Trihineloza

  Trihineloza je zoonoza - zarazna bolest zajednička za ljude i životinje, rasprostranjena širom sveta, a sa kliničkog aspekta značajna u svim zemljama gde čovek za ishranu upotrebljava meso svinje.

  Otkrivena je 1835. godine u Londonu kod čoveka, a deset godina kasnije prepoznata i kod svinja kao uzročnika. U našoj zemlji prvi put je registrovana 1923. godine.

  Ova bolest se javlja sporadično - u vidu manjih (porodičnih), ili većih epidemija, najčešće u toku jeseni i zime.

  Uzročnik trihineloze je larva parazita Trichinella spiralis, valjkasta glista, nevidljiva golim okom.

Trichinella spiralis

  Kao parazit, ova larva živi u mišićima divljih i domaćih zivotinja (svinja, medved, pacov, miš, pas, konj, mačka). I kod coveka, ukoliko je zaražen, ona se nalazi u mišićima i uzrokuje čitav niz karakterističnih simptoma.

  U prirodi se larva održava u prenosnom lancu "pacov-svinja-covek".
Svinja se najčešće zarazi kada pojede zaraženog pacova, a čovek kada pojede nedovoljno kuvano, ili nedovoljno pečeno svinjsko meso, kao i nekontrolisane proizvode od mesa sušene na dimu.

Put zaraze čoveka trihinelom

KARAKTERISTIKE OBOLJENJA

   Vreme od momenta konzumiranja zaraženog mesa do prvih znakova bolesti iznosi 2-30 dana, a obično 8-20 dana, što zavisi od pojedene količine zaraženog mesa, odnosno broja unetih larvi u organizam.

  U početnom periodu  - prvoj fazi bolesti, ne moraju postojati jasni klinički znaci trihineloze, ili ona lako može biti pomešana sa nekom drugom gastro-intestinalnom smetnjom, zbog nejasne simptomatologije. Obično su to klasične stomačne tegobe - gađenje, povraćanje, bolovi u stomaku i proliv. Larve se za to vreme pod dejstvom sokova za varenje oslobađaju iz čaure i razvijaju u tankom crevu.

  Tokom narednog perioda (druga faza), oplođene ženke polažu larve u sluznicu creva domaćina, koje se daljim prodorom u krvotok raznose po organizmu, a trajno se zadržavaju u poprečno-prugastim mišićima, gde se učaure i ostaju vitalne 8-12 meseci, pa čak i do 30 godina! Ova, druga faza oboljenja, praćena je temperaturom, bolovima u mišićima, otežanim gutanjem, karakterističnim otokom očnih kapaka i lica, osipom, alerijskim reakcijama i krvarenjem na konjuktivama oka.

Trihinela pod mikroskopom

  Trihineloza posebno zahvata aktivne mišiće (dijafragmu, međurebarne mišiće, pokretače očnih jabučica, mišiće žvakače, jezik i mišiće ekstremiteta) kod čoveka. Ovo uzrokuje dugotrajan bol u mišićima, nelagodnost pri kretanju, oftalmološke probleme, konstantan osećaj slabosti, lošu krvnu sliku, otoke po telu, konjuktivitis, čestu ukočenost mišića, encefalitis, sekundarne i uporne infekcije.

  Kod teških slučajeva dolazi do invazije larve na srčani mišić, pluća i centralni nervni sistem, što dovodi do teških poremećaja, pa i smrtnog ishoda usled poremećaja ritma, ili zastoja srca, upale mozga i problema sa disanjem.

  U cilju potvrde dijagnostike kod čoveka, određene kliničke pretrage se mogu napraviti:
   - kompletna krvna slika, sa često povišenim brojem eozinofila
   - biopsija mišića, ukoliko je to potrebno
   - serološke pretrage
   - vrednosti enzima u krvi, posebno kreatin-fosfokinaze, mogu biti povišene

  Trihineloza obično nije ozbiljna i često prolazi sama od sebe, obično u roku od nekoliko meseci. Međutim, umor, bolovi, slabost i proliv mogu trajati mesecima, pa i godinama.

TERAPIJA

  Na žalost, infekcija trihinelom u mišićima, koja prati trihinelozu, ne može da se izleči. Lekari će se prvenstveno fokusirati na lečenje pratećih simptoma.

