Prostata je žlezda koja predstavlja deo muškog reproduktivnog sistema sisara. Ona proizvodi materije koje ulaze u sastav ejakulata (sperme) kod nekastriranih pasa, a smatra se i da ima ulogu u čuvanju repoduktivnih i mokraćnih puteva od infekcije.
 |
| Urogenitalni trakt nekastriranog psa |
Najčešći poremećaji i bolesti prostate su:
- Benigno uvećanje (hiperplazija) prostate
- Infekcija prostate - Prostatitis
- Kancer prostate
Šansa za oboljenje povećava se sa godinama života (5+ godina života), posebno kod nekastriranih pasa usled dejstva hormonalnih faktora, pada imuniteta, hroničnih infekcija, urinarnog kamenja i onkoloških činilaca.
Benigna hiperplazija prostate (BHP)
Uvećanje prostate je izuzetno često stanje kod pasa starijih od 5 godina. Bez obzira što se u nekim naučnim krugovima ovo smatra normalnim procesom starenja i nije životno ugrožavajuće za životinju,
ovo stanje može dovesti do niza poremećaja u organizmu i komplikacija - zato je neophodno medikamentima regulisati veličinu prostate i time olakšati nezgodne simptome, ili kastrirati psa.
Takođe,
nelečena BHP ima veće šanse da preraste u karcinom prostate ukoliko se ništa ne preduzme po pitanju regulacije veličine prostate.
 |
| Uvećana prostata dovodi do otežanog pražnjenja urina iz mokraćne bešike |
Uzrok benignog uvećanja prostate kod nekastriranih pasa, kao i svih ostalih sisara je
hormonalni disbalans testosterona i drugih hormona koji imaju veze sa funkcijom polnih žlezda u telu životinje, a koji se povećava starenjem.
Uvećana prostata zbog svog položaja u telu pritiska okolna tkiva i organe kao što su urinarni kanali i debelo crevo - što dovodi do smetnji u mokrenju i bolnog pražnjenja creva.
Komplikacije koje će se vremenom pojaviti najčešće su zatvor, nadimanje, tanka stolica, uporne bakterijske urinarne infekcije, krv u urinu, semenu i stolici, potpuna nemogućnost uriniranja i hidronefroza, otežano kretanje, depresija, bol, neplodnost, pojava cisti prostate, generalno opšte loše stanje i pad imuniteta, kao i razvoj kancera.
Dijagnostika
Utvrđivanje da li pas ima problem sa prostatom počinje sagledavanjem faktora rizika (starost, urinarne infekcije, da li je pas kastriran), vrši se detaljan pregled psa i oderđivanje simptoma, potom se odrađuju laboratorijske pretrage krvi i urina, kao i mikrobiološki pregled urina i semene tečnosti.
Ultrazvuk, ili rendgenski snimak će vizuelno potvrditi da je došlo do promene veličine prostate, da li u njoj postoje ciste itd.
 |
| Rendgenski prikaz stavljanja urinarnog katetera psu sa BHP. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet) |
Lečenje
Lečenje je potrebno samo u situacijama kada dolazi do smetnji uzrokovanih uvećanjem prostate.
Kastracija je opcija izbora za sve pse koji se ne koriste u reprodukcione svrhe, a za one koji se koriste za dalje razmnožavanje, daje se
adekvatna simptomatska terapija (alfa-blokatori, inhibitori testosteron 5-alfa reduktaze, a ukoliko je potrebno i spazmolitici i terapija bola - najčešće meloksikam) koji omogućavaju da pas bude funkcionalan neko vreme i da genetski materijal može da se sakupi za oplodnju. Posle nekog vremena i za ovakve pse je kastracija jedino rešenje.
Psi koji imaju uporne infekcije urinarnog trakta uzrokovane uvećanjem prostate moraju dobijati antibiotike. Smatra se da se pas može koristiti za reprodukciju ukoliko je od zadnjeg izlečenja prošlo 8 nedelja. Ovo posebno važi za pse kod kojih je izolovana gram-negativna bakterija
Brucella, koja je vrlo infektivna za druge pse, kao i za ljude.
Upala prostate - prostatitis, i absces prostate
Upala prostate može biti akutnog karaktera, ili hronična. Najčešći put prenosa infekcije je iz spoljne uretralne flore, ili seksualnim putem - takođe je moguć i hematogeni put (putem krvi), kao i mogućnost kontakta tkiva prostate sa zidom creva ukoliko je ona značajno uvećana. Ukoliko postoji
pesak, ili urinarni kamenčići u bešici psa, velika je šansa da životinja dobije i bakterijski prostatitis. Nešto ređi su slučajevi da upala prostate nastane zbog dislokacije organa usled prolapsa i sl. zbog nemogućnosti adekvatnog pražnjenja bešike i zaostajanja urina.
Od bakterija u uzorku, najčešće se javljaju:
E. Coli, Pseudomonas, Streptococcus i
Stafilococcus.
Gnojni absces prostate je obično produkt duge i često neprimetne infekcije koja je rezultovala gnojnim džepovima i upalom na samoj žlezdi. Ovoj promeni su skloni svi psi bez obzira na rasu, starost i to da li su kastrirani. Ipak, starije i imunološki kompromitovane jedinke su ugroženije od drugih.
 |
| Često, otežano i bolno uriniranje jedan je od prvih znakova zapanjenja |
Akutne upale prostate su obično burne, dok su hronične često potpomognute dodatnim faktorima kao što je slab imunitet, loša ishrana, starost, benigno uvećanje prostate, boravak u neadekvatnim uslovima i sl.
