Bolesti štitne žlezde kod pasa i mačaka

   Bolesti štitne (štitaste, štitnjače, ili tiroidne) žlezde kod ljubimaca su jedne od najčešćih bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, kao i uopšte.

   Obzirom da reguliše brojne metaboličke procese u organizmu, ova žlezda je jedna od najbitnijih za funkciju i očuvanje zdravlja čitavog organizma psa, ili mačke, a poremećaji u njenom radu povlače čitav niz posledica i disfunkcija.

Šta je štitna žlezda, građa i položaj u telu

   Ovaj endokrini organ se nalazi u vratu, sa obe strane dušnika (trahea), a odmah ispod grkljana (larynx) životinje. Za razliku od ljudi kod kojih je oblika leptira i iz jednog dela sa dve naglašene strane, kod pasa je ona potpuno razdvojena na dva dela sa svake strane dušnika. Sastoji se primarno od žlezdanog tkiva koje produkuje hormone - regulatore metaboličkih procesa, i ispušta ih u krvotok. U zavisnosti od individualnih i rasnih razlika, duž traheje moguće je da postoji još nekoliko manjih oblasti tiroidnog tkiva koje takođe obavljaju svoju funkciju.

Hormoni štitne žlezde

   Ceo sistem produkcije hormona u telu je vrlo osetljiv i međuzavistan od više faktora. Glavni pokretač i regulator rada ostalih endokrinih žlezda (žlezde sa unutrašnjim ljučenjem) je hipofiza, koja otpušta niz veoma bitnih hormona-aktivatora koji regulišu rad drugih žlezda kao što su štitna, nadbubrežna i polne žlezde životinje.

Grafički prikaz rada i međusobne zavisnosti u proizvodnji hormona štitne žlezde i hipofize psa, ili mačke 

   U ovom slučaju hipofiza ispušta TSH - tiroidni stimulišući hormon koji putem krvi dospeva do štitne žlezde i daje znak za produkciju i otpuštanje njenih hormona T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin). Takođe ovo je i obrnut proces, što znači da ako moždani receptori registruju veće količine hormona T3 i T4 u krvotoku, smanjiće se proizvodnja TSH u hipofizi.

   Hormon T4 (tiroksin) produkuje se značajno više, čak 80% žlezdanog tkiva produkuje ovaj hormon, dok preostalih 20% produkuje hormon T3. Hormon T3 nastaje i kasnije u jetri postepenim pretvaranjem i raspadom hormona T4 kroz metaboličke procese i ima mnogo jači (ali i kratkotrajniji) efekat na metabolizam i druga tkiva od hormona T4 koji je uglavnom, kao rezerva, vezan za proteine u plazmi i samo jedan njegov mali deo - "free" T4, ili FT4 ima biološku aktivnu funkciju. Upravo merenje FT4 najbolje pokazuje trenutno stanje i funkciju štitne žlezde zajedno sa TSH.

Funkcija T3 i T4 u orgnizmu je stimulacija i regulacija:
        • telesne temperature
        • metabolizma masti i ugljenih hidrata
        • nakupljanja masnih naslaga, gojenje, ili mršavljenje
        • srčanog pulsa i ritma disanja
        • funkcionisanja nervnog sistema
        • rasta i razvoja mlađih jedinki
        • polnog ciklusa
        • mišićnog razvoja i sinteze proteina
        • stanja i prokrvljenosti kože i krzna

   Pored uticaja hormona TSH, na tiroideu utiču još neki faktori kao što je koncentracija joda u krvi neophodna za sintetisanje hormona, ishrana, starost, stres, prisustvo infekcija, parazita i tumora, ali i primena nekih lekova koji na kratko mogu inhibirati njen rad poput pojedinih antibiotika, antimikotika i citostatika.

Bolesti štitne žlezde

   Podela bolesti se prvenstveno vodi po uticaju na produkciju hormona, tako imamo Hipotireoidizam i Hipertireoidizam.

