

  Ono na šta vlasnici treba da obrate pažnju prvenstveno su okolnosti koje su predhodile samom činu - u najvećem broju slučajeva, a posebno kod mlađih jedinki, dolazi do povraćanja neposredno, ili u roku od sat-dva posle obroka zato što je uneta velika količina hrane, ili se ljubimac uz nju nagutao vazduha, zatim kod ishrane isključivo suvom i masnom hranom, prejedanja poslasticama, ukoliko im ne prija neki sastojak hrane, ili začin... Uzrok može biti i sitno strano telo, ishrana kostima, nekuvanom hranom, drastičnom promenom režima ishrane i sl.

  Sadržaj izbačen u ovim situacijama je uglavnom suva, nepromenjena, usitnjena hrana; tek malo, ili nije uopšte pomešana sa želudačnim sokovima. Proces povraćanje nikako ne treba remetiti, prekidati, ili ljubimca kažnjavati što je to uradio!

Štenci i mačići su često skloni akutnom povrćanju. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Ukoliko primetite da se ljubimac ponaša nemirno, ili pak previše mirno, otvara usta, balavi, teško diše i ima kontrakcije stomačnih mišića - verovatno će doći do povraćanja. Odvedite ga u toalet, napolje, ili na neku površinu koja je laka za brisanje.

  Pratite stanje ljubimca u narednim satima - da li se povraćanje ponavlja, proverite da li su njegove igračke na broju i da li fali neki njihov deo, da li je mogao doći u kontakt sa nekim oštrim predmetom, ili hemikalijom, podesite temperaturu u prostoriji i ukinite bilo kakvo davanje hrane u narednih 12-24 sata. Voda ljubimcu treba biti ponuđena u malim količinama i u vremenskim razmacima. Po isteku pauze u hranjenju, uključiti dijetalan obrok sa kuvanom rižom i piletinom, po malo, nekoliko dana, a potom lagano uklučiti regularnu ishranu na koju je ljubimac navikao.

  Kod pasa i mačaka koji jedu suvu hranu, ili granule, a imaju osetljiv želudac, takva hrana treba da bude kombinovana sa hranom iz konzerve, ili pilećom supom da bi bila vlažnija. Razmotrite da ljubimcu dajete više manjih obroka. Važno je napomenuti i da kosti nikako nisu hrana za psa, ili mačku. Ukoliko postoji sumnja na alergijsku rekciju, posavetovati se sa veterinarom oko strategije lečenja, više o tome u našim tekstovima o alergiji ljubimaca OVDE i optimalnoj ishrani ljubimaca OVDE.

Adekvatna ishrana ljubimaca je najbolja prevencija akutnog povraćanja

  Neki ljubimci, kao i ljudi mogu patiti od kinetoza (bolesti putovanja, ili morske bolesti), a povraćanje može da se javi i posle stresne situacije, preterane fizičke aktivnosti, lošeg položaja i pritiska na stomak kod nošenja - posebno štenaca i mačića, kao i posle anestezije. Sva ova stanja koriguju se lako, promenom režima ishrane, korekcijom fizičkih aktivosti i ponašanja.

Povraćanje, druge bolesti i zdravstveni rizici

  U nastavku teksta bavićemo se prvenstveno vezom povraćanja i ozbiljnijih stanja. 

  Veliki broj patoloških stanja kao simptom uključije često i nekonrolisano povraćanje uz druge prateće simptome bolesti, ili slabosti. 

Ukoliko imaju probleme sa varenjem psi i mačke često jedu travu. Ona se kod ljubimaca sa želudačnim problemima često može naći u povraćenom sadržaju.

   Sadržaj koji pritom bude izbačen može u sebi imati potpuno svarenu hranu, pokvarenu hranu, veće strano telo, parazite (crvi), primese sluzi, želudačne kiseline, sobnih biljaka i trave, žuto-zelenkastih žučnih sokova, sveže, ili tamne krvi (melena), kao i neprijatan miris i sl.

