Uloga taurina u zdravlju mačke - Infografika

   Unos Taurina pravilnom i adekvatnom ishranom je neophodan za rast, razvoj i zdravlje mačaka. Većina sisara ovu aminokiselinu sintetiše u svom telu, dok mačke kompletno zavise od njegovog unosa hranom.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Opširnije...

Optimalna ishrana Vašeg ljubimca

 

  Nije svaki vlasnik kućnog ljubimca uvek u mogućnosti, ili nema volje da posebno kuva i priprema hranu za svog ljubimca. Priprema na taj način je dugotrajna i zahteva dosta vremena i novca. Danas postoji čitav niz specijalizovanih komercijalnih, industrijski-spravljenih hrana za pse i mačke, koje Vam mogu pomoći u rešavanju ovog problema. Proizvođači su se potrudili da naprave optimalan odnos životinjskih proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala koji će osigurati pravilan rast i razvoj životinje.

  Ipak, ako se odlučite da to sami radite, znajte da možete pripremiti obroke iz kuhinje koji su vrlo hranljivi, zdravi i ukusniji od bilo koje hrane koja se prodaje komercijalno. Ovo uključuje i ishranu koja je namenjena kućnim ljubimcima sa posebnim prehrambenim potrebama, a koja može lepo da se zameni određenim sastojcima prilagođenim zdravstvenom stanju i potrebama Vašeg psa, ili mačke. Takođe možete kombinovati hranu koju spremate, sa kupljenom hranom, a kroz ovaj tekst i situacije iz prakse ćemo se potruditi da Vam skrenemo pažnju koje sastojke da koristite, a koje da izbegavate prilikom takvog spremanja.

Malo istorije

Psi

  Vaš pas može da opstane na ishrani u kojoj je zastupljeno samo meso (ako se dodaju određeni suplementi i minerali), no ipak su psi evoluirali sa ljudima dovoljno dugo da njihov meni može biti više sličan našem.
  Tokom poslednjih 20.000 godina koliko su psi živeli sa ljudima, prilagođavali su se i na ishranu sa manje mesa. Već u kamenom dobu ljudi su jeli žito pomešano sa semenjem, šumskim voćem i povrćem. Ono što su naši preci ostavljali oko njihovih kampova i pećina je ono što su njihovi psi jeli. To znači da su se psi dovoljno prilagodili da napreduju i na dijeti koja se sastoji od 60% životinjskih proteina (meso).

  Za razliku od ljudi, psi i mačke su evoluirali tako da ne pate preterano od bolesti uzrokovanih većom količinom masti životinjskog porekla u ishrani. Veterinarski patolozi su otkrili da zasićene masti i holesterol u ishrani retko izazovu začepljenje srčanih i moždanih arterija kod pasa i mačaka - kod ljudi to nije slučaj. Čak i na veoma masnim dijetama, psi i mačke su se pokazali kao veoma otporni na bolesti koronarnih arterija (npr. psi koji vuku sanke imaju ovakav tip dijeta zbog velike potrošnje kalorija usled fizičke aktivnosti). Ipak kod većine naših kućnih ljubimaca, visok udeo masti iz npr. slanine je samo brži put ka gojaznom i tromom ljubimcu koji je pod rizikom za mnoge druge zdravstvene probleme kao što su: visok krvni pritisak, bolesti zglobova, jetre i bubrega.

  Možete napraviti adekvatnu ishranu za Vašeg psa koja će se sastojati od oko 60% proteina životinjskog porekla, 5-15% zasićenih masti, 20-35% ugljenih hidrata i biljnih vlakana. U obroku treba da bude meso i 2-3 sastojka biljnog porekla kao što su pirinač, ovsena kaša, bundeva bez semenki, šargarepa, banana, šumsko voće... U takav obrok potrebno je da dodate mineralne suplemente i kalcijum da bi zadovoljili sve nutritivne potrebe ljubimca. Uzdržavajte se od davanja kostiju kao izvora kalcijuma Vašem ljubimcu. Post o kostima u ishrani možete pročitati na našem blogu OVDE. Ako se držite ove formule, sasvim je izvesno da ćete imati zdravog i dugovečnog psa.

  Napomenimo da postoji nekoliko sastojaka hrane koju bi psi i mačke trebalo da izbegevaju. Oni uključuju čokoladu, grožđe, suvo grožđe, beli luk, crni luk, orahe, paradajz i po nekim izvorima avokado. Druga hemijska jedinjenja koja nisu opasna za ljude, kao na primer ksilitol, moraju biti isključena iz ishrane Vašeg ljubimca. Kućni ljubimci vole raznolikost sastojaka u ishrani baš kao i mi. Postoji bezbroj kombinacija možete pripremiti menjanjem vrste mesa i izvora ugljenih hidrata iz dana u dan.

Mačke

  Mačke imaju donekle različite potrebe u ishrani od pasa. Optimalna količina dijetalnih masti je generalno veća kod mačaka nego kod pasa. Mačke žive sa ljudima oko 9.000 godina - a tokom većine tog vremena, domaće mačke živele su isključivo na glodarima i drugim malim životinjama koje su mogle uhvatiti. Tek 1890. godine u Americi je izašla prva komercijalna hrana za mačke na tržištu. Dakle, mačke nisu imale toliko vremena da se prilagode mešovitoj ljudskoj ishrani kao psi. Mačkama i dalje treba znatno više životinjskih proteina i masti u ishrani od pasa, ili ljudi, te obrok koji Vi jedete, ili spremate Vašem psu nije uvek optimalan i za mačku.

  Mačke imaju i jedinstvene potrebe za aminokiselinama taurinom i argininom, masnim kiselinama i vitaminima. Njima treba gotov vitamin A u ishrani, jer ne mogu pretvoriti beta-karotin u aktivni vitamin A kao što to mogu ljudi, takođe nedovoljno sintetišu vitamin D. Značajnu poteškoću mačkama predstavljaju i varenje skroba i drugih kompleksnih ugljenih hidrata biljnog porekla. Ovi ugljeni hidrati čine šećeri koji mogu negativno uticati na njihovo zdravlje.

  Još jedna karakteristika mačaka je, da ne konzumiraju dovoljne količine vode kada su hranjene suvom hranom, i na to morate posebno obratiti pažnju. To nije predstavljalo problem kada su mačke živele od lova na divlje glodare i male ptice, ali pošto se mace danas hrane suvim granulama uz dopunu mesa živine, ili ribe, dešava se sve učestalije da mačke pate od problema urinarnog trakta i oboljenja bubrega.

