Alergije kućnih ljubimaca

  Kao i ljudi, Vaš ljubimac može biti alergičan na različite supstance iz svoje okoline, uključujući biljni polen i druge supstance u vazduhu, ili sastojke u hrani. Ove supstance su nazivaju alergeni.
Kada se udahnu, ili apsorbuju kroz kožu, alergeni stimulišu proizvodnju histamina, što dovodi do upale u tkivima, najćečće respiratornog trakta, kože, ili gastrointestinalnog trakta životinje.

  Alergija je u osnovi buran imunološki poremećaj koji uključuje antigene, antitela i bela krvna zrnca monocitno-makrofagnog sistema. Izloženost alergenu dovodi do pojačane sinteze IgE antitela u telu Vašeg ljubimca. Svaki naredni kontakt između alergena i IgE, provocira oslobađanje hemijskih jedinjenja u krvotok životinje: histamina, prostaglandina i heparina - što dovodi do pojave reakcija na telu: svraba, crvenila, otoka, suženja bronhija, kijanja, smetnji pri disanju, proliva i upale kože.
U slučajevima inflamatornog dermatitisa (zapaljenja kože), poremećen je i metabolizam masnih kiselina, na šta takodje treba obratiti pažnju.

Molekul histamina

  Statistika kaže da 1 od 6 pasa ima neki oblik alergije, čak 1/3 svih poseta veterinarima specijalizovanim za malu praksu odlazi na pregled i utvrdjivanje alergija. Takodje, skoro polovina svih dermatoloških problema potiče od alergijskih reakcija.
Kada je u pitanju rasna i genetska predispozicija, alergijama su najčešće skloni terijeri, retriveri, bokseri, dalmatinci, seteri, šnauceri i engleski buldozi. Kod jedne četvrtine pasa ova bolest ima sezonski karakter i javlja se samo u određenim periodima godine.
Kod mačaka i ostalih vrsta životinja respiratorne alergije su manje zastupljene nego kod pasa i uglavnom su to reakcije na odredjene sastojke hrane, lekove, ili ujede insekata i prisustvo parazita.

Najčešći alergeni

Supstanca koja je okidač preterane i burne reakcije imuniteta može biti bilo šta iz okoline Vašeg ljubimca, ipak najčešći alergeni su:
- Poleni drveća, trava i korova
- Kućna prašina
- Grinje
- Kućna hemija
- Materijali poput vune, sintetke i gume
- Parfemi i šamponi
- Duvanski dim
- Pljuvačka buve
- Sredstva protiv buva
- Produkti metabolizma bakterija na koži, ili u crevima
- Lekovi
- Ujedi insekata i prisustvo parazita
- Sastojci hrane - najčešće govedina, mlečni proizvodi, jaja, soja, pšenica i kukuruz...

  Spektar reakcija na izlaganje alergenu zavisi od same količine alergena kao i obima oslobadjanja histamina u telu, te može biti propraćen samo blagim lokalnim crvenilom i svrabom, pa sve do dramatičnih pojava otoka, gušenja, visoke temperature, pa i smrtnog ishoda.

  Na početku je vrlo bitno uraditi diferencijalnu dijagnostiku - posmatrati razvoj bolesti, eliminisati infekcije, parazite, lekove i najčešće alergene sastojke u ishrani, zatim utvrditi tačan alergen (ili skup alergena) u čemu i saradnja vlasnika ima veoma bitnu ulogu. Potom se pristupa adekvatnoj medikamentoznoj terapiji - lokalnoj, ili sistemskoj, imunoterapiji i maksimalnom čuvanju životinje od kontakta sa alergenom koliko je to moguće kroz menjanje njenih navika u ponašanju i ishrani.

  Terapija svih alergija je najčešće dugotrajna, često i doživotna. Potrebna je disciplina i sveobuhvatan pristup lečenju, kao i propratna simptomatska terapija.

Vrste alergija

 Atopije, atopijski dermatitis, alergijska inhalaciona dermatoza

  Najčešći vid alergija su one na čestice iz vazduha i iz neposredne okoline životinje - kao što je polen, grinje i prašina, koje uzrokuju širok spektar, najčešće kožnih, a redje i respiratornih reakcija pasa i mačaka.
Genetska predispozicija i rasa se ovde smatraju značajnim faktorom, jer oko 10% pasa su genetski predispozicionirani da postanu osetljivi na alergene u okruženju. Najčešće su to retriveri, dalmatinci, bokseri, terijeri i sve jedinke koje imaju izrazito svetlu, ili belu dlaku. Obično se javlja u uzrastu između 6 meseci do 3 godine.

Rase sa izrazito svetlim krznom su češće sklone razvoju atopijskog dermatitisa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Znaci alergije se često ispoljavaju sezonski (npr. kod alergija na polen i insekte), ali mogu postojati i tokom cele godine (grinje, prašina). Svrab, suva koža i crvenilo kože je najtipičniji znak.
Noge, lice, uši, kožni nabori i pregibi, kao i stomak su najčešće pogođene oblasti, ali i grebanje po celom telu nije neuobičajeno, što može dovesti do sekundarne infekcije rana bakterijama kao što su Staphylococcus pseudointermedius, ili Malassesia pachydematis, gubitka dlake, iritacije i otoka.

  Ostali znaci atopije uključuju lizanje, ili žvakanje šapa, kao i konstantno trljanje lica, posebno nosa i očiju, hiperpigmentaciju odredjenih regija tela, kašljanje i otežano disanje - astma. Upala spoljašnjeg ušnog kanala (otitis externa) često prati atopijski dermatitis, i ako se neadekvatno leči može dovesti do ozbiljnog stanja - adenoma ušne školjke, koje iziskuje hirurške intervencije.

  Dijagnoza atopije se bazira na istoriji bolesti, kliničkom pregledu i redje na intradermalnom testiranju i/ili serološkom testiranju. Bitno je isključiti alergiju na hranu, kao i prisustvo primarnih infekcija, lekova i parazita koji mogu dati slične simptome.

  Saradnja vlasnika psa, ili mačke je izuzetno bitna, kako u davanju informacija veterinaru, tako i u samoj terapiji koja često uključuje svakodnevno posmatranje, higijenu i menjanje navika u ishrani i ponašanju ljubimca sa alergijom, izolaciji od alergena, terapiji buva i parazita i davanju antialergijskih lekova i imunoterapiji.

  Terapija atopija je dugotrajna, često i doživotna i počinje kada je utvrdjen alergen koga životinja treba da se kloni.

   Pravci u kojima se ide u terapijskom smislu uključuju imunoterapiju - desenzibilizaciju organizma na alergen, najčešće kroz oralno, ili dermalno aplikovanje minimalne količine alergena ne bi li se vremenom organizam ljubimca postupno navikavao na prisustvo iritirajuće supstance.
Ovakav tretman je dugoročna obaveza koja može trajati od 6 meseci do više godina.
Morate biti spremni da sledite uputstva veterinara tačno i budete strpljivi. Ove aplikacije mogu u početku povećati znake alergije. Ako se to desi antihistaminici, kortikosteroidni lekovi, antibiotici i antimikotici (u formi šampona) su često potrebni u početnoj fazi lečenja.

   Drugi pravac je medikamentozni i uključuje upotrebu gore navedenih lekova, najčešće kortikosteroida, redje antihistaminika, antibiotika, ciklosporina, anti-parazitika (poseno onih protiv buva), dok se lekovi protiv povraćanja, proliva, protiv kašlja, vitaminski suplemanti, omega 3 i 6 masne kiseline, šampon sa hlorheksidinom, kremovi i masti koriste po potrebi.

   Kortikosteroidi kao najčešći lekovi kod atopije, u početku se daju u udarnim dozama, a kako vreme odmiče i ima poboljšanja, u odnosu na simptome, doziranje se koriguje tj. smanjuje do najmanje količine leka koji ostvaruje zadovoljavajući terapijski efekat.

 Nutritivna alergija - alergija na hranu

  Za razliku od atopije, kod nutritivne alergije nema dokaza da se radi o genetskoj predispoziciji, kao i o predispoziciji vezanoj za starost, rasu, ili pol životinje. Ova vrsta alergija je redja od alergija na supstance iz neposredne okoline životinje i obuhvata 5-15% svih alergija medju kućnim ljubimcima.

   Što se tiče simptoma, pojave po koži su vrlo slične atopijskom dermatitisu, s tim što mogu uključivati i češće promene stolice, pa i povraćanje životinje.

   Često se desi da kortikosteroidi koji se daju u terapiji atopijskog dermatitisa nemaju zadovoljavajući efekat u preporučenoj dozi pored svih preventivnih mera, što navodi na sumnju da je ipak hrana primarni alergen. Stoga je bitno uraditi dobro diferencijalnu dijagnostiku koja uključuje prvenstveno dugotrajan i strog režim ishrane koja isključuje odredjene vrste hrane (eliminaciona dijeta), aditive i lekove, na osnovu čega se može utvrditi koji nutritivni sastojak pravi problem.