Uzroci

  Lista patoloških stanja i rizičnih spoljnih faktora koji mogu izazvati hronično povraćanje prilično je dugačka, nabrojaćemo ona koja su najčešća i zahtevaju pravovremenu posetu veterinaru:

   • alergija na hranu
   • crevni paraziti (valjkasti crvi, Giardija, Kokcidija)
   • bakterijske infekcije (Salmonela)
   • virusne upale (štenećak, korona-virus)
   • toplotni udar*
   • vestibularni sindrom
   • gastritis, čir želudca i dvanaestopalačnog creva
   • krvarenje u želudcu, povraćanje krvi*
   • strana tela, začepljenja i stenoze (suženja) u GI traktu
   • trovanje*
   • posledica dejstva nekih lekova - citostatici npr.
   • nadutost i uvrtanje (torzija) želudca*
   • traumatske povrede glave*
   • upalne bolesti creva
   • bolesti i otkazivanje jetre, pankreasa i bubrega*
   • hormonski disbalans nadbubrežne i štitne žlezde
   • dijabetes
   • onkološka oboljenja
   • gušenje usled udaha povraćenog sadržaja*
   • piometra i septična stanja*
   • prisustvo kamena u žuči, ili bubregu
   • prevelika koncentracija “dobrih”, probiotskih bakterija u tankom crevu (bacterial overgrowth)

   * hitna stanja koja zahtevaju momentalnu posetu veterinaru

Simptomi i posledice čestog povraćanja

Pored klasičnih simptoma i zankova povraćanja kao što su lizanje i stiskanje usana, loš zadah, pojačana produkcija pljuvačke, često gutanje, bol, napinjanje i otvaranje usta - dugotrajno i često povraćanje dovodi do pada imuniteta i slabosti čitavog organizma - dehidriranosti, groznice, loše apsorbcije hranljivih materija, grčeva, depresije i letargije, izostajanje uriniranja, gubljenja na težini, pojave drugih infektivnih bolesti, vezivanja creva - ileus, proliva, problema sa žuči i pankreasom, disajnih problema, neuroloških i srčanih problema itd. Abdomen je često bolan i naduven, a desni blede.

Dehidratacija kod ljubimaca - Panvet Infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Dijagnostika

  Dijagnostika patoloških stanja povezanih sa povraćanjem uključuje opšti pregled; razgovor sa vlasnikom o ponašanju i prehrambenim navikama ljubimca; endoskopske metode (laringoskopija, gastroskopija, kolonoskopija) koje se rutinski rade u našoj ambulanti, gde se pomoću minijaturne kamere i sonde može utvrditi tačno stanje sluznice, uzeti uzorak tkiva za mikroskopsku analizu, evakuisati strano telo i želudačni sadržaj;

Endoskopija mačke. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

laboratorijske analize krvi, fecesa i urina; ultrazvučni pregled abdomena - jetre, žuči, pankreasa i bubrega;

Ultrazvučni pregled u Panvet ambulant. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

rendgenski snimak sa kontrastom da bi se utvrdilo gde je došlo do suženja, ili opstrukcije u digestivnom traktu.

Rendgenski snimak i uklanjanje igle za šivenje iz želudca psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Kod najtežih i hitnih stanja moguće je da se veterinar odluči za brzu hiruršku intervenciju, posebno kod krvarenja, uvrtanja (torzije) želudca, kamena u žuči, prisustva velikih i oštrih stranih tela, septičnih stanja i piometre.

Terapija i ishrana

  Terapija povraćanja i povezanih bolesti je uglavnom simptomatska i može uključivati upotrebu propisanih sistemskih antibiotika i intestinalnih antibiotika koji se ne resorbuju iz creva u krvotok (lokalno dejstvo), antiparazitskih lekova, adsorbenasa poput aktivnog uglja za trovanja i virusne infekcije, zatim H1, H2 blokatora i inhibitora protonske pumpe koji će smanjiti lučenje želudačne kiseline, lekova koji čuvaju sluznicu jednjaka i creva, kao i hepatoprotektiva - lekova koji čuvaju jetru.

Primenom leka metoklopramid smanjuje se želudačna nadutost kod velikih pasa u lakšim slučajevima. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Što se tiče medikamentoznog tretmana samog povraćanja, najpre je potrebno obazbediti dovoljno tečnosti dehidriranoj životinji putem intravenske infuzije; nadoknadu nutrijenata (glukoza, aminokiseline) putem infuzije kod dugotrajnog povraćanja; uz injekcionu primenu lekova koji prekidaju povraćanje poput: prokinetika (metoklopramid), serotonin 5-HT3 antgonista (ondansetrona), ili antagonista NK1 receptora (maropitant) - u zavisnosti od težine slučaja i njegovog uzroka.

