Uloga kalcijuma i fosfora u ishrani pasa

   Kalcijum (Ca) i fosfor (P) su neophodne mineralne materije u telu psa. U sinergiji prvenstveno održavaju pravilan rast i strukturu koštanog sistema, kao i brojne druge telesne funkcije. Njihov nivo optimalnog unosa varira u zavisnosti od starosti, pola, rase, hormonalnog statusa i posebnih faza života ljubimca poput trudnoće, laktacije, ili bolesti i stanja organizma psa. 

     Da bi se ove dve esencijalne mineralne materije absorbovale i pravilno iskoristile, neophodan je i vitamin D. Pored vitamina D, u kontroli nivoa kalcijuma u organizmu učestvuje i čitav niz drugih hormona i enzima poput PTH (paratiroidni hormon), kalcitotnina, hormona rasta itd. Svaki disbalans jednog, ili oba ova minerala može dovesti do brojnih zdravstvenih problema (rahitis, osteohondroza, osteoporoza, eklampsija...) iz tog razloga je vrlo važno da se posebno kalcijum, a i fosfor uzimaju tj. unose putem hrane u pravilnim količinama i odnosu.

Komercijalne hrane za pse imaju izbalansiran odnos minerala

Kalcijum je peti element po zastupljenosti u telu sisara

     Kod odraslih pasa, 99% ukupne količine kalcijuma u organizmu deponovano je u kostima, najveći deo fosfora u organizmu povezan je sa tim kalcijumom najčešće u obliku soli fosfata Ca10(PO4)6(OH)2. Preostalih 1% kalcijuma se nalazi u slobodnoj cirkulaciji, njegov nivo je nezavisan od količine unetog kalcijuma ishranom i kontrolisan brojnim biohemijskim i hormonalnim procesima u cilju održavanja:

      • Nervne provodljivosti

      • Mišićne kontrakcije

      • Propustljivosti ćelijskih membrana

      • Pravilne srčane funkcije

      • Aktivacije enzima

      • Sinteze proteina

      • Balansa elektrolita

      • Krvnog pritiska

      • pH ravnoteže krvi

Joni kalcijuma se nalaze u krvi i ubrzavaju njeno zgrušavanje u kontaktu sa vazduhom. 

Hrana koja je bogata kalcijumom za pse je...

     Kalcijuma ima u optimalnoj količini u svakoj komercijalnoj hrani, a treba ga dodati i u pripreman obrok kao izmrvljenu tabletu, prašak, ili kao rastvor ukoliko psa više hranimo kuvanim obrocima. 

     Piletina i riba su jedna vrsta hrane u koje psi obožavaju, a koji su dobar izvor kalcijuma i proteina. Ribe poput lososa, sardine, ili pastrmke takođe imaju visok sadržaj kalcijuma. Međutim, savetuje se da dobro skuvate ribu pre nego što je date svom ljubimcu. Crveno meso i riba su prilično bogati i fosforom.

     Sirom, posebno mladim, se mogu hraniti štenad, što će im obezbediti dodatan izvor kalcijuma.

     Povrće može biti izvor kalcijuma za pse. Kalcijum se može pronaći u povrću kao što je španać, slatki krompir, brokoli... Ove namirnice se mogu skuvati i biti dodatak mesu. 

     Kuvana jaja sa ljuskom su bogata proteinima, masnim kiselinama i naravno kalcijumom. Ono što je potrebno jeste da očistite i izdrobite ljuske jaja, a zatim ih pomešate sa ostalom hranom za psa.

     Jogurt je odličan  izvor kalcijuma za vašeg psa. Dodajte jogurt u hranu za pse. U slučaju da vaš pas ima višak kilograma, možete odabrati jogurt sa malo masti. 

Raznovrsna ishrana je izuzetno važna za pravilan rast i razvoj psa

Građa, rast i funkcija kostiju

    Funkcija kostiju, skeleta i celokupnog mišićno-koštanog sistema obuhvata:

      • Potporu tela

      • Kretanje

      • Rezervoar Ca i P

      • Produkcija ćelija krvi u koštanoj srži (crvena i bela krvna zrnca...)

      • Učestvuju u procesu stvaranja sluha

      • Regulaciju Ph

      • Detoksikacija teških metala iz tela

      • Zaštita vitalnih organa 

      Kosti se sastoje iz mnoštva hemijskih jedinjenja, minerala i elemenata gde dominira kalcijum, najčešće u obliku fosfata, zatim karbonati, kolagen, magnezijum, natrijum, kalijum i voda. Osteoblasti su specijalizovane koštane ćelije koje sintetišu koštanu strukturu iz minerala tako stimulišući održavanje čvrstine i obnovu kosti posle preloma. 

     Kost se deli na nekoliko regiona - dijafizu, koja se nalazi u središnjem delu dugih kostiju, dok zadebljale krajeve kosti, prema zglobovima čine epifize. Izmedju ova dva regiona nalazi se metafiza i na njoj epifizna ploča - mesto gde kost raste produkujući nove ćelije i meku hrskavičavo-kolagensku mrežu koja se potom popunjava mineralima i otvrdnjava pod uticajem hormona rasta, vitamina D i sl.

Građa duge kosti. Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Kalcijum kod mladih životinja

     Metabolizam kalcijuma kod mladih životinja je specifičan i razlikuje se od onog kod odraslih jedinki zbog toga što štene još nema izgrađen deo kostiju koji služi kao depo za skladištenje kalcijuma, zbog toga im je potrebna relativno velika količina kalcijuma, proteina i drugih minerala u ishrani. Većina komercijalnih formulacija za štence i mačiće imaju 20% više proteina i 1,5-2 puta više kalcijuma nego što su to slučaj u formulama za odrasle životinje. To je neka smernica koje bi trebali da se pridržavamo. To pogotovo važi za mlade pse velikih i džinovskih rasa kod kojih dolazi do naglog rasta, a samim tim su i mnogo veće šanse za razvoj bolesti kojima u osnovi leži deficit kalcijuma (npr. rahitis).

     Iz tog razloga je preporuka da se štencima velikih i džinovskih rasa, bez obzira na vrstu hrane koju konzumiraju, dodaju preparati kalcijuma u ishrani!

     Proizvođači hrane za ljubimce su ovaj problem rešili dodavanjem kostiju u prahu, ili kalcijum-karbonata. U kuvanom obroku Vi možete uraditi nešto slično dodavanjem ovog suplementa.

     Da bi se kalcijum usvojio i pravilno iskoristio u organizmu neophodno je da se unosi u odgovarajućem odnosu sa fosforom (odnos kojem treba težiti i koji se najlakše resorbuje u crevima je odnos kalcijuma i fosfora; 1,2 do 1,5 : 1) i vitaminom D3, što je obično postignuto u modernim formulama ishrane. Dobri prirodni izvori vitamina D-3 su ribe losos, skuša i tuna.

     Ovde treba spomenuti da i sam hormon rasta ima veliku ulogu u procesu rasta i skladištenja kalcijumovih soli u kostima, zatim povećanju resorbcije minerala iz creva i sintetizaciji vitamina D. Vitamin D je liposolubilni vitamin (rastvorljiv u mastima) koji ima funkciju pojačavanja crevne apsorbcije kalcijuma, magnezijuma i fosfora, kao i svoju ulogu u zaštiti od sunčevog zračenja, metabolizmu i jačanju imuniteta. 

     Ako pak hranimo psa sa kod kuće pripremljenom hranom, ili čak sa ostacima naše hrane, postoji verovatnoća da će u takvoj hrani nedostajati kalcijuma, zbog čega je opet u ranom životnom dobu neophodno koristiti dodatke ishrani koji ga sadrže. 

