Obzirom da reguliše brojne metaboličke procese u organizmu, ova žlezda je jedna od najbitnijih za funkciju i očuvanje zdravlja čitavog organizma psa, ili mačke, a poremećaji u njenom radu povlače čitav niz posledica i disfunkcija.
Šta je štitna žlezda, građa i položaj u telu
Ovaj endokrini organ se nalazi u vratu, sa obe strane dušnika (trahea), a odmah ispod grkljana (larynx) životinje. Za razliku od ljudi kod kojih je oblika leptira i iz jednog dela sa dve naglašene strane, kod pasa je ona potpuno razdvojena na dva dela sa svake strane dušnika. Sastoji se primarno od žlezdanog tkiva koje produkuje hormone - regulatore metaboličkih procesa, i ispušta ih u krvotok. U zavisnosti od individualnih i rasnih razlika, duž traheje moguće je da postoji još nekoliko manjih oblasti tiroidnog tkiva koje takođe obavljaju svoju funkciju.
Hormoni štitne žlezde
Ceo sistem produkcije hormona u telu je vrlo osetljiv i međuzavistan od više faktora. Glavni pokretač i regulator rada ostalih endokrinih žlezda (žlezde sa unutrašnjim ljučenjem) je hipofiza, koja otpušta niz veoma bitnih hormona-aktivatora koji regulišu rad drugih žlezda kao što su štitna, nadbubrežna i polne žlezde životinje.
 |
| Grafički prikaz rada i međusobne zavisnosti u proizvodnji hormona štitne žlezde i hipofize psa, ili mačke |
Hormon T4 (tiroksin) produkuje se značajno više, čak 80% žlezdanog tkiva produkuje ovaj hormon, dok preostalih 20% produkuje hormon T3. Hormon T3 nastaje i kasnije u jetri postepenim pretvaranjem i raspadom hormona T4 kroz metaboličke procese i ima mnogo jači (ali i kratkotrajniji) efekat na metabolizam i druga tkiva od hormona T4 koji je uglavnom, kao rezerva, vezan za proteine u plazmi i samo jedan njegov mali deo - "free" T4, ili FT4 ima biološku aktivnu funkciju. Upravo merenje FT4 najbolje pokazuje trenutno stanje i funkciju štitne žlezde zajedno sa TSH.
Funkcija T3 i T4 u orgnizmu je stimulacija i regulacija:
• telesne temperature
• metabolizma masti i ugljenih hidrata
• nakupljanja masnih naslaga, gojenje, ili mršavljenje
• srčanog pulsa i ritma disanja
• funkcionisanja nervnog sistema
• rasta i razvoja mlađih jedinki
• polnog ciklusa
• mišićnog razvoja i sinteze proteina
• stanja i prokrvljenosti kože i krzna
Pored uticaja hormona TSH, na tiroideu utiču još neki faktori kao što je koncentracija joda u krvi neophodna za sintetisanje hormona, ishrana, starost, stres, prisustvo infekcija, parazita i tumora, ali i primena nekih lekova koji na kratko mogu inhibirati njen rad poput pojedinih antibiotika, antimikotika i citostatika.
Bolesti štitne žlezde
Podela bolesti se prvenstveno vodi po uticaju na produkciju hormona, tako imamo Hipotireoidizam i Hipertireoidizam.
Hipotireoidizam (hipotireoza) se obično javlja kod pasa srednje dobi i kod rastom većih rasa, kod mačaka je retka. Odlikuje se smanjenom produkcijom tiroidnih hormona (T3 i T4) usled upale, trovanja, starosti, auto-imunih stanja, atrofije žlezdanog tkiva, bolesti hipofize, loše ishrane, onkoloških bolesti, hirurškog uklanjanja žlezde i sl.