Davanje infuzije je najbolji način nadoknade tečnosti kod hroničnog povraćanja. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Sa ishranom kod težih stanja se započinje 24h nakon poslednjeg povraćanja, ishrana mora biti blaga, u manjim i češćim obrocima, vlažna, hipoalergena, nezačinjena i kuvana u vidu čorbe, pileće supe, kuvanog krompira, ili riže sa posnim pilećim grudima. Ponudite ljubimca svežom vodom u više navrata. Upotreba ovakvog režima ishrane značajno je duža nego kod akutnog povraćanja, može potrajati nedeljama, a ukida se u saglasnosti sa veterinarom.

Panvet tim

Opširnije...

Bolesti štitne žlezde kod pasa i mačaka

   Bolesti štitne (štitaste, štitnjače, ili tiroidne) žlezde kod ljubimaca su jedne od najčešćih bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, kao i uopšte.

   Obzirom da reguliše brojne metaboličke procese u organizmu, ova žlezda je jedna od najbitnijih za funkciju i očuvanje zdravlja čitavog organizma psa, ili mačke, a poremećaji u njenom radu povlače čitav niz posledica i disfunkcija.

Šta je štitna žlezda, građa i položaj u telu

   Ovaj endokrini organ se nalazi u vratu, sa obe strane dušnika (trahea), a odmah ispod grkljana (larynx) životinje. Za razliku od ljudi kod kojih je oblika leptira i iz jednog dela sa dve naglašene strane, kod pasa je ona potpuno razdvojena na dva dela sa svake strane dušnika. Sastoji se primarno od žlezdanog tkiva koje produkuje hormone - regulatore metaboličkih procesa, i ispušta ih u krvotok. U zavisnosti od individualnih i rasnih razlika, duž traheje moguće je da postoji još nekoliko manjih oblasti tiroidnog tkiva koje takođe obavljaju svoju funkciju.

Hormoni štitne žlezde

   Ceo sistem produkcije hormona u telu je vrlo osetljiv i međuzavistan od više faktora. Glavni pokretač i regulator rada ostalih endokrinih žlezda (žlezde sa unutrašnjim ljučenjem) je hipofiza, koja otpušta niz veoma bitnih hormona-aktivatora koji regulišu rad drugih žlezda kao što su štitna, nadbubrežna i polne žlezde životinje.

Grafički prikaz rada i međusobne zavisnosti u proizvodnji hormona štitne žlezde i hipofize psa, ili mačke 

   U ovom slučaju hipofiza ispušta TSH - tiroidni stimulišući hormon koji putem krvi dospeva do štitne žlezde i daje znak za produkciju i otpuštanje njenih hormona T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin). Takođe ovo je i obrnut proces, što znači da ako moždani receptori registruju veće količine hormona T3 i T4 u krvotoku, smanjiće se proizvodnja TSH u hipofizi.

   Hormon T4 (tiroksin) produkuje se značajno više, čak 80% žlezdanog tkiva produkuje ovaj hormon, dok preostalih 20% produkuje hormon T3. Hormon T3 nastaje i kasnije u jetri postepenim pretvaranjem i raspadom hormona T4 kroz metaboličke procese i ima mnogo jači (ali i kratkotrajniji) efekat na metabolizam i druga tkiva od hormona T4 koji je uglavnom, kao rezerva, vezan za proteine u plazmi i samo jedan njegov mali deo - "free" T4, ili FT4 ima biološku aktivnu funkciju. Upravo merenje FT4 najbolje pokazuje trenutno stanje i funkciju štitne žlezde zajedno sa TSH.

Funkcija T3 i T4 u orgnizmu je stimulacija i regulacija:
        • telesne temperature
        • metabolizma masti i ugljenih hidrata
        • nakupljanja masnih naslaga, gojenje, ili mršavljenje
        • srčanog pulsa i ritma disanja
        • funkcionisanja nervnog sistema
        • rasta i razvoja mlađih jedinki
        • polnog ciklusa
        • mišićnog razvoja i sinteze proteina
        • stanja i prokrvljenosti kože i krzna

   Pored uticaja hormona TSH, na tiroideu utiču još neki faktori kao što je koncentracija joda u krvi neophodna za sintetisanje hormona, ishrana, starost, stres, prisustvo infekcija, parazita i tumora, ali i primena nekih lekova koji na kratko mogu inhibirati njen rad poput pojedinih antibiotika, antimikotika i citostatika.

