Gojaznost kućnih ljubimaca

   Kao i kod ljudi, ljubimci sa viškom kilograma imaju češće zdravstvene probleme, lošiji kvalitet života i veće predispozicije za odredjene bolesti i poremećaje.

   Zdravstveni rizici do kojih dovodi gojaznost vremenom su sve veći i mogu biti fatalni ukoliko se ne spreče, najčešće su to:
- Oštećenja zglobova, kostiju i ligamenata
- Dijabetes
- Teškoće pri disanju
- Nedostatak kondicije
- Sklonost ka pregrevanju i toplotnom udaru
- Loša funkcija jetre
- Reproduktivni problemi
- Problemi sa varenjem
- Smanjen imunitet
- Problemi kože i krzna
- Povećan rizik od kancera
- Bolesti srca, krvnih sudova, povišenog pritiska i holesterola u krvi

Oštećenja zglobova, kostiju i ligamenata

  Oko 25% ljubimaca sa viškom kilograma ima ozbiljne probleme sa zglobno-koštanim strukturama koje nisu dizajnirane da nose veliki teret. Vremenom dolazi do oštećenja, bolova i pojave artritisa.
  Pritisak na zglobove prenosi se i na okolne tetive i mišiće koji trpe pojačan napor, što rezultuje povredama tetiva i ligamenata kolena koje se moraju uglavnom hirurški rešavati. Tu su i povrede ramenog pojasa, lakta, skočnog zgloba praćene jakim bolovima i nemogućnošću normalnog kretanja životinje.
 Jazavičari sa viškom kilograma mogu imati i probleme diskus-hernije, zbog povećanog opterećenja na njihovu dugu kičmu. o ovom problemu možete više pročitati OVDE.

Mačka sa viškom kilograma

Dijabetes

  Vrlo česta komplikacija gojaznih ljubimaca je šećerna bolest. Gojaznost i prejedanje izaziva povećanu potrebu za insulinom iz pankreasa. Vremenom pankreas ne uspeva da proizvede dovoljnu količinu insulina, ili prosto ćelije pankreasa "sagore" u hiperprodukciji ovog hormona i ugase se.
  Rezultat - patološko povećanje nivoa glukoze u krvi, što dovodi do brojnih drugih problema i životno je opasno stanje ukoliko se insulin veštački ne ubrizga u krvotok ljubimca svakog dana.

Teškoće pri disanju

   Propratna pojava gojaznosti su teškoće pri disanju, jasno čujan šum pri udisanju pogotovo, ovo nastaje zbog masnih naslaga u grudnom košu koje onemogućavaju njegovo puno širenje, kao i dijafragma koju pritiska takodje preveliki stomak. Da stvar bude gora, veće telo zahteva više kiseonika, te se ljubimac bukvalno muči da nadiše dovoljnu količinu. Vremenom ovakvo stanje dovodi do funkcionalne bolesti pluća, još većeg opterećenja srca, visokog pritiska, manjka kondicije i smrti.
   Takodje ovakve životinje predstavljaju problem i veterinarima u slučaju da ih je potrebno sedirati i uvesti u anesteziju. Rizik od lošeg ishoda operacija se povećava nekoliko puta u odnosu na ljubimca sa normalnom telesnom težinom. Anestetici su većinom liposolubilne supstance i potrebno je mnogo više vremena da njihovo dejstvo prestane kod gojaznog ljubimca. Sama operacija traje duže i neizvesnija je ako ljubimac ima velike naslage sala oko organa koje treba ukloniti pre konkretne hirurške intervencije na samom organu.

Životinje sa viškom kilograma imaju veću predispoziciju za  čitav niz bolesti

Reproduktivni problemi

  Ljubimci sa prekomernom težinom, pored veće sklonosti ka urinarnim infekcijama, često imaju problema sa nivoima hormona i visokog pritiska - faktora koji utiču na smanjenu mogućnost začeća. Gojazni ljubimci se teško kote, imaju manje i slabije razvijeno potomstvo i vrlo često moraju ići na carski rez, što predstavlja rizik sam po sebi.

Digestivni problemi

  Problemi organa za varenje su izuzetno česti kod životinja sa viškom kilograma, od zatvora, problema sa dijabetesom, do masne jetre i sporog metabolizma.

Smanjen imunitet i sklonost ka kožnim infekcijama

  Ovi problemi su posledica promena u radu lojnih žlezda u koži životinje, hormonalnog disbalansa i smanjene mogućnosti da ljubimac sa viškom kilograma redovno održava svoje krzno i higijenu. To se posebno vidi kod mačaka koje usled gojaznosti ne mogu dopreti do svih delova tela koje bi inače trebalo da čiste. Svi ovi faktori dovode do veće učestalosti bakterijskih i gljivičnih infekcija kože.

Povišen rizik od onkoloških oboljenja u odnosu na ljubimce optimalne težine

  Ovo je skup više faktora, prvenstveno smanjenog imuniteta i pokretljivosti, hormonalnog disbalansa i sklonosti ka prejedanju poslasticama koje sadrže proste šećere. Smatra se da ljubimac sa viškom kilograma ima i 20% veću šansu da oboli od odredjenih vrsta tumora, kao što su tumori mokraćne bešike, dojki i reproduktivnih organa ukoliko nisu sterilisani. Tumori limfnih čvorova i jetre su nešto manje zastupljeni od predhodno navedenih, ali opet više nego kod ljubimaca sa optimalnom telesnom težinom.