     Kod štenaca koji jedu pripremanu hranu u domaćinstvu moramo napomenuti da hrana mora u sebi imati što manje kuhinjske soli, jer da bi bila eliminisana iz organizma urinom potrebna je izvesna količina kalcijuma za njenu neutralizaciju. Važno je napomenuti i da se pas ne hrani celim kostima i hrskavicom, jer to može dovesti do velikih problema u digestivnom traktu ljubimca, od unutrašnjih povreda oštrim delovima kosti do opstrukcije prolaza hrane i stranog tela u organima za varenje. Kosti su dobar izvor kalcijuma, ali kako bi izbegli da se ovo dogodi, najbolje je da kosti sameljete u prah i pomešate ih sa ostalim prehrambenim proizvodima koje dajete vašem psu. Potrudite se da kosti budu dobro samlevene, kako ne bi došlo do komplikacija tokom varenja hrane. Takođe možete prvo da skuvate kosti, jer su kuvane kosti lakše svarljive u poređenju sa sirovim. Više o temi kostiju u ishrani ljubimaca procitajte u našem tekstu OVDE.

      Posledica nedostatka kalcijuma u hrani je slabija mineralizacija kostiju zbog čega su kosti meke i slabe, te su podložnije prelomima i krivljenju.

      Takođe, kod velikih i džinovskih rasa, kod kojih dolazi do naglog rasta, mnogo su veće šanse za razvoj bolesti kojima u osnovi leži deficit kalcijuma (npr. rahitis). Veliku ulogu u pojavi rahitisa kod štenadi rođenih u zimskom periodu ima i nedostatak vitamina D, jer provode više vremena u zatvorenim prostorijama, gde nisu izloženi Sunčevim zracima koji je izvor ovog vitamina. Više o rahitisu kod štenaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

      Deficit fosfora u ovom periodu života je retko zastupljen, pre svega zato što je fosfor mnogo više zastupljen u hrani koja se najčešće daje ljubimcima. Njegovo unošenje je značajno zbog pravilne absorpcije kalcijuma, njihovog odnosa u koštanim strukturama i da ne bi došlo do poremećaja hormonske regulacije nivoa ovih mineralnih materija.

      Posavetujte se sa svojim veterinarom oko optimalne količine unosa, jer i prevelika količina kalcijuma kod mladih životinja takođe može biti opasna i imati teške posledice po zdravlje ljubimca. Ukoliko preterujemo i hranimo štence vrlo kaloričnim, ili kalcijumom vrlo bogatim obrocima, u ranom dobu, to može izazvati i određene probleme. Postoje sumnje u određenim kinološkim krugovima da su mladunci, koji izrastu prebrzo od takve ishrane, podložniji displaziji kuka kasnije u životu. Ovakva ishrana može dovesti i do nepravilnog razvoja kostiju i patoloških stanja kao što je npr. osteohondroza - patološko okoštavanje hrskavičavih struktura što dovodi do brojnih bolnih stanja, poremećaja kretanja, smanjenog rasta i prebrzog okoštavanja epifiznih ploča kostiju bez obzira na dejstvo hormona rasta, tu su i digestivni problemi poput proliva, povraćanja i mnoge druge pridružene tegobe.

Kalcijum kod odraslih pasa

     Kod odraslih pasa kalcijum u kostima je ugrađen u različite mineralne soli koje im daju čvrstinu i služe kao depo. Preostali kalcijum je deo mnogih fizioloških procesa značajnih za život psa. Zbog toga je količina kalcijuma u krvi strogo regulisana različitim biohemijskim mehanizmima. 

     Ovde vredi napomenuti uticaj paratireoidnog hormona (PTH) i kalcitonina koji regulišu nivo slobodnog Ca u krvi i međućelijskom prostoru organizma.

     Paratireoidni hormon, ili parathormon (PTH) se sintetiše u ćelijama paratireoidne/paraštitaste žlezde - parne endokrine žlezde smeštene uz štitnu žlezdu. Glavni faktor kontrole sekrecije PTH je nivo koncentracije kalcijuma u plazmi psa (manja koncentracija kalcijuma u plazmi stimuliše sekreciju PTH).

     On takođe mobiliše kalcijum iz depoa kostiju, pospešuje reapsorpciju kalcijuma u bubrezima i posebno, ubrzava ekskreciju fosfata, pa je njegov zbirni efekat da povećava koncentraciju kalcijuma i smanjuje koncentraciju fosfata u plazmi. U sinergizmu sa vitaminom D pojačava resorbciju kalcijuma iz creva.

Efekat hormonskog mehanizma na nivo kalcijuma u telu. Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Flickr

      Kalcitonin je peptidni hormon, koji se proizvodi u perafolikularnim ćelijama (C-ćelijama) štitne/tireoidne žlezde i ima ulogu u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi. On sprečava resorpciju kalcijuma iz depoa kostiju i na taj način se smanjuje koncentracija kalcijuma u krvi. Ima suprotno dejstvo parathormonu i vitaminu D. 

     Grčenje mišića i njihova snaga neposredno zavise od količine kalcijuma u krvi. Obzirom da je i srce mišić, a srčane smetnje ugrožavaju život, telo mora odmah da reaguje na bilo koju količinu kalcijuma koja pređe granice normale i odmah aktivira hormonalne sisteme koji vrednost kalcijuma u cirkulaciji vraćaju u fiziološke granice.

     Odraslom psu od 5 kg treba 250 mg kalcijuma dnevno, psu od 25 kg potrebno je oko 1250 mg Ca dnevno, a psu od 50 kg  potrebno je 2500 mg na dan. Posavetujte se sa veterinarom kako biste saznali pravu količinu kalcijuma koja je potrebna vašem psu. 

     Hiperkalcemija i hipokalcemija su patološka akutna, ili hronična stanja, kada iz nekog razloga - bilo da je u pitanju poremećaj sekrecije PTH, variranje unosa vitamina D, ili hrane bogate kalcijumom, pa dolazi do nakupljanja viškova, ili nedostatka jona kalcijuma u tkivima što dovodi do poremećaja rada mišića, bubrega i srca, što posledično dovodi do grčeva, otežanog kretanja, povraćanja, proliva, poremećaja varenja, promena u gustini kostiju, variranja krvnog pritiska, konfuzije, dehidracije, stvaranja kamena u bubregu i do osteohondroze (okoštavanja hrskavice), ili okoštavanja drugih mekih tkiva. 

Značaj kalcijuma i fosfora u toku posebnih faza života

      Kod odraslih ženki najčešći problem u vezi sa ovim esencijalnim  mineralnim materijama nastaje u toku graviditeta i  u toku laktacije, odnosno dojenja štenaca, i to pogotovo kod malih i srednjih rasa pasa kada oštene veći broj štenadi. 

     Tako u slučaju niskog nivoa kalcijuma dolazi do eklampsije. U pitanju je akutno stanje koje brzo nastaje i opasno je po život kuje ukoliko se blagovremeno ne odreaguje. Do ovog stanja dolazi usled nemogućnosti životinje da odgovori povećanim potrebama kalcijuma u toku druge polovine graviditeta i tokom laktacije. Manifestuje se ozbiljnim simptomima: veriranjem krvnog pritiska, grčevima mišića, gubljenjem svesti, oštećenjima vitalnih organa, otokom pluća i smetnjama u disanju.

     Nakon stabilizacije stanja od strane vašeg veterinara potrebno je dodavati kalcijum u ishranu u optimalnim količinama što je jedna od najefektivnijih mera prevencije ovog nekada i fatalnog stanja. 

     U tu svrhu se mogu koristiti suplementi koji sadrže optimizovan odnos svih makroelemenata već od polovine graviditeta pa do završetka dojenja štenaca.

Osteoporoza kod pasa?

     Smanjena koštana masa nije toliko problematična za pse kao za ljude. Kako stare, psi takođe gube kalcijum u kosti, ali ujedno zato što imaju kraći životni vek, njihov gubitak koštane mase je retko dovoljno velik da izazove problem poput preloma kosti pri padu. Ako pas ipak slomi kost, to obično znači lokalizovanu bolest kostiju - poput onkološke promene - pre nego smanjenu gustinu kostiju u celom telu. Starije jedinke mogu imati pre problem sa dugoročnijim zarastanjem polomljene kosti, nego problem osteoporoze.

Panvet tim

Opširnije...