Bolesti štitne žlezde

   Podela bolesti se prvenstveno vodi po uticaju na produkciju hormona, tako imamo Hipotireoidizam i Hipertireoidizam.

   Hipotireoidizam (hipotireoza) se obično javlja kod pasa srednje dobi i kod rastom većih rasa, kod mačaka je retka. Odlikuje se smanjenom produkcijom tiroidnih hormona (T3 i T4) usled upale, trovanja, starosti, auto-imunih stanja, atrofije žlezdanog tkiva, bolesti hipofize, loše ishrane, onkoloških bolesti, hirurškog uklanjanja žlezde i sl.

   Hipertireoidizam (hipertireoza) je primarna bolest štitne žlezde kod mačaka, kod pasa je nešto ređa i odlikuje se preteranom proizvodnjom hormona i uglavnom je posledica benignih tumora - nabujalog žlezdanog tkiva, upotrebe hormonskih preparata, bolesti drugih endokrinih žlezda, neadekvatne ishrane i hronične bolesti bubrega, ili jetre.

Hipertireoidizam se pojavljuje uglavnom kod starijih mačaka, bez obzira na pol i rasu. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Svako od ovih stanja nosi sa sobom ozbiljne posledice po zdravlje ljubimca i zahteva širok pristup u dijagnostici i lečenju - prvenstveno uzroka poremećaja rada štitne žlezde, kao i simptomatsko saniranje posledica.

Hipotireoidizam - hormonalni deficit T3 i T4

   Ovo stanje se može javiti kod svih pasa starosti od 4-10 godina, a najsklonije su mu rase: doberman, irski seter, zlatni retriver, doge, šnauceri, bokseri, engleski ovčari i pudle. Sterilisane ženke i kastrirani mužjaci imaju nešto veće šanse za razvoj ovih bolesti od nesterilisanih ljubimaca.

Simptomi

   Već na prvi pogled veterinar može posumnjati na ovo oboljenje ukoliko je ljubimac trom, nezainteresovan, letargičan, gojazan i lošeg krzna, ili ima gubitak krzna. Imunitet ovakvih jedinki je loš i sklone su razvoju infektivnih i kožnih bolesti. Pored toga ističu se simptomi poput netolerancije na hladnoću, usporenog pulsa, zatim suva, retka i klatka dlaka, uporne infekcije ušiju, demodikoza, loša cirkulacija, izostanak menstrualnog ciklusa, vestibularni sindrom, drhtavica i slabost. Šansa za epileptični napad je veća kod pasa i mačaka sa hipotireoidizmom.

Gojaznost, visok šećer i holesterol u krvi su tipični pratioci smanjenog lučenja hormona štitne žlezde

   Laboratorijske analize krvi potvrđuju ovakvo stanje sa sniženim hormonima T3 i T4 i preterano povišenim TSH, moguć je i nalaz povišenog šećera u krvi, holesterola, a niskog broja belih krvnih zrnaca (leukocita) i joda.
   Ultrazvučni pregled pokazuje upalu, prisustvo tečnosti, ili atrofiju (smanjenje) štitne žlezde sa obe strane dušnika.

Lečenje

   Uz otklanjanje primarnog uzročnika ove bolesti, veoma je važna primena adekvatne hormonske terapije.
   Hormonska terapija ovog stanja je uglavnom doživotna i uz njenu pravilnu i kontinuiranu primenu Vaš ljubimac može da vodi normalan život bez većih komplikacija. Prvenstveno se sastoji od sintetičkog uzimanja oralnih, tačno propisanih, doza tiroidnih hormona kojima se nadoknađuje njihov deficit u telu.
   Da bi se to postiglo i održalo, potreban je češći monitoring štitne žlezde ultrazvukom i povremene krvne analize kao potvrda da se nivo hormona u krvi održava na željenom nivou.
Uz hormonalnu terapiju potrebna je restriktivna dijetalna ishrana uz dodatak joda, selena i drugih potrebnih suplemenata, koja će omogućiti da se gojazan ljubimac vrati u normalnu formu za svoju dob, rasu i pol. Uglavnom posle par meseci nestaju sve tegobe vezane za hipotireoidizam i nastavlja se samo sa terapijom održavanja stanja.

