Artritis je zajedničko ime za mnogobrojna oboljenja mišićno-koštanog sistema životinja i ljudi, vodi poreklo iz grčkog jezika i u bukvalnom prevodu znači "upala zglobova".
Zglob je mesto na kome se spajaju dve, ili više kostiju, kao što je rame, koleno, skočni zglob, kosti lobanje itd. Zglobovi se, u zavisnosti od tipa spoja, dele na vezivne, hrskavičave i sinovijalne. Sa aspekta artritisa najznačajniji su sinovijalni zglobovi.
Zdrav sinovijalni zglob izmedju kostiju ima tanku zglobnu površinu - hrskavicu, kao i sinovijalnu membranu, koja stvara sinovijalnu tečnost i na taj način smanjuje trenje u zglobu.
Zdrav sinovijalni zglob izmedju kostiju ima tanku zglobnu površinu - hrskavicu, kao i sinovijalnu membranu, koja stvara sinovijalnu tečnost i na taj način smanjuje trenje u zglobu.
Upaljen zglob je bolan, otečen, crven, ugrejan i ukočen. Ovakav zglob ima ograničenu pokretljivost i onemogućava normalno kretanje životinje. Hrskavica je uništena i neravna, a često je smanjena i količina sinovijalne tečnosti.
 |
| Artritis. Za uvećanje kliknte na sliku (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica) U ovom tekstu poseban akcenat ćemo staviti na podelu, simptome i lečenje artritisa kod pasa, mačaka i konja. |
BOLESTI ZGLOBOVA SMO PODELILI U DVE GRUPE OBOLJENJA:
1) NEINFEKTIVNI UPALNI PROCESI ZGLOBOVA
· Degenerativna oboljenja zglobova: a) Osteoartritis b) Osteoartrosa
· Post-traumatska oboljenja zglobova – vrlo često zastupljena
· Post-traumatska oboljenja zglobova – vrlo često zastupljena
· Neoplastična oboljenja zglobova - najčešće osteosarkom, karcinom i melanom.
Ove promene su manje zastupljene na samim zglobovima koliko na kostima – najčešće na prelazu epi- u diafizni deo kosti.
2) INFEKTIVNI I DRUGI NEINFEKTIVNI UPALNI PROCESI ZGLOBOVA IMUNOLOŠKOG POREKLA:
2) INFEKTIVNI I DRUGI NEINFEKTIVNI UPALNI PROCESI ZGLOBOVA IMUNOLOŠKOG POREKLA:
· Infektivne upale zglobova - najčešće nastaju post-traumatski, ali nisu isključene i netraumatske infektivne upale.
· Imunoloski artritisi: a) erozivnog karaktera
b) neerozivnog karaktera
NEINFEKTIVNI UPALNI PROCESI ZGLOBOVA:
Degenerativna oboljenja zglobova: osteoartitis i posledično tome osteoartroza. Mogu biti primarna i sekundarna oboljenja, takođe urodjena, ili stečena oboljenja.
Primarna - nastaju direktno, starenjem organizma i trošenjem zglobnih struktura.
Sekundrana - oboljenja nastaju kao posledica odredjenih primarnih oboljenja, u poslednje vreme je vrlo pristuna lajmska bolest. Od njih lako nastaju oboljenja zglobova i oštecenja zglobnih struktura.
Najčešće promene koje karakterišu osteoartritise i osteoartroze posledično, nastaju na hrskavičavim strukturama zgloba, kao i na sinovijalnoj membrani zgloba, u vidu hroničnog procesa, praćenog bolnim stanjima i krajnjim osteoartrozama.
 |
| Zdrav zglob kuka i razvijen osteoartritis (upala zgloba) |
Kao posledica oštećenja hrskavice tj. hrskavičavih ćelija, nastaju i medijatori upale - enzimi koji produbljuju upalni proces te smanjuju količinu sinovijalne tečnosti u zglobu čija je funkcija da "podmazuju" zglobne površine i omogućavaju kretanje.
Na sinovijalnim membaranama pocinju osteofitotična bujanja, površina postaje neravna, a na subhondralnim koštanim delovima zgloba nastaju cistična i sklerotična oštećenja.