Kašalj kod pasa

   Kašalj kod pasa može izazvati više uzročnika, kao što su alergije, mikrobiološki agensi i strana tela u disajnim kanalima. Posebno su mu skloni mali psi, kao i brahiocefalične rase - koje imaju kratku njušku, zbog svojih anatomskih specifičnosti. Veoma je važno posmatrati frekvenciju kašlja i vreme kada se pojavljuje (tokom fizičke aktivnosti, noću itd.) što može pomoći prilikom uspostavljanja pravilne dijagnoze.

Građa disajnih puteva psa

   Sam kašalj uglavnom nije opasan po život ljubimca, više ga možemo smatrati odbrambenim mehanizmom tela i pokušajem da se disajni kanali oslobode nakupljenog sadržaja, sluzi, ili stranog tela. Stoga nije dobro odmah davati psu lekove koji suzbijaju kašalj pre nego što se ispita uzrok. Smatra se da kašalj koji traje kraće od 3 dana nije poseban razlog za odlazak veterinaru ukoliko nema drugih simptoma. Ipak, postoje stanja kada su frekvencija i jačina kašlja toliko jaki da remete normalno disanje, snabdevanje krvi kiseonikom i značajno umanjuju kvalitet života psa - za takva stanja neophodna je brza i stručna veterinarska pomoć.

Uzrok kašlja kod psa

  Primarni uzroci kašlja kod pasa, kao i kod ljudi, mogu biti veoma raznovrsni. Pomenućemo najznačajnije, kao i neke osobenosti koje nedvosmisleno upućuju na određeni uzrok.

Infekcije

  Jedan od najčešćih uzročnika kašlja kod pasa je bakterijska, virusna, ili gljivična infekcija, kao i infestacija crevnim parazitima u gornjim disajnim partijama, bronhijama, srcu i plućima. Posebno ugroženi su štenci, starije jedinke, kao i oni psi koji imaju neku od predispozicija poput alergija i srčanih slabosti.

  Bolesti poput zaraznog traheobronhitisa pasa (Kennel cough), psećeg gripa, štenećaka, infekcija bakterijama: Streptococcus, Straphylococcus aureus, Haemophylus influenzae, Klebsiella pneumonia, Mycoplasma pneumoniae i Chlamydia najčešće su kod pasa.

  Kašalj je čest, disanje čujno, a veoma često postoji i ispljuvak sadržaja nakupljenog u gornjim disajnim putevima u ovakvim situacijama. Pored produktivnog kašlja javljaju se i simptomi poput curenja iz nosa, visoke temperature, drhtavice, letargije, nedostatka apetita i povišenog broja belih krvnih zrnaca u nalazu krvi.
Bakterijske infekcije se leče antibioticima kao što su penicilini, makrolidi i cefalosporini.

Kašalj izazvan srčanim crvom i srčanom slabosti

  Srčani crv (Dirofilaria immitis) je parazit koji se na zdravog psa prenosi ujedom zaraženog komarca. Više od ovoj bolesti možete pročitati u našem tekstu OVDE.
Tokom svog razvoja, larva u jednom trenutku izlazi iz kože, putuje krvotokom i nastanjuje se unutar srčanog mišića i pluća - što dovodi do upalnog procesa u plućnom tkivu i pojave suvog kašlja u naletima - posebno tokom fizičkih aktivnosti i jela.

  Kod ove bolesti najbitnija je prevencija - danas postoje izuzetno efikasna sredstva koja mogu sprečiti infestaciju ovim parazitom. Samo lečenje, ukoliko bolest već postoji, je dugotrajno i neizvesno, i može dovesti vremenom do fatalnih oštećenja srca i pluća.

Srčani crv - Dirofilaria immitis kod psa

  Srčana slabost sama po sebi je teško stanje, jer srčani mišić nedovoljno pumpa krv bogatu kiseonikom u tkiva kojima je potreban usled neke urođene srčane mane, bolesti srčanih zalistaka, ili posledice bakterijske upale srčanog mišića - endokarditis.
Pored čestog nakupljanja vode (otoka - edema) ekstremiteta i stomaka - lat. ascites, česta pojava su i pad krvnog pritiska, lako zamaranje, plitko i brzo disanje i naravno, suv kašalj.
  Lekovi neophodni u kontroli ovakvog tipa bolesti su diuretici (furosemid), kao i lekovi za jačanje srčanog mišića (digoksin) i regulaciju krvnog pritiska (npr. enalapril).

Kašalj izazvan alergijom

  Alergijska stanja su čest uzrok kašljanja i kijanja ljubimaca. Uglavnom se javljaju u određenom periodu godine, praćene su suvim intenzivnim kašljem bez sekreta i temperature. Veoma često se javljaju posle boravka na otvorenom. Najpre je potrebno utvrditi alergen - supstancu koja uzrokuje alergiju, kako bi se njegovom eliminacijom poboljšalo stanje. Takođe neophodna je i terapija antihistaminicima H1. Više o alergijama kućnih ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Kašalj izazvan stranim telom

  Naši mali istraživači nekad u igri i njuškanju terena udahnu, ili pojedu strana tela koja veoma brzo dovode do snažnog i iznenadnog napada kašlja, kijanja, produkcije pljuvačke, pa i gušenja u zavisnosti od veličine inhaliranog objekta. Ovakva stanja ponekad zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć i vađenje objekta pomoću endoskopa, ili hirurškim putem.

Povrede disajnih organa pasa nastale ujedom i prisustvom stranog tela. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Posebno su opasna stanja kada pas inhalira povraćeni sadržaj, što može dovesti do jake iritacije sluzokože disajnih organa i tzv. aspiracione pneumonije koja se leči antibioticima i simptomatskom terapijom duži vremenski period. Aspiraciona pneumonija - upala pluća uzrokovana udahnućem hrane, ili povraćenog sadržaja - može nastati i ukoliko je došlo do paralize ždrela (lat. larynx) iz bilo kog razloga.

Povrede 

  Povrede različite etiologije mogu izazvati kolaps pluća, otok i krvarenje gornjih disajnih partija i usne duplje, koje za posledicu imaju gušenje i kašalj. Medju uzročnicima dominiraju ujedi drugih pasa u predelu vrata, pad sa visine i stanja kada psa udari vozilo usled dejstva velike sile na koštane i meke strukture disajnih puteva. Ovakva stanja se smatraju hitnim i iziskuju urgentnu hiruršku pomoć.

Kašalj uzrokovan kancerom

  Čest suv kašalj ponekad može biti jedan od prvih znakova kancera kod pasa, posebno u respiratornom traktu. Javlja se većinom kod starijih životinja. Bujanje tumornog, ili kanceroznog tkiva u plućima, bronhu, oralnoj, ili nosnoj duplji dovodi do iritacije i delimične blokade disajnog puta koja rezultuje kašljem, čujnim disanjem, letargijom i gubljenjem težine.

Rendgenski i endoskopski prikaz mase koja sužava disajne puteve i dovodi do pojave otežanog disanja i kašlja psa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Lečenje može uključivati hirurško uklanjanje, hemoterapiju i simptomatsku terapiju kojom se omogućava kakvo-takvo olakšavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života ljubimca. Više o kanceru kod pasa i mačaka možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Kašalj uzrokovan kolapsom bronha

  Mali psi su posebno skloni ovom tipu bolesti, gde dolazi do propadanja hrskavičavih prstenova koji štite donje disajne puteve i drže ih otvorenim tokom udaha. Kašalj kod ovakvog stanja je suv, konstantan, dubok, čujan i podseća na takozvani "magareći kašalj".

  Lečenje ovih pasa prvenstveno je usmereno na olakšavanje simptoma upotrebom lekova koji šire disajne puteve, zatim upotrebom lekova koji sprečavaju hroničan kašalj, kortiko-steroidnim lekovima i antibioticima da bi se sprečilo stvaranje hronične sekundarne infekcije.

Obrnuto kijanje (reverse sneezing)

  Iako ovaj fenomen karakterističan za pse, posebno one brahiocefalične (sa kratkom njuškom), nije kašalj - velikom broju vlasnika zvuči tako, ili kao hrkanje, šmrcanje i grgljanje. Stvar je u tome da pas obrnutim kijanjem čisti zadnji deo nosne šupljine od alergena, stranih tela, parazita i sl.