Restriktivna, ali izbalansirana dijeta je sastavni deo terapije ljubimaca sa hipotireoidizmom

   Promenu doza, dijetetskog režima i uvođenje novih lekova u terapiju potrebno je uvek uraditi u konsultaciji sa veterinrom zbog mogućih posledica i ponovnog javljanja bolesti usled dejstva novih okolnosti i faktora.

Hipertireoidizam - preterano lučenje hormona T4 i T3

   Ovo stanje podrazumeva preterano veliko lučenje tiroidnih hormona T3 i T4, što dovodi do niza ozbiljnih zdravstvenih konsekvenci i velikog ubrzanja metabolizma. Kod pasa je gotovo uvek posledica tumorskih promena na štitnoj žlezdi i uglavnom se javlja kod starijih ljubimaca, dok je kod mačaka, koje znatno više boluju od hipertireoidizma, situacija prilično drugačija - kod njih ovo stanje često nema pravi uzročnik. Istraživanja su pokazala veoma ograničen učinak genetske predispozicije i ishrane kod starijih mačaka na pojavu hiperfunkcije štitne žlezde.

Simptomi

   Spektar simptoma i zdravstvenih problema je prilično veći nego kod hipotireoidizma. Treba takođe napomenuti da kod mačaka simptomi često mogu u početnom periodu proći neopaženo, kao što su:
        • gubljenje telesne težine
        • veoma pojačan apetit
        • česti prolivi
        • povraćanje
        • pojačana žeđ
        • često uriniranje
        • ubrzano i teško disanje, kašalj
        • galopirajući ritam srca u mirnom stanju
        • aritmije srca
        • agresija
        • nesanica
        • hipersenzitivnost
        • gušavost, ili čvorić na vratu
        • loše stanje noktiju

   Mali broj ljubimaca može imati i neke specifične simptome kao što su loš apetit i pokazivati znake depresije, ili slabost.

   Pored prisutnih simptoma, laboratorijskom analizom iz uzorka krvi može se tačno utvrditi povišen nivo hormona, prvenstveno slobodnog FT4, manjak TSH, nizak šećer u krvi i sl.

Tumačenje stanja na osnovu rezultata laboratorijske analize nivoa hormona štitne žlezde u krvi. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

    Ultrazvučnim, ili rendgenskim snimanjem grudnog koša psa/mačke veterinar može utvrditi veličinu štitne žlezde, moguće tumorne promene, ili prisustvo metastaze na drugim organima i tkivima.
   Zbog uticaja hipertireoidizma na rad srca potrebno je redovno pratiti stanje EKG-om, ultrazvukom srca i kolor-dopler metodom, kao i utvrditi vrednosti krvnog pritiska životinje koji je po pravilu povišen, što posebno utiče na stanje bubrega.

Lečenje

   Pored simptomatske terapije za izražene simptome uzrokovane hipertireoidizmom (visok krvni pritisak, aritmija srca...), terapija samog stanja podrazumeva nekoliko pristupa u zavisnosti od težine promene. 
Ukoliko je u pitanju blago povećanje hormona, a bolest nije onkološke prirode, pristupa se posebnom - restriktivnom režimu ishrane namirnicama koje u sebi imaju malu količinu joda, bez kog nema ni sintetisanja tiroidnih hormona.

   Ukoliko je stanje kasnije otkriveno i bolest je u uznapredovalom stadijumu sa izraženijim simptomima - što je obično slučaj, može se u prvom redu pristupiti medikamentoznom rešavanju problema upotrebom anti-tiroidnog leka metimazol, ili davanju radioaktivnog izotopa joda koji će neutralisati deo žlezdanog tkiva. Ove medikamentozne metode se primenjuju doživotno, ali su skupe, rade se samo u velikim veterinarskim klinikama na Zapadu i imaju veći broj neželjenih efekata. Nešto jeftinija medikamentozna terapija podrazumeva dužu upotrebu oralnih antimikotika iz grupe azola - kod mačaka se može dati felimazol, a kod pasa određeni antimikotici koji ispoljavaju inhibitorno delovanje na T3 i T4 hormon. Obzirom na veliki potencijal za razvoj maligniteta štitne žlezde kod hipertireoidizma, hirurška metoda uklanjanja jedne, ili obe strane štitne žlezde preostaje kao krajnja solucija i jedini izbor trajnog rešavanja problema kada se iscrpe sve ostale mogućnosti.