  Ishrana treba da bude uravnotežena i nutritivno potpuna, a da ne sadrži tragove sastojka koji je prethodno korišćen u ishranjeni Vašeg ljubimca.
Vlasnici često ne shvataju da ako i minimalna količina alergena iz hrane kojom je ljubimac ranije hranjen bude prisutna u ovoj novoj eliminacionoj ishrani, neće doći do poboljšanja stanja, a samim tim ni utvrdjivanja da li nov režim ishrane daje rezultate.

  Primena eliminacione dijete traje najčešće 8-12 nedelja i za to vreme dolazi do pozitivnog pomaka i povlačenja simptoma. Danas postoje različite gotove hipoalergijske hrane za pse i mačke koje vlasnicima umnogome olakšavaju posao, takodje možete, uz konsultaciju sa veterinarom, spravljati i domaće hipoalergene obroke.

  Nakon postavljene dijagnoze i poboljšanja stanja uz restriktivnu ishranu baziranu na riži, palenti i povrću u trajanju od 14 dana, u ishranu se sistematski, na 7-10 dana, uvodi jedan po jedan proteinski sastojak obroka (govedina, svinjetina, piletina...) i prati reakcija. Pojava svraba i ranijih simptoma u periodu od 1 sata do 10 dana od uvodjenja novog obroka ukazuje na sastojak hrane koji ne treba koristiti u ishrani, što je i jedino rešenje za ovaj tip alergije, obzirom da medikamenti na nju imaju ograničen efekat.

  Alergija na insekte i parazite

  Kao i ljudi, ljubimci različito i ponekad veoma burno reaguju na ujede komaraca, osa, pčela, obada i mrava, kao i prisustvo parazita koje mogu da nose (najčešće šugaraca i buva). Najčešćim uzročnikom alergijskih stanja pasa i mačaka smatra se pljuvačka buve. 

  Simptomi ove alergijske dermatoze kod pasa i mačaka su iritacija, svrab, crvenilo, a zatim gubitak dlake u predelu ujeda i moguća pojava bubuljica/čvorića, krasti i plikova. Ove pojave se najčešće mogu videti na ledjima prema repu, zatim na abdomenu, nadlaktici, a redje  na glavi i vratu životinje.

 Testom na belom papiru, skarifikatom i mikroskopskim pretragama mogu se relativno lako utvrditi paraziti, ili prisustvo žaoke insekta.

Izgled kože ljubimca sklonog alergijskoj reakciji

  Terapija podrazumeva uništavanje buva i drugih parazita na životinji i u ambijentu, primeni kortikosteroida i antibiotika lokalno i sistemski kada je to neophodno.

 Hormonska hipersenzitivnost

  Najčešće se javlja kod ženki koje su imale česte lažne graviditete, ili neregularne estruse usled dejstva polnih hormona. Kožne promene svojstvene alergijskim reakcijama javljaju se prvenstveno na ledjima i u genitalnoj regiji, praćene otokom vulve i bradavica. Ovo je redak tip alergijskih reakcija i jedino permanantno rešenje je uklanjanje jajnika, gde se poboljšanje i redukcija simptoma vide za 7-10 dana od hirurške intervencije.

  Angioedem i urtikarija

  Takodje redje promene alergijskog tipa, nastale burnom reakcijom imuniteta životinje na prvenstveno fizičke i hemijske faktore kao što su hladnoća, toplota, fizička sila i preterana fizička aktivnost, kontakt sa biljkama, lekovima, hemikalijama i toksinima insekata. Mogu se javiti u svim uzrastima i kod svih vrsta.

  Karakteristika ovih promena je oticanje tkiva kože, jezika i grla - edem, koji se često povlaći u periodu od 24 sata.

  Klinički se ispoljava kao poremećaj gutanja, promena glasa sve do promuklosti, uz čujno disanje i vrtoglavice. Edemi kože i sluzokože daju osećaj napetosti i mogu biti praćeni svrabom. Kod težih slučajeva potrebno je hitno se javiti veterinaru zbog mogućnosti gušenja, a terapija se najčešće svodi na aplikaciju adrenalina i kortikosteroida.

 Kontaktni alergijski dermatitis

  Retko oboljenje pasa i mačaka i nastaje kao reakcija organizma na supstance sa kojima koža životinje dolazi u dodir.

  Specifičnosti ove alergijske reakcije su da promene na koži sporo nastaju i sporo se povlače, a javljaju se najčešće na delovima tela životinje koji nisu prekriveni gustom dlakom - abdomen, skrotum, brada...

  Kao rani simptomi - uočavaju se iritacije, čvorići i kraste, a česti sekundarni simptomi su hiperpigmentacija i keratoza (javljanje kožnih zadebljanja).

  Dijagnoza se relativno lako postavlja na osnovu lokaliteta promene, istorije bolesti i tipičnih kliničkih simptoma, a ukoliko postoji potreba može se potvrditi ponovnim provokativnim izlaganjem alergenu.

  Terapija je uglavnom lokalna i sistemska primena kortikosteroida uz antibiotik širokog spektra.

  Bakterijska hipersenzitivnost

  Ovaj tip alergijske reakcije je prvenstveno karakterističan za pse koji mogu biti osetljivi na toksine stafilokoknih bakterija.

  Sama pojava je retka i može komplikovati tok izlečenja psa. Manifestuje se svrabom, osipom, oštećenjem kože, velikim bubuljicama koje mogu krvariti, crvenim pečatima i koncentričnim krugovima po koži.

  Posle eliminisanja bakterije antibioticima, povlači se i sama promena u roku od nekoliko dana.

Praktični saveti i o čemu voditi računa

  Uz terapiju bilo koje alergijske reakcije, bilo bi poželjno koristiti hipoalergene hrane za kućne ljubimce, preventivno ponoviti tretman protiv buva i čuvati ljubimca najčešćih alergena.

  Često se u praksi pokaže da jedinka ima neadekvatan imunološki odgovor na više alergena, kao i da simptomi alergija na supstancu iz spoljašnje sredine (atopija) lakše nestaju ako se koristi i hipoalergena ishrana.

  Pojačana higijena, pogotovo kod atopičnih dermatitisa izazvanih prašinom, grinjama i polenom pomaže kod fizičkog uklanjanja alergena iz krzna. Takodje upotreba šampona sa hlorheksidinom i antimikotičkih šampona pomaže da se na koži Vašeg ljubimca ne stvori sekundarna bakterijska, ili gljivična infekcija uzrokovana stalnim češanjem i upotrebom kortikosteroidnih lekova.

   Ako zdrav ljubimac svaki dan jede istu hranu mesecima i godinama, postoji dobra šansa da razvije alergiju na neke sastojke iz nje. Kućni ljubimci trebaju raznolikost u ishrani, baš kao i ljudi. Odredjena mesa iz gotovih hrana mogu biti tretirana antibioticima i hormonima koji izazivaju imuni sistem da preterano reaguje. Bitno je kombinovati uz odredjenu ishranu i suplemente kao i primerena domaća jela.

  Proverite da li i koliko u hrani Vašeg psa ima govedine, kukuruza, pšenice, soje, jaja i mlečnih proizvoda - najčešćih alergena.

  Proverite i sa kakvom vrstom tkanina i materijala Vaš ljubimac dolazi u kontakt.

  Šape Vašeg ljubimca sklonog atopiji posle boravka napolju odmah operite, ne dozvolite da se šeta po stanu i tako raznosi alergene koji će mu kasnije predstavljati problem.

  Redovno perite posude za hranu i vodu Vašeg ljubimca. Trudite se da redovno provetravate prostorije gde je Vaš ljubimac ukoliko ima reakcije na prašinu i grinje.

  Vodite računa o periodima vakcinacije i konsultujte veterinara kada je potrebno uraditi vakcinacije ako je ljubimac skoro imao infekciju, ili nailazi period godine kada se alergijska reakcija pojačava.

  Hranu za svog ljubimca čuvajte ako je moguće hermetički zatvorenu, time se onemogućava razmnožavanje grinja u njoj, koje mogu dovesti do alergijske reakcije. Posle odredjenog vremena, treba promeniti mesto, ili prostoriju, gde se čuva hrana iz istog razloga.

Kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet veterinarska stanica Subotica

Opširnije...

Toplotni udar kod pasa

  Toplotni udar je stanje povišene telesne temperature (iznad 39*C za pse) gde mehanizmi tela Vašeg ljubimca ne mogu da se izbore sa visokom spoljnom temperaturom.
Tipično se ispoljava kod temperatura tela od 41°C, ili višim, i može dovesti do višestruke disfunkcije vitalnih organa životinje, kome, pa i smrti.

  Sve vrste životinja mogu doživeti toplotni udar. Ipak, u odnosu na ostale kućne ljubimce, najpodložniji su mu psi.