Obrnuto kijanje kod psa. Kliknite dva puta za puštanje videa.

  Najčešće se pojavljuje spontano, u naletima, ali brzo i prestaje, te uglavnom nije nikakav povod za brigu. Ukoliko postane učestao i jak, svakako je povod da se pas odvede veterinaru i ispita uzrok.

Dijagnostika

  Po prijemu pacijenta, veterinar će obaviti informativni razgovor sa vlasnikom o njegovim zapažanjima što se tiče frekvencije, jačine i vrste kašlja, koji unogome mogu pomoći i odrediti tok same dijagnostike.

Ultrazvučni pregled srca psa u Panvet veterinarskoj stanici. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Obično se pas inicijalno pregleda stetoskopom da bi se čuo srčani rad i u kakvom su stanju disajni putevi - ima li blokade, ili sadržaja u njima. Takođe moguće je uzeti krv na analizu i uraditi rendgenski snimak pluća ukoliko se sumnja na infekciju, ili prisustvo stranog tela. Ultrazvukom je potrebno da se proveri veličina štitne žlezde, ćije uvećanje takođe može dovesti do pojave suvog nekomplikovanog kašlja, posebno kod starijih pasa. Za srčane bolesti neophodno je uraditi EKG, merenje krvnog pritiska i ultrazvučno snimanje/kolor dopler. Brzi testovi na parazite su takođe od pomoći pri dijagnostici. Sve ove metode se rade u Panvet veterinarskoj ambulanti u kombinaciji sa ostalim dijagnostičkim metodama u zavisnosti od slučaja.

Lečenje

  Pravac u lečenju kašlja zavisiće od izolovanog uzročnika. Neophodno je pridržavati se uputstava veterinara i dinamike uzimanja terapije, jer u suprotnom može doći do neizlečenja i ponovnog povratka bolesti. Zato je neophodno da se posebno ugrožene jedinke balansirano hrane, odmaraju i vode računa o opštem zdravlju tokom perioda oporavka. Važan faktor u prevenciji je i pravovremena vakcinacija psa. U sklopu lečenja potrebno je obratiti pažnju na davanje i kombinacije određenih lekova, jer neki od njih kao propratnu pojavu imaju suv kašalj, kao što su neki antihipertenzivi - lekovi za snižavanje krvnog pritiska.

Panvet tim

Opširnije...

Zašto pas gubi dlaku - alopecija kod ljubimaca

  Psi, mačke i ostali sisari svakodnevno gube dlaku, na mesto otpale dlake dolazi nova i to je normalan proces obnavljanja krzna. Gubljenje dlake uzrokovano promenom godišnjih doba kod nekih rasa može biti posebno izraženo, kao na primer kod dugodlakih rasa sa gustim krznom koje odbacuju dlaku u toplijem periodu godine i to se smatra prirodnim procesom.
  Ipak, ukoliko je broj ispalih dlaka duži vremenski period veći nego broj novih, ili se dešava opadanje dlake posebno u nekom regionu kože, ili pod dejstvom specifičnog uzročnika/bolesti - možemo govoriti o alopeciji.

Sezonske klimatske promene i starost uzrokuju promene u kvalitetu i gustini krzna i smatraju se prirodnim procesom

   Gubitak dlake (alopecija) je vrlo vidljivo stanje kada postoji nedostatak veće, ili manje količine dlake na nekom delu kože psa. Ona može zahvatiti simetrične regione, biti u obliku krugova (pečata), raspoređena po celoj koži, ili samo na nekim njenim delovima. U nekim slučajevima može biti lokalno praćena crvenilom, perutanjem, krastama, ili otokom. Može se pojaviti kod svih pasa, kao i drugih sisara, nevezano za rasu, pol i starost. Neki od uzročnika izazivaju izgledom i oblikom specifično opadanje dlake, što može biti od pomoći veterinaru u utvrđivanju i lečenju određene bolesti.

Uzroci

   Uzroci ispadanja dlake iz dlačnih folikula mogu biti razni. Istraživanja pokazuju da svaki deseti pas ima neki od zdravstvenih problema koji uzrokuje izraženu alopeciju.
Uglavnom je opadanje dlake praćeno i drugim karakterističnim simptomima određene bolesti, ili stanja. Više o svakom od njih možete pročitati klikom na link.

Među njima su najčešći:
   • starost
   • bakterijske infekcije kože praćene češanjem i formiranjem krasti
   • poremećaji cirkulacije
   • prisustvo kožnih parazita
   • posledica povrede, ili opekotine
   • demodeks
   • stres
   • bolesti štitne žlezde
   • disbalans polnih hormona
   • alergijske reakcije
   • auto-imuna stanja i poremećaji imuniteta uopšte
   • Kušingova bolest - bolest nadbubrežne žlezde
   • kancer
   • uzimanje lekova, ili trovanje (citostatici, hormoni...)
   • gljivične infekcije i lišaj (Microsporum canis, Microsporum gypseum, Trichophyton mentagrophytes)
   • problemi u ponašanju (kompulzivno češanje i samoujedanje)
   • nedostatak određenog vitamina, ili nutrijenta
   • loša ishrana

   Alopecije uzrokovane parazitskim bolestima, hormonskim disbalansom, lošom ishranom i imunološkim stanjima su najčešće. Većina alopecija je reverzibilna - na mestima nestanka dlake ona može ponovo da naraste ukoliko se eliminiše dejstvo uzročnika u kraćem vremenskom roku, ipak ukoliko zdravstveni problem potraje, kao i kod starosti i formiranja ožiljnog tkiva na koži, mesto na kom nema dlake ostaće takvo.

Dijagnoza

   Dijagnostika se prvenstveno vrši vizuelnim pregledom ljubimca - utvrđivanjem gde postoje problemi sa alopecijom, uvidom u stanje celokupnog krzna i kvaliteta dlake (da li je krzno masno i neuredno, ili pak suvo i bez sjaja). Razgovorom sa vlasnikom utvrđuju se navike u ishrani i ponašanju ljubimca, zatim se pristupa pregledu kože, uzimanju skarifikata (grebanje kože i uzimanje uzorka za mikroskopsko posmatranje) da bi se ispitalo prisustvo kožnih parazita.
  Ukoliko veterinar posumnja na hormonalni, ili imunološki disbalans uzeće krv na analizu. Ukoliko je koža inficirana, potrebno je uzeti bris rane. Ultrazvuk i rendgensko snimanje poslužiće veterinaru da proveri veličinu i rad žlezda sa unutrašnjim ljučenjem, otoka limfnih žlezda, stanja jetre i bubrega i sl.

Ekstreman slučaj demodikoze kod psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Po samom obliku i rasporedu alopecijskih promena možemo nekad zaključiti koji je primarni uzročnik u pitanju:

  Višestruke male suve regije, bez dlake - raspoređene su obično na većoj površini kože. Najčešće se javljaju na strani trupa, ekstremitetima, glavi, ili na vratu. Ovakav raspored uglavnom upućuje na prisustvo kožnih parazita, lišaja, alergija - posebno na hranu, ili ređe na bakterijsku infekciju kože. Mogu upućivati i na sklerodermu - stanje kada na koži postoji ožiljak (tvrda koža) posle davanja vakcine, ili kao posledica auto-imune reakcije.

   Simetrično gubljenje dlake na nekim delovima kože - obično je povezano sa sistemskim, ili hormonskim poremećajima i variranjem hormona štitne, nadbubrežne i polnih žlezda. Češće se pojavljuje kod rasa: bokser, šetlandski ovčar, nemački ovčar, terijera, pekinezera, samojeda, pomeranaca i haskija.

   Alopecija u obliku većih pečata - obično je praćena infekcijom kože, crvenilom, perutanjem, svrabom i formiranjem krasti. Prvenstveno se veže za pojavu gljivičnih, bakterijskih i kožnih alergijskih reakcija.