Redovne laboratorijske analize nivoa hormona i krvna slika neophodni su kod ljubimaca sa bolestima štitne žlezde

   Hirurškim uklanjanjem dela, ili čitave štitne žlezde, uz eventualnio uključivanje zamenske oralne hormonalne terapije - lako se, bez većih neželjenih efekata, postiže optimalna koncentracija T3 i T4 hormona u krvi životinje, uspostavlja ravnoteža u metaboličkim procesima i neutrališu prateći simptomi hipertireoidizma.
  Kao i kod ljubimaca koji imaju hipo-tireoidozu, lekovi za nadoknadu hormona štitne žlezde posle hirurške intervencije se moraju uzimati doživotno, voditi računa o njihovom pravilnom unosu i doziranju uz povremene laboratorijske kontrole krvi.

  Kod ljubimaca kojima je hirurški uklonjena jedna, ili obe strane štitne žlezde, post-operativno u prvim danima može doći do gubljenja glasa i pada nivoa kalcijuma u krvi usled uklanjanja para-tiroidnog žlezdanog tkiva koje je u neposrednoj vezi sa štitnom žlezdom, a igra veliku ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfora u organizmu (posebno u kostima) sintezom parathormona PTH. Kolebanje u koncentraciji ovog hormona izaziva čitav niz mineralno-koštanih poremećaja, što se otklanja redovnim praćenjem stanja, simptomatskom terapijom, suplementacijom kalcijuma i fosfora, kao i adekvatnom ishranom Vašeg ljubimca.

Panvet tim

Opširnije...

Bolesti zuba i desni kod pasa i mačaka

  Bolesti zuba i sluznica oralne šupljine prilično su česte, kako kod ljudi, tako i kod naših ljubimaca. Do svoje treće godine većina pasa i mačaka (čak 85%) ima neki oblik paradentoze - crvenila, otoka, krvarenja, ili upale desni.

  Posebne grupe ugroženih ljubimaca od ovog tipa bolesti su starije jedinke, dijabetičari, ljubimci koji imaju lošu dentalnu higijenu, lošu ishranu, kao i oni sa problemima metabolizma kalcijuma i štitne žlezde. Minijaturne rase sa gusto raspoređenim zubima i oni skloni streptokoknim infekcijama takođe su među ugroženijim jedinkama.

  Najpozitivnija stvar kod ovih tipova bolesti je to što se one u potpunosti mogu prevenirati adekvatnom i kontinuiranom oralnom higijenom, izborom adekvatnih igračaka za ljubimce, balansiranom ishranom i posetom veterinaru radi pregleda i periodičnog skidanja zubnog kamenca. Ipak, kada proces jednom odpočne, teško se može zaustaviti samo dobrom dentalnom higijenom i promenom životnih navika.

Šta je paradentoza?

 Paradentoza, ili parodontopatija je hronična infekcija koja zahvata zubno meso (desni) i koštano tkivo koje podupire zub, što može dovesti do upale, kvarenja, pa i gubitka zuba. 

Kliknite na sliku za uvećanje (+) Panvet infografika - Paradentoza kod ljubimaca

  Uzrok paradentoze su milioni bakterija koje žive ustima i množe se usled pogodnih faktora - zbog nepravilne ishrane, ili loše higijene. Na žalost, često se desi da vlasnici ljubimca kasno odreaguju na pojavu prvih simptoma, te na pregled i čišćenje zuba dovode životinju u kasnijim fazama bolesti što je duža za lečenje i skuplja opcija.

   Ovo je postupan proces koji u početku ne daje posebne simptome, ali vremenom vlasnik može primetiti neki od tipičnih znakova:
 - zaostajanje hrane na zubu
 - gomilanje zubnog plaka oko zuba i između zuba i desni
 - stvaranje zubnog kamenca
 - neprijatan zadah iz usta ljubimca
 - otečene, crvene, upaljene desni (gingivitis)
 - klimanje zuba i ispadanje zuba
 - pojačano lučenje pljuvačke
 - žvakanje hrane samo na jednoj strani vilice
 - gnojni sadržaj oko zuba
 - kijanje i suv kašalj, upala sinusa
 - odbijanje hrane, loš apetit, bol i gubljenje telesne težine
 - ispuštanje hrane iz usta ukoliko životinja zagrize tvrd, vruć, ili hladan objekat na bolnoj strani
 - problemi digestivnog trakta: dijareja, zatvor, bol u trbuhu...

