Uloga kalcijuma i fosfora u ishrani pasa

   Kalcijum (Ca) i fosfor (P) su neophodne mineralne materije u telu psa. U sinergiji prvenstveno održavaju pravilan rast i strukturu koštanog sistema, kao i brojne druge telesne funkcije. Njihov nivo optimalnog unosa varira u zavisnosti od starosti, pola, rase, hormonalnog statusa i posebnih faza života ljubimca poput trudnoće, laktacije, ili bolesti i stanja organizma psa. 

     Da bi se ove dve esencijalne mineralne materije absorbovale i pravilno iskoristile, neophodan je i vitamin D. Pored vitamina D, u kontroli nivoa kalcijuma u organizmu učestvuje i čitav niz drugih hormona i enzima poput PTH (paratiroidni hormon), kalcitotnina, hormona rasta itd. Svaki disbalans jednog, ili oba ova minerala može dovesti do brojnih zdravstvenih problema (rahitis, osteohondroza, osteoporoza, eklampsija...) iz tog razloga je vrlo važno da se posebno kalcijum, a i fosfor uzimaju tj. unose putem hrane u pravilnim količinama i odnosu.

Komercijalne hrane za pse imaju izbalansiran odnos minerala

Kalcijum je peti element po zastupljenosti u telu sisara

     Kod odraslih pasa, 99% ukupne količine kalcijuma u organizmu deponovano je u kostima, najveći deo fosfora u organizmu povezan je sa tim kalcijumom najčešće u obliku soli fosfata Ca10(PO4)6(OH)2. Preostalih 1% kalcijuma se nalazi u slobodnoj cirkulaciji, njegov nivo je nezavisan od količine unetog kalcijuma ishranom i kontrolisan brojnim biohemijskim i hormonalnim procesima u cilju održavanja:

      • Nervne provodljivosti

      • Mišićne kontrakcije

      • Propustljivosti ćelijskih membrana

      • Pravilne srčane funkcije

      • Aktivacije enzima

      • Sinteze proteina

      • Balansa elektrolita

      • Krvnog pritiska

      • pH ravnoteže krvi

Joni kalcijuma se nalaze u krvi i ubrzavaju njeno zgrušavanje u kontaktu sa vazduhom. 

Hrana koja je bogata kalcijumom za pse je...

     Kalcijuma ima u optimalnoj količini u svakoj komercijalnoj hrani, a treba ga dodati i u pripreman obrok kao izmrvljenu tabletu, prašak, ili kao rastvor ukoliko psa više hranimo kuvanim obrocima. 

     Piletina i riba su jedna vrsta hrane u koje psi obožavaju, a koji su dobar izvor kalcijuma i proteina. Ribe poput lososa, sardine, ili pastrmke takođe imaju visok sadržaj kalcijuma. Međutim, savetuje se da dobro skuvate ribu pre nego što je date svom ljubimcu. Crveno meso i riba su prilično bogati i fosforom.

     Sirom, posebno mladim, se mogu hraniti štenad, što će im obezbediti dodatan izvor kalcijuma.

     Povrće može biti izvor kalcijuma za pse. Kalcijum se može pronaći u povrću kao što je španać, slatki krompir, brokoli... Ove namirnice se mogu skuvati i biti dodatak mesu. 

     Kuvana jaja sa ljuskom su bogata proteinima, masnim kiselinama i naravno kalcijumom. Ono što je potrebno jeste da očistite i izdrobite ljuske jaja, a zatim ih pomešate sa ostalom hranom za psa.

     Jogurt je odličan  izvor kalcijuma za vašeg psa. Dodajte jogurt u hranu za pse. U slučaju da vaš pas ima višak kilograma, možete odabrati jogurt sa malo masti. 

Raznovrsna ishrana je izuzetno važna za pravilan rast i razvoj psa

Građa, rast i funkcija kostiju

    Funkcija kostiju, skeleta i celokupnog mišićno-koštanog sistema obuhvata:

      • Potporu tela

      • Kretanje

      • Rezervoar Ca i P

      • Produkcija ćelija krvi u koštanoj srži (crvena i bela krvna zrnca...)