Dostupnost hladne vode za piće i kupanje značajno smanjuje mogućnost toplotnog udara

  Za razliku od ljudske, koža pasa nije bogata znojnim žlezdama, te način hlađenja tela putem znoja nije izvodljiv za naše četvoronožne prijatelje. Dahtanje i kvašenje dlake, kao i šapa su jedini načini koje pas ima na raspolaganju da se izbori sa visokim dnevnim temperaturama.

  Ostali uzročnici hipertermije (povišene telesne temperature) mogu biti infekcije, alergijske reakcije, trovanja, maligna hipertermija podstaknuta dejstvom odredjenih lekova, poremećaj rada štitne žlezde, kao i bolest, ili povreda hipotalamusa - dela mozga gde se nalazi centar za termo-regulaciju. Kao i kod ljudi - gojazni psi, oni sa kardiološkim bolestima, dijabetičari i starije jedinke teško podnose kolebanja temperature. Životinje sa nekim od ovih poremećaja posebno su ugrožene kod viših spoljnih temperatura i na njih treba obratiti posebnu pažnju.

Psa kom je toplo vrlo često ćete videti okrenutog na leđima, na taj način pokušava da se rashladi

  Takodje, odredjene rase pasa kao što su dugodlaki psi, oni sa kratkom njuškom, ravnim licem, štenad i mali psi teško podnose tople letnje dane. Posebno ugrožene rase su buldozi, bernandinci, mops i shi-tzu.

Simptomi tolotnog udara su šarenoliki:
- nestbilnost ili nemogućnost hodanja, nesvestica, dezorijentacija
- izrazito čujno dahtanje
- dehidracija i ekstremna žedj
- povraćanje
- povišena telesna temperatura
- izrazito crvenilo jezika i promenjena boja desni
- izrazito retko uriniranje, čak i potpuno odsustvo uriniranja
- brzi i nepravilni otkucaji srca
- nepravilno i isprekidano disanje
- promene u ponašanju psa, napad na vlasnka i ljude u okolini
- nedostatak pljuvačke
- proliv, sluzave, pa i krvave stolice
- poremećaji zgrušavanja krvi
- tačkasta krvarenja po koži i sluznicama
- otkazivanje bubrega, mozga i jetre
- koma
- prestanak disanja i rada srca
- slabost i brz zamor prilikom rutinskih aktivnosti

Prva pomoć

  Ono što prvo treba uraditi je skloniti psa sa direktnog sunca u hlad gde ima protoka vazduha, ili klimatizovan prostor kuće, ponuditi ga vodom, redukovati mu svaku fizičku aktivnost i istuširati. Voda kojom ste ponudili psa, kao i ona za tuširanje ne treba da bude ledena iz frižidera, niti ljubimca trljati ledom, jer to može dodatno suziti krvne sudove kože i izazvati šok.
Pustite da pas pije hladnu vodu sa česme, u početku da to bude mala količina da ne bi došlo do povraćanja. Nije preporučljivo da se psu daju gazirana i energetska pića. Ako pas izgleda nezainteresovan za vodu, hladna, ili ohladjena nemasna i neslana pileća supa je prihvatljiva zamena.

Kupanje psa - jedna od prvih stvari koju možete uraditi ako pas ima toplotni udar

  Natopite alkoholom vatu, ili krpu, i njome predjite preko šapa psa. Psi oslobađaju toplotu i iz jastučića na nogama, pa stavljanje alkohola na ta mesta može da pomogne kod odavanja toplote tela. Obezbedite da su stopala otkrivena i izložena vazduhu kako bi se brže ohladila.

  Nemojte pokrivati, ili zatvarati psa u kavez, ili kućicu u kojoj nema dovoljnog protoka vazduha. Takodje nikako nije preporučljivo ostavljati psa u kolima, čak ni onim klimatizovanim, jer se temperatura u automobilu može povećati eksponencijalno u roku od nekoliko minuta, često sa fatalnim rezultatima za nesrećnog ljubimca.

  Potrebno je odmah odvesti životinju veterinaru posle ukazane prve pomoći da bi se utvrdilo kakvo je zdravstveno stanje i da li je došlo do komplikacija. Desi se da se životinja prividno oporavi posle temperaturnog šoka, ali druge posledice u organizmu ostaju, kao što su poremećaji srčanog ritma, otok moždanih ovojnica, krvarenje u telu, otkazivanje bubrega, kolebanje krvnog pritiska i sl. koji mogu biti fatalni posle određenog vremena.

Preventiva

  Pse sa posebno dugom i gustom dlakom treba pre - i u toku letnjeg vremena odvesti na šišanje i time ublažiti tegobe koje im donosi ovaj period godine. Dlaka ne treba da bude previše skraćena, da Vaš pas ne bi dobio opekotine od sunca. Redukovati svaku tešku i dugotrajnu fizičku aktivnost u toku dana. Ishrana u letnjem periodu godine treba da bude poštedjena obilne i masne hrane, sa dosta tečnosti.

Nesmetan protok vazduha vrlo je bitan za Vašeg psa u vrelim letnjim danima

  Najbitnija preventiva podrazumeva da pas ima hlad u koji se može skloniti i uvek punu posudu sa hladnom vodom tokom letnjeg perioda. Povremeno tuširanje je svakako dobrodošlo, a kod ekstremno visokih temperatura najbolje je da svog ljubimca sklonite u klimatizovan prostor Vašeg doma u najtoplijem delu dana.

Pas u vozilu. Za uvećanje kliknite na sliku (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet tim

Opširnije...

Anestezija u veterini - primena i rizici

  Odredjene veterinarske procedure moraju se vršiti pod anestezijom (stomatologija, carski rez, hirurgija, kao i neke dijagnostičke metode kao što su rendgen, CT, magnetna rezonanca, endoskopija, kateterizacija, ultrazvuk...).

  Jednostavno rečeno, anestezija je lekovima izazvano stanje, gde se nivo svesti i osećaja Vašeg ljubimca kontroliše tako da on ne oseća bol, uplašenost, agresiju. Ovim lekovima se reguliše budnost i osigurava mirovanje životinje. 

  Lekovi kojima se anestezija postiže uglavnom se daju injekciono (lidokain, propofol, ketamin, morfin, butorfanol, midazolam), ili inhalatorno preko maske za disanje (gasna anestezija: izofluran, sevofluran) i uglavnom se koriste za oržavanje životinje u anesteziji kod dužih hirurških procedura. Uz ove lekove, često se daju i lekovi za smirenje, protiv povraćanja, za snižavanje krvnog pritiska, protiv aritmije srca, za opuštanje muskulature, infuzije i drugi medikameti u zavisnosti od vrste procedure i zdravstvenog stanja, ili efekta koji se želi postići.

Svaki ljubimac bar jednom tokom svog života bude u anesteziji

  Svaki ljubimac više od pet puta u svom životu bude lokalno anesteziran, a što se totalne (opšte) anestezije tiče, statistika kaže da svaki ljubimac barem jednom u životu bude podvrgnut ovakvoj proceduri. Upravo zbog masovnosti ove procedure, nepredvidljive reakcije organizma, kao i šarenolikosti vrsta i rasa ljubimaca, izuzetno je važno uraditi dobru pripremu i plan davanja medikamenata u odnosu na starost i veličinu Vašeg ljubimca, proveriti i pratiti vitalne parametre životinje, proučiti istoriju dosadašnjih bolesti, kao i informisati vlasnika o samoj proceduri i njenim eventualnim rizicima.


Postoje dve vrste anestezije: 
Lokalna anestezija - gde se medikamentoznom terapijom u podešenoj dozi osigurava da pacijent potpuno ne oseća bol, ali da pritom svest ostane očuvana;
i opšta (totalna) anestezija - gde se pored isključivanja receptora za bol postiže i regulisano gašenje svesti ljubimca.


  Lokalna anestezija sa sobom nosi najmanji rizik od komplikacija. Lek se aplikuje lokalno, najčešće pod kožu, u mišić, ili u zglob gde i deluje. Rizik koji pri tome može nastati je neadekvatni nagli imunološki odgovor životinje (anafilaktički šok - gde organizam prepoznaje lek kao alergen i razvija žestoku reakciju), ili ukoliko veća količina leka dospe u krvni sud kože, ili mišića gde je aplikovan i tada ispoljava svoj efekat na ceo organizam i vitalne organe, što nije poželjno.

  Totalna (opšta) anestezija se izvodi u hirurškoj sali i zahteva više pripreme, medikamenata, stručnosti i znanja, budući da je mnogo komplikovanija za izvodjenje i ima više faza (pre-operativne pripreme, sama procedura i njeno održavanje, kao i post-operativni tretman).