Simptomi
Letargija, depresija, odbijanje hrane i vode, temperatura, groznica, teškoće pri uriniranju i pražnjenju creva, bolovi u abdomenu, krv i gnoj u urinu, teškoće pri kretanju - usiljen hod. Ovo posebno važi za akutni prostatitis, dok
hronične forme ne moraju dati nikakve posebne simptome osim lošeg mikrobiološkog nalaza urina i ejakulata.
Dijagnoza se obično postavlja na osnovu kliničkog pregleda,
laboratorijskim pregledom urina i semene tečnosti, kao i aspiracijom.
Veličina prostate na
rendgenskom snimku ne mora biti promenjena kod ovakvih prostatitisa, dok se kod apcesa prostate palpacijom kroz analni otvor psa može naći asimetrija i povećanje.
Ultrazvučnim pregledom se lepo mogu videti apcesi koji su ispunjeni sa tečnošću. Psi sa akutnim prostatitisom, ili apcesom vrlo retko mogu ejakulirati, zbog toga što je to za njih jako bolno.
 |
| Laboratorijski i mikrobiološki nalaz urina je osnova za adekvatnu antibiotsku terapiju. |
Najbolji rezultati se dobijaju
citološkim pregledom tkiva prostate. Ona obično pokazuje upalu sa prisustvom septičnih agenasa, ili prisustvo krvavog sadržaja.
Terapija
Lečenje upale prostate podrazumeva davanje lekova koji će neutralisati simptome kao što je temperatura, groznica i bol. Tu su i
lekovi za izmokravanje koji se daju ukoliko postoji problem sa pražnjenjem mokraćne bešike. Potrebno je psu davati veće količine tečnosti, balansiranu hranu, suplemente i
infuziju ako je to potrebno.
Antibiotici su najbitnija komponenta terapije i propisuju se na osnovu rezultata mikrobiološkog ispitivanja. Psima obolelim od akutnog prostatitisa i abscesa prostate uglavnom se daju antibiotici putem injekcija, ili infuzije u periodu od bar 15 dana, dok onima koji su hronično oboleli uglavnom se daje oralna terapija koja može potrajati 3-4 nedelje uz kombinacije različitih antibiotika.
Spazmolitici i terapija bola - najčešće preparat meloksikam se daju radi lakšeg mokrenja i poboljšanja kvaliteta života u tom periodu.
Kastracija, kao rešenje se sprovodi samo u slučaju ako je uzročnik hroničnog prostatitisa povezan sa hormonalnim statusom životinje. Kod gnojnog abscesa prostate moguća je i
hirurška intervencija ukoliko postoji ruptura (prskanje, proboj zida) prostate, a ona se sprovodi tek kada je antibiotski tretman stabilizovao stanje. Uprkos često agresivnoj terapiji mortalitet psa je moguć.
Posle završetka terapije treba s vremena na vreme ispitivati uzorak semene tečnosti i urin, da bi se videlo da li postoji infekcija.
Preporučuje se uzdržavanje od parenja bar dve nedelje od prvog negativnog mikrobiološkog nalaza da se bolest ne bi vratila, ili poprimila hroničan tok.
Kancer prostate
Adenokarcinom je zloćudan tumor žlezdanog tkiva, u ovom slučaju tkiva prostate. Poseduje veliki potencijal da se brzo razvija i metastazira na druga tkiva i organe uključujući pluća, kosti i limfne čvorove.
Ovaj proces širenja karcinoma je mnogo brži kod pasa nego kod čoveka.
 |
| Veće rase pasa su nešto sklonije nastanku kancera prostate |
Karcinom pogađa podjednako kastrirane i nekastrirane pse. Može se javiti kod svakog psa, ali su nešto ugroženije grupe starije jedinke (7+ godina), imunološki kompromitovani psi i veće rase pasa.
Simptomi
Simptomi karcinoma kod pasa variraju od stadijuma, brzine širenja metastaza i stanja imuniteta životinje.
Obično se uoče neki od ovih simptoma: loš apetit, umor, mršavljenje, tanka stolica, otežano mokrenje, depresija, otežano disanje, nedostatak kondicije, anemija, jak bol i stomaku, jaki bolovi u ekstremitetima, oticanje limfnih čvorova posebno u donjem stomaku i preponama, neobjašnjive nagle groznice, povraćanje i promene ponašanja.
 |
| Hirurško uklanjanje metastaza sa testisa i prostate psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet) |
Na snimcima je
prostata uvećana, ali i nepravilnog oblika, pri pregledu izuzetno bolna na dodir kao i cela regija abdomena.
Lečenje
Ne postoji lečenje koje dovodi do sigurnog ozdravljenja Vašeg ljubimca ukoliko mu je dijagnostifikovan karcinom prostate.
Lečenje medikamentima je simptomatsko i orijentisano na olakšavanje pražnjenja bešike, smanjivanje bola i suplementaciju. Lekovi koji se koriste za inhibiciju testosterona mogu imati određeni efekat na brzinu rasta kanceroznog tkiva. Pribegavanje hirurškom odstranjivanju prostate je vrlo retko izvodljivo zbog blizine drugih organa i tkiva, kao i kastracija koja, u slučaju da je karcinom uznapredovao, nema nikakav efekat na njegov rast i metastaziranje.
Terapija citostaticima može donekle produžiti životni vek ljubimca.
 |
| Ultrazvučna dijagnostika onkološkog oboljenja prostate sa grafičkim prikazom. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica) |
Kada se kvalitet života naruši nepovratno, pas postane nepokretan, ili u velikim bolovima, uglavnom se primenjuje krajnja solucija -
eutnazija.
Na sreću adenokarcinom prostate nije puno zastupljen u psećoj populaciji u odnosu na neke druge tipove kancera, ali se sve češće pojavljuje u veterinarskoj praksi.