Kako proveriti da li Vaš ljubimac ima višak kilograma

  Obzirom na različitost vrsta i rasa ljubimaca, nemoguće je generalizovati neki standard po kom bi se utvrdjivalo da li ljubimac odstupa od neke idealne vrednosti, ali prostom vizuelnom procenom lako možete utvrditi da li je vaša mačka, pas, kunić, hrčak, ili neki drugi ljubimac gojazan.

   Kod pasa i mačaka trebalo bi da se naziru ili, jasno osete pod prstima (ukoliko ljubimac ima dugu dlaku) rebra, kičmeni pršljenovi i karlica. Gledano odozgo ljubimac treba da ima uvučen struk, kao i to da mu stomak ne visi već da bude blago uvučen prema kičmi u odnosu na zemlju.
Kod mačaka takođe značajan pokazatelj je ukoliko životinja nije sposobna da adekvatno održava svoju ano-genitalnu regiju, ledja i zadnje noge.
Kod kunića i hrčaka prostim posmatranjem ponašanja lako možete uvideti da se životinja ne kreće lako i da se brzo zamara.

Tipovi gradje ljubimaca

Faktori koji doprinose gojenju

Rasa
  Neke rase pasa kao što su retriveri, jazavičari, buldozi, biglovi, koker-španijeli, rotvajleri, bokseri, bernski psi i baseti mogu biti skloniji gojenju nego druge rase. Ženke persijskih mačaka su najsklonije gojenju u mačijem svetu.

Starost
  Rizik od gojaznosti povećava se sa godinama usled smanjenja agilnosti životinje i usporavanja metabolizma, u kasnijim godinama života moguće su i veće povrede, hormonski disbalans i drugi faktori koje doprinose ovom stanju.

Sterilizacija/kastracija
  Ljubimci koji su sterilisani , ili kastrirani su mirniji i manje agilni od onih koji to nisu, tako da su u većem riziku da obole od bolesti koje prate povećanu telesnu težinu.

Pol
  Generalno su ženke svake vrste te koje su više sklone gojenju od mužjaka. Ženke inače imaju veći procenat masti u organizmu i sklone su nakupljanju masnih naslaga i zbog trudnoće i hormonskih ciklusa.

Brojni faktori doprinose preteranom gojenju ljubimaca

Hormonalni status
 Gotovo je sigurno da će ljubimac sa dijabetesom, problemima sa nadbubrežnom i štitnom žlezdom imati problem sa telesnom težinom ukoliko se sistematski i na vreme ne pozabavite ovo problematikom.

Vlasnik i njegovo ponašanje prema ljubimcu
  Ovo je vrlo bitan faktor, možda i jedan od presudnih u celom problemu. Vlasnici su ti koji svojim modelom ponačanja, ishrane, navika i fizičke (ne)aktivnosti najviše utiču na to da li će njihov ljubimac biti gojazan. Ukoliko Vašeg ljubimca konstantno častite slatkišima, preterano i često hranite, ne šetate redovno, ili meka srca dopustite da od Vas konstantno traži hranu - velika je verovatnoća da ćete tokom vremena imati gojaznog ljubimca sa svim problemima koje ovo stanje nosi. Takodje ljubimci često dele životni stil svog gazde i njegove prehrambene navike, ukoliko gazda ima višak kilograma sasvim je verovatno da će ih i njegov ljubimac imati.

Odredjeni lekovi
 Neki lekovi poput fenobarbitona - leka koji se koristi protiv epilepsije, zatim kortikosteroida, antibiotika koji se dugo koriste i hormonskih preparata mogu izazvati stvaranje masnih naslaga i pojačan apetit. U vezi svih rizika odredjene terapije i njenog uticaja na telesnu težinu ljubimca konsultujte se sa Vašim veterinarom.

Strategija terapije gojaznosti ljubimaca

  Terapija gojaznosti ljubimca treba da ide u tri pravca:
     - menjanje životnih navika životinje
     - smanjen unos hrane
     - pojačano trošenje kalorija fizičkom aktivnošću

   Pod menjanjem životnih navika ljubimca (a često i vlasnika) podrazmeva se dresura i disciplina ljubimca, drastično smanjenje kaloričnih poslastica i nagrada, češće šetnje, nove igračke, ili nova zanimacija za hrčka u kavezu. Ubacivanje novih, hranljivih, a niskokaloričnih sastojaka u ishranu. Morate više pažnje i vremena posvetiti zajedničkim aktivnostima sa svojim ljubimcem. Takodje pratite instrukcije proizvodjača hrane i ne dajte vašem ljubimcu veće porcije nego što je propisano.

Korekcija ishrane ljubimca je presudan faktor

   Smanjenje unosa hrane, količinski, kao i broja obroka, ne znači nužno i lošiji kvalitet ishrane. Danas postoje razni suplementi, posebne hrane za životinje sa viškom kilograma i recepti za pripremu ukusnih niskokaloričnih obroka od  raznovrsnih sastojaka koje možete dati svom ljubimcu. Takodje, vrlo je bitno da ljubimcu dajete više tečnosti nego obično. Za mačke to mora biti hrana bogata posnim mesom, dok je za pse bolje dodati više svežeg povrća, a umesto testenina i poslastica dati voće koje ljubimac voli, takodje vrlo je bitan povećan unos vlakana zbog dužeg osećaja sitosti. Više o optimalnoj ishrani pasa i mačaka možete pročitati OVDE.

   Pojačano trošenje kalorija fizičkom aktivnošću znači duži i češći boravak na otvorenom, postupno povećavanje obima i zahtevnosti fizičkih vežbi i rad na poboljšanju kondicije. Ovo je proces koji zahteva duži vremenski period, ali je izuzetno bitan, pogotovo za ljubimce koji su u kući.