Pripreme za totalnu anesteziju

  Pre svake opšte anestezije savetuje se vlasnicima da ne daju hranu svom ljubimcu 12 sati pre anestezije, obrate pažnju na vreme velike i male nužde ljubimca, obaveste veterinara kada su svom ljubimcu poslednji put dali lek protiv povraćanja, protiv zgrušavanja krvi, antibiotik, antihipertenziv, ili hormonski preparat.

  Pre hirurške intervencije u opštoj anesteziji neophodno je da pacijent uradi pre-opeartivnu pripremu koja podrazumeva novije laboratorijske analize krvi i urina, pregled EKG-a, opšti pregled veterinara i, u zavisnosti od vrste hirurgije i bolesti, rendgenski snimak.

Kontrola i analize su neophodan prvi korak koji se sprovodi pre uvodjenja u anesteziju

  Pre-operativne pripreme u operacionoj sali se sprovode u zavisnosti od tipa i dužine anestezije, i uglavnom uključuju davanje lekova za smirenje, protiv povraćanja, protiv bolova, za opuštanje muskulature, infuziju, antibiotik, inhibitore agregacije trombocita i sl. Takodje spremaju se setovi lekova koji se najčešće upotrebljavaju kao anti-šok terapija, za regulaciju krvnog pritiska, za regulaciju disanja, protiv aritmije srca, protiv krvarenja i sl.

Anestezija

  Aplikuju se predhodno preračunate doze anestetika i pristupa se izvodjenju procedure uz konstantan monitoring vitalnih parametra i reakcije organizma. Svaki od medikamenata se u svakom trenutku može dozno korigovati ukoliko je to neophodno u cilju oržavanja anestezije.

  Post-operativno se vrše procedure kao što su: saveti vlasniku koji se tiču higijensko-dijetetskog režima, terapija bola nesteroidnim lekovima, upotreba antibiotika, eventualna antikoagulantna terapija i dezinfekcija.

Operaciona sala Panvet veterinarske stanice - Subotica. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Mi svakako ne želimo da naši ljubimci osećaju bol i agoniju kad god je to moguće i u ogromnoj većini slučajeva sve prođe bez ikakvih problema, ipak kao i svaka druga procedura - anestezija nosi sa sobom odredjene komplikacije i rizike.

Rizici anestezije

  Do sada smo uvideli važnost i masovnost anestezije kao procedure u veterini. Rizik naravno postoji i u korelaciji je sa drugim vitalnim parametrima i pojedinostima kao što su srčane mane, starost životinje, infekcije, paraziti, dijabetes, loša krvna slika, gojaznost, oboljenja jetre, mozga, pluća i bubrega, kao i u posebnim stanjima kao što je trudnoća, ili porođaj.

  Takođe, vremenska dužina anestezije korespondira sa brojem komplikacija u toku sprovodjenja procedure - kratkotrajne i lokalne anestezije nose značajno manji rizik od dugotrajnih i totalnih anestezija.

Sveobuhvatna priprema za anesteziju je prvi i najbitniji korak svake hirurške procedure. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Studije koje su se bavile tematikom totalne anestezije potvrdjuju da 1 od 9 pasa i mačaka ima komplikacije tokom totalne anestezije koje se ispoljavaju u vidu poremećaja disanja, rada srca, poremećaja srčanog ritma, pada/skoka krvnog pritiska, nastanka tromba, pada telesne temperature, pojačanog krvarenja, potpunog gašenja svesti - kome, i nemogućnosti budjenja. 

  Većina ovih stanja brzo se primeti na monitoru tokom izvodjenja hirurgije i uz adekvatne medikamente (antidot, anti-šok terapija, kiseonik, infuzija) organizam se brzo dovodi u stanje koje je potrebno za nastavak hirurgije.

  Svaka dvadeseta takva komplikacija se može završiti smrtnim ishodom kod zdravih pasa (oko 1:200 svih totalnih anestezija), a svaka deveta kod zdravih mačaka (oko 1:90 svih totalnih anestezija).
Kod bolesnih pasa i mačaka, zdravih kunića i egzotičnih vrsta, smrtni ishod usled komplikacija anestezije je još veći (oko 1 od 60 ukupnih anestezija).*

Specifičnosti anestezije

  Kod konja je smrtnost u toku anestezije redja, budući da se većina procedura koje iziskuju anesteziju izvode kombinovanjem lokalnih anestetika i injekcionih opoida koji samo omamljuju životinju, ali ona ostaje u stojećem stavu (takozvana "lagana" anestezija).

  Mali sisari kao što su kunići, miševi, morski prasići, zbog toga što brže gube toplotu u odnosu na veće sisare tokom anestezije predstavljaju poseban izazov, jer niža telesna temperatura dovodi do poremećaja metabolizma anestetika i dovodi do povećanog rizika od komplikacije. Takodje je teže kod njih naći krvne sudove pod krznom za aplikaciju anestetika.

  Ptice se uglavnom podvrgavaju gasnoj anesteziji, čak i za rutinske dijagnostičke procedure, koje ne bi trebalo da bude dugotrajne. Preporuka je da ni inače dugotrajne ortopedske intervencije kod ptica ne traju duže od sat vremena, jer se značajno povećava eventualni rizik od komplikacija. Gmizavci mogu danima spavati i biti pod uticajem anestetika zbog svog sporog metabolizma.

  Odredjene rase pasa kao što su buldozi anatomski predodredjeno imaju probleme sa disanjem, što može otežati izvodjenje i održavanje anestezije i povećati rizik od komplikacije.

Ginekološke, a posebno porodjajne hirurgije, zbog promena u metabolizmu ženke, kao i hormonskog statusa mogu dovesti do rizičnih komplikacija, kako za jedinku, tako i za plod. Često takva stanja mogu dobiti potpuno nepredvidjen tok i ishod pored svih neophodnih priprema i predostrožnosti.

  Zbog svega navedenog vrlo je važno ispoštovati odredjeni procedure pripreme i izvodjenja anestezije, kao i adekvatno upoznati vlasnika sa svim mogućnostima terapije.

Endoskopija je jedna od dijagnostičkih procedura koja zahteva opštu anesteziju ljubimca. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  U PANVET ambulanti svakodnevno se vrše različiti hiruški zahvati. Sve operativne zahvate izvodimo u unapred zakazanom terminu, osim u hitnim slučajevima kada operacija znači život. Da bi mogao ostvariti uspešan rad, pored manuelne spretnosti za veterinara-hirurga je neophodno da ima široko medicinsko obrazovanje, kao i poznavanje anestezije, terapije bola, tehnike i tehnologije.

  Operaciona sala u PANVET-u opremljena je sa endoskopom, poseduje gasnu anesteziju, elektro-skalpel, elektrotom, sukcionu pumpu, ultrazvuk za stomatologiju, mašinu za stomatološke intervencije, opremu za monitoring anesteziranih pacijenata svih veličina i starosti, kao i prateću antidot i antišok terapiju. Operacije se uglavnom izvode u opštoj anesteziji, nekad i lokalnoj, ili regionalnoj anesteziji uz obaveznu i adekvatnu terapiju bola, a sva pre-operativna priprema pacijenta takodje se u celini obavlja u našoj ambulanti. Vlasnik je dužan da potpiše saglasnost o uvodjenju u anesteziju pre izvodjenja procedure, kao i izjavu da je svestan potencijalnog rizika anestezije i hirurške procedure kojoj se pacijent podvrgava, a u predhodnom dogovoru sa veterinarom.

  *Gaynor J.S.; et al.; Dunlop C.I. Wagner A.E. (1 January 1995). "Complications and mortality associated with anesthesia in dogs and cats.". Journal of the American Animal Hospital Association 34 (1): 13–17.

Opširnije...

Pravilno održavanje higijene pasa i mačaka

  Održavanje higijene naših ljubimaca je veoma bitna stvar - mnoge od procedura koje ćemo spomenuti su neophodne za njihovo dobro zdravlje i dugovečnost.

  Većina mačaka i pasa ne voli četkanje, sečenje noktiju, kupanje i pranje zuba, a ukoliko nemaju tu naviku - vrlo je moguće da će biti negodovanja, neprijatnih, pa i komičnih situacija. Zato je neophodno izvršiti odredjene pripreme i postupno navikavati ljubimca da će takve stvari biti deo njegove (i Vaše) svakodnevice.

ČETKANJE

  Četkanje treba da bude sastavni segment higijene Vašeg ljubimca bez obzira koje je vrste i rase. Mekanom četkom potrebno je bar jednom nedeljno iščetkati ljubimca - tako se efikasno uklanjaju nečistoće, otpale dlake i rasplete krzno. Gradske pse je potrebno češće četkati nego one iz seoskih sredina, obzirom da su više izloženi negativnom uticaju zagadjenja i prašine sa ulice.
  Za dugoglake ljubimce je neophodno da četkanje bude svakodnevno. Samim tim se smanjuje potreba za čestim kupanjem, a i sam proces je manje stresan za životinju. Najbolje je da postavite ljubimca na neki sto, ili ravnu površinu - ako ima kratku dlaku koristite grubu četku i pažljivo prođite  po celom telu u pravcu rasta dlake (od glave prema repu, od leđa ka trbuhu, ne zaboravljajući na šape).
  Tokom četkanja je idealna prilika da proverite kožu Vašeg ljubimca, kao i oči, uši i šape... ako primetite rane, iritacije, ili parazite možete na vreme odreagovati i potražiti veterinarsku pomoć.