Uloga aminokiseline taurin u zdravlju mačke, Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

 Ne zaboravite, biljni proteini koji se nalaze u hrani za kućne ljubimce nemaju iste aminokiseline kao proteini životinjskog porekla - sojini proteini i proteini mesa nisu isti.

Životinjski proteinski sastojci koji bi svakako trebali da se nadju na meniju Vašeg ljubimca

  Sam pogled na zube pasa i mačaka govori da sigurno nisu dizajnirani da budu vegetarijanci, meso je osnovna i najzastupljenija hrana koju bi trebalo da jedu. Preporučuju se kuvana mesa i jaja zbog opasnosti od bakterijskih infekcija npr. salmonelom, kao i virusnih stomačnih infekcija.
Mlevena junetina, ćuretina i piletina spadaju u posnija mesa, te mogu biti dobar izbor za obrok Vašeg psa. Mačkama optimalne težine potrebno je više masti u ishrani (10-35%) nego kod pasa - pa kada kuvate obrok za mačke, koristite manje posne proizvode, ili u meso dodajte pileću mast, svinjsku mast, laneno ulje, ili loj. Vašoj maci će se dopasti ćureća noga, kao i iznutrice kao što je srce, džigerica, ili želudac zbog veće koncentracije taurina u njima. Izbegavajte hemijski stabilizovane proizvode, ili nitrite kojih ima u salamama i paštetama.

  Riba, naročito ona iz hladnijih voda je odličan izvor proteina i omega-3 masnih kiselina i treba da bude zastupljena u ishrani do dva puta nedeljno. Pastrmka i losos su dobar izbor. Losos ima najviše omega-3 masnih kiselina. Izbegavati konzerviranu tunjevinu iako se miris ove hrane izuzetno sviđa ljubimcima - posebno mačkama.
Riblji fileti za ljudsku ishranu su dobra hrana za mačke i pse. Sirova riba može biti deo ishrane, ali se ne preporučuje zbog opasnosti od crevne zaraze.

  Celo kuvano jaje je odličan izvor životinjskih proteina i masti za Vašeg ljubimca. Protein u jajima je veoma visokog  kvaliteta - većeg od junećeg mesa, živine, ili ribe. Takođe se i najlakše vari. Kao i ljudi, i kućni ljubimci mogu biti alergični na ovu namirnicu i o tome treba povesti računa.

  Mlečni proizvodi, samo ako se ređe daju, jesu odličan izvor proteina i kalcijuma. Primarni protein u mlečnim proizvodima je kazein. Ukoliko se insistira na mlečnim proizvodima u ishrani mačke, kazein može uticati na pogoršanje vida, kao i manje srčane probleme. Mlečni proizvodi takođe sadrže laktozu - šećer koji mnogi odrasli kućni ljubimci ne mogu da svare, isto tako laktoza se visoko kotira među alergenima koji remete normalan rad creva i kod ljudi. Kada kućni ljubimci ne mogu da svare laktozu, ona fermentira u njihovim crevima i izaziva nadimanje i dijareju. Sirevi, pogotovo posni sirevi imaju sadržaj proteina veoma sličan mesu i poželjni su kao hrana. Ukoliko macama dajete mleko, ono mora biti kuvano zbog rizika od toksoplazmoze. Kod dopune ishrane štenaca i mačića kravljim mlekom moramo napomenuti da zbog razlike u sastavu, konkretno razlike u masnom udelu i udelu laktoze (mleko kuja i mačaka je mnogo bogatije mlečnom mašću od kravljeg), često može doći do dijareje.

Ugljeni hidrati biljnog porekla

  Zapamtite da mačkama treba ishrana u kojoj je zastupljenije meso nego kod pasa. Mačke slabo apsorbuju ugljene hidrate iz žitarica i krompira, dok je kod pasa rasa i veličina psa faktor koji se mora uzeti u obzir prilikom planiranja količine i udela biljnih nutrijenata u celokupnom obroku. Pirinač je odličan izvor ugljenih hidrata za Vašeg ljubimca. Pirinač sadrži proteine, fosfor, gvožđe i nešto kalcijuma.
  Većina pasa i mačaka neće imati problema u ishrani na bazi proizvoda pšenice, kao što su testenine i hleb, ali treba imati na umu njihovu zastupljenost u obroku od 5-10%, kao i to da se može javiti alergija na gluten.
Dobro kuvani krompir, ili pire krompir mogu biti dobri sastojci za pse i mačke, ali samo u umerenim količinama. Oni su dobar izvor vitamina B-6, bakra, kalijuma, mangana i dijetetskih vlakana.

  Što se tiče hrane bogate biljnim vlaknima u ishrani imajte na umu da mogu razviti dijareju, meku stolicu - koja kasnije može biti okidač za nastanak problema sa analnim žlezdama ljubimca. Obično se ishrana bogata biljnim vlaknima tj. celulozom daje kada je potrebno da ljubimac ima više većih stolica, ili kada stolica treba da bude mekša. Ovo može biti veoma korisno kod pasa (i mačaka) sa lenjim crevima, kod zatvora, ili za one ljubimce koji su gojazni, kao i kod bolesti bubrega. Megakolon je bolest prvenstveno mačaka i njeno stanje se može poboljšati ukoliko povećate udeo vlakna u ishrani.

  Kuvana ovsena kaša je dobra za kućne ljubimce. Međutim, visok sadržaj vlakana ovsa ima tendenciju da proizvedu kod kućnih ljubimaca proliv kada se dodaju previše u obrok. To je dobar sastojak za ishranu kod hronične opstipacije (zatvora) kućnog ljubimca, a uz ovas se može dodati malo bundeve bez semena i umereno kuvana šargarepa.

Mineralni suplementi - kalcijum

  Prvenstveno kalcijum je jako bitan u ishrani pasa i mačaka i treba ga dodati u obrok kao suplement kao izmrvljenu tabletu, ili kao rastvor. Meso i riba su prilično bogati fosforom, koji inhibira apsorpciju kalcijuma ukoliko odnos kalcijuma i fosfora nije idealan (odnos kojem treba težiti i koji se najlakše resorbuje u crevima je kalcijuma 1,2 do 1,5 : 1 fosfora)

  Proizvođači hrane za ljubimce su ovaj problem rešili dodavanjem kostiju u prahu, ili kalcijum-karbonata. U kuvanom obroku Vi možete uraditi nešto slično dodavanjem ovog suplementa.