   Hipotireoidizam (hipotireoza) se obično javlja kod pasa srednje dobi i kod rastom većih rasa, kod mačaka je retka. Odlikuje se smanjenom produkcijom tiroidnih hormona (T3 i T4) usled upale, trovanja, starosti, auto-imunih stanja, atrofije žlezdanog tkiva, bolesti hipofize, loše ishrane, onkoloških bolesti, hirurškog uklanjanja žlezde i sl.

   Hipertireoidizam (hipertireoza) je primarna bolest štitne žlezde kod mačaka, kod pasa je nešto ređa i odlikuje se preteranom proizvodnjom hormona i uglavnom je posledica benignih tumora - nabujalog žlezdanog tkiva, upotrebe hormonskih preparata, bolesti drugih endokrinih žlezda, neadekvatne ishrane i hronične bolesti bubrega, ili jetre.

Hipertireoidizam se pojavljuje uglavnom kod starijih mačaka, bez obzira na pol i rasu. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Svako od ovih stanja nosi sa sobom ozbiljne posledice po zdravlje ljubimca i zahteva širok pristup u dijagnostici i lečenju - prvenstveno uzroka poremećaja rada štitne žlezde, kao i simptomatsko saniranje posledica.

Hipotireoidizam - hormonalni deficit T3 i T4

   Ovo stanje se može javiti kod svih pasa starosti od 4-10 godina, a najsklonije su mu rase: doberman, irski seter, zlatni retriver, doge, šnauceri, bokseri, engleski ovčari i pudle. Sterilisane ženke i kastrirani mužjaci imaju nešto veće šanse za razvoj ovih bolesti od nesterilisanih ljubimaca.

Simptomi

   Već na prvi pogled veterinar može posumnjati na ovo oboljenje ukoliko je ljubimac trom, nezainteresovan, letargičan, gojazan i lošeg krzna, ili ima gubitak krzna. Imunitet ovakvih jedinki je loš i sklone su razvoju infektivnih i kožnih bolesti. Pored toga ističu se simptomi poput netolerancije na hladnoću, usporenog pulsa, zatim suva, retka i klatka dlaka, uporne infekcije ušiju, demodikoza, loša cirkulacija, izostanak menstrualnog ciklusa, vestibularni sindrom, drhtavica i slabost. Šansa za epileptični napad je veća kod pasa i mačaka sa hipotireoidizmom.

Gojaznost, visok šećer i holesterol u krvi su tipični pratioci smanjenog lučenja hormona štitne žlezde

   Laboratorijske analize krvi potvrđuju ovakvo stanje sa sniženim hormonima T3 i T4 i preterano povišenim TSH, moguć je i nalaz povišenog šećera u krvi, holesterola, a niskog broja belih krvnih zrnaca (leukocita) i joda.
   Ultrazvučni pregled pokazuje upalu, prisustvo tečnosti, ili atrofiju (smanjenje) štitne žlezde sa obe strane dušnika.

Lečenje

   Uz otklanjanje primarnog uzročnika ove bolesti, veoma je važna primena adekvatne hormonske terapije.
   Hormonska terapija ovog stanja je uglavnom doživotna i uz njenu pravilnu i kontinuiranu primenu Vaš ljubimac može da vodi normalan život bez većih komplikacija. Prvenstveno se sastoji od sintetičkog uzimanja oralnih, tačno propisanih, doza tiroidnih hormona kojima se nadoknađuje njihov deficit u telu.
   Da bi se to postiglo i održalo, potreban je češći monitoring štitne žlezde ultrazvukom i povremene krvne analize kao potvrda da se nivo hormona u krvi održava na željenom nivou.
Uz hormonalnu terapiju potrebna je restriktivna dijetalna ishrana uz dodatak joda, selena i drugih potrebnih suplemenata, koja će omogućiti da se gojazan ljubimac vrati u normalnu formu za svoju dob, rasu i pol. Uglavnom posle par meseci nestaju sve tegobe vezane za hipotireoidizam i nastavlja se samo sa terapijom održavanja stanja.