   Medikamentozna terapija gojaznosti indikovana je kod ekstremnih slučajeva, gde postoji životna ugroženost i kod nas se retko sprovodi. Ali, za razliku od ljudi, ovi lekovi se nisu najbolje pokazali u terapiji i imali su mnogo neželjenih efekata na i ovako loše opšte zdravstveno stanje ljubimca.

   Konsultujte se sa svojim veterinarom oko strategije terapije i predloženih dijeta kojima se može izlečiti gojaznost i preduprediti čitav niz problema. Osigurajte Vašem ljubimcu zdravlje i dugovečnost.

Panvet tim

Opširnije...

Toksini opasni za ljubimce - infografika

  Naši ljubimci su aktivna i ljubopitljiva stvorenja. Ovakvo ponašanje može da ih dovede u kontakt sa opasnim hemikalijama i namirnicama koje nisu dobre po njihovo zdravlje.
  Spisak najčešćih toksičnih supstanci, simptomi trovanja i saveti za prvu pomoć su tema ove Panvetove infografike.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Panvet tim  

Opširnije...

Bolest mačjeg ogreba - Cat scratch disease

   Bolest mačjeg ogreba - Bartoneloza je nekomplikovana  zoonoza, lako izlečiva i uglavnom bezopasna infektivna bolest. Uzročnik infekcije je gram-negativna bakterija Bartonella henselae koja se u značajnom broju nalazi kod mačaka u pljuvački, fecesu, na kandžama i šapama. Bakterija se može preneti direktno, najčešće sa mladih mačaka (do jedne godine starosti), na druge jedinke, kao i putem drugih prenosilaca - najčešće preko buva i krpelja. Smatra se da 20-40% mačaka nose ovu bolest, posebno one koje su u mladom dobu i nemaju još uvek formiran doživotni imunitet na ovu bakteriju koji se stvara vremenom.

   Mačka/mače koja ima ovu bakteriju ne pokazuje nikakav simptom bolesti - naizgled je potpuno zdrava. Moguće je sporadično prisustvo drugih blagih i kratkotrajnih infekcija i upalnih procesa, kao i anemije, letargije, dezorijentacije naizgled bez ikakve uzročno-posledične veze. Jedino imunološki kompromitovane mačke, kao i mačke zaražene FIV-om mogu razviti vidljive simptome bartoneloze, slične kao i kod ljudi i drugih vrsta životinja.
   Rezervoari bolesti mogu biti i psi, kunići i drugi glodari - njih prate daleko teži simptomi poput groznice, upale oka, miokarditisa, upale bubrega i uvećanja regionalnih limfnih čvorova, ali sa epidemiološke strane, mačke su daleko češći prenosnici bolesti na čoveka.

   Sama bakterija nije posebno patogena ni za ljude sa intaktnom kožom (koža bez povreda i otvorenih rana), ali ukoliko dospe u organizam - najčešće ogrebom, ili ujedom mačke (češće mačeta), može u nekim slučajevima posle perioda inkubacije izazvati prolazne probleme u većoj, ili manjoj meri.

Mačići su češći prenosnici baketrije nego odrasle mačke

   Kod ljudi, od ove bolesti oboljevaju uglavnom deca, koja često ne znaju da se čuvaju mačijih kandži u igri, a delimično i zbog toga što njihov imunitet nije u potpunosti formiran, potom osobe sa većim ranama od mačaka kao stare i imunološki slabe osobe.

   Ono što na prvi pogled deluje ozbiljno i dramatično kod ove bolesti je burnija kožna reakcija na mestu povrede, kao i oteklina limfnih čvorova u okolini rane i simptomi groznice koji dugo traju.

Simptomi

Većina ujeda i ogrebotina od mačaka prodje bez ikakvih komplikacija.

   Ukoliko je, pak, došlo do kontakta sa bakterijom, u periodu od 3 do 10 dana od ugriza/ogreba mačke, na kontaktnom mestu javlja se lokalno bezbolna iritacija, oteklina (plik) i crvenilo koje može trajati danima, pa i nedeljama. Nakon tog vremena na tom mestu javlja se krasta.

   U zavisnosti od stepena povrede, količine bakterije i stanja imuniteta čoveka, komplikacije se mogu nastaviti otokom nekoliko limfnih čvorova u regionu oko povrede, a u nekim slučajevima oteknu svi limfni čvorovi ekstremiteta (na primer ruke), pa i okolni regioni tela - vrat, vilica, limfni čvorovi u pazušnoj jami i preponama, pa čak i slezina. Veličina oteklog limfnog čvora može varirati od veličine lešnika do veličine jajeta u ređim slučajevima. Upala limfnih čvorova može biti potpuno bezbolna, do vrlo bolna.

Simptomi bolesti mačjeg ogreba

   Kod oko 2/3 bolesnika temperatura ne prelazi 38°C i traje 1-3 nedelje, uz osećaj slabosti, glavobolju, umor, klonulost i gubitak apetita.

   Među atipičnim oblicima bolesti najčešći je onaj kod kog se Bartonella naseljava na unutrašnju stranu kapka oka. Na bolest možemo posumnjati kad se nakon kontakta s mačkom razvija jednostrani konjunktivitis i oteknuće limfnog čvora na licu ispred ušne školjke.

   Tokom bolesti broj belih krvnih zrnaca je uglavnom normalan, ili blago povišen, a sedimentacija je umereno povećana.

   Kod pasa i drugih sisara bolest može izazvati kardiovaskularne, neurološke i urogenitalne probleme, anemiju i dezorijentisanost. Takodje čest je slučaj da dodje do otoka limfnih žlezda kao i kod ljudi.