  Bolovi u mišićima ostaju dugo zbog stvaranja čaura larve trihinele, a najbolje ih je tretirati preparatima NSAIL (aspirin, brufen, paracetamol...).
Za crevnu (početnu) fazu bolesti, primenjuje se antiparzitni lek albendazol. Albendazol se može dati i ljudima koji su konzumirali zaraženu hranu preventivno, ukoliko je dokazano da uzorak mesa sadrži trihinelu.

KAKO SE ZASTITITI OD TRIHINELOZE?

Statistika:
  Nakon izveštaja iz 55 zemalja u kojima se javlja trihineloza, procenjen je ukupan broj kliničke trihineloze koji iznosi 10 000 slučajeva godišnje sa stopom smrtnosti od 0,2%.

  U poslednje dve decenije u Francuskoj i Italiji, većina slučajeva trihineloze je registrovano kao posledica upotrebe sirovog mesa konja. U Kini na primer, izvor zaraze su psi. Od susednih zemalja, u Rumuniji je najveća prevalenca trihineloze kod ljudi, gde određene etničke grupe održavaju naviku potrošnje sirovog mesa.

Prevencija trihineloze kod ljudi se zasniva na tri osnovna principa:
  - obrazovanje potrošača o riziku od upotrebe sirovog mesa;
  - adekvatan uzgoj izvora infekcije za ljude (svinja) pod strogom kontrolom veterinarske inspekcije i korišćenje bezbedne hrane za životinje;
  - kontrola svih životinja (kako domaćih, tako i divljih) namenjenih za ljudsku ishranu standardizovanim metodama u vreme klanja, ili nakon lova;

  Meso za koje postoji mogućnost da sadrži larve treba podvrgnuti tretmanu za koji je dokazano da ih inaktivira, pre distribucije za ljudsku upotrebu.

Četiri metode su se pokazale pouzdanim:
  - kuvanje na temperaturi od najmanje 71ºC u trajanju od jednog minuta;
  - zamrzavanje na -60ºC dva minuta ili na -55°C u trajanju od šest minuta;
  - zamrzavanje mesa koje je tanje od 15 cm na temperaturi od -29°C tokom šest dana, ili na temperaturi od -15°C tokom dvadeset dana;
  - zračenje;

  Sušenje mesa uz dodatak soli se ne smatra validnom metodom za uništavanje larvi trihinele.

•  Lovci su takođe u opasnosti od trihineloze kada ulovljenu divljač ne testiraju na Trichinellu.
•  Lica sa izraženim simptomima trihineloze moraju se javiti na pregled radi blagovremenog lečenja.
•  Lica bez izraženih simptoma trihineloze koja su jela zaraženo meso, ili prerađevine od mesa, treba da se jave na pregled i da budu pod kontrolom lekara.
•  Ukoliko su zaraženo meso i/ili prerađevine od mesa dospeli u druge krajeve, vlasnik je dužan da o tome obavesti nadležnu veterinarsku i sanitarnu inspekciju, kao i sva lica do kojih su namirnice stigle.
•  U slučaju da se potvrdi trihineloza kod svinje, deratizacija (uništavanje glodara) pod nadzorom stručnih službi je obavezna u delu domaćinstva gde se gaje svinje, na farmama i stočnim grobljima.
•  Uginuli glodari se moraju spaljivati.
•  Obore i farme za uzgoj svinja trebalo bi praviti od čvrstog materijala, a na otvore ugraditi metalne mreže, kako bi se onemogućio pristup glodarima.

DIJAGNOSTIČKA ISPITIVANJA NA PRISUSTVO Trichinellae spiralis

  Ispitivanja se mogu svrstati u dve grupe:

      1. Premortalne metode - za života životinje (ELISA test, Western-blot metoda, biopsija)

      2. Postmortalne metode - nakon klanja, lova, ili uginuća:

          - Kompresiona metoda (metoda pregleda u Panvet veterinarskoj stanici) i
          - Metoda digestije, ili veštačkog varenja.