Restriktivna, ali izbalansirana dijeta je sastavni deo terapije ljubimaca sa hipotireoidizmom

   Promenu doza, dijetetskog režima i uvođenje novih lekova u terapiju potrebno je uvek uraditi u konsultaciji sa veterinrom zbog mogućih posledica i ponovnog javljanja bolesti usled dejstva novih okolnosti i faktora.

Hipertireoidizam - preterano lučenje hormona T4 i T3

   Ovo stanje podrazumeva preterano veliko lučenje tiroidnih hormona T3 i T4, što dovodi do niza ozbiljnih zdravstvenih konsekvenci i velikog ubrzanja metabolizma. Kod pasa je gotovo uvek posledica tumorskih promena na štitnoj žlezdi i uglavnom se javlja kod starijih ljubimaca, dok je kod mačaka, koje znatno više boluju od hipertireoidizma, situacija prilično drugačija - kod njih ovo stanje često nema pravi uzročnik. Istraživanja su pokazala veoma ograničen učinak genetske predispozicije i ishrane kod starijih mačaka na pojavu hiperfunkcije štitne žlezde.

Simptomi

   Spektar simptoma i zdravstvenih problema je prilično veći nego kod hipotireoidizma. Treba takođe napomenuti da kod mačaka simptomi često mogu u početnom periodu proći neopaženo, kao što su:
        • gubljenje telesne težine
        • veoma pojačan apetit
        • česti prolivi
        • povraćanje
        • pojačana žeđ
        • često uriniranje
        • ubrzano i teško disanje, kašalj
        • galopirajući ritam srca u mirnom stanju
        • aritmije srca
        • agresija
        • nesanica
        • hipersenzitivnost
        • gušavost, ili čvorić na vratu
        • loše stanje noktiju

   Mali broj ljubimaca može imati i neke specifične simptome kao što su loš apetit i pokazivati znake depresije, ili slabost.

   Pored prisutnih simptoma, laboratorijskom analizom iz uzorka krvi može se tačno utvrditi povišen nivo hormona, prvenstveno slobodnog FT4, manjak TSH, nizak šećer u krvi i sl.

Tumačenje stanja na osnovu rezultata laboratorijske analize nivoa hormona štitne žlezde u krvi. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

    Ultrazvučnim, ili rendgenskim snimanjem grudnog koša psa/mačke veterinar može utvrditi veličinu štitne žlezde, moguće tumorne promene, ili prisustvo metastaze na drugim organima i tkivima.
   Zbog uticaja hipertireoidizma na rad srca potrebno je redovno pratiti stanje EKG-om, ultrazvukom srca i kolor-dopler metodom, kao i utvrditi vrednosti krvnog pritiska životinje koji je po pravilu povišen, što posebno utiče na stanje bubrega.

Lečenje

   Pored simptomatske terapije za izražene simptome uzrokovane hipertireoidizmom (visok krvni pritisak, aritmija srca...), terapija samog stanja podrazumeva nekoliko pristupa u zavisnosti od težine promene. 
Ukoliko je u pitanju blago povećanje hormona, a bolest nije onkološke prirode, pristupa se posebnom - restriktivnom režimu ishrane namirnicama koje u sebi imaju malu količinu joda, bez kog nema ni sintetisanja tiroidnih hormona.

   Ukoliko je stanje kasnije otkriveno i bolest je u uznapredovalom stadijumu sa izraženijim simptomima - što je obično slučaj, može se u prvom redu pristupiti medikamentoznom rešavanju problema upotrebom anti-tiroidnog leka metimazol, ili davanju radioaktivnog izotopa joda koji će neutralisati deo žlezdanog tkiva. Ove medikamentozne metode se primenjuju doživotno, ali su skupe, rade se samo u velikim veterinarskim klinikama na Zapadu i imaju veći broj neželjenih efekata. Nešto jeftinija medikamentozna terapija podrazumeva dužu upotrebu oralnih antimikotika iz grupe azola - kod mačaka se može dati felimazol, a kod pasa određeni antimikotici koji ispoljavaju inhibitorno delovanje na T3 i T4 hormon. Obzirom na veliki potencijal za razvoj maligniteta štitne žlezde kod hipertireoidizma, hirurška metoda uklanjanja jedne, ili obe strane štitne žlezde preostaje kao krajnja solucija i jedini izbor trajnog rešavanja problema kada se iscrpe sve ostale mogućnosti.