      • Učestvuju u procesu stvaranja sluha

      • Regulaciju Ph

      • Detoksikacija teških metala iz tela

      • Zaštita vitalnih organa 

      Kosti se sastoje iz mnoštva hemijskih jedinjenja, minerala i elemenata gde dominira kalcijum, najčešće u obliku fosfata, zatim karbonati, kolagen, magnezijum, natrijum, kalijum i voda. Osteoblasti su specijalizovane koštane ćelije koje sintetišu koštanu strukturu iz minerala tako stimulišući održavanje čvrstine i obnovu kosti posle preloma. 

     Kost se deli na nekoliko regiona - dijafizu, koja se nalazi u središnjem delu dugih kostiju, dok zadebljale krajeve kosti, prema zglobovima čine epifize. Izmedju ova dva regiona nalazi se metafiza i na njoj epifizna ploča - mesto gde kost raste produkujući nove ćelije i meku hrskavičavo-kolagensku mrežu koja se potom popunjava mineralima i otvrdnjava pod uticajem hormona rasta, vitamina D i sl.

Građa duge kosti. Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Kalcijum kod mladih životinja

     Metabolizam kalcijuma kod mladih životinja je specifičan i razlikuje se od onog kod odraslih jedinki zbog toga što štene još nema izgrađen deo kostiju koji služi kao depo za skladištenje kalcijuma, zbog toga im je potrebna relativno velika količina kalcijuma, proteina i drugih minerala u ishrani. Većina komercijalnih formulacija za štence i mačiće imaju 20% više proteina i 1,5-2 puta više kalcijuma nego što su to slučaj u formulama za odrasle životinje. To je neka smernica koje bi trebali da se pridržavamo. To pogotovo važi za mlade pse velikih i džinovskih rasa kod kojih dolazi do naglog rasta, a samim tim su i mnogo veće šanse za razvoj bolesti kojima u osnovi leži deficit kalcijuma (npr. rahitis).

     Iz tog razloga je preporuka da se štencima velikih i džinovskih rasa, bez obzira na vrstu hrane koju konzumiraju, dodaju preparati kalcijuma u ishrani!

     Proizvođači hrane za ljubimce su ovaj problem rešili dodavanjem kostiju u prahu, ili kalcijum-karbonata. U kuvanom obroku Vi možete uraditi nešto slično dodavanjem ovog suplementa.

     Da bi se kalcijum usvojio i pravilno iskoristio u organizmu neophodno je da se unosi u odgovarajućem odnosu sa fosforom (odnos kojem treba težiti i koji se najlakše resorbuje u crevima je odnos kalcijuma i fosfora; 1,2 do 1,5 : 1) i vitaminom D3, što je obično postignuto u modernim formulama ishrane. Dobri prirodni izvori vitamina D-3 su ribe losos, skuša i tuna.

     Ovde treba spomenuti da i sam hormon rasta ima veliku ulogu u procesu rasta i skladištenja kalcijumovih soli u kostima, zatim povećanju resorbcije minerala iz creva i sintetizaciji vitamina D. Vitamin D je liposolubilni vitamin (rastvorljiv u mastima) koji ima funkciju pojačavanja crevne apsorbcije kalcijuma, magnezijuma i fosfora, kao i svoju ulogu u zaštiti od sunčevog zračenja, metabolizmu i jačanju imuniteta. 

     Ako pak hranimo psa sa kod kuće pripremljenom hranom, ili čak sa ostacima naše hrane, postoji verovatnoća da će u takvoj hrani nedostajati kalcijuma, zbog čega je opet u ranom životnom dobu neophodno koristiti dodatke ishrani koji ga sadrže. 

     Kod štenaca koji jedu pripremanu hranu u domaćinstvu moramo napomenuti da hrana mora u sebi imati što manje kuhinjske soli, jer da bi bila eliminisana iz organizma urinom potrebna je izvesna količina kalcijuma za njenu neutralizaciju. Važno je napomenuti i da se pas ne hrani celim kostima i hrskavicom, jer to može dovesti do velikih problema u digestivnom traktu ljubimca, od unutrašnjih povreda oštrim delovima kosti do opstrukcije prolaza hrane i stranog tela u organima za varenje. Kosti su dobar izvor kalcijuma, ali kako bi izbegli da se ovo dogodi, najbolje je da kosti sameljete u prah i pomešate ih sa ostalim prehrambenim proizvodima koje dajete vašem psu. Potrudite se da kosti budu dobro samlevene, kako ne bi došlo do komplikacija tokom varenja hrane. Takođe možete prvo da skuvate kosti, jer su kuvane kosti lakše svarljive u poređenju sa sirovim. Više o temi kostiju u ishrani ljubimaca procitajte u našem tekstu OVDE.