  Predeo oko očiju treba čistiti jednom nedeljno tako što ćete prelaziti po obodu oka vatom natopljenom prokuvanom mlakom vodom, ili čajem od kamilice. Ukoliko Vašem psu često suze oči (ovaj problem se javlja često kod patuljastih rasa), trebalo bi ih čistiti svakodnevno.

  Uši treba redovno posmatrati, posebno opuštene uši, koje su osetljivije na parazite i infekcije. Uklonite dlaku koja zatvara ušni kanal makazama sa zaobljenim vrhom dva do tri puta mesečno. Očistite uši životinje vatom natopljenom proizvodom namenjenim za čišćenje ušiju i ubrizgajte malu količinu do dna ušnog kanala masirajući osnovu uha. Pas će ukloniti višak sekrecije, ili tečnosti  tresući glavom. Potom uho osušite tapkanjem suvom vatom.

SEČENJE NOKTIJU

  Posebno bitna i delikatna stavka kod ljubimaca koje držimo u kući je sečenje noktiju i održavanje šapa.
  Da bi se izbeglo stvaranje čvorića i infekcija, pregledajte jastučiće na šapama posle šetnje i boravka na otvorenom, takođe poravnajte dlaku između prstiju životinje.
Sprečite stvaranje infekcije i rana redovnim proverama da li ima šljunka, trnja, ili „popino prase“ između prstiju Vašeg ljubimca.

Pravilno skraćivanje noktiju psa. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Sečenje noktiju je najbolje uraditi specijalnom spravom sa oštrim sečivom, koje odseca nokat, umesto što ga gnječi. Obratite pažnju da sečete rožnati (bledo-žuti) deo nokatne ploče, sve do dela nokta koji je ružičaste boje i koji je prokrvljen, ako preterate može doći do krvarenja nokta.
  Mačka koja živi u kući mogla bi da se opire rezanju kandži, a u tom je slučaju, kako Vas ne bi povredila, umotajte je u ćebence, ili peškir tako da joj samo glava i željena šapa viri. Jednom rukom pritiskajte jednu po jednu bazu kandže kako bi se ispružila i izbacile kandže, a zatim odsecite vrh makazicama koje držite u drugoj ruci. Često je prilikom održavanja higijene ljubimaca potrebna asistencija još jedne osobe, poželjno one koju Vaš ljubimac poznaje. To će doprineti bržem i efikasnijem sprovođenju procedura i smanjiti razdraženost životinje.

KUPANJE 

 Odmah da naglasimo da se previše često kupanje ljubimaca ne preporučuje, jer se tako uklanja prirodna masnoća njihove kože, pa ona postaje suva što dovodi do perutanja, narušava se prirodna bakterijska flora, kao i pH kože - što remeti njenu zaštitnu ulogu. Na ovakvoj koži stvaraju se povoljni uslovi za veći prodor loših mikroorganizama i posledično nastanak infekcije. Često je sasvim dovoljno redovno četkati Vašeg ljubimca i oprati mu šape posle šetnje i boravka napolju, nego ga kompletno kupati.

  Učestalost kupanja zavisi i od dužine i gustine dlake, kao i mesta boravka. Ljubimci koji borave u stanu zahtevaju redovnije kupanje u odnosu na one koji su napolju, kako bi bili uredni i bez neprijatnih mirisa. Uglavnom se savetuje da se psi kompletno kupaju najviše 4 do 7 puta godišnje. Što se mačaka tiče, obzirom da provedu skoro polovinu svog života čisteći i uredjujući svoje krzno, njima se kupanje savetuje vrlo retko i to najčešće kod bolesnih, gojaznih i starih mačaka; dugodlakih, ili vrlo kratkodlakih mačaka; zatim ako Vaša mačka ima neugodan miris nakon oporavljanja od neke bolesti; ako je upala u nešto lepljivo; ako ima buve i parazite, ili pati od problema s kožom - svakako će joj biti potrebna Vaša pomoć da svom krznu vrati sjaj.

Pravilnim odabirom šampona za ljubimca štitimo ga od kožnih komplikacija i bolesti

  Šamponi koje koristite moraju biti namenjeni koži Vašeg ljubimca, blagi i neutralni, ili posebni medicinski šamponi koje će Vam preporučiti veterinar ukoliko Vaš ljubimac ima neki kožni problem. Komercijalni šamponi za ljudsku kožu nisu nikako preporučljivi za kupanje pasa i mačaka budući da se anatomski njihova koža prilično razlikuje od naše i ima drugačije potrebe.

  Koža psa ima manje lojne žlezde od ljudskih, takođe pas nema znojne žlezde u koži, koža psa i mačke ima baznu pH (ljudska pH je blago kisela pH=5,5) i gusto krzno koje služi kao zaštita od atmosferskih i mikrobioloških spoljnih faktora, te je ne treba puno odmašćivati.
Koža mačke je još osetljivija, zbog toga šamponi za ljudsku upotrebu, pa čak i neki sastojci šampona za pse mogu za nju biti neprijatni, pa čak i toksični (npr. ukoliko šampon, ili sredstvo sadrži permetrin, nikako nemojte kupati mačku njime, jer je taj insekticid otrovan za mace dok za pse nije).

  Šampon ne treba da se stavi direktno na životinju, već se prvo pomeša sa mlakom vodom u posudi, ili u dlanu, pa se potom dobijena sapunica nanosi na Vašeg ljubimca. Za dugodlake životinje potrebno je šampon razblažiti sa više vode iz razloga što će dugačko i gusto krzno biti posle teško za ispiranje.

  Značajna stvar je da na kupanje naviknete Vašeg ljubimca u ranom uzrastu. Ne postoji tačno određena starosna granica za prvo kupanje šteneta, obično je to uzrast oko 2-3 meseca, međutim ukoliko štene nije izrazito prljavo, ili nema neprijatan miris, kompletno kupanje se može odložiti i za kasnije.

  Kada je u pitanju prvo kupanje mačeta, budite izuzetno pažljivi kako se maca ne bi uplašila. Nekad je dovoljno samo jedno negativno iskustvo sa vodom i Vaš pas, ili maca nikada neće voleti da se kupa. Zato, krenite polako, mazite i pričajte ljubimcu, budite pozitivni i ne zaboravite da ga nagradite posle kupanja omiljenom poslasticom.

  Trebalo bi da se pridržavamo odredjenih pravila kako bi što brže i efiksnije obavili ovu, za ljubimca stresnu proceduru:

  Bilo da ljubimac ima kratku, ili dugu dlaku, pre kupanja dobro ih je temeljno iščetkati kako bi odstranili sve veće prljavštine iz dlake. Osim toga kod ljubimaca sa dugom, ili kovrdžavom dlakom, četkanjem pre kupanja razmrsićete dlaku, pa će kupanje biti mnogo lakše, a i sva nečistoća biće temeljnije odstarnjena.

  Pripremite sve što Vam je potrebno. Poigrajte se sa Vašim ljubimcem pre kupanja kako bi se postarali da ne bude nervozan i uplašen. Kadu napunite mlakom vodom, ukoliko imate stavite gumenu podlogu, ili peškir kako se pas ne bi klizao. Pripremite šampon za kupanje, četku, peškire…

  Nakvasite psa toplom vodom, krenite od zadnjeg dela prema glavi pazeći da mu voda ne uđe u uši. Šampon nanesite prvo na leđa, zatim na stomak, noge i rep. Vodite računa da šampon ne uđe u oči i uši ljubimca. Sapunicu dobro isprati, jer ostaci mogu izazvati nadraženost kože i svrab.
Što se mačaka tiče najbolje je početi pranje od vrha glave uza ušiju, polako prema repu, dodajući vodu sve dok krzno nije dobro nakvašeno. U istom smeru se nanosi i mačiji šampon.

   Nakon ispiranja obrišite preostalu vodu suvim peškirima. Vlažnu dlaku možete osušiti i fenom na niskoj temperaturi, ali treba da napomenemo da za većinu ljubimaca fen može biti strašan zbog zvuka. Tokom i nakon sušenja ide češljanje kako bi dlaka dobila sjaj, a zatim ljubimca ostavite u toploj prostoriji neko vreme. Kod rasa sa dugom dlakom bi trebalo koristiti i balzam za životinje posle kupanja.