Klinički znaci osteoartritisa i osteoartroza: kontinuiran bol, otežano oslanjanje na ekstremitet, vrlo bolne flexorne (savijanje) radnje ekstremiteta, atrofija muskulature, krepitacije (pucketanje u zglobu) pri palpaciji i probnim flexorno-extenzornim pokretima zgloba.
Životinja postaje nevoljna, slabo se kreće, pretežno leži, vrlo teško ustaje i seda, zbog bola i slabijeg apetita izgled je često kahektičan, a u teškim slučajevima, zbog jakog hroničnog bola, ishod bude i fatalan.
U početnom stadijumu oboljenja, zglob posle aktivnosti bude manje bolan, ali ovo stanje vrlo kratko traje, i kasnije, kako bolest uznapreduje, zglob ostaje bolan u svim fazama kretanja, posle mirovanja, kao i posle optrećenja.
Najčešća oboljenja ovoga tipa kod pasa su: displazije kukova, displazija laktova, osteohodnrosis disecans kolena i skočnog zgloba, lakta, ramena, a u novije vreme i ruptura prednjeg krucijalnog ligamenta.
 |
| Zglobovi kod pasa najčešće podložni oboljenju |
DIJAGNOSTIKA
Anamneza - bitne podatke možemo dobiti upravo od vlasnika: starost životinje, ispoljavanje simptoma, kada se prvi simptomi pojavljuju, da li je sličnih simptoma bilo i kod roditelja jedinke, da li se hramljanje pojavljuje i posle faze mirovanja, ili životinja hramlje u svakoj situaciji, da li se desila neka povreda...
Klinička slika – posmatranje životinje u pokretu, manuelno ispitivanje ekstremiteta fleksijom i ekstenzijom zglobova, blokadom nerava, ili samog zgloba, “check test” (kod konja), posmatranje muskulature (atrofija muskulature), nepravilan hod, šantanje, ne oslanjanje na nogu.
Kod konja, najcesce dobijamo povratnu informaciju od vlasnika, ili trenera, da konj u radu kasa, ili galopira nepravilno, krivi glavu u toku rada obicno na suprotnu stranu od obolelog zgloba, ili pokusava da beži na suprotnu stranu od obolelog zgloba.
RTG dijagnostika sa, ili bez kontrasta, nam pokazuje pravu sliku statusa oštećenja zgloba. Pomoću nje se mogu videti veća, ili manja ostećenja zglobnih povrsina, koštano-hrskavičavi miševi slobodni u zglobu, osteofitoze nastale na degenerativnoj sinovijalnoj membrani, eventualne efuzije u zglobu, koje vrlo cesto nastaju usiljenim korišćenjem zgloba, bez lečenja.
CT, MR i scintigrafija su najsavremenije metode dijagnostike oboljenja zglobova, gde, sem koštano-skeletnog sistema, postoji mogućnost procene statusa pomoćnih delova zglobova, ligamenata, tetiva, kao i višedimenzionalnog predstavljanja stanja zgloba.
SANACIJE , ILI LEČENJA OSTEOARTROZA
Postoke dve metode lečenja artritisa:
- terapijska/konzervativna metoda lečenja
- hirurška metoda lečenja
Konezarvativne metode lečenja:
obuhvataju sve mere za ublažavanje osteo-artrotičnih promena, ublažavanje bola i koliko je to moguće zaustavljanje degenerativnih procesa na zglobnim delovima.
U medikamentoznoj terapiji se obavezno koriste grupe nesteroidnih antiinflamatornih (NSAID) lekova - koji ublažavaju simptome upale, bola, smanjuju degenerativne promene, a ima tvrdnji da duža upotreba istih i zaustavlja promene u zglobu.
U konzervativne metode lečenja spadaju takođe i režimi fizikalne terapije, kretanja, ili mirovanja, pogotovo hidroterapije, kao i upotreba ultrazvučnih, laser terapija, galvanskih struja, “treadmeel” terapije...
Vrlo cesto se koriste i suplementi u sistemskoj aplikaciji peroralno, kao i u vidu lokalnih injekcionih prepatrata, a tu spadaju: glukozamini, polisulfat glukozaminglikani, hondroitin-sulfati, hijaluronska kiselina...