Lečenje

   Lečenje kod većine nekomplikovanih slučajeva nije potrebno, organizam se sam izbori sa bakterijom i stvori specifičan imunitet posle par nedelja. Kod težih slučajeva sa ozbiljnijim simptomima potrebna je simptomatska terapija i primena antibiotika, najčešće azitromicina koji uglavnom uspešno i brzo rešava simptome infekcije.
Hirurška drenaža je indikovana kada je uvećanje limfne žlezde značajno.

Preventiva

   Izbegavanje situacija u kojima će mačka biti prinudjena da se brani ujedanjem i grebanjem, ovo posebno važi za najmladje koji često "ugnjave" mačku.
Posle ujeda/grebanja, mesto dobro isprati vodom i sapunom, a potom dezinfikovati alkoholom, ili 3% rastvorom hidrogena.

Izbegavajte grubu igru sa mačkom i naučite decu da se adekvatno odnose prema mački 

   Čuvati kućne mačke i druge ljubimce od konflikata sa dvorišnim mačkama, kao i od buva i krpelja.
Redovno kućnoj mački podrezujte kandže.
Ukoliko primetite da se posle par dana od ujeda/grebanja situacija komplikuje obavezno potražite savet lekara.

Panvet tim

Opširnije...

Mačke i ljiljani - infografika

   Većina ljudi nije upoznata sa činjenicom da ljiljani, kao porodica biljaka, sadrže jedinjenja koja su otrovna za mačke. U zavisnosti od vrste biljke njihova toksičnost varira. Obzirom da su ovo dekorativne biljke lepih cvetova, velika je verovatnoća da ih imate u svom domu, ili u bašti. Kontakt sa biljkom može ostaviti velike posledice na zdravlje i funkciju bubrega mačke.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Panvet tim

Opširnije...

Uloga taurina u zdravlju mačke - Infografika

   Unos Taurina pravilnom i adekvatnom ishranom je neophodan za rast, razvoj i zdravlje mačaka. Većina sisara ovu aminokiselinu sintetiše u svom telu, dok mačke kompletno zavise od njegovog unosa hranom.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Opširnije...

Sindrom malog psa

   Sindrom malog psa je problem u ponašanju koji se javlja kod pasa malih rasa kao što su pekinezeri, bišoni, pomeranci, čivave, maltezeri, pudle... Pandan ovakvom ponašanju kod ljudi bi bio takozvani "Napoleonov kompleks". Nije reč niokakvoj bolesti, već o čitavom nizu pogrešnih pretpostavki o malim psima od strane ljudi.

   Za rase malih pasa često vezujemo osobine kao što je prgavost, nervoza, ljubomora, nepoverenje prema strancima, drugim psima i deci, zatim pravljenje buke i konstantno lajanje, agresija i neposlušnost. Da li je to baš tako?

Tipični simptomi malog psa su agresija, konstantno lajanje, prgavost i nervoza

   Svi psi, bez obzira na veličinu, imaju iste instinkte i potrebe, mesto u hijararhiji čopora tj. u porodici i potrebno je na pravi način korigovati njihovo ponašanje i navike kako bi se eventualna neposlušnost i neprimereno ponašanje svelo na minimum.

   Često vlasnici malih pasa dozvoljavaju neke forme ponašanja svojim ljubimcima koje velikim rasama sigurno ne bi dozvolili! Neke od njih su navedene u tabeli:

Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Mnogi mali psi iskazuju oblike dominantnog ponašanja koje vlasnici uopšte ne prepoznaju kao takve, samo zbog njihove veličine i bezopasnosti.

 Pas nema predstavu o svojoj veličini i ulozi u očima drugih.
   Samim tim, vremenom, mali pas stiče utisak da je on glavni u tom odnosu i da svi iz njegove okoline treba da se postave i ponašaju u skladu sa njegovim očekivanjima i raspoloženjem. Često to njihov gazda podsvesno podržava tretirajući psa kao igračku, bebu, ili mu je zabavno i simpatično takvo ponašanje, dok ne uslede veći bihejvioralni problemi.

   Inteligentniji psi češće preispituju ulogu vođe u porodici nego manje inteligentni psi. Vremenom dolazi do sve većih problema koji se ogledaju u nizu sklonosti koje pas ispoljava, kao što su:
 • razmaženost
 • tvrdoglavost
 • odbijanje poslušnosti
 • bežanje od vlasnika i od kuće
 • neprijateljstvo prema drugim psima, ljudima i deci
 • skakanje na ljude
 • prosjačenje hrane
 • spavanje u vlasnikovom krevetu bez poziva
 • režanje i konstantno lajanje na okolinu
 • potreba da se uvek bude u centru pažnje
 • sprečavanje ljudi da napuste prostoriju
 • ujedanje stranaca
 • odbijanje šetnje na uzici
 • ljubomora
 • nepodnošenje samoće
 • nervoza i asocijalizacija

   Primera radi:
  Konstantno režanje i lajanje na druge pse i ljude, kao i ukućane, ne potiče od straha malog psa, već iz želje da pas bude u centru pažnje, potrebe da bude teritorijalan i navede druge da se ponašaju u skladu sa njegovim očekivanjima.

Mali pas koji reži na okolinu proizvod je tolerancije vlasnika, a ne same prirode ljubimca

  Malog psa koji tokom šetnje trči ispred svog vlasnika vidjamo često na ulici i to nam se čini u redu jer je reč o malom psu koji nema snage da povuče čoveka. Ali, da je u pitanju veliki pas od 50kg, zaključili bismo da to nikako nije dobro ponašanje. Velike pse obično učimo da idu uz nas, dok malima mahom dopuštamo da svojeglavo trče ispred.

   Iz svega navedenog proizilazi da će se Vaš pas ponašati onako kako ste ga naučili - to nije nikakva njegova nasledna osobina, ili odlika rase kojoj pripada.