Alopecija u obliku većih pečata

   Ponašanja psa koja uključuju kompulzivno češanje, ili samoujedanje potrebno je lečiti korekcijom ponašanja, dresurom i primenom antidepresiva.

Terapija

   Terapija može biti lokalna i sistemska. Takože može uključiti jednu, ili kombinaciju više terapijskih opcija: aplikacija leka (najčešće antibiotik, ili antimikotik), hirurška intervencija, korekciju ponašanja, hipoalergenu i bogatiju ishranu - sve u zavisnosti šta je uzročnik i koji je cilj terapije. Praćenje stanja je jako bitno da bi se utvrdilo da li terapija daje rezultate.

Učinak terapije na sjaj i kvalitet krzna mačke sa oboljenjem štitne žlezde

   Ukoliko je uzročnik patogen, potrebno je dezinfikovati površine u boravištu ljubimca i pojačati higijenske mere u vidu češćeg kupanja ljubimca blagim sredstvom, dezinfekcijom eventualnih rana i lokalnom i sistemkom aplikacijom određenih lekova koji će olakšati simptome i suzbiti dejstvo uzročnika (antibiotik, antihistaminik, antimikotik itd.)
   Vlasnici treba da povedu računa i o sopstvenoj higijeni, jer su neki od uzročnika alopecije kod ljubimaca vrlo lako prenosivi i na ljude, poput lišaja, bakterijskih i nekih parazitskih infekcija i infestacija.

   Kavlitetna, raznovrsna, bogata ishrana i suplementacija čini bitan segment strategije oporavka Vašeg ljubimca, te na njoj treba insistirati uz bilo koji drugi vid terapijske opcije u tretmanu alopecije.

Panvet tim

Opširnije...

Toksoplazmoza - mačkitis kod pasa i mačaka

  Toksoplazmoza (mačkitis) je infekcija uzrokovana mikroskopskim parazitom - protozoom Toxoplasma gondii i smatra se jednom od najčešćih i najraširenijih parazitskih bolesti kod svih toplokrvnih životinja, a zbog svog zoonotskog potencijala interesantna je i u humanoj medicini, jer i čovek može dobiti ovo oboljenje. Smatra se sa je više od 1/3 svetskog stanovništva, posebno u zemljama u razvoju, doživotni nosilac ovog parazita bez značajnijih simptoma bolesti.

Izgled protozoe Toxoplasma gondii pod mikroskopom

  Za početak, treba napomenuti da toksoplazmoza u svom akutnom i najtežem obliku uglavnom pogađa: 
  - jedinke koje nemaju formiran imunitet (štenci, mačići, deca...),
  - one kojima je imunitet zančajno oslabljen zbog prisustva drugih bolesti (štenećak, FIV, AIDS...),
  - kod onih koji primaju određenu terapiju, poput terapije citostaticima i imuno-supresivima,
  - kao i kod trudnica gde prelazi sa majke na plod i uzrokuje teže simptome, deformitete ploda i pobačaj.

Ova bolest za neke ugrožene može biti i fatalna!

  Mačke, domaće i divlje, smatraju se primarnim domaćinima, jer parazit kompletira svoj životni ciklus, razvoj i razmnožavanje u njihovom digestivnom traktu kada pojedu zaražen plen, a u spoljnu sredinu (zemlju) dospeva fecesom.

Načini prenosa T. gondii 

  Psi se obično zaraze kopanjem po zemlji i kontaktom sa mačijim fecesom, dok se ljudi najčešće zaraze jedenjem nedovoljno termički obrađenog mesa, kao i neopranog voća i povrća, posebno onog koje raste na zemlji, ili ređe u kontaktu sa mačijim fecesom prilikom čišćenja za svojim ljubimcima. Čak i ako nemate kontakta sa mačkama i ljubimcima uopšte, moramo napomenuti da je ovo parazitsko oboljenje prvenstveno posledica loših higijenskih navika, a ne prisustva/odsustva samih ljubimaca, pogotovo mačaka!

Simptomi

  Postoji akutna i hronična forma mačkitisa, s tim što akutna forma ima izražene tipične simptome bolesti, dok je hronična forma, koja potom nastupa, uglavnom bez ikakvih posebnih obeležja - kod zdravih jedinki.

  Takođe, kod inficiranih mačaka su izraženiji simptomi u odnosu na pse i druge vrste životinja, kao i ljude - kod kojih se uglavnom javlja stanje slično gripu u trajanju od 10-15 dana, nakon toga, parazit retko uzrokuje simptome kod inače zdravih osoba - dok kod imunološki slabih može izazvati čitav niz daljih zdravstenih problema i poremećaja. Više od 80% zaraženih ljudi ima blage, ili skoro nikakve simptome bolesti.

  Bolest ostaje doživotno kada se jednom dobije, obzirom da je nemoguće eradikovati (izbaciti) sve larve iz međućelijskog prostora u tkivima domaćina, posebno moždanom i mišićnom tkivu.

  Simptomi akutne toksoplazmoze mačaka, imunološki slabih drugih zivotinja i ljudi uključuju sledeće znake i poremećaje:

   •  letargija
   •  mišićna slabost
   •  promene i upalni procesi na očima
   •  drhtavica
   •  epileptični napadi
   •  delimična i potpuna paraliza
   •  visoka temperatura i gušobolja
   •  gubitak apetita i telesne težine
   •  neurološki ispadi
   •  povraćanje
   •  proliv
   •  depesija
   •  žutica i problemi sa jetrom i slezinom
   •  slaba koordinacija u hodu
   •  teškoće u disanju, upala pluća
   •  encefalitis (upala mozga)

Dijagnostika

  Ukoliko veterinar u toku rutinskog pregleda posumnja na toksoplazmozu, pitaće Vas da li ste Vi , ili Vaš pas u kontaktu sa mačkama. Rutinski laboratorijski nalazi poput nalaza krvi, biohemiske analize, analize fecesa (kod mačke) i analize urina biće urađeni. Krvne analize obično pokažu snižene vrednosti belih krvnih zrnaca zaduženih za imunitet - leukopenija. U toku oporavka, kako imunitet postaje aktivniji, može doći do pojave temperature, kao i pojave visokih vrednosti belih krvnih zrnaca u nekom momentu.
Biohemijska i enzimska ispitivanja uglavnom daju visoke vrednosti jetrenih enzima poput ALT i AST, kao i bilirubina koji može ukazivati na pojavu žutice i drugih oboljenja jetre - oko 1/4 mačaka razvije žuticu kao propratni simptom toksoplazmoze.

  Kod mačaka koje imaju disajnih problema uzrokovanih prisustvom parazita T. gondii, preporučljivo je uraditi rendgensko snimanje pluća. A kod pasa i mačaka sa neurološkim problemima može biti urađeno i uzorkovanje likvora - cerebrospinalne tečnosti iz kičmene moždine.

  Takođe, rade se i posebni testovi krvi koji dokazuju kontakt sa T. gondii poput merenja nivoa antitela IgM (znak da bolest još traje i javlja se između 5. i 7. dana infekcije, povišene vrednosti ostaju mesecima do oko godinu dana, potom opadaju) i IgG (znak da je životinja, ili čovek nekada dolazio u kontakt i ima formiran imunitet, pojavljuje se u 2. nedelji infekcije i ostaje doživotno u određenoj koncentraciji) na toksoplazmu.

  Iz ovog proizilazi da zdravi ljubimci i ljudi koji imaju dobar imunitet (a došli su u kontakt sa uzročnikom), imaju i IgG antitela na toksoplazmu, što znači da se njihov imuni sistem uspešno bori protiv razvoja parazita i ne smatraju se ugroženima, ili prenosnicima zaraze sve dokle imaju dobar imunitet.

  Realna opasnost postoji kod onih koji nemaju izgrađen imunitet tj. antitela protiv ovog parazita, ili je njihovo prisustvo u krvi značajno sniženo. Kućne mačke i mačići koji nemaju antitela na toksoplazmu su u najvećem riziku da obole i razviju sve teške simptome akutne bolesti kroz kontakt sa drugim mačkama.