Mikroskopski pregled uzorka mesa u Panvetu. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Uzimanje uzoraka za postmortalne metode:

  Uzorci za trihineloskopski pregled uzimaju se sa trupova zaklanih svinja odmah po vađenju unutrašnjih organa. Uzorci se po pravilu uzimaju sa korena prečage/dijafragme - Crura diaphragmatis kojom se ona pripaja za kičmeni stub. Uzorak se uzima sa mesta gde mišićni deo prelazi u tetivni. Ukoliko su trupovi rasečeni, uzorci se uzimaju sa obe polutke. Drugo mesto sa kog se uzima uzorak je mišić obraza svinje.
Pregledu podležu i pravljene i dimljene mesne prerađevine od nepregledanog svinjskog mesa. Ušna markica životinje treba da bude priložena zajedno sa uzorkom mesa koje se ispituje.

  Ako se trihineloskopskim pregledom nađu u mesu larve trihinele - takvo meso se procenjuje kao NEUPOTREBLJIVO za ljudsku ishranu (Po pravilnicima o načinu vršenja stalnog veterinarsko-sanitarnog pregleda životinja za klanje i proizvoda životinjskog porekla). Trihinelozno meso mora se učiniti neškodljivim tj. uništiti spaljivanjem.

Panvet tim

Opširnije...

Bolest mačjeg ogreba - Cat scratch disease

   Bolest mačjeg ogreba - Bartoneloza je nekomplikovana  zoonoza, lako izlečiva i uglavnom bezopasna infektivna bolest. Uzročnik infekcije je gram-negativna bakterija Bartonella henselae koja se u značajnom broju nalazi kod mačaka u pljuvački, fecesu, na kandžama i šapama. Bakterija se može preneti direktno, najčešće sa mladih mačaka (do jedne godine starosti), na druge jedinke, kao i putem drugih prenosilaca - najčešće preko buva i krpelja. Smatra se da 20-40% mačaka nose ovu bolest, posebno one koje su u mladom dobu i nemaju još uvek formiran doživotni imunitet na ovu bakteriju koji se stvara vremenom.

   Mačka/mače koja ima ovu bakteriju ne pokazuje nikakav simptom bolesti - naizgled je potpuno zdrava. Moguće je sporadično prisustvo drugih blagih i kratkotrajnih infekcija i upalnih procesa, kao i anemije, letargije, dezorijentacije naizgled bez ikakve uzročno-posledične veze. Jedino imunološki kompromitovane mačke, kao i mačke zaražene FIV-om mogu razviti vidljive simptome bartoneloze, slične kao i kod ljudi i drugih vrsta životinja.
   Rezervoari bolesti mogu biti i psi, kunići i drugi glodari - njih prate daleko teži simptomi poput groznice, upale oka, miokarditisa, upale bubrega i uvećanja regionalnih limfnih čvorova, ali sa epidemiološke strane, mačke su daleko češći prenosnici bolesti na čoveka.

   Sama bakterija nije posebno patogena ni za ljude sa intaktnom kožom (koža bez povreda i otvorenih rana), ali ukoliko dospe u organizam - najčešće ogrebom, ili ujedom mačke (češće mačeta), može u nekim slučajevima posle perioda inkubacije izazvati prolazne probleme u većoj, ili manjoj meri.

Mačići su češći prenosnici baketrije nego odrasle mačke

   Kod ljudi, od ove bolesti oboljevaju uglavnom deca, koja često ne znaju da se čuvaju mačijih kandži u igri, a delimično i zbog toga što njihov imunitet nije u potpunosti formiran, potom osobe sa većim ranama od mačaka kao stare i imunološki slabe osobe.

   Ono što na prvi pogled deluje ozbiljno i dramatično kod ove bolesti je burnija kožna reakcija na mestu povrede, kao i oteklina limfnih čvorova u okolini rane i simptomi groznice koji dugo traju.

Simptomi

Većina ujeda i ogrebotina od mačaka prodje bez ikakvih komplikacija.

   Ukoliko je, pak, došlo do kontakta sa bakterijom, u periodu od 3 do 10 dana od ugriza/ogreba mačke, na kontaktnom mestu javlja se lokalno bezbolna iritacija, oteklina (plik) i crvenilo koje može trajati danima, pa i nedeljama. Nakon tog vremena na tom mestu javlja se krasta.