Kako pavilno vaspitati psa

   Ako želite da vaš mali pas bude poslušan i vaspitan, potrebno je da se prema njemu odnosite kao prema bilo kom većem psu.

   Velika je greška nositi male pse u rukama, "čuvati" ih od stranaca, dece i drugih pasa koji su socijalizovani i prijateljski nastrojeni. Od malena psa socijalizujte i vaspitajte da se igra sa drugim psima i ljudima.

Vaspitanje malog psa ne treba da se razlikuje od vaspitanja većih rasa

   Svako dobro i prihvatljivo ponašanje treba nagraditi poslasticom, dok kod neprihvatljivog ponašanja jasno treba staviti do znanja psu da je pogrešio. Mali pas treba da sluša komande i naredjenja vlasnika da ide na povodcu, sedne, legne, dođe, zaustavi se na poziv... kao i svaki veliki pas.

   Malog psa ne tretirati kao igračku, ili bebu, već kao člana porodice koji ima svoju ulogu i mesto u njoj.

   Češkanje i maženje psa dok on iz vašeg krila nervozno laje na sve oko sebe nije ponašanje koje će dovesti do njegovog smirivanja. Pas tumači taj potez kao da mu dajete do znanja da je to što radi u redu.

   Obavestite ukućane i prijatelje kako da se odnose prema psu u interakciji sa njim. Vaš trud da ga socijalizujete i naučite dobrim manirima može biti uzaludan ako ostali iz okoline tolerišu njegove ispade samo zato što je mali i simpatičan  pas u pitanju.

Mali psi uz adekvatne savete i rad sa njima mogu izbeći negativno ponašanje

  Naučite malog psa da bez poziva ne može da se popne na krevet, u krilo, ili bude blizu stola.

   Posavetujte se u vezi dresure sa stručnim licem koje ima iskustva sa ovakvim formama ponašanja i njihovim prevazilaženjem.

Panvet tim.

Opširnije...

Hipotermija kod ljubimaca - infografika

   Bez sumnje aktuelna tema u ovim hladnim danima svakako su simptomi i prva pomoć kod hipotermije životinja.

Stanja kod hipotermije i promrzlina mogu biti veoma ozbiljna, pa i fatalna, ukoliko se ne odreaguje na vreme.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Panvet tim

Opširnije...

Alergije ljubimaca - infografika

Alergije ljubimaca - infografika

   Infografika je komunikacijski alat u formi slike, koji se kreira primarno za web okruženje i koji kroz interesantan dizajn ilustruje reči, brojeve i sve druge značajne podatke na neku temu.

   Panvet veterinarska stanica - Subotica će ubuduće, pored tekstova, koristiti i ovu kratku formu na svom blogu da bi grafički obradili najznačajnije teme iz oblasti veterine - interesantne i od pomoći kako vlasnicima i ljubiteljima životinja, tako i kolegama.

Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet tim

Opširnije...

Bubrežne bolesti ljubimaca

   Bubrežne bolesti su prilično zastupljene kod ljubimaca. Jedan od približno 300 pasa i jedna od približno 40 mačaka imaju dijagnostifikovanu hroničnu bolest bubrega.
   Ako pak sagledamo širu sliku, svaki deseti pas i svaka treća mačka tokom svog života će imati neki problem sa bubrezima uzrokovan upalama, trovanjem, kao posledica povrede, visokog krvnog pritiska, terapije lekovima, ili dijabetesa.
   Ove brojke bubrežne bolesti ljubimaca stavljaju u sam vrh prioriteta za prevenciju, dijagnostiku i lečenje u veterini.

   U pitanju su vrlo ozbiljna, po život i zdravlje ljubimca opasna stanja, koja počinju naglo, a nekada daju vrlo nejasne kliničke simptome.

Funkcija bubrega

   Funkcija bubrega je da iz krvi životinje filtriraju štetne materije nastale radom i metabolizmom drugih tkiva i organa. Ovi toksini bivaju skoncentrisani u relativno maloj količini vode - urinu i tako izbačene u spoljašnju sredinu.

Bubreg mačke

   Ukoliko dodje do zastoja, ili bolesti bubrega, eliminiacija toksina se usporava, što dovodi do nagomilavanja štetnih materija u krvi i njihovog lošeg uticaja na rad drugih organa i organizma ljubimca uopšte.


   Bubrežne bolesti grubo možemo podeliti na:

•  akutne i
•  hronične.

   Akutne bubrežne bolesti javljaju se iznenada, vrlo su burne i najčešće su izazvane trovanjem, teškom infekcijom, dehidracijom / toplotnim udarom, začepljenjem urinarnih kanala i povredom.

 Trovanje antifrizom, humanim lekovima, kućnim biljkama i hemikalijama u domaćinstvu su najčešća. O trovanjima možete više pročitati ovde.

   Infekcije bubrega ešerihojom, streptokoknim i stafilokoknim bakterijama vrlo negativno utiču na rad bubrega. Većina akutnih infekcija su izlečive uz adekvatne antibiotske lekove. Otklanjanje uzročnika funkcija bubrega se često vrati u normalno stanje bez posledica.

  Što se tiče dehidracije, ona je najviše zastupljena u letnjem i sušnom periodu godine. Zbog toga je izuzetno važno omogućiti pristup ljubimcu hladovini i svežoj vodi u svako doba.

   Kamen u urinarnim kanalima, ili mokraćnoj bešici izaziva nakupljenje tečnosi u bubregu usled nemogućnosti oticanja urina, što dovodi do oštećenja tkiva i smanjenja funkcije.