Vitamini

  Prvenstveno se potrudite da obezbedite obroke i voćne poslastice ljubimcu koji su raznovrsni i u sebi imaju prirodne vitamine. Kombinovanje takve ishrane sa vitaminskim suplementima osiguraće potreban unos svih vitamina koji trebaju životinji. Vitamini B grupe, kao i C vitamin su hidrosolubilni (rastvorljivi u vodi) i ako forsirate ove vitamine u ishrani neće doći do velikih problema, jer višak Vaš ljubimac može izbaciti putem bubrega. Treba biti obazriviji kod vitamina A, D i E, jer u velikim količinama mogu biti toksični za psa, ili mačku, zato je najbolje da ukoliko Vaš ljubimac često jede iznutrice, bundevu, ili šargarepu npr. u cilju prevencije zatvora, smanjite suplementaciju ovih vitamina putem tableta, ili rastvora.
Vaš ljubimac će dobiti adekvatnu količinu vitamina A ako uključite piletinu i goveđu jetru, iznutrice, ili cela kuvana jaja u njegovu ishranu. Dobri prirodni izvori vitamina D-3 su losos, skuša, i tuna. Vitamin D i vitamin A se skladište u telu Vašeg ljubimca, tako da ne moraju da budu prisutni u svakom obroku.
  Ako ste se odlučili po savetu veterinara za suplementaciju vitaminom D , vodite računa da tableta vitamina, ili kapi koja ga sadrži bude po sastavu holekalciferol (vitamin D-3) i ne ergokalciferol (vitamin D-2).

Saveti za mladunce i životinje u razvoju

  Štencima i mačićima je potrebno više kalcijuma i proteina nego kod odraslih kućnih ljubimaca. Oni su takođe podložniji problemima koji proističu iz loše ishrane. Većina komercijalnih formulacija za štence i mačiće imaju 20% više proteina i 1,5-2 puta više kalcijuma nego što su to slučaj u formulama za odrasle životinje. To je neka smernica koje bi trebali da se pridržavamo. Ukoliko preterujemo i hranimo štence i mačiće vrlo kaloričnim, ili kalcijumom vrlo bogatim obrocima, u ranom dobu, to može izazvati određene probleme. Postoje sumnje da su mladunci, koji izrastu prebrzo od takve ishrane, podložniji displaziji kuka kasnije u životu. Ovo posebno važi za velike rasa pasa. Takođe koliko ne dobijaju dovoljno nutrijenata mladunci sporije napreduju, može se javiti rahitis, veća podložnost bolestima i nepravilan rast.

Saveti za ishranu životina sa specifičnim zdravstvenim problemima

  Postoje danas na tržištu razne specijalne formulacije za kućne ljubimce sa problemima kao što su alergije, loš rad, ili kamenje u bubregu, dijabetes i sl. sa tačno određenim odnosom nutrijenata u njihovom sastavu koji pomažu kod takvih stanja. Postoje naravno i namirnice koje možemo dodavati, praviti kod kuće i uključivati ih u ishranu bez bojazni da ćemo izazvati neke zdravstvene komplikacije životinji.

Ljubimci sa kamenjem u bubregu, ili mokraćnoj bešici

  Struvitni kristali (amonijum-magnezijum-fosfat) su čest problem urinarnog trakta pasa i mačaka i mogu se prevenirati i ublažiti adekvatnom ishranom i pojačanim unosom tečosti.
U ishrani ovih ljubimaca treba da dominira masnija govedina, kuvana teleća džigerica, malo pirinča, ili pire-krompira, laneno ulje, a od suplemenata čist kalcijum bez fosfora, veoma mala količina kuhinjske soli, ili kalijum-hlorida kupljenog u formi praška u apotekama takođe može doći u obzir. Smanjiti ribu u ishrani koja je bogata fosforom. Dodavanje tablete taurina se preporučuje kod mačaka svih vrsta.

Sastav urinarnog kamenja kod pasa i mačaka. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Svi psi i mačke koji imaju oksalatno kamenje u bešici, ili bubrezima zahtevaju posebnu pažnju oko njihove ishrane i unosa vode do kraja života.
Dijete koje pripremamo kod kuće za ljubimce sa kalcijum-oksalatnim kamenjem urinarnog trakta treba da budu veoma kašaste, da podstaknu kućnog ljubimca da proizvodi više urina. One treba da sadrže voćne sastojke, žitarice i više kuvanog povrća u kom nema oksalata kao što su šargarepa i mahunarke, nikako se ne preporučuje španat, kupus, ili soja. Kada kuvamo povrće, tečnost u kojoj je skuvano se baca, jer velik deo oksalata ostaje rastvoren u vodi.
  Crvena mesa, ili piletina treba češće da budu uključeni u ishranu takvih ljubimaca. Od suplemenata treba smanjiti kalijum, a uvesti magnezijum-citrat koji postoji kao suplement i za ljude sa ovom vrstom kamenja u urinarnom traktu. Visoke doze vitamina C kao suplementa se ne preporučuju kod problema sa oksalatima, vitamin C menja pH vrednost urina i podstiče stvaranje kristala. Ukoliko znate da su medju predcima Vašeg ljubimca postojali problemi sa ovim tipom kamenja, trebalo bi od početka primenjivati ovaj dijetetski režim.

Dijete za kućne ljubimce sa lošom bubrežnom funkicjom

  Ishranu pogodnu za pse i mačke sa lošom funkcijom bubrega mora biti detoksikujuća - da očisti metabolizam ljubimca od toksina i viška tečnosti.
Kućni ljubimci sa bolešću bubrega često nemaju apetit i težinu, i mogu imati problem sa manjkom vitamina B. Ponekad njihov krvni pritisak raste, i u tom slučaju ishrana treba da bude siromašna natrijumom (odnosno bez soli). Više o oboljenjima bubrega kod ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Komercijalni dijete, namenjene bolestima bubrega su znatno niže u količini proteina i natrijuma od običnih hrana za kućne ljubimce. One su takođe obogaćene omega 3 i omega 6 masnim kiselinama iz slatkovodne ribe i lanenog ulja, kao i jedinjenjima kao što je kalijum-citrat. Količina kalcijuma i fosfora su takođe smanjene.