Redovne laboratorijske analize nivoa hormona i krvna slika neophodni su kod ljubimaca sa bolestima štitne žlezde

   Hirurškim uklanjanjem dela, ili čitave štitne žlezde, uz eventualnio uključivanje zamenske oralne hormonalne terapije - lako se, bez većih neželjenih efekata, postiže optimalna koncentracija T3 i T4 hormona u krvi životinje, uspostavlja ravnoteža u metaboličkim procesima i neutrališu prateći simptomi hipertireoidizma.
  Kao i kod ljubimaca koji imaju hipo-tireoidozu, lekovi za nadoknadu hormona štitne žlezde posle hirurške intervencije se moraju uzimati doživotno, voditi računa o njihovom pravilnom unosu i doziranju uz povremene laboratorijske kontrole krvi.

  Kod ljubimaca kojima je hirurški uklonjena jedna, ili obe strane štitne žlezde, post-operativno u prvim danima može doći do gubljenja glasa i pada nivoa kalcijuma u krvi usled uklanjanja para-tiroidnog žlezdanog tkiva koje je u neposrednoj vezi sa štitnom žlezdom, a igra veliku ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfora u organizmu (posebno u kostima) sintezom parathormona PTH. Kolebanje u koncentraciji ovog hormona izaziva čitav niz mineralno-koštanih poremećaja, što se otklanja redovnim praćenjem stanja, simptomatskom terapijom, suplementacijom kalcijuma i fosfora, kao i adekvatnom ishranom Vašeg ljubimca.

Panvet tim

Opširnije...

Bolesti nadbubrežne žlezde pasa - Kušingova i Adisonova bolest

   U endokrini sistem spada više žlezda koje luče i kontrolišu nivo hormona u telu. Jedna od njih je i nadbubrežna žlezda, koja luči hormon kortizol - takozvani "hormon stresa", odgovoran za metabolizam proteina i ugljenih hidrata, a takođe reguliše i pravilan proces varenja, srčani rad i krvni pritisak.
   Ukoliko dođe do patološke promene nivoa ovog hormona u krvi, dolazi do čitavog niza poremećaja organa, organskih sistema i metabolizma ljubimca uopšte. Nadbubrežne (adrenalne) žlezde su parni organi, i kao što im samo ime kaže, pozicionirane su u trbušnoj duplji u neposrednoj blizini bubrega.

HIPERADRENOKORTICIZAM (Kušingova bolest)

  Hiperadrenokorticizam označava preterano lučenje hormona kortizola iz kore nadbubrežne žlezde.

   Najčešći uzrok Kušingove bolesti je u velikom broju slučajeva benigno uvećanje hipofize, ili pojava sporo-širećeg tumora hipofize - žlezde odgovorne za rad i koordinaciju svih ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem - samim tim i nadbubrežnih žlezda, čiji rad stimuliše adrenokortikotropnim hormonom (ACTH).
Tako uvećana hipofiza produkuje više ACTH, koji dovodi do povećanja nivoa kortizola u krvi psa.

Funkcija i pozicija hipofize i nadbubrežne žlezde u telu psa 

   U manjem broju slučajeva, kod spontanog hiperadrenokorticizma, uzrok je kortizol-oslobađajući adrenokortikalni kancer u nadbubrežnoj žlezdi koji lako može metastazirati i u druge organe i tkiva. Među uzročnicima mogu biti i neke druge vrste tumora nadbubrežnih žlezda.
   Simptomi ovog poremećaja se mogu javiti i kod životinja koje su dobile visoke doze lekova kortikosteroida u tretmanu upala, ili težih alergija. Uglavnom pogađa odrasle i starije jedinke.