   Hronične bubrežne bolesti su teže za lečenje i uglavnom se stavlja akcenat na očuvanje funkcije bubrega u obimu u kom je to izvodljivo. Nastaju kao posledica starosti, hormonalnog statusa, rase ljubimca, dijabetesa, lošeg imuniteta, dejstva parazita, loše ishrane i sl.
Kod mačaka treba spomenuti i FUS (feline urinary syndrom) koji se manifestuje stvaranjem kristala oksalata i struvita u urinu, koji mogu delimično, ili potpuno zatvoriti urinarne kanale, izazavati iritacije i bol pri mokrenju.

Simptomi

   Akutna bolest bubrega manifestuje se vrlo agresivno i često je potrebna hitna reakcija i terapija veterinara. Neki od simptoma akutne bubrežne bolesti su:

•   povraćanje,
•   temperatura,
•   krv u urinu,
•   proliv,
•   noćno mokrenje, 
•   bol u abdomenu i ledjima koji utiču na drugačije kretanje ljubimca,
•   otok, 
•   depresija i potištenost,
•   veliko povećanje žedji, kao i količine i učestalosti mokrenja.

   Kod hroničnih bubrežnih problema karakteristični simptomi se pokazuju po malo i postepeno, često u početku prodju i potpuno neprimetno.
Na žalost, u vreme kada većina ljubimaca pokazuju sigurne znake hronične bolesti bubrega, veliki deo bubrežnog tkiva koje je potrebno za pravilnu funkciju je već uništen.

Ukoliko primetite da vaš ljubimac pije neuobičajeno velike količine vode to može ukazati na bubrežne probleme

   U prvom periodu vlasnik može primetiti da životinja pije mnogo vode, slabije jede, povučena je i malaksala, dok svaki napor i promena spoljne temperature joj ne prija. U ovom periodu može se javiti i karakteristični zadah iz usta, visok krvni pritisak,  promena na mrežnjači oka i na zglobovima, česti prolivi, povraćanje, kao i loš kvalitet krzna. U ovom periodu bubrezi još uvek uspevaju da eliminišu veći deo štetnih materija.
   Kasnije dolazi do značajnog smanjenja količine izlučenog urina, malokrvnosti, pojave otoka sluznica i nogu, teškoća u disanju, epizode gubljenja svesti i smrti.

   Laboratorijske anlize krvi i urina, kao i ultrazvučni i rendgenski pregledi koriste se najčešće za potvrdu ovakvih stanja u veterinarskoj ambulanti.

Terapija i prevencija

   Terapija akutnih bubrežnih bolesti je uglavnom simptomatska gde se teži brzoj proceni stanja, eliminaciji uzročnika problema i uspostavljanju normalne funkcije. Sama terapija može trajati od par dana do dve nedelje do potpunog oporavka i procene eventualnih posledica.

   Kod hroničnih bolesti potrebno je osmisliti strategiju lečenja kao i redovno kontrolisati stanje. Ako je bolest rezultat nepovratne štete na tkivu bubrega, u mnogim slučajevima bubrežna funkcija će se stabilizovati nedeljama, ili čak mesecima posle početka tretmana.

Terapija hroničnih bubrežnih bolesti može dugo trajati

   Dovoljan unos tečnosti je kamen temeljac tretmana za ljubimce sa bubrežnim problemima, pre svega da bi se sprečila dehidracija. Intravenska isporuka tečnosti može biti neophodna. Kalijum se često dodaje bilo kroz infuziju, ili ishranu životinje da zaštiti organzam od mišićne slabosti i poremećaja srčanog ritma koji proizilaze iz niskog nivoa elektrolita. Takodje lekovi za izmokravanje (diuretici), mogu se uključiti ako postoji zadržavanje vode u tkivima, zglobovima i nogama. Mogu se po potrebi dati i lekovi za pritisak, antibiotici i lekovi koji utiču na srčani ritam.

   Hrana koju će jesti vaš pas je takođe od presudnog značaja za tok bolesti i poboljšanje ukupnog stanja. Smanjena količina proteina sa visokim udelom tečnih obroka su od suštinskog značaja, a unos fosfora mora biti ograničen.

Dijete za kućne ljubimce sa lošom bubrežnom funkicjom

   Danas na tržištu postoje gotove hrane posebno namenjene ljubimcima sa bubrežnim i urinarnim problemima koje mogu pomoći u lečenju i prevenciji ove vrste problema.

  Ishranu pogodnu za pse i mačke sa lošom funkcijom bubrega mora biti detoksikujuća - da očisti metabolizam ljubimca od toksina i viška tečnosti.
Kućni ljubimci sa bolešću bubrega često nemaju apetit i težinu, i mogu imati problem sa manjkom vitamina B. Ponekad njihov krvni pritisak raste, i u tom slučaju ishrana treba da bude siromašna natrijumom (odnosno bez soli).

  Komercijalni dijete, namenjene bolestima bubrega su znatno niže u količini proteina i natrijuma od običnih hrana za kućne ljubimce. One su takođe obogaćene omega 3 i omega 6 masnim kiselinama iz slatkovodne ribe i lanenog ulja, kao i jedinjenjima kao što je kalijum-citrat. Količina kalcijuma i fosfora su takođe smanjene.

  Ipak, zdravlje Vašeg ljubimca na niskoproteinskoj dijeti treba pažljivo pratiti. Testove krvi treba periodično uraditi kako bi bili sigurni da nivo proteina u krvi nije prenizak, da je nivo kreatinina u granicama normale i da telesna težina ljubimca ostaje stabilna.
Keto-kiseline koje se prodaju kao suplement u fitnes shopovima mogu poslužiti kao delimična zamena za proteine bez povećanja azotnog opterećenja bubrega.