  Ipak, zdravlje Vašeg ljubimca na niskoproteinskoj dijeti treba pažljivo pratiti. Testove krvi treba periodično uraditi kako bi bili sigurni da nivo proteina u krvi nije prenizak, da je nivo kreatinina u granicama normale i da telesna težina ljubimca ostaje stabilna.
Keto-kiseline koje se prodaju kao suplement u fitnes shopovima mogu poslužiti kao delimična zamena za proteine bez povećanja azotnog opterećenja bubrega.

  Kuvana belanca imaju najmanje fosfora po gramu proteina i potpunije proteine nego mesa, ili riba. Kod ovakvih stanja sa bubrezima, ona mogu biti najbolji izvor proteina za Vašeg ljubimca. Mesa i slatkovodnu ribu možemo davati tek u polovini količine koju bi pripremali za zdravu životinju.
  Količinski ostatak proteinskih namirnica koje smo smanjili kod ovakvih stanja, u porciji, treba nadomestiti namirnicama bogatim vlaknima da bi se postigao osećaj sitosti, omekšala stolica i deo tečnosti eliminisao preko creva, a ne putem loših bubrega.

Ishrana kod prekomerne težine ljubimaca

  Jednake sa optimalnom telesnom težinom žive oko dve godine duže od proseka, imaju niži krvni pritisak, bolji imuni sistem i manje problema sa artritisom, štitnom ili nadbubrežnom žlezdom, kao i dijabetesom. Ako imate "teškaša" u kući dovoljno je da ga hranite količinski sa samo dve trećine onoga što je trenutno jede. Siguran gubitak težine bi trebalo da bude i veoma postepen (1% telesne težine nedeljno) - nikako brz. Više o gojaznosti ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Hranu treba davati više puta dnevno i svaki višak koji ljubimac nije odmah pojeo treba skloniti. Povećati unos vode. U vremenu izmedju obroka, igračke za žvakanje i glodalice će okupirati pažnju Vašeg ljubimca. Mačke posle hranjenja odneti sto dalje od kuhinje i mirisa hrane. U hranu dodati više vlakana, smanjiti kalorične poslastice i keksove, češće izvoditi psa u šetnju i povećati kvalitetna posna mesa u ishrani.

Tipovi građe ljubimaca. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Ishrana za kućne ljubimce sa srčanim problemima

  Dijete sa smanjenim unosom soli se često preporučuju za kućne ljubimce sa srčanom insuficijencijom,  jer ovi ljubimci imaju tendenciju da zadrže višak soli i vode u njihovim telima. U ovom slučaju, dijeta je slična onoj kod ljubimaca sa bubrežnim problemima sa tom razlikom što je zastupljenost proteina u ishrani ista kao u normalnim okolnostima. Ono na šta treba obratiti pažnju je izbegavanje morske ribe, škampa i školjki, svih vrsta konzervirane hrane, grickalica i upotreba male količine kalijum-hlorida umesto kuhinjske soli. Junetina, jagnjetina, belo meso - piletina, ćuretina, belance, bareni pirinač, laneno ulje su preporučljivi.

Dijete za kućne ljubimce sa dijabetesom

  Ove dijete su viskoproteinske i sa nižim udelom ugljenih-hidrata, jer se protein u hrani sporije konvertuje u glukozu nego skrob. Rezultati povećanja, ili smanjenja sadržaja vlakana u ishrani kod mačaka dijabetičara nemaju uticaj na propratne simptome bolesti, dok je kod pasa bolje povećati sadržaj vlakana u ishrani poreklom od svežeg i barenog povrća.

  Dobro uspostavljen rutinski režim koji kombinuje redovne obroke, niskokalorične poslastice i vežbu je veoma važan za održavanje dobrog zdravlja Vašeg ljubimca koji je dijabetičar. Smanjenje težine na optimalan nivo je takođe veoma važno. Moraćete da eksperimentišete sa raznim receptima i načinima ishrane da bi videli šta najbolje drži pod kontrolom nivo šećera u krvi Vašeg ljubimca.

Dijabetes kod pasa Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Komercijalno formulisane dijete za dijabetične kućne ljubimce sadrže suplemente kao što su omega-3 i omega-6 masne kiseline iz ribljeg ulja i semena lana, kao i povećan nivo vitamina E. Suncokretovo ulja je dobar izvor prirodnog vitamina E.

Antialergijske dijete

  Ljubimaci skloni alergijama na hranu mogu patiti od svraba, osipa, crvenila i gubitka dlake, hronične bolesti uha (otitis) i hronične dijareje. Kao i kod ljudi, više kućnih ljubimaca tokom života može razviti alergiju na polen, nego na namirnice koje jedu. Više o alergijana kod ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Ako je Vaš ljubimac ima alergiju, ili je osetljiv na određeni sastojak hrane, problem bi trebalo da smanji, ili nestane u roku od mesec dana nakon eliminacije uzročnika. Zato je najbolje da Vašeg ljubimca hranite hranom koju ste mu sami odabrali, kojoj znate sve sastojke i koja nema dodatne arome, konervanse i začine.

Hrana za bolesti zglobova

  Namirnice koje su obogaćene suplementima: omega-3 masnih kiselina, glukozaminom, hondroitin sulfatom, i antioksidansima mogu pomoći kod problema sa zdravljem zglobova. Ove namirnice ne treba da budu bogate kalorijama i mastima kako ljubimac sa već bolesnim zglobovima ne bi dobijao na težini koja ih dodatno opterećuje. Prirodni izvori glukozamina i hondroitina su hrskavica i žile u mesu. Više o artritisu - bolesti zglobova, možete pročitati OVDE.

Ishrana za starije ljubimce

  Dijete, za inače zdrave starije jedinke, su najbolje kada je smanjen sadržaj masti - naročito ako je kućni ljubimac manje aktivan i treba mu manje kalorija.
Mnogi veterinari i vlasnici preporučuju povećanje antioksidanasa, omega 3 i omega 6 masnih kiselina i povećan unos vlakana.
  Treba povećati i suplementaciju vitamina B6 koji je uključen u stvaranje neurotransmitera u mozgu - što sprečava neurološke probleme. Kuvanjem mesa se izgubi dobar deo vitamina B6, te ga treba nadoknditi. Žumance, džigerica i bubrezi, kao i piletina i ćuretina su odlični izvori vitamina B6.

Panvet tim

Opširnije...