      Posledica nedostatka kalcijuma u hrani je slabija mineralizacija kostiju zbog čega su kosti meke i slabe, te su podložnije prelomima i krivljenju.

      Takođe, kod velikih i džinovskih rasa, kod kojih dolazi do naglog rasta, mnogo su veće šanse za razvoj bolesti kojima u osnovi leži deficit kalcijuma (npr. rahitis). Veliku ulogu u pojavi rahitisa kod štenadi rođenih u zimskom periodu ima i nedostatak vitamina D, jer provode više vremena u zatvorenim prostorijama, gde nisu izloženi Sunčevim zracima koji je izvor ovog vitamina. Više o rahitisu kod štenaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

      Deficit fosfora u ovom periodu života je retko zastupljen, pre svega zato što je fosfor mnogo više zastupljen u hrani koja se najčešće daje ljubimcima. Njegovo unošenje je značajno zbog pravilne absorpcije kalcijuma, njihovog odnosa u koštanim strukturama i da ne bi došlo do poremećaja hormonske regulacije nivoa ovih mineralnih materija.

      Posavetujte se sa svojim veterinarom oko optimalne količine unosa, jer i prevelika količina kalcijuma kod mladih životinja takođe može biti opasna i imati teške posledice po zdravlje ljubimca. Ukoliko preterujemo i hranimo štence vrlo kaloričnim, ili kalcijumom vrlo bogatim obrocima, u ranom dobu, to može izazvati i određene probleme. Postoje sumnje u određenim kinološkim krugovima da su mladunci, koji izrastu prebrzo od takve ishrane, podložniji displaziji kuka kasnije u životu. Ovakva ishrana može dovesti i do nepravilnog razvoja kostiju i patoloških stanja kao što je npr. osteohondroza - patološko okoštavanje hrskavičavih struktura što dovodi do brojnih bolnih stanja, poremećaja kretanja, smanjenog rasta i prebrzog okoštavanja epifiznih ploča kostiju bez obzira na dejstvo hormona rasta, tu su i digestivni problemi poput proliva, povraćanja i mnoge druge pridružene tegobe.

Kalcijum kod odraslih pasa

     Kod odraslih pasa kalcijum u kostima je ugrađen u različite mineralne soli koje im daju čvrstinu i služe kao depo. Preostali kalcijum je deo mnogih fizioloških procesa značajnih za život psa. Zbog toga je količina kalcijuma u krvi strogo regulisana različitim biohemijskim mehanizmima. 

     Ovde vredi napomenuti uticaj paratireoidnog hormona (PTH) i kalcitonina koji regulišu nivo slobodnog Ca u krvi i međućelijskom prostoru organizma.

     Paratireoidni hormon, ili parathormon (PTH) se sintetiše u ćelijama paratireoidne/paraštitaste žlezde - parne endokrine žlezde smeštene uz štitnu žlezdu. Glavni faktor kontrole sekrecije PTH je nivo koncentracije kalcijuma u plazmi psa (manja koncentracija kalcijuma u plazmi stimuliše sekreciju PTH).

     On takođe mobiliše kalcijum iz depoa kostiju, pospešuje reapsorpciju kalcijuma u bubrezima i posebno, ubrzava ekskreciju fosfata, pa je njegov zbirni efekat da povećava koncentraciju kalcijuma i smanjuje koncentraciju fosfata u plazmi. U sinergizmu sa vitaminom D pojačava resorbciju kalcijuma iz creva.

Efekat hormonskog mehanizma na nivo kalcijuma u telu. Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Flickr

      Kalcitonin je peptidni hormon, koji se proizvodi u perafolikularnim ćelijama (C-ćelijama) štitne/tireoidne žlezde i ima ulogu u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi. On sprečava resorpciju kalcijuma iz depoa kostiju i na taj način se smanjuje koncentracija kalcijuma u krvi. Ima suprotno dejstvo parathormonu i vitaminu D. 