  Kuvana belanca imaju najmanje fosfora po gramu proteina i potpunije proteine nego mesa, ili riba. Kod ovakvih stanja sa bubrezima, ona mogu biti najbolji izvor proteina za Vašeg ljubimca. Mesa i slatkovodnu ribu možemo davati tek u polovini količine koju bi pripremali za zdravu životinju.

  Količinski ostatak proteinskih namirnica koje smo smanjili kod ovakvih stanja, u porciji, treba nadomestiti namirnicama bogatim vlaknima da bi se postigao osećaj sitosti, omekšala stolica i deo tečnosti eliminisao preko creva, a ne putem loših bubrega.

Preventiva

   Preventivu možete sprovesti onoliko koliko je u vašoj moći da osigurate da Vaš ljubimac ima što manje zdravstvenih problema, samim tim i bubrežnih bolesti.
   Posmatrajte ljubimca, kako se ponaša i šta radi, svako odstupanje koje primetite može pomoći veterinaru u odredjivanju uzroka i terapiji bolesti. Izbalansirana ishrana, nedostupnost kućnih hemikalija ljubimcu, kao i odsustvo otrovnih biljaka u domu pruža minimalnu šansu za trovanje.

   Pravilna dresura i korekcija ponašanja koja neće dovesti do traume, ili povrede u šetnji. Uvek dostupna sveža voda, toplo izolovano mesto i hladovina za boravak, redovne kontrole, vakcinacija i postupanje po savetu veterinara mogu Vas poštedeti neprijatnosti, troškova i bola, a Vašem ljubimcu osigurati bolje zdravlje i dugovečnost.

Panvet tim

Opširnije...

Terapija bola i rizici u hirurgiji životinja

   Veterinarska medicina, kao i humana medicina, postaje sve više sofisticirana grana, gde pacijenti nisu samo obični kućni ljubimci - oni su članovi porodica u kojima žive. 
Kućni ljubimac nije plišana igračka, koja je interesantna samo dok je nova, već živo biće, koje ima svoj životni vek i zasluzuje poštovanje, brigu, požrtvovanost "vlasnika", kao i pažnju koju svaki živi stvor traži svojim prisustvom u porodici u zamenu za neizmernu ljubav koju pruža svojim ukućanima.

   Možda je ovakav uvod izlišan, već puno puta rečen i objavljen kao stav koji je opšte prihvaćen u krugovima ljudi koji zaista vole životinje i žele da im pomognu, ali - da li je u redu pomoći životinji, ili uraditi nešto, a da ne biramo za nju (i umesto nje) najbolje rešenje i najmanje bolnu i bezbednu soluciju?!

   Ovaj tekst, biće posvećen jednom velikom tekućem problemu, koji je opšte prisutan u svakodnevnoj praksi kod nas, a nastao je otvaranjem velikog broja ambulanti koje se bave hirurgijom, ili pokušavaju da se bave hirurgijom...

   Da li je ta hirurgija i opravdana, dobro protokolisana, da li su ispraćene sve moguće stavke i predupređene eventualne komplikacije vrlo kompleksnog dela hirurgije koji se zove anestezija - tema je za razmišljanje ... a svima koji svoje ljubimce podvrgavaju takvom zahvatu, ovo je poziv da stave prst na čelo i zapitaju se, da li je oprvadano da neko ko ne odlucuje o svemu tome i završi na operacionom stolu, trpi BOL!

ANESTEZIJA I BOL

Opšta anestezija podrazumeva primenu posebnih grupa lekova koji kroz intravensku (IV) liniju, ili preko organa za disanje, organizmu obezbeđuju preduslove za kvalitetnu hirurgiju: 

• potpuno odsustvo svesti - san/koma, i njegovo održavanje kod dužih i kompleksnijih hirurgija (amnezija, hipnoza, sedacija, gasna anestezija), 
• mišićnu relaksaciju (miorelaksacija, paraliza) 
• i odsustvo bola (anelgezija) u toku operacije i posle. 

   Anestezija je vremenski ograničeno, medikamentima izazvano stanje slično komi - a svi smo negde pročitali da vrlo često osobe koje su u komi mogu da čuju šta se dešava oko njih, osete bol i nadražaje, ali ne mogu da odreaguju na očekivan način.

   Laicima je manje poznato da to što životinja "spava" i što je "opuštena" pod dejstvom medikamenata u anesteziji, ne znači i da ne trpi velike bolove tokom hirurgije, već samo nema načina da to i iskaže! To je teško psihološko stanje gde pacijent, kome nisu dati i analgetici u sklopu anestezije, dug vremenski period proživljava pravu agoniju, mučenje i strah, a pritom je paralisan.
   Ovo stanje svakako ostavlja posledice na ponašanje pacijenta, a može dovesti i do velikih komplikacija, pa i smrtnog ishoda u toku same hirurgije, kao i post-operativnog oporavka.

   U tabeli vidimo da su analgetici posebna vrsta lekova koja mora, po svim savremenim medicinskim protokolima u razvijenim zemljama, biti uključena u medikamente koji se koriste u opštoj anesteziji, a čije se korišćenje često u veterini prenebegava iz raznih razloga - finansijske uštede, brzine sprovodjenja, pa čak i zato što deo praktičara smatra da nije bitno da budu dati pacijentu! Zaboravlja se pritom da zdravlje u najužem smislu te reči podrazumeva odsustvo bolesti, slabosti i BOLA.

   Kod nas, na žalost, u veterinatrskoj medicini, obavezujući protokoli u koje su ukljičeni lekovi protiv bolova ne postoje (ili se ne poštuju) - sve se svodi na savest samog praktičara i odgovornost prema pacijentu, makar to bio i "samo" pas, mačka, zec, kornjača, morsko prase, ptica...