   U zavisnosti od stepena povrede, količine bakterije i stanja imuniteta čoveka, komplikacije se mogu nastaviti otokom nekoliko limfnih čvorova u regionu oko povrede, a u nekim slučajevima oteknu svi limfni čvorovi ekstremiteta (na primer ruke), pa i okolni regioni tela - vrat, vilica, limfni čvorovi u pazušnoj jami i preponama, pa čak i slezina. Veličina oteklog limfnog čvora može varirati od veličine lešnika do veličine jajeta u ređim slučajevima. Upala limfnih čvorova može biti potpuno bezbolna, do vrlo bolna.

Simptomi bolesti mačjeg ogreba

   Kod oko 2/3 bolesnika temperatura ne prelazi 38°C i traje 1-3 nedelje, uz osećaj slabosti, glavobolju, umor, klonulost i gubitak apetita.

   Među atipičnim oblicima bolesti najčešći je onaj kod kog se Bartonella naseljava na unutrašnju stranu kapka oka. Na bolest možemo posumnjati kad se nakon kontakta s mačkom razvija jednostrani konjunktivitis i oteknuće limfnog čvora na licu ispred ušne školjke.

   Tokom bolesti broj belih krvnih zrnaca je uglavnom normalan, ili blago povišen, a sedimentacija je umereno povećana.

   Kod pasa i drugih sisara bolest može izazvati kardiovaskularne, neurološke i urogenitalne probleme, anemiju i dezorijentisanost. Takodje čest je slučaj da dodje do otoka limfnih žlezda kao i kod ljudi.

Lečenje

   Lečenje kod većine nekomplikovanih slučajeva nije potrebno, organizam se sam izbori sa bakterijom i stvori specifičan imunitet posle par nedelja. Kod težih slučajeva sa ozbiljnijim simptomima potrebna je simptomatska terapija i primena antibiotika, najčešće azitromicina koji uglavnom uspešno i brzo rešava simptome infekcije.
Hirurška drenaža je indikovana kada je uvećanje limfne žlezde značajno.

Preventiva

   Izbegavanje situacija u kojima će mačka biti prinudjena da se brani ujedanjem i grebanjem, ovo posebno važi za najmladje koji često "ugnjave" mačku.
Posle ujeda/grebanja, mesto dobro isprati vodom i sapunom, a potom dezinfikovati alkoholom, ili 3% rastvorom hidrogena.

Izbegavajte grubu igru sa mačkom i naučite decu da se adekvatno odnose prema mački 

   Čuvati kućne mačke i druge ljubimce od konflikata sa dvorišnim mačkama, kao i od buva i krpelja.
Redovno kućnoj mački podrezujte kandže.
Ukoliko primetite da se posle par dana od ujeda/grebanja situacija komplikuje obavezno potražite savet lekara.

Panvet tim

Opširnije...

Krpeljski prenosive bolesti

  Krpelji su paukoliki kožni paraziti koje vrlo često možemo naći na domaćim životinjama, psima i mačkama, kao i na čoveku. Za razvoj krpelja i njegovo razmnožavanje potreban je obrok krvi, zbog čega on živi na toplokrvnim životinjama u jednom momentu svog razvoja.

  Prema izgledu, krpelje možemo podeliti na tri familije - tvrde Ixodidae i Nuttellidae, i meke Argasidae. Kod tvrdih krpelja, rilice, odnosno organi kojima krpelji probijaju kožu i piju krv domaćina, nalaze se na gornjoj strani glave, dok se kod mekih krpelja, rilice nalaze na donjoj strani glave i nisu tako lako uočljive.

                

Krpelj

  Krpelji su zastupljeni svuda oko nas. Pored komaraca, predstavljaju najveće prenosnike zaraznih bolesti od kojih neke mogu imati i fatalan ishod kako za životinje tako i za samog čoveka . Njihova staništa su najčešće šume, visoke trave i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom, koja im je neophodna kako bi mogli da padnu, ili da se zakače na životinje i ljude koji prolaze. 