Hipertireoidizam (hipertireoza) je primarna bolest štitne žlezde kod mačaka, kod pasa je nešto ređa i odlikuje se preteranom proizvodnjom hormona i uglavnom je posledica benignih tumora - nabujalog žlezdanog tkiva, upotrebe hormonskih preparata, bolesti drugih endokrinih žlezda, neadekvatne ishrane i hronične bolesti bubrega, ili jetre.
 |
| Hipertireoidizam se pojavljuje uglavnom kod starijih mačaka, bez obzira na pol i rasu. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet) |
Hipotireoidizam - hormonalni deficit T3 i T4
Ovo stanje se može javiti kod svih pasa starosti od 4-10 godina, a najsklonije su mu rase: doberman, irski seter, zlatni retriver, doge, šnauceri, bokseri, engleski ovčari i pudle. Sterilisane ženke i kastrirani mužjaci imaju nešto veće šanse za razvoj ovih bolesti od nesterilisanih ljubimaca.
Simptomi
Već na prvi pogled veterinar može posumnjati na ovo oboljenje ukoliko je ljubimac trom, nezainteresovan, letargičan, gojazan i lošeg krzna, ili ima gubitak krzna. Imunitet ovakvih jedinki je loš i sklone su razvoju infektivnih i kožnih bolesti. Pored toga ističu se simptomi poput netolerancije na hladnoću, usporenog pulsa, zatim suva, retka i klatka dlaka, uporne infekcije ušiju, demodikoza, loša cirkulacija, izostanak menstrualnog ciklusa, vestibularni sindrom, drhtavica i slabost. Šansa za epileptični napad je veća kod pasa i mačaka sa hipotireoidizmom.
 |
| Gojaznost, visok šećer i holesterol u krvi su tipični pratioci smanjenog lučenja hormona štitne žlezde |
Ultrazvučni pregled pokazuje upalu, prisustvo tečnosti, ili atrofiju (smanjenje) štitne žlezde sa obe strane dušnika.
Lečenje
Uz otklanjanje primarnog uzročnika ove bolesti, veoma je važna primena adekvatne hormonske terapije.
Hormonska terapija ovog stanja je uglavnom doživotna i uz njenu pravilnu i kontinuiranu primenu Vaš ljubimac može da vodi normalan život bez većih komplikacija. Prvenstveno se sastoji od sintetičkog uzimanja oralnih, tačno propisanih, doza tiroidnih hormona kojima se nadoknađuje njihov deficit u telu.
Da bi se to postiglo i održalo, potreban je češći monitoring štitne žlezde ultrazvukom i povremene krvne analize kao potvrda da se nivo hormona u krvi održava na željenom nivou.
Uz hormonalnu terapiju potrebna je restriktivna dijetalna ishrana uz dodatak joda, selena i drugih potrebnih suplemenata, koja će omogućiti da se gojazan ljubimac vrati u normalnu formu za svoju dob, rasu i pol. Uglavnom posle par meseci nestaju sve tegobe vezane za hipotireoidizam i nastavlja se samo sa terapijom održavanja stanja.
 |
| Restriktivna, ali izbalansirana dijeta je sastavni deo terapije ljubimaca sa hipotireoidizmom |
Hipertireoidizam - preterano lučenje hormona T4 i T3
Ovo stanje podrazumeva preterano veliko lučenje tiroidnih hormona T3 i T4, što dovodi do niza ozbiljnih zdravstvenih konsekvenci i velikog ubrzanja metabolizma. Kod pasa je gotovo uvek posledica tumorskih promena na štitnoj žlezdi i uglavnom se javlja kod starijih ljubimaca, dok je kod mačaka, koje znatno više boluju od hipertireoidizma, situacija prilično drugačija - kod njih ovo stanje često nema pravi uzročnik. Istraživanja su pokazala veoma ograničen učinak genetske predispozicije i ishrane kod starijih mačaka na pojavu hiperfunkcije štitne žlezde.