   Hirurgija i anestezija se često svode na datu injekciju lekova koji imaju dejstvo sedativa/hipnotika (leka za uspavljivanje) i mišićnog relaksanta - bez postavljanja venske kanile, bez uključivanja infuzije za vreme operativnog zahvata, bez poštovanja sepse i antisepse, bez monitoringa vitalnih parametara za vreme intervencije, bez pranja ruku?!... kao nekada davno, kao da ne želimo da se bar malo i koliko je u našoj mogućnosti priblizimo savremenoj veterinaraskoj medicini, kao da nam je baš svejedno...

Adekvatni medikamenti, sterilna oprema i uslovi u kojima se vrši hirurška intervencija su osnov moderne hirurške prakse u veterini danas. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Na žalost, svako od nas je u osvojoj okolini, ili na svojoj koži iskusio šta znači bol i koje muke proživljava osoba koja je sa njim suočena. Zašto mislimo da se na životinje tako nešto ne odnosi!?
   Palijativna medicina - terapija bola je nešto, što se mora poštovati i postoji da bi se bol neutralisao, ili bar smanjio na mogući minimum. Bol i sterilnost su najosnovnija stvar na kojoj potencira savremena anesteziologija i hirurgija, i to je jedini put ka bezbednijoj hirurškoj intervenciji, koja osigurava dugo i dobro zdravlje Vašeg ljubimca.

ANESTEZIJA I RIZICI

   Anestezija, bila ona lokalna, ili opšta, je najopasniji medicinski zahvat koji se može primeniti, jer svaka nepažnja (čak i kod banalne operacije) može izazvati fatalne posledice.
   Samim tim svaka hirurška intervencija, čija je i anestezija deo, podrazumeva odredjeni rizik. U veterini je taj rizik i veći nego u humanoj medicini - različitost vrsta, nemogućnost saznanja o nekim genetskim anomalijama i stečenim manama, kao i često nemogućnost kompletnog preoperativnog pregleda koji je svakako obavezan u humanoj medicini - svi ovi faktori povećavaju procenat rizika.

Naš tim izvodi enteropeksiju - hirurško fiksiranje segmenta creva za trbušni zid kod mačeta starog 4 nedelje. Foto Panvet Instagram (@pan_vet)

    Da bi se rizik sveo na minimum, potrebno je potrošiti i malo preoperativnog vremena za pacijenta - uraditi neke osnovne kliničke preglede, rendgensko snimanje, EKG, ultrazvuk, krvne pretrage i sl. da bi se donela ispravna odluka o tome da li je pacijent sposoban, ili ne, da podnese intervenciju, objasniti sve moguće rizike vlasniku i za pacijenta pripremiti dobru preoperativnu medikaciju, koristiti sterilnu opremu i obezbediti sterilne uslove za rad.

   Takođe, potrebno je, u zavisnosti od tipa operacije, dati i adekvatno dozirati pacijentu i prateće lekove radi prevencije neželjenih dogadjaja: povraćanja, krvarenja, tromboze, infekcije, aritmije srca, zastoja u srčanom radu... obezbediti adekvatne antiseptičke rastvore, infuziju i antišok terapiju. Svo vreme operacije praćenje vitalnih parametara je obavezno.

DA LI JE JEFTINO OPRAVDANO?!

   Naravno, treba napomenuti da ovakva (ispravna) procedura iziskuje više utrošenog vremena kod veterinara, dobru opremljenost dijagnostičkim sredstvima, sterilnim potrošnim materijalom i medikamentima same ambulante, kao i to da je finansijski malo zahtevnija za vlasnika. Takodje treba (opet) napomenuti da Vaš voljeni kućni ljubimac i svako živo biće to zaslužuju.

Sterilni instrumenti i potrošni sanitetski materijal imaju svoju cenu, kao i medikamenti koji se koriste u hirurgiji. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Veliki broj operativnih zahvata koji se izvode, pod velom "besplatnih", ili jeftinih, a sveprisutnih u našoj zemlji, degradiraju sve navedeno i ne omogućavaju kvalitetan i korektan odnos prema pacijentu, jednom rečju pacijent trpi bol svo vreme hirurške intervencije i izložen je velikom riziku od infekcije, sepse, mučnine, povraćanja, srčanih, cirkulatornih i bubrežnih problema itd. 

   Pod velom navodne humanosti, brige za životinje, ali i pod pritiskom tržišne konkurencije, hirurgija se "odradjuje" i u garažama, na dvorištima, bez monitoringa vitalnih parametara, u apsolutno nesterilnim uslovima, u neadekvatnim uslovima u ambulantama i sa nesterilnom opremom, nekad i bez hirurških rukavica!?, od strane kolega nesvesnih rizika i po njihovo zdravlje uzrokovanog takvim ponašanjem i razmišljanjem...

Aparati za monitoring vitalnih parametara životinje u toku hirurgije i gasna anestezija - komforan način održavanja sedacije. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica) 

   Da li ovaj tekst poslužiti i pružiti opomenu vlasnicima, kolegama, društvima za zaštitu životinja, ljudima koji rade i omogućavaju ovakve hirurške intervencije i ambulantama u kojima se neko uči veterini... nadamo se!

   U svakom slučaju potrebno je sagledati i razumeti, stvoriti širu sliku, šta znači hirurgija i zapitati se da li je nešto što je "besplatno", "jeftinije", "rutinski" i "oduvek" dobro za naše voljene sa aspekta rizika od gubitka njihovog života.

Panvet tim

Opširnije...