  Mačka koja je "preležala" akutnu toksoplazmozu smatra se imunom u periodu od narednih 6 godina, bez većih zdravstvenih problema.

Lečenje

  Lečenje se uglavnom sprovodi nadoknadom tečnosti, dobrom suplementacijom i kvalitetnijom ishranom kojom se postiže podizanje imuniteta, uz davanje simptomatske terapije kod proliva, povraćanja, žutice i neuroloških ispada, kao i uključivanje antibiotika kako bi se sprečila pojava sekundarnih infekcija i olakšala borba sa infekcijom. Lekovi koji se obično koriste u tretmanu toksoplazmoze su pirimetamin, sulfadiazin, spiramicin i klindamicin od antibiotika, kao i folna kiselina i kortikosteroidni lekovi.
  Neki od lekova koji se koriste u tretmanu toksoplazmoze mogu ispoljiti neželjene reakcije poput pojave proliva i povraćanja kod već slabe životinje, što dodatno može otežati tretman i ishod lečenja učiniti neizvesnijim.

Trudnoća i toksoplazmoza

  Savet veterinara trudnicama je da uvek napomenu svom ginekologu na početku trudnoće da imaju mačku za kućnog ljubimca, ili da imaju kućnog ljubimca koji je skoro imao akutnu toksoplazmozu. Tada se rade neophodni laboratorijski testovi u referentnim laboratorijama i prati stanje razvoja ploda.
  Toksoplazmoza je posebno opasna kod žena koje su se prvi put zarazile tokom trudnoće (visok nivo IgM antitela), jer bolest ima tendenciju da ošteti mozak fetusa, indukuje deformitete, ili dovede do pobačaja.

  Kod žena koje su razvile imunitet na T. gondii (prisustvo IgG antitela u krvi, a negativna, ili granična vrednost IgM) rizik od bolesti i deformiteta ploda je daleko manji. U svim ovakvim slučajevima eventualno se daje adekvatna terapija lekovima koje trudnica mora redovno uzimati tokom trudnoće. Najčešće je u pitanju lek spiramicin.

Vrednosti laboratorijskih nalaza antitela IgM i IgG kod trudnica i njihovo značenje. Ponavljanje analize ukoliko je potrebno radi se posle 10-14 dana. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Ipak, u većini slučajeva za vreme trudnoće i posle porođaja nije neophodno da se mačka, posebno ona koja je testirana udalji iz doma kao što se to ranije savetovalo. Tek rođeni mačići nose veću opasnost od toksoplazmoze za nezaštićenu trudnicu od same mačke.
  Prvenstveno je potrebno poštovati preventivne higijenske procedure. Istraživanja su pokazala da se toksoplazmoza u nekim slučajevima može preneti i transfuzijom krvi, transplantacijom organa kao i konzumiranjem nepasterizovanog kozijeg mleka. Uloga T. gondii u drugim medicinskim stanjima, kao što su razvoj moždanih tumora, šizofrenija i druge moždane bolesti nije još uvek dovoljno istražena.

Preventiva

  Najbolja zaštita protiv parazita su preventivne higijenske mere prilikom pripreme hrane, kao i ograničavanje kontakta, posebno imunološki kompromitovanih pasa i ljudi (kao i trudnica) sa mačkama, mačićima i njihovim fecesom. 
  To uključuje dobro pranje namirnica i njihovu pravilnu termičku obradu (na preko 70*C) za Vas i Vašeg ljubimca, detaljno pranje ruku posle radova i boravka u bašti - ili bilo kojoj zelenoj površini gde je bilo kontakta sa zemljom, ili peskom. Preporučljivo je nošenje zaštitnih rukavica, pa i nošenje zaštitne maske prilikom čišćenja mesta gde mačke vrše nuždu. Treba napomenuti da mačiji feces treba čistiti redovno i često - najmanje jednom u 48h, jer što duže stoje na otvorenom jajašca parazita T. gondii postaju zaraznija, sposobna su za preživljavanje u zemlji više meseci, čak i u vrlo hladnim i suvim vremenskim uslovima.

Potrebno je redovno čistiti mačiji feces uz nošenje zaštitnih rukavica i maske

  Nema potrebe da ljubite svoju voljenu macu, jer se pri akutnoj infekciji mačke toksoplazma nalazi i u njenoj pljuvački i sekretu iz nosa. Kod kućnih mačaka sprečiti pojavu lova na glodare i hraniti je isključivo hranom koja je posebno spravljena, ili komercijalnom - ispitanom na parazite.

  Za sve vlasnike mačaka preporučijemo i tekst o bolesti mačijeg ogreba koji možete pročitati OVDE.

Panvet tim

Opširnije...

Zatvor kod pasa i mačaka - konstipacija i opstipacija

   Zatvor je jedan od čestih problema digestivnog trakta naših ljubimaca, koji, ukoliko je hroničan i ne leči se pravilno može dovesti do čitavog niza poremećaja, nekad i vrlo ozbiljnih.

   Svaki ljubimac ima svoj ritam pražnjenja creva, koji može u normalnim uslovima biti od 1-2 stolice dnevno, sve do jedne stolice u 2 dana. Stolica treba da bude polu-čvrste konzistencije, oker-braon boje bez primesa krvi, žučnih sokova, ili parazita - poput glista.

Izgled stolice ljubimca može nam dosta reći o njegovom trenutnom zdravstvenom stanju. Panvet infografika, kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Na redovno pražnjenje tokom vremena može uticati vrsta i količina pojedene hrane, promena režima ishrane, starost i hormonalni status, stres, dehidracija u letnjem periodu godine, kao i preterana fizička aktivnost. Ukoliko ne postoje drugi simptomi koji mogu upućivati na zdravstveni problem - u velikoj većini slučajeva takve promene nisu opasne i smatraju se normalnom akutnom pojavom.

   Takođe, potrebno je odmah na početku razgraničiti i dva latinska termina koje često vlasnici mešaju, ili pogrešno tumače - konstipacija i opstipacija.

Konstipacija je relativno čest problem koji uglavnom lako prolazi uz male promene životnih navika.
Ispoljava se u dva oblika:
   1) Vaš ljubimac vrši nuždu ređe nego obično, duže od nekoliko dana, ili
   2) je njegova stolica izuzetno tvrda, a pražnjenje bolno.

Sa druge strane, opstipacija je potpun prestanak pražnjenja debelog creva, pa je samim tim je daleko ozbiljnije i opasnije stanje od konstipacije.

Pasaža creva - efikasna dijagnostička metoda kojom se pomoću barijumske smeše može videti prolaz stomačnog sadržaja kroz digestivni trakt životinje. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

Uzrok

   Uzroci zatvora kod pasa i mačaka mogu biti raznovrsni, ipak bitno su drugačiji od onih koji uzrokuju dijareju tj. proliv.

Prvenstveno su posledica:

    •  stresa i starosti
    •  neadekvatne i suve hrane siromašne vlaknima
    •  restriktivne dijete
    •  povrede kičme i diskushernije
    •  progutanog stranog tela koje blokira put hrani, ili ishrana kostima
    •  stenoze (suženja), i vezivanja creva- ileus
    •  posledica nedovoljne produkcije digestivnih sokova i enzima
    •  dejstva nekih lekova (diuretici, opoidni lekovi i antidepresivi)
    •  onkoloških oboljenja koja rastom remete pražnjenje
    •  dehidracije, nedovoljnog uzimanja tečnosti, otkaza bubrega
    •  hipotireoze - bolesti štitne žlezde
    •  trudnoće
    •  neuroloških problema
    •  upala i onkološki procesi na analnim žlezdama
    •  frakture karličnih kostiju
    •  gojaznosti
    •  "lenjih" creva, urođeni megakolon kod mačaka
    •  uvećanja prostate kod nekastriranih mužjaka
    •  niskog kalcijuma (Ca) i fosfora (P) u krvi
    •  hernije (kila, bruh)
    •  iritabilnog kolona itd.