Simptomi
Spektar simptoma i zdravstvenih problema je prilično veći nego kod hipotireoidizma. Treba takođe napomenuti da kod mačaka simptomi često mogu u početnom periodu proći neopaženo, kao što su:
• gubljenje telesne težine
• veoma pojačan apetit
• česti prolivi
• povraćanje
• pojačana žeđ
• često uriniranje
• ubrzano i teško disanje, kašalj
• galopirajući ritam srca u mirnom stanju
• aritmije srca
• agresija
• nesanica
• hipersenzitivnost
• gušavost, ili čvorić na vratu
• loše stanje noktiju
Mali broj ljubimaca može imati i neke specifične simptome kao što su loš apetit i pokazivati znake depresije, ili slabost.
Pored prisutnih simptoma, laboratorijskom analizom iz uzorka krvi može se tačno utvrditi povišen nivo hormona, prvenstveno slobodnog FT4, manjak TSH, nizak šećer u krvi i sl.
 |
| Tumačenje stanja na osnovu rezultata laboratorijske analize nivoa hormona štitne žlezde u krvi. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica) |
Zbog uticaja hipertireoidizma na rad srca potrebno je redovno pratiti stanje EKG-om, ultrazvukom srca i kolor-dopler metodom, kao i utvrditi vrednosti krvnog pritiska životinje koji je po pravilu povišen, što posebno utiče na stanje bubrega.
Lečenje
Pored simptomatske terapije za izražene simptome uzrokovane hipertireoidizmom (visok krvni pritisak, aritmija srca...), terapija samog stanja podrazumeva nekoliko pristupa u zavisnosti od težine promene.
Ukoliko je u pitanju blago povećanje hormona, a bolest nije onkološke prirode, pristupa se posebnom - restriktivnom režimu ishrane namirnicama koje u sebi imaju malu količinu joda, bez kog nema ni sintetisanja tiroidnih hormona.
Ukoliko je stanje kasnije otkriveno i bolest je u uznapredovalom stadijumu sa izraženijim simptomima - što je obično slučaj, može se u prvom redu pristupiti medikamentoznom rešavanju problema upotrebom anti-tiroidnog leka metimazol, ili davanju radioaktivnog izotopa joda koji će neutralisati deo žlezdanog tkiva. Ove medikamentozne metode se primenjuju doživotno, ali su skupe, rade se samo u velikim veterinarskim klinikama na Zapadu i imaju veći broj neželjenih efekata. Nešto jeftinija medikamentozna terapija podrazumeva dužu upotrebu oralnih antimikotika iz grupe azola - kod mačaka se može dati felimazol, a kod pasa određeni antimikotici koji ispoljavaju inhibitorno delovanje na T3 i T4 hormon. Obzirom na veliki potencijal za razvoj maligniteta štitne žlezde kod hipertireoidizma, hirurška metoda uklanjanja jedne, ili obe strane štitne žlezde preostaje kao krajnja solucija i jedini izbor trajnog rešavanja problema kada se iscrpe sve ostale mogućnosti.
 |
| Redovne laboratorijske analize nivoa hormona i krvna slika neophodni su kod ljubimaca sa bolestima štitne žlezde |
Kao i kod ljubimaca koji imaju hipo-tireoidozu, lekovi za nadoknadu hormona štitne žlezde posle hirurške intervencije se moraju uzimati doživotno, voditi računa o njihovom pravilnom unosu i doziranju uz povremene laboratorijske kontrole krvi.
Kod ljubimaca kojima je hirurški uklonjena jedna, ili obe strane štitne žlezde, post-operativno u prvim danima može doći do gubljenja glasa i pada nivoa kalcijuma u krvi usled uklanjanja para-tiroidnog žlezdanog tkiva koje je u neposrednoj vezi sa štitnom žlezdom, a igra veliku ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfora u organizmu (posebno u kostima) sintezom parathormona PTH. Kolebanje u koncentraciji ovog hormona izaziva čitav niz mineralno-koštanih poremećaja, što se otklanja redovnim praćenjem stanja, simptomatskom terapijom, suplementacijom kalcijuma i fosfora, kao i adekvatnom ishranom Vašeg ljubimca.
Panvet tim