  Kada jednom dospeju na pogodnog domaćina, krpelji traže mesto na kome će zariti svoju rilicu i hraniti se krvlju dok ne prikupe dovoljnu količinu. Uvećana do neprepoznatljivosti u odnosu na početni stadijum, ženka krpelja tada otpada sa domaćina i polaže jaja na zemlju. 

  Jaja se u proleće razvijaju u larve koje pronalaze svoje prve domaćine, najčešće glodare, ili neke druge sitne životinje. Do jeseni, larve rastu, a zatim miruju preko zime, da bi se na proleće pretvorili u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu. 

Panvet Infografika - Krpelji. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Kako u toku života menjaju nekoliko domaćina, počevši od prvog zaraženog, krpelji svakom narednom prenose zarazne bolesti.

  Oni su paraziti koji sisaju krv domaćina i njome se hrane. pri tom sisanju krvi oni iz svojih pljuvačnih žlezda u krvotok domaćina ubacuju uzročnike različitih zaraznih bolesti:

LAJMSKA BOLEST

 
   Lajmska bolest, ili Lajmska borelioza je multisistemsko oboljenje sub-akutnog i hroničnog toka, koje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Ona zahvata prvenstveno kožu, a zatim srce, zglobove i centralni nervni sistem i bubrege. Bolest napada i ljude i životinje.

                                                      

  Rezervoari ove bakterije su krpelji, glodari, jeleni i dr. Vektori infekcije su tvrdi krpelji koji prenose bolest na čoveka i domaće životinje, a ona se javlja obično sezonski (od ranog proleća do kasne jeseni), ali obzirom da klima postaje sve toplija, poslednjih godina se uočava značajan porast obolelih od ove bolesti i u zimskim mesecima.

  Lajmska bolest se klinički manifestuje pojavom lokalnog otoka i crvenila (lat. erythema migrans) na mestu uboda i to 3-32 dana nakon ujeda krpelja. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda itd. Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, razvija se drugi stadijum sa pojavom bolova u zglobovima, neurološkim i kardiološkim simptomima.

Erythema migrans - karakteristično crvenilo na mestu uboda

  Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i podataka o ujedu krpelja, a potvrđuje se laboratorijski.

  Terapija ove bolesti zavisi od njenog kliničkog stadijuma,sprovodi se antibioticima (tetraciklini) i ima najviše uspeha kada se leči odmah, jer je u hroničnom toku, kada bolest uzme maha, izlečenje moguće u vrlo malom procentu - do 10%.

Detaljnije o Lajmskoj bolesti kod pasa možete pročitati u našem tekstu OVDE.

BABEZIOZA (Piroplazmoza, krpeljska groznica)

  Piroplazmoza je parazitsko oboljenje pasa i drugih životinja uzrokovano krvnim parazitom - protozoom iz roda Babesia spp. Najčešći uzročnik babezioze je Babesia canis koja je strogo specifična i izaziva samo babeziozu pasa. U novije vreme je na našem podneblju pojavljuje se i B.gibsoni koja ne reaguje na konvencionalan tretman, kao i B.microti, koja dovodi do oboljevanja i kod ljudi!

  Ukoliko se ne leči na vreme, može izazvati fatalne komplikacije, naročito kod mladih pasa koji su jako osetljivi na infekciju, te kod njih bolest može da se završi uginućem. Otpornije životinje lakše podnose simptome i klinička slika u ovim slučajevima može biti slabije izražena (tzv. latentni oblik bolesti).

Štenci su posebno osetljivi na babeziju 

  Babeziozu najčešće prenose krpelji, pa se oboljenje najčešće javlja u toplijim mesecima, iako nije isključena mogućnost pojave oboljenja i izvan sezone, naročito kod latentno inficiranih pasa kada se oboljenje naglo javi kasnije - usled dejstva stresnih faktora i pada imuniteta.
  Babezija se, pored ujedom krpelja, može preneti i krvnom transfuzijom, ujedom, kao i transplacentarno - sa majke na plod. Inkubacioni period traje obično 2 nedelje, a potom su sve izraženiji tipični znaci bolesti.

Babezija prisutna u razmazu krvi pod mikroskopom

  Bolest je najčešće akutnog toka i manifestuje se povećanjem telesne temperature, anemijom, žuticom, tamnom bojom mokraće, apatijom, depresijom, gubitkom apetita, bledilom desni i stolice. Mikroskopski pregled krvnog razmaza pokazuje prisustvo parazita u crvenim krvnim zrncima životinje u većem, ili manjem broju.