Simptomi

  Simptomi zatvora (opstrukcije creva) najčešće su: nedostatak apetita, dehidracija, povraćanje svarenog sadržaja pomešanog sa želudačnim sokovima i žuči, gubljenje telesne težine, letargija, bolan i otečen abdomen, gasovi, nadutost, grčevi, nagon na pražnjenje bez uspeha, urinarna ostrukcija i infekcija, oticanje oko anusa. Stolica je izuzetno tvrda, često u obliku sitnih loptica, ili je izbačena mala količina sluzave stolice, pražnjenje creva traje duže nego obično i vrlo je bolno, često pomešano sa primesama sveže krvi.
Posledice mogu biti veoma ozbiljne, kao što su megakolon - posebno kod mačaka, pankreatitis (upala pankreasa), vezivanje creva (ileus), pritisak na ostale trbušne organe i velike krvne sudove, sepsa, kao i teška dehidracija.

Ukoliko primetite da se Vaš ljubimac muči prilikom izbacivanja stolice duže od nekoliko dana, odvedite ga veterinaru.

   Po prijemu životinje i saznavanju potrebnih informacija od vlasnika veterinar će uraditi opšti pregled, laboratorijske analize krvi, urina, stolice (feces), ultrazvuk abdomena, rendgenski snimak sa, ili bez oralnog datog kontrastnog sredstva radi utvrđivanja mogućeg stranog tela, prepreke, ili onkološke promene koja blokira prolaz stolice u crevima. Endoskopska dijagnostika poput kolonoskopije može utvrditi tačno stanje sluznice creva, vrstu, uzrok i mesto zatvora u crevima.

Terapija i ishrana

  Uz ostalu simptomatsku terapiju njegovih uzroka - terapija samog zatvora creva se prvenstveno zasniva na rehidrataciji ljubimca putem intravenske infuzije kako bi se sprečilo gubljenje tečnosti i minerala iz nje (elektrolita), kao i otklanjanju opstrukcije creva. Moguće je i intravensko davanje hranljivih materija poput glukoze i aminokiselina ukoliko životinja duži vremenski period nema apetit. Enzimi pankreasa takođe mogu biti prepisani od strane veterinara ukoliko je to potrebno.

Progutano strano telo je veoma čest uzrok opstrukcije creva i opstipacije kod pasa

  Kod blažih slučajeva, dodavanje male količine jestivog ulja u hranu psa može rešiti problem - uglavnom se dozira 1 kašičica ulja na 5-7kg telesne težine psa. Takođe moguće je dati prokinetik, lek metoklopramid koji stimuliše pokretljivost creva. U ponudi su i razni laksativi - lekovi koji omekšavaju stolicu. Laktuloza pored omekšavanja stolice utiče i na snižavanje koncentracije amonijaka u krvi, što je veoma bitno kod ljubimaca sa lošom funkcijom jetre.
  U većini slučajeva, uz adekvatnu ishranu ova terapija daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Kod nadutosti i prisustva gasova može se dati lek simetikon koji olakšava simptome. Nadutost je posebno izražena kod brahiocefaličnih rasa (psi sa vrlo kratkom njuškom) koji se, dok jedu, "nagutaju" veće količine vazduha.

  Kod težih stanja, u anesteziji, potrebno je manuelno, ili endoskopski, uz ispiranje debelog creva (enema) izvaditi komprimovani fekalni sadržaj koji ih je blokirao. Treba napomenuti da gotove tečnosti za ispiranje debelog creva (klistiranje) koje se mogu kupiti u apotekama i koje se koriste za ljude nisu nikako dobre i za mačke.

Hernija - bruh, kila, može biti često uzrok konstipacije, ovaj problem se rešava isključivo hirurškim putem. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

  U teškim slučajevima, kada nijedna od gore spomenutih procedura nije dala rezultate, nekad je potrebna i hirurška intervencija, posebno kod zaglavljenog većeg stranog tela, ili pojedenih kostiju u lumenu creva, kod prisustva hernije (kila, bruh) i kod vezanih creva - ileus, gde lako može doći do propadanja dela crevnog tkiva koje mora biti hirurški uklonjeno, da ne bi došlo do pojave septičnih stanja.

Hirurško vađenje stranog tela iz abdomena psa. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Po rešavanju problema, vlasnik treba da radi na korekciji ishrane i životnih navika psa/mačke koja se sastoji od povećanja fizičke aktivnosti; češćeg nuđenja ljubimca svežom vodom i vlažnijom hranom sa više vlakana; suplementacijom neophodnih minerala - prvenstveno kalcijuma i fosfora; redovna vakcinacija i sl. Pse i mačke nikako ne treba hraniti kostima koje su jedan od najčešćih uzroka opstrukcije creva i zatvora, više o tome u našem tekstu OVDE.

Panvet tim

Opširnije...

Proliv kod pasa i mačaka

  Ovaj stomačni problem, pored povraćanja, najčešći je indikator i propratna pojava odvijanja nekog patološkog procesa u telu ljubimaca.
  Uzroci proliva, mogu biti razni, a za svakog vlasnika najbitnije je da prepozna uzroke, sagleda ostale simptome povezane sa pojavom mekše stolice, ili izostajanja stolice uopšte, kao i na vreme odvede svog ljubimca na pregled i pruži adekvatnu terapiju.

Normalna stolica i akutna stanja

  Svaki ljubimac ima svoj ritam pražnjenja creva, koji može u normalnim uslovima biti od 1-2 stolice dnevno, sve do jedne stolice u 2 dana. Stolica treba da bude polu-čvrste konzistencije, oker-braon boje bez primesa krvi, žučnih sokova, ili parazita - poput glista.

  Na redovno pražnjenje tokom vremena može uticati vrsta i količina pojedene hrane, promena režima ishrane, starost i hormonalni status, stres, dehidracija u letnjem periodu godine, kao i preterana fizička aktivnost. Ukoliko ne postoje drugi simptomi koji mogu upućivati na zdravstveni problem - u velikoj većini slučajeva takve promene nisu opasne i smatraju se normalnom akutnom pojavom.

Na redovno pražnjenje creva ljubimaca mogu uticati brojni faktori

  Ipak, ukoliko Vaš ljubimac ima stolicu koja je iznenada promenila, a to možete pripisati nekom uzroku i povezati sa drugim simptomima koje ima, ponavlja se kontinuirano duži vremenski period od 24-48h kod dijareje, ili 3-4 dana kod zatvora, najverovatnije je reč o patološkom stanju koje zahteva pregled, konsultaciju i terapiju kod veterinara. Takođe, ukoliko primetite da Vaš pas, ili mačka ispoljavaju bizaran apetit kao što je jedenje trave, gline i sl. velika je verovatnoća da imaju problem u digestivnom traktu.

Proliv (dijareja)

  Prolivom (dijareja) se smatra svaka stolica vrlo meke do potpuno tečne konzistencije koja se ponavlja u kontinuitetu, vrlo često praćena promenom boje i neprijatnim mirisom. Defekacija (izbacivanje stolice) dešava se više od 4 puta na dan, nekada i nevoljno. Vrlo često kod infektivnih uzročnika dolazi i do pojave temperature i slabosti. Mačke su nešto ređe sklone pojavi dijareje od pasa.