   Posle kupanja možete staviti zaštitne praškove, ili ogrlicu Vašem ljubimcu. Potrebno je sprečiti ljubimca da liže tretirana mesta da bi ona prodrla dublje u krzno. Ne treba zaboraviti ni dezinfekciju mesta gde ljubimac spava, kao i peska koji koristi Vaša maca, a koje ako se dobro ne očisti može biti pretnja i za mačije, i za Vaše zdravlje.

ZUBI 

  Psi i mačke nisu toliko skloni karijesu, ali jesu stvaranju zubnih naslaga i kamenca koji se moraju uklanjati pranjem zuba. Više o bolestima zuba i desni kod ljubimaca možete pročitati OVDE. Vodite računa o zubima svog psa/mace, obzirom da naslage i kamenac povećavaju rizik od infekcije desni (gingivitis), a utiče i na odvajanje desni od zuba (parodontopatiju), kao i bakterijske upale nastale u džepovima izmedju zuba i desni.

  Perite zube ljubimcu redovno, rastvorom sode bikarbone, ili nekom abrazivnom pastom za pse i mačke. Možete i polovinom limuna preći unutrašnju i spoljašnju stranu zuba ukoliko to Vaš ljubimac toleriše jednom nedeljno. Poznato je i to, da se plak (zubne naslage od hrane) i kamenac u manjem procentu stvaraju kod pasa i mačaka koji jedu granuliranu hranu u odnosu na one koji jedu kuvanu, ili hranu iz konzervi. Tu su i posebne glodalice protiv kamenca i razni drugi proizvodi koji suzbijaju stvaranje kamenca. Ukoliko ipak kamenac nastavi da se javlja, posetite veterinara kako bi ga temeljno otklonio ultrazvučnom metodom.

Panvet tim

Opširnije...

Optimalna ishrana Vašeg ljubimca

 

  Nije svaki vlasnik kućnog ljubimca uvek u mogućnosti, ili nema volje da posebno kuva i priprema hranu za svog ljubimca. Priprema na taj način je dugotrajna i zahteva dosta vremena i novca. Danas postoji čitav niz specijalizovanih komercijalnih, industrijski-spravljenih hrana za pse i mačke, koje Vam mogu pomoći u rešavanju ovog problema. Proizvođači su se potrudili da naprave optimalan odnos životinjskih proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala koji će osigurati pravilan rast i razvoj životinje.

  Ipak, ako se odlučite da to sami radite, znajte da možete pripremiti obroke iz kuhinje koji su vrlo hranljivi, zdravi i ukusniji od bilo koje hrane koja se prodaje komercijalno. Ovo uključuje i ishranu koja je namenjena kućnim ljubimcima sa posebnim prehrambenim potrebama, a koja može lepo da se zameni određenim sastojcima prilagođenim zdravstvenom stanju i potrebama Vašeg psa, ili mačke. Takođe možete kombinovati hranu koju spremate, sa kupljenom hranom, a kroz ovaj tekst i situacije iz prakse ćemo se potruditi da Vam skrenemo pažnju koje sastojke da koristite, a koje da izbegavate prilikom takvog spremanja.

Malo istorije

Psi

  Vaš pas može da opstane na ishrani u kojoj je zastupljeno samo meso (ako se dodaju određeni suplementi i minerali), no ipak su psi evoluirali sa ljudima dovoljno dugo da njihov meni može biti više sličan našem.
  Tokom poslednjih 20.000 godina koliko su psi živeli sa ljudima, prilagođavali su se i na ishranu sa manje mesa. Već u kamenom dobu ljudi su jeli žito pomešano sa semenjem, šumskim voćem i povrćem. Ono što su naši preci ostavljali oko njihovih kampova i pećina je ono što su njihovi psi jeli. To znači da su se psi dovoljno prilagodili da napreduju i na dijeti koja se sastoji od 60% životinjskih proteina (meso).

  Za razliku od ljudi, psi i mačke su evoluirali tako da ne pate preterano od bolesti uzrokovanih većom količinom masti životinjskog porekla u ishrani. Veterinarski patolozi su otkrili da zasićene masti i holesterol u ishrani retko izazovu začepljenje srčanih i moždanih arterija kod pasa i mačaka - kod ljudi to nije slučaj. Čak i na veoma masnim dijetama, psi i mačke su se pokazali kao veoma otporni na bolesti koronarnih arterija (npr. psi koji vuku sanke imaju ovakav tip dijeta zbog velike potrošnje kalorija usled fizičke aktivnosti). Ipak kod većine naših kućnih ljubimaca, visok udeo masti iz npr. slanine je samo brži put ka gojaznom i tromom ljubimcu koji je pod rizikom za mnoge druge zdravstvene probleme kao što su: visok krvni pritisak, bolesti zglobova, jetre i bubrega.

  Možete napraviti adekvatnu ishranu za Vašeg psa koja će se sastojati od oko 60% proteina životinjskog porekla, 5-15% zasićenih masti, 20-35% ugljenih hidrata i biljnih vlakana. U obroku treba da bude meso i 2-3 sastojka biljnog porekla kao što su pirinač, ovsena kaša, bundeva bez semenki, šargarepa, banana, šumsko voće... U takav obrok potrebno je da dodate mineralne suplemente i kalcijum da bi zadovoljili sve nutritivne potrebe ljubimca. Uzdržavajte se od davanja kostiju kao izvora kalcijuma Vašem ljubimcu. Post o kostima u ishrani možete pročitati na našem blogu OVDE. Ako se držite ove formule, sasvim je izvesno da ćete imati zdravog i dugovečnog psa.

  Napomenimo da postoji nekoliko sastojaka hrane koju bi psi i mačke trebalo da izbegevaju. Oni uključuju čokoladu, grožđe, suvo grožđe, beli luk, crni luk, orahe, paradajz i po nekim izvorima avokado. Druga hemijska jedinjenja koja nisu opasna za ljude, kao na primer ksilitol, moraju biti isključena iz ishrane Vašeg ljubimca. Kućni ljubimci vole raznolikost sastojaka u ishrani baš kao i mi. Postoji bezbroj kombinacija možete pripremiti menjanjem vrste mesa i izvora ugljenih hidrata iz dana u dan.

Mačke

  Mačke imaju donekle različite potrebe u ishrani od pasa. Optimalna količina dijetalnih masti je generalno veća kod mačaka nego kod pasa. Mačke žive sa ljudima oko 9.000 godina - a tokom većine tog vremena, domaće mačke živele su isključivo na glodarima i drugim malim životinjama koje su mogle uhvatiti. Tek 1890. godine u Americi je izašla prva komercijalna hrana za mačke na tržištu. Dakle, mačke nisu imale toliko vremena da se prilagode mešovitoj ljudskoj ishrani kao psi. Mačkama i dalje treba znatno više životinjskih proteina i masti u ishrani od pasa, ili ljudi, te obrok koji Vi jedete, ili spremate Vašem psu nije uvek optimalan i za mačku.

  Mačke imaju i jedinstvene potrebe za aminokiselinama taurinom i argininom, masnim kiselinama i vitaminima. Njima treba gotov vitamin A u ishrani, jer ne mogu pretvoriti beta-karotin u aktivni vitamin A kao što to mogu ljudi, takođe nedovoljno sintetišu vitamin D. Značajnu poteškoću mačkama predstavljaju i varenje skroba i drugih kompleksnih ugljenih hidrata biljnog porekla. Ovi ugljeni hidrati čine šećeri koji mogu negativno uticati na njihovo zdravlje.

  Još jedna karakteristika mačaka je, da ne konzumiraju dovoljne količine vode kada su hranjene suvom hranom, i na to morate posebno obratiti pažnju. To nije predstavljalo problem kada su mačke živele od lova na divlje glodare i male ptice, ali pošto se mace danas hrane suvim granulama uz dopunu mesa živine, ili ribe, dešava se sve učestalije da mačke pate od problema urinarnog trakta i oboljenja bubrega.

Uloga aminokiseline taurin u zdravlju mačke, Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

 Ne zaboravite, biljni proteini koji se nalaze u hrani za kućne ljubimce nemaju iste aminokiseline kao proteini životinjskog porekla - sojini proteini i proteini mesa nisu isti.

Životinjski proteinski sastojci koji bi svakako trebali da se nadju na meniju Vašeg ljubimca

  Sam pogled na zube pasa i mačaka govori da sigurno nisu dizajnirani da budu vegetarijanci, meso je osnovna i najzastupljenija hrana koju bi trebalo da jedu. Preporučuju se kuvana mesa i jaja zbog opasnosti od bakterijskih infekcija npr. salmonelom, kao i virusnih stomačnih infekcija.
Mlevena junetina, ćuretina i piletina spadaju u posnija mesa, te mogu biti dobar izbor za obrok Vašeg psa. Mačkama optimalne težine potrebno je više masti u ishrani (10-35%) nego kod pasa - pa kada kuvate obrok za mačke, koristite manje posne proizvode, ili u meso dodajte pileću mast, svinjsku mast, laneno ulje, ili loj. Vašoj maci će se dopasti ćureća noga, kao i iznutrice kao što je srce, džigerica, ili želudac zbog veće koncentracije taurina u njima. Izbegavajte hemijski stabilizovane proizvode, ili nitrite kojih ima u salamama i paštetama.