  

Krpelj  - Panvet veterinarska stanica 

  Razmnožavanje uzročnika u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima) dovodi do njihovog propadanja (hemolize) usled čega se javlja anemija (malokrvnost), žutica i hemoglobinurija (tamna, crveno-smeđa mokraća). Zbog propadanja sve većeg broja eritrocita poremećeni su procesi distribucije kiseonika u organizmu, rad srca postaje ubrzan, a disanje otežano usled čega se životinja teško i nerado kreće, loše napreduje i postaje letargična. Tok bolesti dostiže svoj maksimum za oko 7 dana posle inkubacije, zavisno od stanja organizma, doba, pola i jačine imuniteta, ovaj period može biti i duži.

  Nije redak slučaj da se bolest vrati, iako nije došlo do ponovnog inficiranja. U novije vreme se smatra da može da se prenese i placentarno tj. sa majke na plod.

  Lečenje je veoma uspešno ako se započne na vreme. U terapiji se najčešće koriste kombinacije određenih antibiotika sa specifičnim lekovima protiv babezije, a kod težih slučajeva potrebno je stacionarno lečenje uz infuziju i transfuziju krvi..

  Preventiva bolesti podrazumeva uklanjanje krpelja sa životinje i izbegavanje područja u kojima se nalaze krpelji (šipražja, visoke trave, parkovi ) za vreme sezone krpelja. Takođe je veoma poželjno koristiti zaštitna sredstva protiv krpelja u vidu tableta, ogrlica i spot-on preparata u redovnom, mesečnom intervalu. 

ERLIHIOZA 

  Erlihioza je bolest u pasa uzrokovna rikecijom Ehrlichia spp. Krpelj prenosi bolest preko svoje zaražene pljuvačke psima. Period inkubacije je 1 do 3 sedmice. 

Bolest ima 3 toka: 

        - akutni – sa primetnim kliničkim simptomima, 

        - subakutni i 

        - hronični – kada je te simptome teže primetiti i prepoznati i obratiti se veterinaru.                                                     

  U anamnezi od vlasnika saznajemo da je pas letargičan, depresivan, ne jede, ima temperaturu, javljaju se spontana krvarenja (prilikom npr. kijanja iz nosa), respiratorne smetnje, nekoordiniranost kretanja, tikovi glave i bol u oku. Često dobijamo podatak o nalazu krpelja na koži pacijenta u predhodnom periodu.

  Kliničkom pretragom u akutnoj fazi bolesti nalazimo tačkasta krvarenja po mukoznim membranama, povezano sa temperaturom i povećanje svih limfnih čvorova. Na pregledu pluća nalazimo otežano disanje i šumove. Mnogi psi prođu ovu akutnu fazu bez terapije i pređu u subakutnu fazu praćenu daljim i dugotrajnijim pogoršanjem početnih simptoma.

  U hroničnoj fazi nastaju spontana krvarenja, anemija, povećanje svih limfnih čvorova, edem mošnica i ekstremiteta, povećanje slezine i jetre, kao i upala oka.

Erlihija u mikroskopskom nalazu krvi

Rizični faktor je i česta istovremena pojava drugih krpeljskih bolesti koje dodatno pogoršavaju stanje.

  Lečenje u akutnoj fazi daje izvrsnu prognozu ukoliko je primenjena adekvatna terapija. U hroničnom slučaju  za oporavak treba oko mesec dana, a prognoza je ponekad loša.  Za lečenje se koriste antibiotici koji deluju na erlihiju i specifična terapija protiv krvnih protozoa. Lečenje je obično dugotrajno i ponekad zahteva i primenu infuzije i transfuzije krvi.

ANAPLAZMOZA

   Anaplazmoza je bakterijska bolest koja se kod pasa i mačaka pojavljije u dva oblika - Anaplasma phagocytophilium napada bela krvna zrnca (takođe je zarazna i za čoveka) i
Anaplasma platys koja inficira krvne pločice psa, ili mačke, zadužene za zgrušavanje krvi posle povrede. Ova bolest nekada karakteristična za tople i daleke predele sve češće se pojavljuje i kod nas.