Značenje biohemijskih parametara i laboratorijskih analiza krvi i urina

   Stalno smo u dilemi da li su biohemijski parametri i laboratorijske analize naših kućnih ljubimaca u granicama normale i šta se dešava ako su povišeni, ili sniženi. Zbunjuju nas i stručni termini poput, alkalna fosfataza, kreatinin, amilaza, C reaktivni protein (CRP), transaminaze... šta znače pojedine skraćenice i koja je njihova uloga u organizmu naših ljubimaca?

    Ovaj članak će na najednostavniji način pokušati da odgovori na Vaše dileme o laboratorijskim i  biohemijskim parametrima analize krvi i urina.

  Opisi i značenja su uopšteni i često medjusobno uslovljeni, najbolje će ih analizirati Vaš veterinar, uzevši u obzir i druge parametre prilikom pregleda životinje.

   Veterinarska ambulanta PANVET poseduje savremenu laboratoriju gde je moguće utvrditi bitne parametre u dijagnostici određenih bolesti kućnih ljubimaca. Takođe sarađujemo i sa drugim referentnim laboratorijama u cilju što potpunije obrade uzoraka i utvrđivanja tačne dijagnoze određenog patološkog stanja.

Aparat za biohemijsku analizu u Panvet ambulanti

*BIOHEMIJSKI PARAMETRI KRVI

  -ENZIMI , MARKERI I PRODUKTI METABOLIZMA-

  C reaktivni protein (CRP) 

  C reaktivni protein je protein plazme, koji služi kao marker zapaljenja, zbog čega je važan indikator, pored ostalih parametara, kod upale, nekroze tkiva, ili traume… Kod zdravih jedinki CRP je prisutan u vrlo niskim koncentracijama. Najčešće se koristi za potvrdu postojanja akutnih upala, mogućeg infarkta srčanog mišića, ili tromboze, kao i raznih hroničnih bolesnih stanja, kao što su hronične upale, reumatske bolesti i maligni tumori.

  Važan je i za razlikovanje virusnih od bakterijskih upala. Ako je CRP srednje povišen, onda su uzrok najčešće bakterije, ako je značajno povišen - jaka bakterijska upala je u pitanju, dok virusne upale većinom ne daju povecan CRP, ili je samo blago povišen u odnosu na granične vrednosti.

  CRP vrednostima se uspešno mogu dijagnostikovati i pratiti sledeća stanja: upala zglobova i mišića, kod ranog otkrića upala zglobnih ovojnica, kao pomoć u dijagnostici simptoma i bolesti digestivnog sistema. CRP se ne uzima kao jedini parameter, već u zavisnosti od korelacije sa drugim laboratorijskim parametrima daje potpuniju sliku nekog stanja.

  Alkalna fosfataza (ALP)

  Alkalna fosfataza je grupno-specifični enzim prisutan najviše u epitelu tankog creva, bubrežnim tubulima, kostima, jetri, placenti i leukocitima. ALP u serumu zdravih odraslih jedinki uglavnom potiče iz jetre, a u serumu dece i iz kostiju.

  Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze, na bolesti kostiju (osteosarkom, metastaze, hipertireiodizam). Karakteristično je povišenje u slučajevima postojanja prepreke u žučnim putevima (kamen, ožiljno tkivo, rak), ali i kod oboljenja jetre. Neka oboljenja poput kongestije srca i ulcerativnog kolitisa daju umereno povišene vrednosti ALP-a u serumu. Povećane vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i izgradnje kostiju odvija "punom parom", što je normalno samo u doba rasta, ili nakon preloma. Takođe, ALP je fiziološki povišen kod  trudnoće.

  Gama glutamil transferaza (GGT)

  GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Najviše GGT-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog creva i mozgu, nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina.

Aktivnost je povišena kod ciroze jetre, akutnog virusnog hepatitisa, hroničnog hepatitisa, pankreatitisa, infarkta miokarda, postojanja opstrukcije u žučnim putevima, primarnih ili metastatskih tumora jetre, oštećenja jetre izazvanog trovanjima, dekompenzovane srčane bolesti i zloćudnog tumora pankreasa.

  Aminotransferaze (Transaminaze)

  Aminotransferaze su unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Određivanje katalitičke aktivnosti tih enzima značajno je u dijagnostici bolesti jetre i infarkta miokarda, i u diferencijalnoj dijagnostici bolesti jetre, pankreasa i drugih bolesti. Prisutni su u krvi u dva oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT).
  Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju, ili oštećenju prvenstveno jetre, (akutne infekcije, ili toksičnog ošćtećenja jetre, ciroze, ili raka jetre) i infarkta miokarda.

  Aspartat aminotransferaza (AST)
AST-a ima najviše u jetri, srčanom mišiću,  manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima i u nizu drugih organa.

  Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod infarkta miokarda, mišićne distrofije, kod bolesti jetre (izrazito visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksičnom hepatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroničnog hepatitisa).

  Alanin aminotransferaza (ALT)
Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, a povišene su i kod virusnih hepatitisa, kod bolesti pankreasa (hronični i akutni pankreatitis, i karcinom) i kod masivnog infarkta.

Uzorkovanje krvi papagaja u Panvet ambulanti. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Alfa amilaza

  Alfa amilaza je enzim male molekularne mase. Po mestu delovanja spada u enzime digestivnih sokova. Određivanje katalitičke koncentracije alfa amilaze koristi se u dijagnostici i praćenju uspeha u terapiji akutnog pankreatitisa i za otkrivanje upalnih procesa pljuvačnih žlezda.

  Amilaza je povišena u serumu životinja obolelih od bolesti pankreasa (akutni pankreatitis, tumori) i kod bolesti pljuvačnih žlezda, a može biti povišena i kod bolesti žučnih puteva (holecistitis, holangitis, holelitijaza), perforacije čira na želucu, intestinalnoj opstrukciji, ileusu, uremiji i u postoperativnim stanjima.

  Kreatin kinaza (CPK)

  CPK cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje ćelijskog metabolizma. Ovim enzimom su bogati skeletni mišići, srčani mišić i mozak.
Povišenje nivoa u krvi javlja se u svim slučajevima gde su oštećena i razorena pomenuta tkiva - srčani infarkt, povrede mišića, mišićne distrofije i premorenost, hipotireoza i moždani udar praćen nekrozom.

