Krpeljski prenosive bolesti

  Krpelji su paukoliki kožni paraziti koje vrlo često možemo naći na domaćim životinjama, psima i mačkama, kao i na čoveku. Za razvoj krpelja i njegovo razmnožavanje potreban je obrok krvi, zbog čega on živi na toplokrvnim životinjama u jednom momentu svog razvoja.

  Prema izgledu, krpelje možemo podeliti na tri familije - tvrde Ixodidae i Nuttellidae, i meke Argasidae. Kod tvrdih krpelja, rilice, odnosno organi kojima krpelji probijaju kožu i piju krv domaćina, nalaze se na gornjoj strani glave, dok se kod mekih krpelja, rilice nalaze na donjoj strani glave i nisu tako lako uočljive.

                

Krpelj

  Krpelji su zastupljeni svuda oko nas. Pored komaraca, predstavljaju najveće prenosnike zaraznih bolesti od kojih neke mogu imati i fatalan ishod kako za životinje tako i za samog čoveka . Njihova staništa su najčešće šume, visoke trave i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom, koja im je neophodna kako bi mogli da padnu, ili da se zakače na životinje i ljude koji prolaze. 

  Kada jednom dospeju na pogodnog domaćina, krpelji traže mesto na kome će zariti svoju rilicu i hraniti se krvlju dok ne prikupe dovoljnu količinu. Uvećana do neprepoznatljivosti u odnosu na početni stadijum, ženka krpelja tada otpada sa domaćina i polaže jaja na zemlju. 

  Jaja se u proleće razvijaju u larve koje pronalaze svoje prve domaćine, najčešće glodare, ili neke druge sitne životinje. Do jeseni, larve rastu, a zatim miruju preko zime, da bi se na proleće pretvorili u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu. 

Panvet Infografika - Krpelji. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Kako u toku života menjaju nekoliko domaćina, počevši od prvog zaraženog, krpelji svakom narednom prenose zarazne bolesti.

  Oni su paraziti koji sisaju krv domaćina i njome se hrane. pri tom sisanju krvi oni iz svojih pljuvačnih žlezda u krvotok domaćina ubacuju uzročnike različitih zaraznih bolesti:

LAJMSKA BOLEST

 
   Lajmska bolest, ili Lajmska borelioza je multisistemsko oboljenje sub-akutnog i hroničnog toka, koje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Ona zahvata prvenstveno kožu, a zatim srce, zglobove i centralni nervni sistem i bubrege. Bolest napada i ljude i životinje.

                                                      

  Rezervoari ove bakterije su krpelji, glodari, jeleni i dr. Vektori infekcije su tvrdi krpelji koji prenose bolest na čoveka i domaće životinje, a ona se javlja obično sezonski (od ranog proleća do kasne jeseni), ali obzirom da klima postaje sve toplija, poslednjih godina se uočava značajan porast obolelih od ove bolesti i u zimskim mesecima.

  Lajmska bolest se klinički manifestuje pojavom lokalnog otoka i crvenila (lat. erythema migrans) na mestu uboda i to 3-32 dana nakon ujeda krpelja. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda itd. Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, razvija se drugi stadijum sa pojavom bolova u zglobovima, neurološkim i kardiološkim simptomima.

Erythema migrans - karakteristično crvenilo na mestu uboda

  Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i podataka o ujedu krpelja, a potvrđuje se laboratorijski.

  Terapija ove bolesti zavisi od njenog kliničkog stadijuma,sprovodi se antibioticima (tetraciklini) i ima najviše uspeha kada se leči odmah, jer je u hroničnom toku, kada bolest uzme maha, izlečenje moguće u vrlo malom procentu - do 10%.

Detaljnije o Lajmskoj bolesti kod pasa možete pročitati u našem tekstu OVDE.

BABEZIOZA (Piroplazmoza, krpeljska groznica)

  Piroplazmoza je parazitsko oboljenje pasa i drugih životinja uzrokovano krvnim parazitom - protozoom iz roda Babesia spp. Najčešći uzročnik babezioze je Babesia canis koja je strogo specifična i izaziva samo babeziozu pasa. U novije vreme je na našem podneblju pojavljuje se i B.gibsoni koja ne reaguje na konvencionalan tretman, kao i B.microti, koja dovodi do oboljevanja i kod ljudi!

  Ukoliko se ne leči na vreme, može izazvati fatalne komplikacije, naročito kod mladih pasa koji su jako osetljivi na infekciju, te kod njih bolest može da se završi uginućem. Otpornije životinje lakše podnose simptome i klinička slika u ovim slučajevima može biti slabije izražena (tzv. latentni oblik bolesti).