Anaplazma u mikroskopskom nalazu krvi psa

   Za sada nema dokaza da je bolest prenosiva direktno sa pasa na ljude, tj. čovek je može dobiti samo ako ga je ujeo zaražen krpelj.

   Simptomi bolesti počinju 1-2 nedelje nakon ujeda krpelja, simptomi mogu proći neopaženo i biti veoma šarenoliki, ipak kod većine zaraženih dolazi do pojave groznice, drhtavice, mišićnih grčeva, bolov i oteknuća zglobova. Simptomi poput povraćanja, proliva i epileptičnih napada su retki i uglavnom se javljaju kod jedinki već narušenog imuniteta.
   Kod infekcije Anaplasma platys - obzirom da napada krvne pločice, dolazi do usporenog formiranja kraste posle povreda, pa i spontanih krvarenja i pojave modrica po telu, desnima i čestom krvarenju iz nosa.

  Lečenje se sprovodi kada je anaplazmoza dokazana - bilo ELISA brzim testovima, mikroskopskim nalazom, ili tipičnim simptomima bolesti. Antibiotik izbora je uglavnom doksiciklin i potrebno ga je što pre uključiti u terapiju koja uglavnom traje 30 dana. Već tokom prve nedelje može se videti poboljšanje zdravstvenog stanja, ali se terapija ne prekida, jer iskustvo iz prakse potvrđuje da neki ljubimci i pored vidljivog poboljšanja i dalje ostaju pozitivni na testove na anaplazmozu koja se može opet pojaviti prvom prilikom kada psu, ili mački opadne imunitet.

Proverite krzno Vašeg psa posle svakog boravka u prirodi

   Prevencija je u ovom, kao i u slučaju svih ostalih krpeljskih bolesti osnova zaštite. Danas postoje brojni preparati za odbijanje i tretman krpelja u najranijoj fazi, a uz to je potrebno da redovno pregledate krzno Vašeg ljubimca i odstranjujete krpelje redovno. Biranje sigurnog mesta za šetnju i igru Vašeg ljubimca je takođe od velikog značaja.

Krpelj na mestu uboda

Kako odstraniti krpelja?

   Ukoliko niste u mogućnosti da odete kod veterinara, a pronašli ste krpelja u krznu Vašeg ljubimca - potrebno je da ga fizički odstranite. Nije poželjno koristiti nikakva lako isparljiva i zapaljiva sredstva kao što su razređivač, aceton, ili benzin. Ta metoda se pokazala pogrešnom u praksi - ukoliko krpelja tretirate nekim od pomenutih sredstava, on će reagovati tako što će povratiti krv koju je popio nazad u telo Vašeg ljubimca, a ta krv može biti zaražena protozoama, bakterijama i virusima koji uzrokuju nastanak brojnih opisanih bolesti.

   Zato, kada je potrebno da odstranite krpelja, navucite rukavice, uzmite pincetu i što bliže površini kože psa uhvatite krpelja i to tako što će mu jedan pipak pincete biti sa donje, a drugi pipak pincete sa gornje strane što bliže glavi krpelja. 
   Kada pincetu postavite u opisani položaj, krpelja stegnite taman koliko je potrebno da osetite da ga čvrsto držite krajevima pincete. Pritom, pazite da ga ne stegnete previše, da krpelj ne bi pukao i da se krv iz njega ne bi prolila po koži ljubimca. Iz ovog položaja, pravilnim pokretom, krpelja naglo povucite na gore i isčupajte ga. Nemojte uvrtati pincetu, jer tako možete pokidati rilice krpelja i one mogu ostati u telu psa. Ukoliko se desi da ste pokidali ralicu, obratite se veterinaru, jer je i nju neophodno kompletno odstraniti.

   Kada ste uspešno odstranili krpelja, područje kože koje je bilo izloženo ujedu, namažite alkoholom, ili drugim dezinfekcionim sredstvom. Po uklanjanju, krpelja je potrebno fizički uništiti i politi alkoholom, kako ne bi predstavljao dalju opasnost za okolinu.

Opširnije...