Simptomi

  Simptomi mogu varirati u jačini i pojavi, a takođe ne moraju biti svi zastupljeni. Najveće promene se zapažaju u urinarnom traktu, vaskularnom sistemu i koži.

  Najčešći simptomi su:
    - konstantna žeđ, glad i pojačano uriniranje
    - gojaznost i karakteristično nakupljanje masnih naslaga na vratu, ramenima i stomaku
    - gubitak dlake (alopecija)
    - apatija, mišićna slabost
    - nesanica (insomnija)
    - tamna, istanjena koža sklona otoku i modricama, često sa belim "pečatima"
    - kod ženki izostanak menstrualnog ciklusa, a kod mužjaka smanjenje testisa
    - gljivične infekcije kože i pad imuniteta
    - visok, ili varirajući krvni pritisak
    - ubrzan srčani rad
    - otečenost stomaka
    - ubrzano disanje, dahtanje
    - problemi sa zglobovima, artritis

  Pregled ljubimca, kompletna krvna slika, analiza hormona, analiza kroz testove (najčešće test supresije deksametazonom), ili biohemijske analize, ultrazvuk nadbubrežne žlezde, ili rendgenski snimak mogu lako pokazati da je reč o ovoj bolesti, kog je ona porekla i da li postoje metastaze kanceroznog tkiva.

  Testovima supresije deksametazonom dokazujemo da ljubimac ima Kušingovu bolest. Davanjem određene doze deksametazona intravenski (ima isto dejstvo kao i kortizol), merimo odgovor organizma u vidu smanjenja lučenja kortizola u narednih 24-48h kod zdravih pasa. Ukoliko nivo kortizola ostane nepromenjen, to je pouzdan znak da Vaš ljubimac ima Kušingovu bolest.

Lečenje

  Kod pasa koji imaju tumorne promene, ili karcinom manjeg obima bez metastaza na hipofizi, Kušingova bolest može da se reši hirurškim putem odstranjivanjem obolelog tkiva hipofize (hipofizektomija - pristupom kroz nosnu šupljinu i sinuse), pod uslovom da je lokacija promene operabilna. Ovakav tip operacija se ne radi u našoj zemlji prvenstveno zbog izuzetno visokih troškova same hirurgije i propratnog lečenja.
 Psi kod kojih promene nisu operabilne dobijaju lek trilostan, kao i simptomatsku terapiju, ali moraju biti pod stalnim nadzorom zbog mogućih neželjenih efekata i nužne korekcije doze lekova za krvni pritisak, srčani rad, smirenje, protiv povraćanja itd. Lekove Vaš pas mora piti kontinuirano, do kraja svog života.

Lek izbora za medikamentozno lečenje hiperadenokorticizma

 Takođe, veterinar može razmotriti opciju uklanjanja obe nadbubrežne žlezde ukoliko to može imati pozitivnog efekta na tok bolesti. Ova intervencija se radi kod nas. Ishod terapije često zna biti vrlo neizvestan, a hormonalna terapija koja se potom primenjuje je takođe doživotna.

HIPOADRENOKORTICIZAM (Adisonova bolest)

  Mineralokortikoidi i glukokortikoidi (kortizol) su hormoni koji potiču iz kore nadbubrežne žlezde i vrlo su važni za pravilno funkcionisanje metabolizma i funkcije ostalih organa u telu Vašeg ljubimca. Svaki poremećaj u lučenju hormona dovodi do niza metaboličkih promena i posledica po zdravlje. Hipoadrenokorticizam je poremećaj rada ovih žlezda, gde dolazi do smanjenog lučenja hormona nadbubrežne žlezde - što dovodi do simptoma kao što su: slabost, pospanost, dehidratacija, nizak krvni pritisak...