Štenci su posebno osetljivi na babeziju 

  Babeziozu najčešće prenose krpelji, pa se oboljenje najčešće javlja u toplijim mesecima, iako nije isključena mogućnost pojave oboljenja i izvan sezone, naročito kod latentno inficiranih pasa kada se oboljenje naglo javi kasnije - usled dejstva stresnih faktora i pada imuniteta.
  Babezija se, pored ujedom krpelja, može preneti i krvnom transfuzijom, ujedom, kao i transplacentarno - sa majke na plod. Inkubacioni period traje obično 2 nedelje, a potom su sve izraženiji tipični znaci bolesti.

Babezija prisutna u razmazu krvi pod mikroskopom

  Bolest je najčešće akutnog toka i manifestuje se povećanjem telesne temperature, anemijom, žuticom, tamnom bojom mokraće, apatijom, depresijom, gubitkom apetita, bledilom desni i stolice. Mikroskopski pregled krvnog razmaza pokazuje prisustvo parazita u crvenim krvnim zrncima životinje u većem, ili manjem broju.

  

Krpelj  - Panvet veterinarska stanica 

  Razmnožavanje uzročnika u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima) dovodi do njihovog propadanja (hemolize) usled čega se javlja anemija (malokrvnost), žutica i hemoglobinurija (tamna, crveno-smeđa mokraća). Zbog propadanja sve većeg broja eritrocita poremećeni su procesi distribucije kiseonika u organizmu, rad srca postaje ubrzan, a disanje otežano usled čega se životinja teško i nerado kreće, loše napreduje i postaje letargična. Tok bolesti dostiže svoj maksimum za oko 7 dana posle inkubacije, zavisno od stanja organizma, doba, pola i jačine imuniteta, ovaj period može biti i duži.

  Nije redak slučaj da se bolest vrati, iako nije došlo do ponovnog inficiranja. U novije vreme se smatra da može da se prenese i placentarno tj. sa majke na plod.

  Lečenje je veoma uspešno ako se započne na vreme. U terapiji se najčešće koriste kombinacije određenih antibiotika sa specifičnim lekovima protiv babezije, a kod težih slučajeva potrebno je stacionarno lečenje uz infuziju i transfuziju krvi..

  Preventiva bolesti podrazumeva uklanjanje krpelja sa životinje i izbegavanje područja u kojima se nalaze krpelji (šipražja, visoke trave, parkovi ) za vreme sezone krpelja. Takođe je veoma poželjno koristiti zaštitna sredstva protiv krpelja u vidu tableta, ogrlica i spot-on preparata u redovnom, mesečnom intervalu. 

ERLIHIOZA 

  Erlihioza je bolest u pasa uzrokovna rikecijom Ehrlichia spp. Krpelj prenosi bolest preko svoje zaražene pljuvačke psima. Period inkubacije je 1 do 3 sedmice. 

Bolest ima 3 toka: 

        - akutni – sa primetnim kliničkim simptomima, 

        - subakutni i 

        - hronični – kada je te simptome teže primetiti i prepoznati i obratiti se veterinaru.                                                     

  U anamnezi od vlasnika saznajemo da je pas letargičan, depresivan, ne jede, ima temperaturu, javljaju se spontana krvarenja (prilikom npr. kijanja iz nosa), respiratorne smetnje, nekoordiniranost kretanja, tikovi glave i bol u oku. Često dobijamo podatak o nalazu krpelja na koži pacijenta u predhodnom periodu.

  Kliničkom pretragom u akutnoj fazi bolesti nalazimo tačkasta krvarenja po mukoznim membranama, povezano sa temperaturom i povećanje svih limfnih čvorova. Na pregledu pluća nalazimo otežano disanje i šumove. Mnogi psi prođu ovu akutnu fazu bez terapije i pređu u subakutnu fazu praćenu daljim i dugotrajnijim pogoršanjem početnih simptoma.

  U hroničnoj fazi nastaju spontana krvarenja, anemija, povećanje svih limfnih čvorova, edem mošnica i ekstremiteta, povećanje slezine i jetre, kao i upala oka.

Erlihija u mikroskopskom nalazu krvi

Rizični faktor je i česta istovremena pojava drugih krpeljskih bolesti koje dodatno pogoršavaju stanje.

  Lečenje u akutnoj fazi daje izvrsnu prognozu ukoliko je primenjena adekvatna terapija. U hroničnom slučaju  za oporavak treba oko mesec dana, a prognoza je ponekad loša.  Za lečenje se koriste antibiotici koji deluju na erlihiju i specifična terapija protiv krvnih protozoa. Lečenje je obično dugotrajno i ponekad zahteva i primenu infuzije i transfuzije krvi.