Medikamentozna terapija
U zavisnosti od samog stepena osteodistroficnog procesa, zglob može da se održava medikamentozno u dužem periodu, pa i da životinja doživi svoj pun životni vek, ako se proces otkrije na vreme.
Kod mladih životinja, pre svakog oprativnog zahvata, potrebno je uspostaviti medikamentoznu terapiju i mirovanje, po nekada kod velikih zglobova, mirovanje zahteva potpuno odsustvo opterećenja zgloba u periodu i do 8 nedelja.
Neke studije i radovi, govore da se medikamentozna terapija započinje nesteroidnim antiflogisticima, namenjenim upravo ovakvim promenama na zglobovima, tokom celog perioda mirovanja.
Od nesteroida najčešće se kod zglobova koriste preparati meloxikama, u sirupima pripremljenim za pse i konje mogu potpuno bezbedno da se koriste u dužem, vremenskom periodu, ali ako terapija traje više od 7 do 10 dana, nije na odmet uključiti protekciju želudca - ranitidinom, ili nekim inhibitorom protonske pumpe (maksimalno do mesec dana). Ranitidin je bezbedan za davanje i u periodu od par meseci, po potrebi. Jedan od dosta primenjivih preparata je takodje i carprofen, iako je njegovo dejstvo vise analgetsko nego antiflogotsko. Tu su i preparati koji se daju oralno, a imaju depo dejstvo – npr. mavacoxib.
Adekvatnu terapiju će odrediti Vaš veterinar u zavisnosti od kliničke slike, veličine i starosti životinje. Komplikacije kod nestručnog davanja ove vrste lekova može da bude opasnija od osnovnog problema.
U lečenju degenerativnih promena zglobnih površina takodje se koriste i steroidni preparati, u vidu lokalnih injekcionih preparata, ali i kao sistemski dati - sa mnogo većim nuspojavama.
Najčešće korisceni preparati, za lokalna davanja su: metilprednisolon, dexamethason, triamcinolon i betameztazon.
U zavisnosti od potrebe, bira se i steroidni preparat sa dužim, ili jačim dejstvom. Lokalna injekcija, u zglob, sprovodi se pod apsolutno sterilnim uslovima injekcionog davanja, što zahteva: šišanje (mašinicom), po nekada i brijanje, kao i pranje mesta predvidjenog za ubod iglom, dezinfekcija alkoholom, ili hlorhexdinom rastvorenim u alkoholu (za koji se smatra da je najbolje dezinfekciono sredstvo korišćeno u ortopediji).
Ponavljanje kortikosteroidnih preparata je moguće, u zavisnosti od njegove dužine dejstva.
Kod konja, nije preporučljivo često davanje kortikosteroidnih preparata - zbog posledično mogućeg laminitisa, koji nije tako retko oboljenje kopita kod konja, a upravo je izazvano davanjem velike doze steroidnih preparata, kako lokalno u zglob, tako i sistemski – a za koleni zglob konja, koji je jedan od najvecih, potrebna je prilicno velika doza steroidnog preparata.
Steroidi zaustavljaju degenerativni proces u zglobu, ali samo u tom periodu dok postoji dejstvo preparata.
 |
| Zglobovi kod konja najčešće podlozni artritisu |
Suplementarna terapija
Hijaluronska kiselina je nesulfatni glukozaminoglikan, supstanca prirodno prisutna u živom organizmu, a najviše u oku i zglobovima (predstvalja sastav matriksa zglobne tecnosti), vezivnim tkivima, epitelu, ali i u neuronskom tkivu.
Preparati koji je sadrže Hyaluronsku kiselinu značajno učestvuju u ćelijskoj proliferaciji, pa se smatra da je upravo to njeno lekovito dejstvo - sanacija dela oštećenog zgloba. Postoji veliki broj preparata na tržištu koji sadrže hijaluronate različite molekularne vrednosti, a samim tim i kvaliteta dejstva, koji su našli ogromnu primenu u lečenju degenerativnih promena u zglobovima. Sterilno su upakovani u špriceve, za jednokratno davanje.