  Riba, naročito ona iz hladnijih voda je odličan izvor proteina i omega-3 masnih kiselina i treba da bude zastupljena u ishrani do dva puta nedeljno. Pastrmka i losos su dobar izbor. Losos ima najviše omega-3 masnih kiselina. Izbegavati konzerviranu tunjevinu iako se miris ove hrane izuzetno sviđa ljubimcima - posebno mačkama.
Riblji fileti za ljudsku ishranu su dobra hrana za mačke i pse. Sirova riba može biti deo ishrane, ali se ne preporučuje zbog opasnosti od crevne zaraze.

  Celo kuvano jaje je odličan izvor životinjskih proteina i masti za Vašeg ljubimca. Protein u jajima je veoma visokog  kvaliteta - većeg od junećeg mesa, živine, ili ribe. Takođe se i najlakše vari. Kao i ljudi, i kućni ljubimci mogu biti alergični na ovu namirnicu i o tome treba povesti računa.

  Mlečni proizvodi, samo ako se ređe daju, jesu odličan izvor proteina i kalcijuma. Primarni protein u mlečnim proizvodima je kazein. Ukoliko se insistira na mlečnim proizvodima u ishrani mačke, kazein može uticati na pogoršanje vida, kao i manje srčane probleme. Mlečni proizvodi takođe sadrže laktozu - šećer koji mnogi odrasli kućni ljubimci ne mogu da svare, isto tako laktoza se visoko kotira među alergenima koji remete normalan rad creva i kod ljudi. Kada kućni ljubimci ne mogu da svare laktozu, ona fermentira u njihovim crevima i izaziva nadimanje i dijareju. Sirevi, pogotovo posni sirevi imaju sadržaj proteina veoma sličan mesu i poželjni su kao hrana. Ukoliko macama dajete mleko, ono mora biti kuvano zbog rizika od toksoplazmoze. Kod dopune ishrane štenaca i mačića kravljim mlekom moramo napomenuti da zbog razlike u sastavu, konkretno razlike u masnom udelu i udelu laktoze (mleko kuja i mačaka je mnogo bogatije mlečnom mašću od kravljeg), često može doći do dijareje.

Ugljeni hidrati biljnog porekla

  Zapamtite da mačkama treba ishrana u kojoj je zastupljenije meso nego kod pasa. Mačke slabo apsorbuju ugljene hidrate iz žitarica i krompira, dok je kod pasa rasa i veličina psa faktor koji se mora uzeti u obzir prilikom planiranja količine i udela biljnih nutrijenata u celokupnom obroku. Pirinač je odličan izvor ugljenih hidrata za Vašeg ljubimca. Pirinač sadrži proteine, fosfor, gvožđe i nešto kalcijuma.
  Većina pasa i mačaka neće imati problema u ishrani na bazi proizvoda pšenice, kao što su testenine i hleb, ali treba imati na umu njihovu zastupljenost u obroku od 5-10%, kao i to da se može javiti alergija na gluten.
Dobro kuvani krompir, ili pire krompir mogu biti dobri sastojci za pse i mačke, ali samo u umerenim količinama. Oni su dobar izvor vitamina B-6, bakra, kalijuma, mangana i dijetetskih vlakana.

  Što se tiče hrane bogate biljnim vlaknima u ishrani imajte na umu da mogu razviti dijareju, meku stolicu - koja kasnije može biti okidač za nastanak problema sa analnim žlezdama ljubimca. Obično se ishrana bogata biljnim vlaknima tj. celulozom daje kada je potrebno da ljubimac ima više većih stolica, ili kada stolica treba da bude mekša. Ovo može biti veoma korisno kod pasa (i mačaka) sa lenjim crevima, kod zatvora, ili za one ljubimce koji su gojazni, kao i kod bolesti bubrega. Megakolon je bolest prvenstveno mačaka i njeno stanje se može poboljšati ukoliko povećate udeo vlakna u ishrani.

  Kuvana ovsena kaša je dobra za kućne ljubimce. Međutim, visok sadržaj vlakana ovsa ima tendenciju da proizvedu kod kućnih ljubimaca proliv kada se dodaju previše u obrok. To je dobar sastojak za ishranu kod hronične opstipacije (zatvora) kućnog ljubimca, a uz ovas se može dodati malo bundeve bez semena i umereno kuvana šargarepa.

Mineralni suplementi - kalcijum

  Prvenstveno kalcijum je jako bitan u ishrani pasa i mačaka i treba ga dodati u obrok kao suplement kao izmrvljenu tabletu, ili kao rastvor. Meso i riba su prilično bogati fosforom, koji inhibira apsorpciju kalcijuma ukoliko odnos kalcijuma i fosfora nije idealan (odnos kojem treba težiti i koji se najlakše resorbuje u crevima je kalcijuma 1,2 do 1,5 : 1 fosfora)

  Proizvođači hrane za ljubimce su ovaj problem rešili dodavanjem kostiju u prahu, ili kalcijum-karbonata. U kuvanom obroku Vi možete uraditi nešto slično dodavanjem ovog suplementa.

Vitamini

  Prvenstveno se potrudite da obezbedite obroke i voćne poslastice ljubimcu koji su raznovrsni i u sebi imaju prirodne vitamine. Kombinovanje takve ishrane sa vitaminskim suplementima osiguraće potreban unos svih vitamina koji trebaju životinji. Vitamini B grupe, kao i C vitamin su hidrosolubilni (rastvorljivi u vodi) i ako forsirate ove vitamine u ishrani neće doći do velikih problema, jer višak Vaš ljubimac može izbaciti putem bubrega. Treba biti obazriviji kod vitamina A, D i E, jer u velikim količinama mogu biti toksični za psa, ili mačku, zato je najbolje da ukoliko Vaš ljubimac često jede iznutrice, bundevu, ili šargarepu npr. u cilju prevencije zatvora, smanjite suplementaciju ovih vitamina putem tableta, ili rastvora.
Vaš ljubimac će dobiti adekvatnu količinu vitamina A ako uključite piletinu i goveđu jetru, iznutrice, ili cela kuvana jaja u njegovu ishranu. Dobri prirodni izvori vitamina D-3 su losos, skuša, i tuna. Vitamin D i vitamin A se skladište u telu Vašeg ljubimca, tako da ne moraju da budu prisutni u svakom obroku.
  Ako ste se odlučili po savetu veterinara za suplementaciju vitaminom D , vodite računa da tableta vitamina, ili kapi koja ga sadrži bude po sastavu holekalciferol (vitamin D-3) i ne ergokalciferol (vitamin D-2).

Saveti za mladunce i životinje u razvoju

  Štencima i mačićima je potrebno više kalcijuma i proteina nego kod odraslih kućnih ljubimaca. Oni su takođe podložniji problemima koji proističu iz loše ishrane. Većina komercijalnih formulacija za štence i mačiće imaju 20% više proteina i 1,5-2 puta više kalcijuma nego što su to slučaj u formulama za odrasle životinje. To je neka smernica koje bi trebali da se pridržavamo. Ukoliko preterujemo i hranimo štence i mačiće vrlo kaloričnim, ili kalcijumom vrlo bogatim obrocima, u ranom dobu, to može izazvati određene probleme. Postoje sumnje da su mladunci, koji izrastu prebrzo od takve ishrane, podložniji displaziji kuka kasnije u životu. Ovo posebno važi za velike rasa pasa. Takođe koliko ne dobijaju dovoljno nutrijenata mladunci sporije napreduju, može se javiti rahitis, veća podložnost bolestima i nepravilan rast.

Saveti za ishranu životina sa specifičnim zdravstvenim problemima

  Postoje danas na tržištu razne specijalne formulacije za kućne ljubimce sa problemima kao što su alergije, loš rad, ili kamenje u bubregu, dijabetes i sl. sa tačno određenim odnosom nutrijenata u njihovom sastavu koji pomažu kod takvih stanja. Postoje naravno i namirnice koje možemo dodavati, praviti kod kuće i uključivati ih u ishranu bez bojazni da ćemo izazvati neke zdravstvene komplikacije životinji.

Ljubimci sa kamenjem u bubregu, ili mokraćnoj bešici

  Struvitni kristali (amonijum-magnezijum-fosfat) su čest problem urinarnog trakta pasa i mačaka i mogu se prevenirati i ublažiti adekvatnom ishranom i pojačanim unosom tečosti.
U ishrani ovih ljubimaca treba da dominira masnija govedina, kuvana teleća džigerica, malo pirinča, ili pire-krompira, laneno ulje, a od suplemenata čist kalcijum bez fosfora, veoma mala količina kuhinjske soli, ili kalijum-hlorida kupljenog u formi praška u apotekama takođe može doći u obzir. Smanjiti ribu u ishrani koja je bogata fosforom. Dodavanje tablete taurina se preporučuje kod mačaka svih vrsta.