  Laktat dehidrogenaza (LDH)

  LDH je enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim mišićima i eritrocitima i katalizuje međusobno pretvaranje laktata i piruvata.
Povišene vrednosti ovog enzima javljaju se kod anemije, virusnog hepatitisa, šoka, hipoksija, infarkta miokarda, ciroze jetre, opstruktivne žutice, bubrežnih bolesti, metastatskom karcinomu, kod svih stanja praćenih propadanjem skeletnih mišića, jetre, pluća, kože. Takođe, i kod raspadanja crvenih krvnih zrnaca i nekih tumora.

  Bilirubin

  Bilirubin je krajnji produkt razgradnje proteina koji sadrže hem. Oko 80 % bilirubina nastaje razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon života eritrocita u krvi) u retikuloendotelnom sistemu (RES). Preostalih 20 % dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz prethodnika eritrocita u koštanoj srži (neefikasna eritrocitopoeza) i drugih hem proteina (mioglobin, citokromi, katalaza). Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre, zapušenje žučnih puteva, ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca. Određivanje bilirubina ima veliki značaj u diferencijalnoj dijagnostici.

  Mali porast ukazuje na izmenjenu funkciju jetre. Uzroci povišenja mogu biti dugotrajno lečenje nekim lekovima (tetraciklini, antiinflamatorni lekovi), postojanje kamena u žuči, ili virusna upala - hepatitis (A, B i C). Retko je povišen i u drugim slučajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu, kao i kod dugotrajnog gladovanja, ili nedovoljnog unosa hranljivih materija.
Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

  Fibrinogen

  Protein u plazmi koji se sintetiše u jetri. Koristi se kao nespecifični pokazatelj zapaljenske reakcije u organizmu.
 Povišen je kod bolesti bubrega, infektivnih i reumatskih oboljenja.
 Snižen je kod akutne i hronične insuficijencije jetre, akcidenata u trudnoći, embolije, metastaza raka prostate i drugih organa, leukemije.

Rezultati analiza dobijaju se za nekoliko minuta. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Urea

  Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Izlučuje se putem bubrega tj. mokraće. Azotemija, ili uremija predstavlja gomilanje azotnih jedinjenja u krvi zbog poremećene funkcije bubrega. U normalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokraće.

  Povišena koncentracija uree u serumu je kod životinja koji imaju smanjenu funkcionalnu sposobnost bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza) i kod jedinki kod kojih je povećana razgradnja proteina u organizmu (groznica, nekroza) i povrede.
Snižene vrednosti javljaju se kod dugotrajnog gladovanja i teških oštećenja jetre.

  Kreatinin

  Kreatinin nastaje iz kreatina, krvlju dolazi do bubrega gde se delom izlučuje iz organizma. Koncentracija kreatinina u serumu zavisi prvenstveno od glomerularne filtracije, pa je dobar pokazatelj funkcije bubrega.

  Povišen je kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije, prepreke u mokraćnim putevima i oštećenja funkcije bubrega nekim lekovima, ili otrovima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti, ili uzimanja steroida. Uzrok može da bude i jak proliv koji je doveo do dehidracije organizma, kao i toplotni udar.
Smanjene vrednosti se javljaju u graviditetu i kod ženki uopšte, nemaju važan biohemijski značaj.

  Mokraćna kiselina (urati)

  Mokraćna kiselina je proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to čini na dva načina: dve trećine preko mokraće, a jednu trećinu putem stolice.

  Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima), a razlog povišenog nivoa mokraćne kiseline može biti i smanjena sposobnost bubrega da je izluči. Visoke vrednosti se zapažaju i kod pojedinih oblika raka, visokog krvnog pritiska i u trudnoći, kod trovanja, loše ishrane, bolesti jetre, kod gojaznosti... Stres i izuzetno naporne fizičke aktivnosti, kao i oštećenje funkcije bubrega takođe dovode do njenog porasta. Pojedini lekovi, a pre svih terapija citostaticima, ili zračenjem kod pojedinih vrsta raka podiže ekstremno njen nivo usled raspada velikog broja tumorskih ćelija iz kojih se oslobađa purin, a samim tim i mokraćna kiselina.
Snižena koncentracija nema veći dijagnostički značaj.

Izgled dijagnostičkog dela Panvet veterinarske stanice Subotica

  -Lipidi-

  Visoki rizik učestalosti ateroskleroze krvnih sudova su bolesti uzrokovane poremećajem metabolizma lipida. Poremećaji metabolizma lipida se procenjuju na osnovu koncentracija holesterola i triglicerida u plazmi, i podataka dobijenih elektroforezom lipoproteina.

  Holesterol

  Stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega načina ishrane, nasleđa, rada hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega, kao i stresa.

  Povišen je kod ishrane bogate masnim materijama, u početnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom ikterusu, lipoidnoj nefrozi, diabetesu, hipotireozi i nizu naslednih bolesti. I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i hormonski preparati. Visoke vrednosti predstavljaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje (štitna žlezda), kod nekih bolesti kod kojih postoji teško oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena i hormona štitne žlezde.

Trigliceridi

  Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga.

  Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom, oštećenja funkcija jetre, trovanja, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. hormonskih preparata, i kod stresa.
Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostičke vrednosti i može se naći kod malnutricije, malapsorpcije, hipertireoze, terminalnih stanja bolesti jetre.

  -Ukupni proteini-

  Proteini su gradivni materijal tela. Sastavljeni su od aminokiselina međusobno povezanih peptidnim vezama. Prema sastavu proteini se dele na jednostavne i složene. Jednostavni proteini izgrađeni su samo od aminokiselina, a složeni proteini pored svoje proteinske strukture sadrže i tzv. neproteinsku, ili prostetičnu grupu. Funkcija pojedinih proteina može biti: održavanje osmotskog pritiska, enzimska, odbrambena, gradivna, puferska, transportna, hormonska itd.

  Povećana koncentracija ukupnih proteina – hiperproteinemija javlja se kod dehidratacije, paraproteinemije i mijeloma i hroničnih bolesti (ciroza jetre, sarkom, hronične upale).

  Snižena koncentracija ukupnih proteina – hipoproteinemija javlja se kod prekomerne hidratacije, gubitka proteina iz organizma, smanjene sinteze proteina, ili povećanog katabolizma proteina (hipertireoza, diabetes melitus, nefroza, malapsorpcija), kod leukemije i nekih drugih malignih bolesti.

  Albumini

  Albumin je protein koji se sintetše u jetri, osnovna mu je funkcija održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu.
Smanjene koncentracije albumina se javljaju kod jake proteinurije (nefrotski sindrom), urođenih grešaka organizma (disalbuminemija i analbuminemija), bolesti jetre, opekotina i enteritisa.