Dokazano je, da najbolje dejsvo hijaluronidaza ima ako se davanje injekcionog preparata ponavlja artikularno u razmacima od 5 do 7 dana. Jedini problem ovih preparata može biti njihova cena.
Kod konja, zbog veličine zgloba, moguce je u jednoj aplikaciji, u zglob, dati i do 150 mg hijaluronske kiseline nedeljno, u sve delove zglobne šupljine.
Kod pasa, moguće je održavanja zgloba na funkcionalnom nivou, duži vremenski period, čak i kod većih osteoartrotičnih defekata, periodičnim davanjem intraartikularne injekcije (u zglob) u zavisnosti od stepena distrofije i bola. Radi dobrog efekta lečenja, terapija se može ponavljati u ciklusima dokle god je to potrebno.
Kod manjih osteoartrotičnih promena, kao i kod posttraumatskih promena na zglobu, terapija od 3 do 5 injekcija (1 inj. nedeljno) je dovoljna za duži životni period, bez ponavljanja terapije, uz eventualno peroralno davanje istih preparata.
Hijaluronska kiselina ima svoju, uspešnu primenu, kod sistemskih, neinfektivnih i neautoimunih oboljenja zglobova i u vidu injekcionog, intravenskog davanja, u razmacima od 7 dana, do 5 puta, kao i polisulfat-glycosaminoglycan, preparat za intramuskularnu aplikaciju, koji takodje postoji i u varijanti injekcija za intraartikularnu aplikaciju.
Zadnja generacija hyaluronskih preparata sadrzi dvokomponentnu supstancu mikro- i makromolekulskog tipa. Mikro- sa brzim delovanjem, i makromolekula koja obezbeđuje kvalitetnije i duže delovanje mikromolekularne komponente.
Hirurške metode lečenja
obuhvataju pre svega brzo otklanjanje izvora bola u zglobu, te je to vrlo često metoda koja se pimenjuje kod displastičnih promena kuka, ali i drugih zglobova.
*FHO (femoral head ostectomy) - ili uklanjanje glave i dela vrata butne kosti, čak i potpuna zamena glave i acetabuluma inplantima, vrlo je nepopularna metoda kod nas, ali i u inostranstvu, pre svega zbog cene inplantata.
*Čišćenje zgloba (debridman) klasičnom artrotomijom, ili artroskopski. Predstavlja uklanjanje hrskavičavo-koštanih i zglobnih miševa u osteohondrozom zahvaćenom zglobu.
Kod svih oblika osteodistrofičnih zglobova, gde medikamentozna terapija nije u mogućnosti da otkloni bol, kod malih pacijenata, moguća je intervencija u vidu operativnog zahvata na zglobu, takozvana artrodeza.
*Artrodeza tj. ukočen zglob predstavlja hiruršku proceduru, kod koje se pristupa zahvatu kompletnog uklanjanja hrskavičavog i sinovijalnog tkiva u zglobu, te postavljanje ortopedskih pločica i šarafa, radi stabilizacije zglobnih površina, koje srastaju u nepokretan zglob, nakon uklanjanja pločice, otklonjen je i bol.
Ostala neinfektivna oboljenja zglobova:
Traumatske povrede zgloba: Najčešće su praćene mehaničkom disfunkciom zgloba, usled povreda, dislokacija, luksacija i subluksacija delova zgloba, ruptura ligamenata i zglobne kapsule, kao i frakture delova kostanog sistema zgloba.
Vecina traumatskih povreda iziskuje operativni zahvat, i stabilizaciju zgloba.
Neoplastična oboljenja zgloba:Ne toliko česta na zglobovima koliko na cevastim, dugim kostima, i na vezivnom tkivu ekstremiteta. Najčešće su prisutni sarkomi,fibrosarkomi,melanomi,carcinomi... Zahtevaju u najvećem broju slučajeva radikalnu amputaciju dela ekstremiteta.
 |
| Artroza kolena kod konja. |
INFEKTIVNA OBOLJENJA ZGLOBOVA
Infektivni artritisi
Infektivni, ili septični artritis je najčešće uzrokovan gnojnim procesima na zglobu, uzrokovanih infektivnim agensima. Može da nastane širenjem patogena putem krvi iz nekog drugog žarišta (apsces, osteomijelitis...), ili direktnim unošenjem patogena preko otvorene povrede zgloba, kao i pri hirurskim intervencijama u nedovoljno sterilnim uslovima rada.