  Prepoznajemo određene stadijume bolesti od kojih zavisi dalja terapija i brzina izlečenja. U početku, prilikom pregleda oralne šupljine ljubimca primećujemo oko zuba plak - svojevrsni miks ostataka hrane, pun bakterija koji se taloži oko zuba u takozvanom parodontalnom džepu - prelazu izmedju zuba i desni. Plak se otklanja redovnom higijenom zuba kao i davanjem ljubimcu posebno dizajniranih igračaka, takozvanih žvakalica, koje mogu očistiti ovo područije.

  U sledećem stadijumu, plak u kontaktu sa mineralima iz pljuvačke kalcifikuje i postaje tvrd zubni kamenac, još više prijanja za zub, težak je za uklanjanje klasičnim pranjem zuba, ili žvakalicama i produbljuje parodontalni džep, što dovodi do postupnog odvajanja desni od tkiva zuba, čineći otvoren prolaz bakterijama koje uzrokuju težu infekciju i luče toksine koji samo pogoršavaju stanje.
Životinja oseti bol pri žvakanju, smeta joj tvrda, topla i hladna hrana, desni su upaljene i krvareće. Od terapije pored pojačanih higijenskih mera, potrebno je uključiti i lokalne rastvore za dezinfekciju na bazi hlor-heksidina, ultrazvučno skidanje kamenca u ambulantnim uslovima, pojačana vitaminska suplementacija, izmena ishrane i antibiotska terapija.

  Posle nekog vremena, ukoliko se ne preduzmu značajne terapijske i preventivne mere - nastupa sledeća, teža faza bolesti gde dolazi do potpunog povlačenja desni, ceo zub postaje bolan, često se razvija i karijes, a baza zuba postaje klimava i nestabilna, jer je više od 50% kontaktne površine zuba i njegove okoline narušeno, što na posletku dovodi do ispadanja zuba.

Težak slučaj paradentoze kod starijeg psa rezultovan ispadanjem zuba - Panvet facebook (@panvetsubotica)

   Posledice težeg stadijuma nisu samo lokalne, obzirom da je uznapredovali hroničan upalni proces u pitanju, dolazi do pojačane budnosti imunog sistema praćenog povećanjem broja leukocita (belih krvnih zrnaca) u cirkulaciji, reumatoidnog faktora i drugih faktora inflamacije u krvi, što se može odraziti na upale i reakcije u drugim organima i tkivima: posebno srcu, zglobovima, digestivnom traktu, jetri i bubrezima.

Organi na koje najčešće utiču upale zuba i oralne sluznice

   Zbog blizine korena zuba gornje vilice i sinusa, može se razviti sinuzitis - upala sinusa, praćena kašljem, kijanjem i gnojavim iscetkom iz nosa, kao i upala uha i pljuvačnih žlezda.

  Na posletku, brojnim kliničkim istraživanjima utvrđena je povezanost upale pankreasa i nastanka dijabetesa sa upalom zuba i paradentozom, što samo govori da, ukoliko se zanemaruju, bolesti zuba zaista mogu prouzrokovati čitav niz drugih zdravstvenih problema životinje.

  U ovom stadijumu pored svih nabrojanih mera terapije, vrlo često je potrebna i hirurška intervencija vađenja zuba, čišćenja rane od gnoja i zatvaranja fistula (prolaza) ka sinusima, ili drugim regionima koji okružuju zub.

Karijes

  Karijes je hronično oboljenje tvrdih zubnih tkiva koje napreduje progresivno, u dubinu i dovodi do razaranja zuba. Njegovo poreklo je uglavnom vezano za loše higijenske navike, lošu ishranu i paradentozu, a velika učestalost ga ubraja među najčešća oboljenja savremenog doba.
Karijes počinje na površini zuba (u 3/4 slučajeva na griznoj površini) i to razgradnjom gleđi, a potom progresivno prodire u dubinu i širinu zahvatajući ostale strukture tvrdog zubnog tkiva.

  U veterinarskoj medicini karijes se leči na sličan način kao i kod ljudi, sa tim što uglavnom ljubimci dolaze kada je bolest već odmakla, tako da pored obavezne antibiotske terapije potrebno je i veđenje zuba.