  -Glukoza-

  Glikemija pokazuje količinu glukoze (šećera) u krvi. Koncentracija glukoze u krvi se održava u granicama normale delovanjem složenog hormonskog sistema.

  Povišena koncentracija glukoze - hiperglikemija – diabetes, feohromocitom, teške opekotine, šok, stanja sa povišenim adrenalinom.

Znaci dijabetesa kod pasa. Kliknuti na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Snižena koncentracija glukoze - hipoglikemija – hiperplazija, adenom i karcinom pankreasa, manjak hormona koji su antagonisti adrenalina, kod poremećaja u metabolizmu glikogena i ponekad kod bolesti jetre.

  -Oligoelementi- 

  Gvožđe (Fe)

  Gvožđe je jedan od esencijalnih oligoelemenata u organizmu, sastavni je deo hemoglobina, mioglobina, citohroma i mnogih enzima. Glavno skladište gvožđa je retikuloendotelni sistem, zatim jetra, slezina, koštana srž i bubrezi. Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz želudca i creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina. Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.

  Smanjena koncentracija gvožđa u serumu (hiposideremija) je posledica nedostatka gvožđa u organizmu čiji uzrok može biti malnutricija, malapsorpcija, gubitak gvožđa (nefroza, nefritis, teža krvarenja), ili smanjeno otpuštanje gvožđa iz RES-a (akutne i hronične infekcije, autoimune bolesti) i u toku perioda aktivnog i intenzivnog stvaranja ćelija krvi (hematopoeze).
Povišene vrednosti javljaju se kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožđa, povećanog ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, različitih vrsta anemija, hemohromatoze i virusne upale jetre, kod trovanja olovom.

  ELEKTROLITI

  Elektroliti učestvuju u održavanju ravnoteže i raspodele vode, održavaju normalni osmotski pritisak i hidrataciju, potpomažu rad srca i drugih mišića, aktivatori su enzima itd.

  Kalijum (K)

  Izuzetno važan mineral koji direktno utiče na funkciju nerava i mišića, pre svega, u smislu njihove oštećene kontraktilne sposobnosti.

  Povišen je kod insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, i nagle terapije visokim dozama kalijumovih soli, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde.
  Smanjene koncentracije kalijuma u serumu su kod gubitka usled prekomerne diureze, povraćanja, proliva, ili pankreasne fistule, kod dilucije ekstracelularne tečnosti, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, nedovoljne ishrane, gladovanja, gubitka povraćanjem, ili dijarejom i naglog prelaza kalijuma iz ekstracelularne tečnosti u ćeliju (dijabetična acidoza).

  Natrijum (Na)

  Zajedno sa anjonima predstavlja najveći deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje regulišu u velikoj meri raspodelu vode u telu.

  Povišene koncentracije nastaju kod hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, kod preteranog gubitka tečnosti (povraćanje, proliv), traume, ili oboljenja centralnog nervnog sistema.
  Smanjen je u slučaju insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde, neadekvatnog unosa, preteranog gubitka, gastrointestinalnih poremećaja (gastritis, tumor želuca, intestinalna opstrukcija), jake diureze, hipofunkcije i infektivnih bolesti (npr. pneumonija).

  Magnezijum (Mg)

  Prvenstveno je međućelijski elektrolit. Značajan je za prenos signala između nerava i mišića kao i pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova.

  Povišenje nivoa se retko javlja i to kod uzimanja prekomernih količina soli magnezijuma, najčešće intravenski, ili u vidu injekcija.
  S obzirom na smanjenje koncentracije ovog minerala u svakodnevnoj ishrani daleko je češći njegov manjak. Javlja se i kod pothranjenosti i gladovanja, gubitka učestalim stolicama, trovanja i hronične upale jetre.

  Kalcijum (Ca)

  Kalcijum se u organizmu nalazi najvećim delom u kostima, manjim delom u plazmi (1-2%). Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od harmoničnog rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem (pre svega štitne žlezde), unosa namirnica koje sadrže kalcijum, aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega.

  Povišen je kod visoke koncentracije nivoa hormona štitne žlezde, kod pojedinih tumora i metastaza tumora u kostima, kod viška vitamina D, dugotrajne imobilizacije ekstremiteta tj. kod svih bolesti praćenih razgradnjom kostiju.
  Može biti i sniženih vrednosti u slučaju kod hipoparatireoidizma, manjka vitamina D, insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja količine belančevina u organizmu, upale pankreasa.

  Fosfor (P)

  Fosfor je uz kalcijum važan za izgradnju kostiju, takođe je važan u aktivaciji mnogih metaboličkih puteva. Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem štitne žlezde, ishrane, apsorpcije u organima za varenje, funkcije bubrega i metabolizma kostiju.

  Povišene koncentracije fosfora nalazimo kod nekih malignih bolesti i kod pacijenata kod kojih zarastaju kosti. Povišen je i kod insuficijencije bubrega, hipoparatireoze i hipervitaminoze D.
  Smanjenu koncentraciju fosfora nalazimo kod malapsorpcije, kod trovanja i kao posledica uzimanja nekih lekova. Smanjen je i kod hiperparatireoze, D hipovitaminoze, oboljenja jetre, poremećaja acido-bazne ravnoteze.

*TUMAČENJE LABORATORIJSKIH ANALIZA KRVI

   Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Krvne grupe kod pasa značajne za transfuziju. Kliknuti na sliku za uvećanje (+)

  Kompletna krvna slika (KKS)

  Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. KKS uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit.

   -Eritrociti (RBC)-

  Eritrociti, crvena krvna zrnca, su najzastupljenije ćelije, a uloga im je da transportuju kiseonik vezan za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva.

  Snižene vrednosti su najčešće znak anemije, ili gubitka krvi usled krvarenja.
Povišene vrednosti mogu biti povećane u stanjima hemokoncentracije organizma (transfuzija npr.), kod policitemija, ali i kod zdravih jedinki.

  Hemoglobin (HGB)

  Hemoglobin  je sastojak crvenih krvnih zrnaca - eritrocita. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik preko potreban za nesmetani rad ćelija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen- dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vraćanjem krvi u pluća, oslobađanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika.

Koncentracija hemoglobina je snižena kod anemija.
Povećan je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija.

  Hematokrit (HCT)

  Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.