Najčešći uzročnici infektivnog artritisa su: Staphilococccus aureus, Streptococcus piogenes, E. colli, Pseudomonas, Enterobacter i druge.
Nekada kod otvorenih rana i povreda na zglobu, moguća je kombinovana infekcija vise bakerijskih sojeva. Dijagnoza se postavlja , laboratorijskim pregledom, sterilno uzete sinovijalne tecnosti.
Terapije infektivnih artritisa
su vrlo složene, zahtevaju dugotrajniju terapiju, kako lokalnog karaktera, tako i sistemsku. Izbor antibiotika za sistemsku terapiju – po antibiogramu. Uporedo sa sistemskom terapijom izrazito je vazna i levaža (ispiranje) zgloba većom količinom fiziološkog rastvora sa antibiotikom,u dužem vremenskom periodu i do dve nedelje, u zavisnosti od veličine zgloba i uzročnika upale.
U ovu svrhu se operativno postavlja i dren preko kojeg se vrši lavaža, ili se ista vrši preko dve igle: jedne - preko koje se ubrizgava rastvor u zglob; i druge - preko koje se tečnost iz zgloba drenira.
U slučaju postavljanja drena, dren i ceo zglob moraju biti dobro bandažirani, da bi izbegli sekundarnu infekciju zgloba.
Infektivni artritisi većeg stepena neminovno ostavljaju posledice na zglobnim hrskavičavo-sinovijalnim delovima u vidu osteohondroza većeg, ili manjeg stepena.
OSTEOARTRITI MAČAKA
Posebnu paznju zaslužuje i osvrt na osteoartritise mačaka, koji po pravilu spadaju u gerijatrijske slučajeve. Zahvaljujući savremenoj veterini, ishrani i načinu držanja kućnih ljubimaca, životni vek mačaka je produžen, a samim tim i starački, gerijatrijski zdravstveni problemi, u koje se ubrajaju osteoartriti mačaka u hroničnom obliku bolesti.
 |
| Ostreoartritis |
Klinička dijagnostika, je vrlo otežena, jer je kod mačaka tolerancija na ortopedske bolove daleko veća nego kod drugih životinja, te kod klasičnog kliničkog pregleda, extenzija, fleksija i rotacija, mačka će vrlo retko pokazati simptome bolnosti, ali će nastaviti da šepa.
Jedni klinički primetan parametar je otok na zglobu. Obično životinja zbog hroničnog bola gubi na težini, slabije se krece, gubi apetit, ima nakostrešenu dlaku bez sjaja, depresivna je i nema običaj da se čisti.
Najćešće zahvaćeni zglobovi kod mačaka su laktovi i kukovi, ali i skočni zglobovi i ramena. Zanimljivo je da nalaz artritisa kod mačaka, vrlo često bude pozitivan i na medjupršljenskim zglobovima, zglobovima rebara kao i grudne kosti.
Radiografske promene na zglobovima kod mačaka su mnogo manje vidljive nego one kod osteoartrotičnih pasa. Opcije lečenja osteoartritisa kod mačaka, su vrlo oskudne za razliku od pasa i konja, zbog njihove metaboličke specifičnosti.
Upotreba NSAID-a kod mačaka je svedena na jedan efikasan lek - meloxikam, ali je preporučljiv samo za jednokratno davanje - svako ponavljanje leka se preporučuje samo posle duže pauze.
Smanjenje telesne tezine, upotreba hrana za gerijatrijske zivotinje u koje su dodati suplementi za poboljšanje statusa kod osteoartritisa, podizanje posuda sa hranom i vodom, meka postelja, eventalna fizikalna terapija su adekvatne metode pored medikamentozne terapije.
Dijagnoza bola osteoartritisa kod mačaka, generalno je otežana i za najiskusnijeg veterinara, i zato vrlo dugo ova bolest ostaje bez prave dijagnoze i nerazumljiva kao problem u kontekstu lošeg opšteg zdravstvenog stanja jedinke.
Panvet tim