Lom zuba

  Najčešće u toku igre, borbe, ili kao posledica udarca, ili žvakanja tvrdog predmeta Vaši ljubimci mogu slomiti zub.
  Iako lom zuba ne spada u hitne intervencije, potrebno je u razumnom vremenskom roku životinju sa polomljenim zubom odvesti na pregled kod veterinara, da se utvrdi stepen povrede, uradi neophodna krvna i rendgenska dijagnostika, kao i prepiše odgovarajuća antibiotska i terapija bola do konačnog rešavanja problema.

Zaostali mlečni zub

  Ovaj problem može se najčešće sresti kod pasa malih rasa i može dovesti do pogrešnog rasta zuba, ili pojave karijesa usled izbijanja trajnih zuba i kontakta dve zubne površine. Posle pregleda i rendgenskog snimanja lako se može utvrditi da postoji ovakav problem, a u zavisnosti od težine stanja zavisi i odluka o vađenju mlečnog zuba.

Stomatitis

  Upala sluznice oralne šupljine uz ranu, poznata pod nazivom stomatitis, može biti blaga i lokalizovana, ili jaka i proširena po celoj sluznici. Vrlo je bolna. Stomatitis može obuhvatati otok i crvenilo, ili neupadljive, bolne ranice. Ređe se mogu stvarati i beličaste promene, prvenstveno u zavisnosti od bakterije/virusa, ili gljivice koja je izazvala upalu. Simptomi otežavaju ishranu, ponekad dovodeći i do dehidracije, posebno kod konzumacije toplih i kiselih namirnica. Leči se pogodnom antibiotskom terapijom, lokalno se uključiju rastvori za ispiranje usne duplje i lokalni anestetici. Psi ređe oboljevaju od ovog tipa oralne bolesti, sklonije su joj mačke.

Dijagnostika i terapija bolesti oralne šupljine

  Veterinar najbolje može imati uvid u stanje zuba i okolnih struktura vizuelnim pregledom, uz rendgenski snimak oralne šupljine, ponekad i sinusa, i krvnu analizu.
Rendgenski snimak je izuzetno bitan, jer se polovina simptoma i promena odigrava ispod parodontalnog džepa, na mestima koje veterinar ne može vizuelno pregledati.

  Svaka oralna intervencija u Panvet veterinarskoj ambulanti se radi u totalnoj anesteziji, uz primenu lokalnog vazokonstriktora i adekvatnu lokalnu i sistemsku terapiju bola, tokom, i u danima posle intervencije. Kao i za svaku intervenciju gde je uključena totalna anestezija, blo da se radi o injektornoj za kraće, ili gasnoj za duže intervencije, potrebne su predhodno odgovarajuće pretrage krvi, urina i EKG srca. Antibiotici su takođe sastavni deo terapije u toku i posle intervencije.

Ultrazvučno uklanjanje zubnog kamenca kod mačke

   Ultrazvučno uklanjanje zubnog kamenca kod ljubimaca u početnim fazama formiranja plaka i posledično kamenca je standard u lečenju i daljoj prevenciji parodontopatije. Samo procedura nije bolna i neprijatna za životinju, obzirom da je sedirana. Po uklanjanju kamenca - u prostor koji je zauzimao u parodontalnom džepu, aplikuju se tečni oralni antiseptici i dezinficijensi, ako i sredstva koja onemogućavaju lako lepljenje novog plaka. Posle ovakve intervencije ljubimac, uz kontinuiranu oralnu higijenu, može izbeći stvaranje novih značajnijih naslaga kamenca više od godinu dana.

Higijena i preventiva

   Već smo napomenuli da higijena koja podrazumeva čišćenje zuba četkicom i "pet safe" fluorisanom pastom bar jednom nedeljno, uz žvakalice i specijalno dizajnirane hrane za čišćenje zuba - može dugoročno očuvati oralno i sveukupno zdravlje Vašeg ljubimca!

   Čišćenje zuba četkicom treba izvoditi od ranog uzrasta kako životinja ne bi pružala otpor pri izvođenju takve procedure. Sam proces čišćenja mora biti temeljan dok kružno prelazimo zub po zub sa svih strana, najbolje je držati četkicu pod uglom od 45 stepeni u odnosu na ravan zuba kada se postižu najbolji rezultati u skidanju plaka iz parodontalnog džepa.

Pravilno čišćenje zuba psa četkicom

   Pregled zuba i desni kod veterinara bi trebalo da se sprovodi svakih 3-6 meseci, a ultrazvučno čišćenje zuba na 1-2 godine u zavisnosti od stanja desni i potrebe.

Panvet tim  

Opširnije...