     Grčenje mišića i njihova snaga neposredno zavise od količine kalcijuma u krvi. Obzirom da je i srce mišić, a srčane smetnje ugrožavaju život, telo mora odmah da reaguje na bilo koju količinu kalcijuma koja pređe granice normale i odmah aktivira hormonalne sisteme koji vrednost kalcijuma u cirkulaciji vraćaju u fiziološke granice.

     Odraslom psu od 5 kg treba 250 mg kalcijuma dnevno, psu od 25 kg potrebno je oko 1250 mg Ca dnevno, a psu od 50 kg  potrebno je 2500 mg na dan. Posavetujte se sa veterinarom kako biste saznali pravu količinu kalcijuma koja je potrebna vašem psu. 

     Hiperkalcemija i hipokalcemija su patološka akutna, ili hronična stanja, kada iz nekog razloga - bilo da je u pitanju poremećaj sekrecije PTH, variranje unosa vitamina D, ili hrane bogate kalcijumom, pa dolazi do nakupljanja viškova, ili nedostatka jona kalcijuma u tkivima što dovodi do poremećaja rada mišića, bubrega i srca, što posledično dovodi do grčeva, otežanog kretanja, povraćanja, proliva, poremećaja varenja, promena u gustini kostiju, variranja krvnog pritiska, konfuzije, dehidracije, stvaranja kamena u bubregu i do osteohondroze (okoštavanja hrskavice), ili okoštavanja drugih mekih tkiva. 

Značaj kalcijuma i fosfora u toku posebnih faza života

      Kod odraslih ženki najčešći problem u vezi sa ovim esencijalnim  mineralnim materijama nastaje u toku graviditeta i  u toku laktacije, odnosno dojenja štenaca, i to pogotovo kod malih i srednjih rasa pasa kada oštene veći broj štenadi. 

     Tako u slučaju niskog nivoa kalcijuma dolazi do eklampsije. U pitanju je akutno stanje koje brzo nastaje i opasno je po život kuje ukoliko se blagovremeno ne odreaguje. Do ovog stanja dolazi usled nemogućnosti životinje da odgovori povećanim potrebama kalcijuma u toku druge polovine graviditeta i tokom laktacije. Manifestuje se ozbiljnim simptomima: veriranjem krvnog pritiska, grčevima mišića, gubljenjem svesti, oštećenjima vitalnih organa, otokom pluća i smetnjama u disanju.

     Nakon stabilizacije stanja od strane vašeg veterinara potrebno je dodavati kalcijum u ishranu u optimalnim količinama što je jedna od najefektivnijih mera prevencije ovog nekada i fatalnog stanja. 

     U tu svrhu se mogu koristiti suplementi koji sadrže optimizovan odnos svih makroelemenata već od polovine graviditeta pa do završetka dojenja štenaca.

Osteoporoza kod pasa?

     Smanjena koštana masa nije toliko problematična za pse kao za ljude. Kako stare, psi takođe gube kalcijum u kosti, ali ujedno zato što imaju kraći životni vek, njihov gubitak koštane mase je retko dovoljno velik da izazove problem poput preloma kosti pri padu. Ako pas ipak slomi kost, to obično znači lokalizovanu bolest kostiju - poput onkološke promene - pre nego smanjenu gustinu kostiju u celom telu. Starije jedinke mogu imati pre problem sa dugoročnijim zarastanjem polomljene kosti, nego problem osteoporoze.

Panvet tim

Opširnije...

Kunić kao ljubimac

Nešto o kunićima...

  Kunić (Orcyctolagus Cuniculus) se sve češće pojavljuje kao kućni ljubimac u veterinarskim ambulantama. Iako ih velika većina ljudi poistovećuje sa zečevima, moramo odmah na početku naglasiti da kunić nije klasičan zec (obe roda su pripadnici iste porodice životinja sa brojnim podvrstama) i da postoje značajne razlike u veličini, načinu života i rađanja mladunaca, ponašanju i mogućnosti pripitomljvanja.