  Ova bolest je relativno retka kod pasa, a najskloniji su joj mladi psi, kao i rase pudla, border koli, rotvajleri i terijeri bele boje.

Psi rase Border Koli su nešto skloniji pojavi Adisonove bolesti od drugih rasa

Simptomi

  Simptomi bolesti kod pasa zavise od stepena smanjenja količine hormona u krvi, starosti ljubimca i vremenske dužine bolesti. Mogu biti uzrokovani urođenim deficitom u sintetisanju hormona, problemom u radu hipofize i štitne žlezde koje utiču i na rad nadbubrežnih žlezda, metastatskim tumorom koji pritiska okolno adrenalno tkivo, nekom povredom, trombozom, teškom infekcijom, ili naglim ukidanjem lekova kortikosteroida koji su dugo bili u terapiji neke druge bolesti, na primer zbog upala zglobno-koštanih struktura, ili alergije.

  Najčešći simptomi smanjenog lučenja hormona nadbubrega su:
    - letargija
    - dehidratacija
    - nizak krvni pritisak
    - usporen srčani rad
    - povraćanje
    - krv u stolici
    - gubitk telesne težine
    - žeđ i često uriniranje
    - loš kvalitet i gubitak dlake
    - bolovi u abdomenu
    - vrtoglavica i kolaps
    - nizak nivo šećera u krvi
    - problemi u radu jetre

  Bolest se otkriva pravilnom anamnezom i pregledom veterinara, laboratorijskim testom krvi i urina, sagledavanjem biohemijskih parametara, ultrazvučnim pregledom nadbubrežnih žlezda i sl.

Laboratorijske analize su veoma bitan segment dijagnostike hormonskih poremećaja. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Laboratorijske analize pokazuju visok nivo fosfora i uree u krvi, anemiju, visok nivo belih krvnih zrnaca - prvenstveno eozinofila i limfocita, nizak nivo natrijuma i hlorida u krvnoj plazmi, nizak nivo šećera u krvi, visoke vrednosti jetrenih enzima (AST i ALT) i nizak nivo hormona kortizola u krvi.
Test davanjem analoga hormona hipofize ACTH takođe može biti sproveden radi potvrde oboljenja. Ukoliko pod uticajem datog hormona ne dodje do povećanja nivoa kortizola u krvi u narednih 24-48h to je definitivna potvrda da pas ima hipoadrenokorticizam tj. smanjenu funkciju nadbubrežnih žlezda.

Lečenje

  Akutna i nagla epizoda Adisonove bolesti je hitno stanje koje može ugroziti život Vašeg psa i zahteva brz odlazak i stacionarno lečenje u veterinarskoj ambulanti.
Simptomatska terapija zavisi od težine bolesti npr. lekovi za povećanje krvnog pritiska i ubrzanje srčanog rada, lekovi protiv proliva i povraćanja, lekovi protiv bolova itd., a opšta terapija podrazumeva davanje infuzije za nadoknadu tečnosti i elektrolita, kao i davanje kortikosteroidnih lekova, ili leka Zycortal©.

  Veterinar će na osnovu nivoa kortizola u krvi odrediti tačnu dozu hormona koju pas treba da dobije unošenjem kroz infuziju, subkutano (pod kožu, u vidu depo preparata), ili oralno u narednom periodu, uz redovne kontrole i provere stanja.

  Ukoliko takav pas ide na neku hiruršku intervenciju, na putovanje, ili ima infekciju - nivo hormona koje uzima treba da bude korigovan.

Adekvatna ishrana i suplementacija potrebna je psima sa Adisonovom bolešću

  Takođe potrebno je ljubimcima sa ovom bolešću davati hranu koja sadrži natrijum-hlorid i kalcijum, kao i više tečnosti - posebno u toplom periodu godine i pri zahtevnijim fizičkim aktivnostima. Generalno, kvalitet života kod ovog stanja može biti zadovoljavajuć na duži vremenski rok uz adekvatnu suplementaciju, ishranu i davanje hormona.

Panvet tim

Opširnije...