Sastav urinarnog kamenja kod pasa i mačaka. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Svi psi i mačke koji imaju oksalatno kamenje u bešici, ili bubrezima zahtevaju posebnu pažnju oko njihove ishrane i unosa vode do kraja života.
Dijete koje pripremamo kod kuće za ljubimce sa kalcijum-oksalatnim kamenjem urinarnog trakta treba da budu veoma kašaste, da podstaknu kućnog ljubimca da proizvodi više urina. One treba da sadrže voćne sastojke, žitarice i više kuvanog povrća u kom nema oksalata kao što su šargarepa i mahunarke, nikako se ne preporučuje španat, kupus, ili soja. Kada kuvamo povrće, tečnost u kojoj je skuvano se baca, jer velik deo oksalata ostaje rastvoren u vodi.
  Crvena mesa, ili piletina treba češće da budu uključeni u ishranu takvih ljubimaca. Od suplemenata treba smanjiti kalijum, a uvesti magnezijum-citrat koji postoji kao suplement i za ljude sa ovom vrstom kamenja u urinarnom traktu. Visoke doze vitamina C kao suplementa se ne preporučuju kod problema sa oksalatima, vitamin C menja pH vrednost urina i podstiče stvaranje kristala. Ukoliko znate da su medju predcima Vašeg ljubimca postojali problemi sa ovim tipom kamenja, trebalo bi od početka primenjivati ovaj dijetetski režim.

Dijete za kućne ljubimce sa lošom bubrežnom funkicjom

  Ishranu pogodnu za pse i mačke sa lošom funkcijom bubrega mora biti detoksikujuća - da očisti metabolizam ljubimca od toksina i viška tečnosti.
Kućni ljubimci sa bolešću bubrega često nemaju apetit i težinu, i mogu imati problem sa manjkom vitamina B. Ponekad njihov krvni pritisak raste, i u tom slučaju ishrana treba da bude siromašna natrijumom (odnosno bez soli). Više o oboljenjima bubrega kod ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Komercijalni dijete, namenjene bolestima bubrega su znatno niže u količini proteina i natrijuma od običnih hrana za kućne ljubimce. One su takođe obogaćene omega 3 i omega 6 masnim kiselinama iz slatkovodne ribe i lanenog ulja, kao i jedinjenjima kao što je kalijum-citrat. Količina kalcijuma i fosfora su takođe smanjene.

  Ipak, zdravlje Vašeg ljubimca na niskoproteinskoj dijeti treba pažljivo pratiti. Testove krvi treba periodično uraditi kako bi bili sigurni da nivo proteina u krvi nije prenizak, da je nivo kreatinina u granicama normale i da telesna težina ljubimca ostaje stabilna.
Keto-kiseline koje se prodaju kao suplement u fitnes shopovima mogu poslužiti kao delimična zamena za proteine bez povećanja azotnog opterećenja bubrega.

  Kuvana belanca imaju najmanje fosfora po gramu proteina i potpunije proteine nego mesa, ili riba. Kod ovakvih stanja sa bubrezima, ona mogu biti najbolji izvor proteina za Vašeg ljubimca. Mesa i slatkovodnu ribu možemo davati tek u polovini količine koju bi pripremali za zdravu životinju.
  Količinski ostatak proteinskih namirnica koje smo smanjili kod ovakvih stanja, u porciji, treba nadomestiti namirnicama bogatim vlaknima da bi se postigao osećaj sitosti, omekšala stolica i deo tečnosti eliminisao preko creva, a ne putem loših bubrega.

Ishrana kod prekomerne težine ljubimaca

  Jednake sa optimalnom telesnom težinom žive oko dve godine duže od proseka, imaju niži krvni pritisak, bolji imuni sistem i manje problema sa artritisom, štitnom ili nadbubrežnom žlezdom, kao i dijabetesom. Ako imate "teškaša" u kući dovoljno je da ga hranite količinski sa samo dve trećine onoga što je trenutno jede. Siguran gubitak težine bi trebalo da bude i veoma postepen (1% telesne težine nedeljno) - nikako brz. Više o gojaznosti ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Hranu treba davati više puta dnevno i svaki višak koji ljubimac nije odmah pojeo treba skloniti. Povećati unos vode. U vremenu izmedju obroka, igračke za žvakanje i glodalice će okupirati pažnju Vašeg ljubimca. Mačke posle hranjenja odneti sto dalje od kuhinje i mirisa hrane. U hranu dodati više vlakana, smanjiti kalorične poslastice i keksove, češće izvoditi psa u šetnju i povećati kvalitetna posna mesa u ishrani.

Tipovi građe ljubimaca. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Ishrana za kućne ljubimce sa srčanim problemima

  Dijete sa smanjenim unosom soli se često preporučuju za kućne ljubimce sa srčanom insuficijencijom,  jer ovi ljubimci imaju tendenciju da zadrže višak soli i vode u njihovim telima. U ovom slučaju, dijeta je slična onoj kod ljubimaca sa bubrežnim problemima sa tom razlikom što je zastupljenost proteina u ishrani ista kao u normalnim okolnostima. Ono na šta treba obratiti pažnju je izbegavanje morske ribe, škampa i školjki, svih vrsta konzervirane hrane, grickalica i upotreba male količine kalijum-hlorida umesto kuhinjske soli. Junetina, jagnjetina, belo meso - piletina, ćuretina, belance, bareni pirinač, laneno ulje su preporučljivi.

Dijete za kućne ljubimce sa dijabetesom

  Ove dijete su viskoproteinske i sa nižim udelom ugljenih-hidrata, jer se protein u hrani sporije konvertuje u glukozu nego skrob. Rezultati povećanja, ili smanjenja sadržaja vlakana u ishrani kod mačaka dijabetičara nemaju uticaj na propratne simptome bolesti, dok je kod pasa bolje povećati sadržaj vlakana u ishrani poreklom od svežeg i barenog povrća.

  Dobro uspostavljen rutinski režim koji kombinuje redovne obroke, niskokalorične poslastice i vežbu je veoma važan za održavanje dobrog zdravlja Vašeg ljubimca koji je dijabetičar. Smanjenje težine na optimalan nivo je takođe veoma važno. Moraćete da eksperimentišete sa raznim receptima i načinima ishrane da bi videli šta najbolje drži pod kontrolom nivo šećera u krvi Vašeg ljubimca.

Dijabetes kod pasa Panvet infografika. Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Komercijalno formulisane dijete za dijabetične kućne ljubimce sadrže suplemente kao što su omega-3 i omega-6 masne kiseline iz ribljeg ulja i semena lana, kao i povećan nivo vitamina E. Suncokretovo ulja je dobar izvor prirodnog vitamina E.

Antialergijske dijete

  Ljubimaci skloni alergijama na hranu mogu patiti od svraba, osipa, crvenila i gubitka dlake, hronične bolesti uha (otitis) i hronične dijareje. Kao i kod ljudi, više kućnih ljubimaca tokom života može razviti alergiju na polen, nego na namirnice koje jedu. Više o alergijana kod ljubimaca možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Ako je Vaš ljubimac ima alergiju, ili je osetljiv na određeni sastojak hrane, problem bi trebalo da smanji, ili nestane u roku od mesec dana nakon eliminacije uzročnika. Zato je najbolje da Vašeg ljubimca hranite hranom koju ste mu sami odabrali, kojoj znate sve sastojke i koja nema dodatne arome, konervanse i začine.

Hrana za bolesti zglobova

  Namirnice koje su obogaćene suplementima: omega-3 masnih kiselina, glukozaminom, hondroitin sulfatom, i antioksidansima mogu pomoći kod problema sa zdravljem zglobova. Ove namirnice ne treba da budu bogate kalorijama i mastima kako ljubimac sa već bolesnim zglobovima ne bi dobijao na težini koja ih dodatno opterećuje. Prirodni izvori glukozamina i hondroitina su hrskavica i žile u mesu. Više o artritisu - bolesti zglobova, možete pročitati OVDE.

Ishrana za starije ljubimce

  Dijete, za inače zdrave starije jedinke, su najbolje kada je smanjen sadržaj masti - naročito ako je kućni ljubimac manje aktivan i treba mu manje kalorija.
Mnogi veterinari i vlasnici preporučuju povećanje antioksidanasa, omega 3 i omega 6 masnih kiselina i povećan unos vlakana.
  Treba povećati i suplementaciju vitamina B6 koji je uključen u stvaranje neurotransmitera u mozgu - što sprečava neurološke probleme. Kuvanjem mesa se izgubi dobar deo vitamina B6, te ga treba nadoknditi. Žumance, džigerica i bubrezi, kao i piletina i ćuretina su odlični izvori vitamina B6.

Panvet tim

Opširnije...