Kunić (levo) i zec (desno)

  Zečevi su krupnije, divlje životinje, nije ih moguće pripitomiti, kreću se sami, ili u parovima, radjaju krupnije mladunce koji odmah vide, frkću i skaču i u stanju su da se brane i ugrizu čoveka.
Kunići sa druge strane su mirne životinje, žive u grupama, manjih ušiju i šapa od zeca, mogu se pripitomiti i navići na ljudsko prisustvo, izuzetno vole društvo i pažnju, radjaju slepe mladunce koji su skoro upola manji od prosečnog mladunčeta zeca.

  Svakako držanje kunića kao kućnog ljubimca će biti potpuno drugačije iskustvo u odnosu na "tradicionalne" kućne ljubimce - pse i mačke na koje smo navikli. Kunići nisu predatori i nemaju slične životne navike. To su vrlo osetljive životinje i u brigu o njima treba uneti puno emocija, maženja i posvećenosti. Češće su aktivne noću zato sto vrlo dobro vide u mraku, pa je moguće da će većinu dana provesti u snu. Obavezno je da im obezbedite poneku grančicu za grickanje i seno, da ne bi prešli na grickanje Vašeg nameštaja. Kunići su veoma čiste životinje, čistije i od mačaka. Njihovo krzno nema miris, treba ga redovno blago četkati, i generalno nije ih potrebno kupati, osim lokalno u slučaju da se uprljaju blatom, ili ponekad ako su prljavi posle obavljene nužde - tada to treba učiniti samo tekućom vodom bez sapuna, ili bilo kakvih šampona. Maženje je obavezno, a najviše vole da se maze po glavi, iza ušiju, po obrazima... Rezanje noktiju je potrebno obavljati na svaka 3. meseca, ponekad i češće. Za to su Vam potrebne posebne makazice za kućne ljubimce. Kod sečenja noktiju morate paziti da ne presečete žilu koja se nalazi unutar nokta. Kunića sečenje noktiju ne boli, ali je neprijatno i normalno je da će kunić pokušati tu aktivnost da izbegne.

Kunić na pregledu u Panvet ambulanti - Subotica. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Što se ishrane tiče, seno (sušena trava) čini osnovu ishrane i održava normalnu PH vrednost u probavnom sistemu kunića, pomaže u trošenju zubića Vašeg ljubimca, prevenciji zatvora i proliva, a svaki vlasnik bi trebalo da ima na umu da kunići često jedu, više od 70 puta na dan te da treba obezbediti dovoljnu količinu sena za Vašeg ljubimca.
  Dobro oprano raznovrsno povrće treba svakodnevno davati kunićima posle 4. meseca starosti u količini koja može da stane u polovinu Vaše šake. Sveže i mokro zeleno povrće pomaže crevnom sadržaju da ostane kašast, te da izadje iz creva da kunić ne bi dobio zatvor.
  Što se svežeg voća tiče, ono treba da se smatra poslasticim i daje Vašem ljubimcu tek 1-2x nedeljno, najčešće u obliku nekog šumskog voća, ili kolutova banane.
  Kunić ne može dugo opstati bez vode. Trudite se da mu voda u pojilici uvek bude sveža i da pojilica nikad ne bude prazna. Takođe redovno perite pojilicu da bi voda koju unutra sipate ostala čista.
  Žitarice, testa, hleb, čokolada, gotovi proizvodi iz pet shopova, čips... nisu hrana za kunića i mogu izazvati čitav niz problema sa varenjem, pa čak i trovanja.

  Kunići mogu živeti u stanu. Na nama je da im obezbedimo što bolji, čistiji i ugodniji dom. Kunići mogu, ali i ne moraju imati kavez. Za one koji žele da kunića čuvaju u kavezu, preporučuje se da kunić bude zatvoren samo noću. Kavez treba da bude prostran, da kunić ima gde da se okrene, legne, protegne, igra... U kavezu mora postojati prostran wc, pojilica i posuda za seno (senilica). Kavez mora biti čist! Takođe u kavez možete ubaciti igračke koje vaš kunić voli.