Uzrok

  Spisak uzročnika dijareje može biti veoma dug i u zavisnosti od ostalih pratećih simptoma obavezan povod za pregled i utvrđivanje tačnog zdravstvenog stanja:

  • stres
  • promena hrane i vremena hranjenja, pokvarena hrana
  • alergija na određenu hranu, neki sastojak, ili začin
  • virusna oboljenja - posebno kod štenaca (parvoviroza, štenećak, korona-virus..)
  • kolitis (upala tankog i debelog creva)
  • prisustvo crevnih parazita (Giardia, kokcidioza, valjkasti i člankoviti crvi)
  • toplotni udar
  • trovanje
  • bakterijske infekcije (Salmonela, Klostridija, Ešerihija)
  • posledica dejstva nekih lekova (antibiotici, citostatici, NSAIL...)
  • hormonski disbalans nadbubrežne i štitne žlezde (hipertireoidizam)
  • dijabetes
  • velika koncentracija probiotskih bakterija u tankom crevu (bacterial overgrowth)
  • gastritis (upala želudca)
  • krvarenje u želudcu
  • bolesti i poremećaji jetre, pankreasa, ili bubrega
  • septična stanja

Simptomi i pregled

  Pored klasičnih simptoma koji idu uz pojavu proliva - grčeva, gasova, nadutosti, bola u trbuhu i napinjanja, propraćenih često i povišenom temperaturom, pa i povraćanjem - treba spomenuti i posledice hronične dijareje u vidu dehidracije koja može imati ozbiljne posledice po čitav organizam.  Tu su i loša apsorbcija hranljivih materija, letargija, izostajanje uriniranja, gubljenje na težini, pojava drugih infektivnih bolesti, vezivanja creva - ileus, problemi sa žuči i pankreasom, kao i usporeno pražnjenje analnih žlezda kod pasa, koje može dovesti do upale ovih žlezda i još težeg stanja ukoliko se terapija ne sprovede na vreme.

Izgled stolice ljubimca. Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+)

  Ukoliko u stolici postoje primese sveže krvi, sluzi i delova tkiva, ili ukoliko je stolica crna poput taloga kafe (melena), dijareja se smatra ozbiljnim stanjem i neophodna je poseta veterinaru što pre. Trovanje, septična stanja i toplotni udar smatraju se hitnim stanjima u veterini!

  Po samom izgledu stolice (feces) i frekventnosti pražnjenja možemo generalno zaključiti i da li je u pitanju problem u tankom, ili debelom crevu. Kod problema u debelom crevu Vaš ljubimac često izbacuje male količine tečne stolice, dok kod problema sa tankim crevom u pitanju su veće količine nešto gušće stolice, a pražnjenje se događa samo 3-5 puta dnevno. Ovo prepoznavanje je od posebnog značaja za dijetetski režim ishrane ljubimca.

  Na pregledu, veterinar uzima uzorak stolice na mikrobiološki i mikroskopski pregled, ispituje vlasnika o okolnostima koje su predhodile pojavi dijareje, vrši opšti pregled stanja, laboratorijske i biohemijske analize krvi i urina. Često su potrebni i pregledi abdominalnih organa ultrazvukom, dok se rendgensko snimanje (sa, ili bez oralnog davanja kontrastnog sredstva), kao i endoskopske metode - uvođenja cevi sa kamerom u digestivni trakt životinje kako bi se utvrdilo stanje sluznice creva (kolonoskopija), ili želudca (gastroskopija) rade ukoliko je to u objektivnim okolnostima potrebno i izvodljivo.

Gastroskopija mačke. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Terapija

  Terapija dijareje podrazumeva obazbeđivanje dovoljno tečnosti dehidriranoj životinji putem intravenske infuzije i nadoknadu nutrijenata (glukoza, aminokiseline) putem infuzije kod dugotrajnog proliva. Ukidaju se lekovi poput prokinetika (metoklopramid), nekih antibiotika, citostatika itd. ukoliko oni uzrokuju proliv.

  Upotreba oralnih adsorbenasa poput aktivnog uglja, kaolina, ili diosmektita može doći u obzir ukoliko su u pitanju virusne infekcije i neka trovanja, ali moraju se upotrebljavati sa oprezom i u vremenskom razmaku od drugih lekova koji se vrlo često koriste za kombinovanu simptomatsku terapiju proliva čiji su uzrok drugi činioci i bolesti. Kod ovakvog tipa dijareja uspeh terapije zavisi prvenstveno od neutralisanja uzročnika, ili okolnosti koje su do nje dovele, na primer: uvođenje terapije alergije; tretman parazita; terapija kod trovanja o kojoj više možete pročitati OVDE; terapija upale želudca H2 blokatorima i inhibitorima protonske pumpe koji će smanjiti lučenje želudačne kiseline prvenstveno kod pasa, ili kolitisa (upale creva) o kojima se možete informisati OVDE.

  Ukoliko je pojava proliva izazvana nekim infektivnim agensom kreće sa sa upotrebom intestinalnih (onih koji deluju samo unutar creva) i sistemskih antibiotika, ili antimikotika (lekovi protiv gljivičnih infekcija). U terapiju mogu biti uključeni i kortikosteroidni lekovi posebno kod kolitisa nepoznatog uzroka, zatim lekovi za sprečavanje krvarenja ukoliko ono postoji i sl. Lek loperamid koristi se za usporavanje motiliteta creva i može biti koristan kod simptomatske terapije proliva, ali nikako ne sme da se upotrebljava kod štenaca, infektivnih uzročnika, ili trovanja, jer u tom slučaju svojim dejstvom sprečava izbacivanje toksina i patogena iz creva životinje. Kod rasa pasa poput border kolija, škotskog ovčara, šetlandskog ovčara i mačaka ovaj lek se uopšte ne preporučuje.

Terapija hronične dijareje zahteva ozbiljan multidisciplinaran pristup

  Terapija probioticima i prebioticima kod pasa i mačaka još uvek je tema debata u veterinarskim krugovima. Razna naučna istraživanja dala su različite rezultate u ovoj oblasti, te je njihov učinak i doprinos u samom procesu ozdravljenja i neutralizacije simptoma proliva još uvek nedovoljno razjašnjen. Ono što je ipak utvrđeno je da mačke nešto bolje od pasa reaguju na terapiju dijareje probioticima.

  Upotreba ovih preparata prvenstveno zavisi od saveta veterinara i može biti korisna kod dugotrajne upotrebe jakih antibiotika, isto tako upotreba probiotika može kod ljubimaca češće nego kod čoveka izazvati takozvani bacterial overgrowth sindrom - stanje kada se probiotske bakterije prenamnože u tankom crevu i postanu uzročnik, a ne rešenje proliva.

 Upotreba balansirane ishrane pasa i mačaka je esencijalna za tretman dijareje u danima oporavka koji slede.

Ishrana

  Ukoliko dijareja nije povezana sa povraćanjem - blaga, u manjim i češćim obrocima, vlažna, hipo-alergena, bogata pektinom i nezačinjena hrana je najbolji izbor za Vašeg psa, ili mačku. Ukoliko povraćanje postoji, potrebno je sačekati 24h od poslednjeg povraćanja da bi se započelo sa ishranom.

Korekcija ishrane pomaže Vašem ljubimcu da uspostavi redovno pražnjenje i izgled stolice

  Ako je u pitanju problem u tankom crevu, kuvana hrana u vidu čorbe, pileće supe, kuvanog krompira, ili riže sa posnim pilećim grudima je najbolje rešenje. Ponudite ljubimca svežom vodom u više navrata. Ne dozvolite ljubimcu da jede previše, ne dajte mu kosti i nekuvanu hranu, ostatke posle ljudskog obroka, masne namirnice i suvo meso. Mačke mogu jesti kuvanu rižu pomešanu sa konzerviranom hranom na koju su navikle.

 Ukoliko je problem dijagnostifikovan u debelom crevu, hrane i suplementi bogati vlaknima mogu biti uključeni u ishranu. Takođe, po preporuci veterinara, mogu biti uključene i nešto suvlje granule ukoliko ljubimac nema osetljiv želudac. Hrana treba da bude posna, sveža, podeljena u više manjih porcija. Što se tiče mačaka, one se ovde malo razlikuju od pasa, mačkama ne prija hrana preterano bogata vlaknima.

  Za vlasnike ljubimaca je jako bitno da poštuju higijenske mere, posebno ukoliko je dokazana patološka priroda uzroka dijareje - nosite gumene rukavice u dodiru sa fekalnom masom i prilikom pranja analne regije psa. Takođe je neophodno dobro oprati i dezinfikovati površine koje su uprljane fekalnim sadržajem bilo da je u pitanju pod, nameštaj, ili kavez.

Poštovanje higijenskih procedura je izuzetno važno posebno kod ljubimaca sa dijarejom

  Za alergijska stanja potrebna je posebna hipoalergena ishrana, o kojoj više možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Opširnije...