  Kod akutnog krvarenja hematokrit može da bude normalan, a u fazi oporavka da se smanjuje.
Kod anemije, usled nedostatka gvožđa hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitne žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija.
Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka.

  MCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita - daje informaciju o veličini eritrocita.

  Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, naročito MCV parametra, dijagnostički su značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina.

Povećane vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i emfizem), smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre (ciroza) i kod trovanja.
  MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu.
  MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita.
Povećane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije, dok je
  RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita.
  RDW specifično ukazuje na postojanje jedne, ili više populacija eritrocita što je karakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze, a ujedno je i važan prognostički pokazatelj efikasnosti lečenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uočava u krvnom razmazu.

   -Leukociti (WBC)-

  Leukociti, bela krvna zrnca, se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija.

  Kada je njihov broj uvećan (leukocitoza), to ukazuje da telo proizvodi veći broj ovih ćelija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama.
Ako je njihov broj manji, povećava se rizik od infekcije. Nekontrolisana produkcija belih ćelija (leukemija) nastaje usled kancerozne mutacije mijelogenih, ili limfogenih ćelija. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, javlja se u početku kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opšte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takođe može da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize.

  Neutrofilni granulociti (NEU)

  Neutrofilni granulociti su najzastupljeniji fagocitni leukociti (bela krvna zrnca koja doslovno "jedu" patogene). Neutrofilni granulociti su zrele ćelije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse čak i u krvnoj cirkulaciji.

  Monociti (MONO)

  Monociti zajedno sa neutrofilnim granulocitima čine osnovu fagocitnog odbrambenog sistema u organizmu. Monociti su nezrele ćelije čija je sposobnost da se bore mala, međutim, kada jednom uđu u tkiva, počinju da bubre i postaju makrofagi koji su izvanredno sposobni da se bore sa infektivnim agensima.

  Eozinofilni granulociti (EOS)

  Eozinofilni granulociti učestvuju u obrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.

  Limfociti (LYM)

  Limfociti predstavljaju populaciju leukocita koja uključuje dve osnovne sub-populacije: T limfocite, koji učestvuju u ćelijskom imunitetu i  B limfocite koji se transformišu u plazma ćelije koje proizvode antitela i tako učestvuju u humoralnom imunitetu.

  Bazofilni granulociti (BASO)

  Bazofilni granulociti su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i učestvuju u alergijskom odgovoru.

   -Trombociti (PLT)-

  Trombociti, ili krvne pločice, su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi.

  Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C...
  Višak izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.

Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Sedimentacija eritrocita (crvenih krvnih zrnaca)

  Sedimentacija je brzina kojom se krvne ćelije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadrži antikoagulans pusti da odstoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti (crvena krvna zrnca) će se postupno početi taložiti na dno. Brzina kojom se ove ćelije talože je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu, ili bolest, kao što je npr. leukocitoza, ili groznica. Normalna brzina sedimentacije ne isključuje mogućnost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja.

  Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija, masivnih trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama šoka, kod post-operativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje).
  Usporena je kod policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija.

*LABORATORIJSKA ANALIZA MOKRAĆE - URINA

  Analiza urina je vrlo korisna screening metoda, čiji rezultati mogu dati osnovne informacije o stanju metabolizma i o stanju genitalno-urinarnog sistema.

Rutinski pregled mokraće je jedna od osnovnih laboratorijskih analiza. Svaki takav pregled sastoji se od tri dela:
1. Opis fizičkih i fizičko-hemijskih karakteristika mokraće: izgled, boja, miris, reakcija i specifična težina.
2. Hemijska analiza. Najčešće hemijske analize su analize na proteine, šećer, ketonska tela, urobilinogen, bilirubin i nitrite.
3. Pregled mokraćnog sedimenta tj. mikroskopski pregled taloga koji se dobije nakon što se mokraća centrifugira.

Vrste i izgled urinarnog kamenja kod pasa i mačaka. Kliknuti na sliku za uvećanje (+)

  IZGLED URINA

Bistrina - normalno: bistar izgled.
 Zamućen urin - ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki zapaljenjski proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.

Boja - normalno: bezbojan do žute boje. Boja može da varira u zavisnosti od unete količine tečnosti - od svetlo žute do tamno žute, a na nju utiču i povećana telesna temperatura, povraćanje, proliv. Što je mokraća više koncentrovana, boja je tamnija.
Tamnosmeđi urin - ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice.
Crveni urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu, ili pesak), ali i na razne zapaljenjske procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike.

Specifična gustina - referentna vrednost koja varira u zavisnosti od količine unete tečnosti i sposobnosti bubrega da koncentriše urin.
Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura.
Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.

Proteini - normalno: negativni
Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog zapaljenjskog procesa.

Glukoza
Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan sa povećanim vrednostima ovog parametra u krvi, što se najčešće dešava kod dijabetesa.

Bilirubin
Pozitivan nalaz bilirubina u  mokraći ukazuje na hepatitis, oboljenje i intoksikaciju jetre.

Urobilinogen
Pozitivni rezultati mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.

Nitriti
Pozitivan nalaz je indikator prisustva bakterija u urinarnom traktu.

Eritrociti - normalno: negativni, ili ih ima jako malo, jedan, ili dva u mikroskopskom vidnom polju
Nalaz u mokraći upućuje na poremećaj u funkcionisanju bubrega, ili mokraćnih puteva, i na mogući mokraćni kamenac. Ovaj nalaz može da se javi i posle teškog fizičkog rada, ili povrede.

Leukociti 
Nalaze se u sedimentu mokraće kada se radi o postojanju zapaljenskog procesa i infekciji. Obično se uz veliki broj leukocita javlja i povećan broj bakterija, pa je u ovakvoj situaciji preporuka uraditi i urinokulturu.

Epitelne ćelije
Ove ćelije oblažu urinami trakt. Njihova pojava u urinu u manjem obimu nema veći dijagnostički značaj.
Pozitivan nalaz ukazuje najčešće na oštećenje bubrega.

Bakterije - normalno: negativne
Bakterija može biti malo, što ne mora nužno ukazivati na infekciju. Ukoliko ih je u uzorku mokraće dosta (ili kako se to nekad u laboratorijskom izveštaju navodi „masa“) to je već znak ozbiljne urinarne infekcije.

Gljivice - normalno: negativne
Pozitivan nalaz je najčešći znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetesa.

-Kristali i soli u urinu-
Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu.

Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

Panvet tim

Opširnije...