ANAPLAZMOZA

   Anaplazmoza je bakterijska bolest koja se kod pasa i mačaka pojavljije u dva oblika - Anaplasma phagocytophilium napada bela krvna zrnca (takođe je zarazna i za čoveka) i
Anaplasma platys koja inficira krvne pločice psa, ili mačke, zadužene za zgrušavanje krvi posle povrede. Ova bolest nekada karakteristična za tople i daleke predele sve češće se pojavljuje i kod nas.

Anaplazma u mikroskopskom nalazu krvi psa

   Za sada nema dokaza da je bolest prenosiva direktno sa pasa na ljude, tj. čovek je može dobiti samo ako ga je ujeo zaražen krpelj.

   Simptomi bolesti počinju 1-2 nedelje nakon ujeda krpelja, simptomi mogu proći neopaženo i biti veoma šarenoliki, ipak kod većine zaraženih dolazi do pojave groznice, drhtavice, mišićnih grčeva, bolov i oteknuća zglobova. Simptomi poput povraćanja, proliva i epileptičnih napada su retki i uglavnom se javljaju kod jedinki već narušenog imuniteta.
   Kod infekcije Anaplasma platys - obzirom da napada krvne pločice, dolazi do usporenog formiranja kraste posle povreda, pa i spontanih krvarenja i pojave modrica po telu, desnima i čestom krvarenju iz nosa.

  Lečenje se sprovodi kada je anaplazmoza dokazana - bilo ELISA brzim testovima, mikroskopskim nalazom, ili tipičnim simptomima bolesti. Antibiotik izbora je uglavnom doksiciklin i potrebno ga je što pre uključiti u terapiju koja uglavnom traje 30 dana. Već tokom prve nedelje može se videti poboljšanje zdravstvenog stanja, ali se terapija ne prekida, jer iskustvo iz prakse potvrđuje da neki ljubimci i pored vidljivog poboljšanja i dalje ostaju pozitivni na testove na anaplazmozu koja se može opet pojaviti prvom prilikom kada psu, ili mački opadne imunitet.

Proverite krzno Vašeg psa posle svakog boravka u prirodi

   Prevencija je u ovom, kao i u slučaju svih ostalih krpeljskih bolesti osnova zaštite. Danas postoje brojni preparati za odbijanje i tretman krpelja u najranijoj fazi, a uz to je potrebno da redovno pregledate krzno Vašeg ljubimca i odstranjujete krpelje redovno. Biranje sigurnog mesta za šetnju i igru Vašeg ljubimca je takođe od velikog značaja.

Krpelj na mestu uboda

Kako odstraniti krpelja?

   Ukoliko niste u mogućnosti da odete kod veterinara, a pronašli ste krpelja u krznu Vašeg ljubimca - potrebno je da ga fizički odstranite. Nije poželjno koristiti nikakva lako isparljiva i zapaljiva sredstva kao što su razređivač, aceton, ili benzin. Ta metoda se pokazala pogrešnom u praksi - ukoliko krpelja tretirate nekim od pomenutih sredstava, on će reagovati tako što će povratiti krv koju je popio nazad u telo Vašeg ljubimca, a ta krv može biti zaražena protozoama, bakterijama i virusima koji uzrokuju nastanak brojnih opisanih bolesti.

   Zato, kada je potrebno da odstranite krpelja, navucite rukavice, uzmite pincetu i što bliže površini kože psa uhvatite krpelja i to tako što će mu jedan pipak pincete biti sa donje, a drugi pipak pincete sa gornje strane što bliže glavi krpelja. 
   Kada pincetu postavite u opisani položaj, krpelja stegnite taman koliko je potrebno da osetite da ga čvrsto držite krajevima pincete. Pritom, pazite da ga ne stegnete previše, da krpelj ne bi pukao i da se krv iz njega ne bi prolila po koži ljubimca. Iz ovog položaja, pravilnim pokretom, krpelja naglo povucite na gore i isčupajte ga. Nemojte uvrtati pincetu, jer tako možete pokidati rilice krpelja i one mogu ostati u telu psa. Ukoliko se desi da ste pokidali ralicu, obratite se veterinaru, jer je i nju neophodno kompletno odstraniti.

   Kada ste uspešno odstranili krpelja, područje kože koje je bilo izloženo ujedu, namažite alkoholom, ili drugim dezinfekcionim sredstvom. Po uklanjanju, krpelja je potrebno fizički uništiti i politi alkoholom, kako ne bi predstavljao dalju opasnost za okolinu.