  Kunići, uz malo strpljenja, se mogu lako naučiti gde treba da idu na WC. WC u kavezu, ili van njega treba da ima kvalitetnu podlogu - malu drvenu peletu i iznad WC-a preporučljivo je staviti senilicu. Kunić će ulaziti u WC da bi jeo seno i tako će krenuti sa obavljanjem nužde i mokrenjem. Dno kaveza i WC čistite bar jednom nedeljno, ili češće po potrebi. Za čišćenje se koristi jabukovo, ili alkoholno sirće razblaženo u vodi, nikako deterdženti i agresivne hemikalije. Ako je vaš kunić nekastriran, desiće se da ponekad upiški i u krevet. Sprečite to postavljanjem nepromočive prostirke za bebe.
  Obavezno obezbedite Vaš dom pre nego donesete kunića. Zaštitite kablove jednostavnim postavljanjem kanalića za kablove, ili creva za klima uređaj, sklonite časopise, knjige i sve lako progrizive stvari.

Kunići su male, pitome i nežne životinje

  Ponašanje kunića ume nekad da bude specifično, dovoljno je malo posmatrati šta životinja radi i upoznati njene navike da bi zaključili šta želi da Vam kaže. Ako vam Vaš kunić priđe i počne da Vas njuška to znači da je zainteresovan za Vas. Kunići obično sami dođu da se maze, ali isto tako sami i odu kada im je dosta, ne prisiljavajte ih. Škrgutanje zubima prilikom maženja označava veliko zadovoljstvo, slično kao mačke kada predu. Ako Vas gurne njuškicom, želi Vašu pažnju, ili ste mu se našli na putu i želi da se pomerite. Kruženje oko nogu obično znači seksualnu privlačnost i to će najčešće raditi nekastrirani kunići. Lupanje zadnjom šapom o pod znači da vaš kunić oseća da je u opasnosti. Trljanje brade o stvari je obeležavanje mirisnom žlezdom koja se nalazi na bradi kunića.
  Često ćete videti svog kunića kako poskakuje i jedan deo tela, najčešće glavu, zabacuje u stranu. To je zečji ples (rabbit binky) i znak da je Vaš kunić radostan i oseća se sigurno. Ako se kunić iznenada baci na bok i prestane da se pomera, nije ništa strašno, to znači da mu se spava.

Zečiji ples

  Kunići su i teritorijalne životinje. To znači da oni vole prostor u kojem su i osećaju da su u obavezi da ga brane i obeležavaju. Prostor obeležavaju najčešće trljanjem brade o stvari, mokrenjem (ne važi za kastrirane kuniće). Samim tim kunić neće biti oduševljen kada čistite njegov prostor.
  Inače agresivnost kod kunića je retka pojava, a kada je agresivan - to je obično znak zanemarivanja, neke tegobe, dugog držanja u kavezu, ili lošeg postupanja prema životinji. Za razliku od pasa i mačaka, oni svaku fizičku kaznu tumače kao direktan napad predatora - postaju konstantno uplašeni i beže od vlasnika. Takvo ponašanje je kasnije teško korigovati i zadobiti nazad njegovo poverenje.
  Već smo napomenuli da su to male i osetljive životinje, fizičkim kažnjavanjem možete ozbiljnije povrediti kunića.

  Disciplina i korekcija kunićevog ponašanja lako se sprovodi tako što je dovoljno da glasno dreknete na njega kada vidite da radi nešto što ne bi trebalo. Kunići brzo shvate razlog Vašeg negodovanja i vremenom koriguju svoje ponašanje. Takođe možete posle radnje koja je zabranjena da ga zatvorite u kavez na 10-20 minuta, vremenom će im biti jasno da posle određenih radnji idu u kavez i prestaće to da čine. Takođe dobro je i nagraditi lepo ponašanje, najčešće sa malo voća. Kada kunić shvati da njegova poslušnost ima rezultate, manje su šanse da se ponaša neadekvatno.

Kunići žive oko 10 godina

  Kunići u proseku žive oko 10 godina, za to vreme, ako pravilno postupate prema njemu, imaćete u kuniću divnog prijatelja, veliku mazu i uvek čistog, neagresivnog i uvek interesantnog kućnog ljubimca. Ipak moramo upozoriti da oni nikako NISU dobar pokolon-igračka za decu, osobe koje često i dugo odsustvuju iz doma, kao i agresivne osobe.

Za uvećanje (+) kliknite na sliku. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet tim

Opširnije...