Popino prase i psi

   Popino prase (Hordeum murinum), poznato i kao mišji (lažni) ječam je jednogodišnja biljka iz porodice trava visine do 40cm, prepoznatljiva po svom karakterističnom klasju. Javlja se na zemljištu izmenjenom pod uticajem čoveka - najčešće u blizini ljudskih naselja, na neobrađenim livadama, ivicama puteva, ruševinama, kamenjarima i sl. Rasprostranjena je u Evropi, delovima Azije, severnoj Africi i zapadnoj obali SAD.

Rasprostranjenost biljke po Evropi

    Premda ova biljka ima niz pozitivnih odlika, čak je i lekovita (početkom Srednjeg veka koristila se kao zamena za ječam, jer ima hranljivo seme, kao i u čajevima za izmokravanje), većina vlasnika i ljubitelja pasa poznaje je kao izuzetan problem.

Opasnosti 

  Oštro klasje sa iglicama popinog praseta oblikovano je tako da se lako zakači i što dublje zabode u krzno, otvore i pregibe na koži životinje koja prolazi zelenom površinom.

Ugao pod kojim su iglice postavljene onemogućava ispadanje, ili lako vađenje.

Najčešća mesta gde možemo pronaći Popino prase kod psa. Izvor: Panvet Fejsbuk (@panvetsubotica)

  Vremenom, tokom kretanja životinje, klas se sve dublje zariva u tkivo i pravi sve veće probleme koji mogu rezultovati bolom, infekcijama, trajnim gubljenjem vida, ili sluha, a ukoliko se udahne - bez adekvatne pomoći može migrirati ka plućima, sinusima, ili čak mozgu, i izazvati gušenje, pa i smrt.

  Posebno su ugroženi dugodlaki psi, kao i oni sa spuštenim ušima, kratkom njuškom i niskim rastom.

Klinička slika

   Ukoliko primetite da Vaš ljubimac u toku, ili neposredno posle šetnje zelenim površinama najednom počne:
- da cvili,
- da krivi glavu na jednu stranu,
- da počne da šepa,
- da mahnito čisti i liže jedno područje kože, ili deo izmedju šapa,
- da se pojačano češe,
- da se pojavljuje sekret iz nosa, ili iz oka koje drži zatvoreno,
- da počinje konstantno da kija i teško diše...
velika je verovatnoća da je došao u kontakt sa popinim prasetom.

  Čak i ako niste primetili ništa u krznu, šapama, uhu i oku tokom provere, može se desiti da je seme već duboko ušlo u kožu, ili sluzokožu. Često ukoliko vlasnici ne primete biljku pomisle da je reč o ubodu insekta.

  Ovi simptomi mogu se primiriti neki period, pa se opet kasnije javiti u još dramatičnijem obimu kako se životinja pokreće, jer popino prase uvek ide ka napred, nikada u nazad - što izaziva nova nadraživanja, svrab, bol, otok, crvenilo, temperaturu, infekciju, krvarenje, apsces kože, pa i ostećenja bubne opne i teške povrede oka i kapaka.

Kada se jednom zabodu - iglice Popinog praseta sve dublje prodiru u tkivo

  Zbog toga vreme je presudan faktor i blagovremeno treba posetiti veterinara da se utvrdi uzrok naizgled nepovezanih i nejasnih simptoma, jer seme popinog praseta u nekim slučajevima  posle nekoliko dana napreduje do dubine od 5-10 cm unutar kože čak do vitalnih organa.

Tretman

  Ako je pregledom kože psa odmah posle šetnje nađeno seme popinog praseta u krznu, ono se relativno lako izvadi pincetom i dezinfikuje se tretirano mesto. Tretman i vađenje popinog praseta treba da sprovede veterinar, posebno ukoliko je nađeno u oku, uhu, genitalijama, ili se duboko zarilo u tkivo i postoje komplikacije i infekcije.

Uklanjanje biljke "Popino prase" iz krzna psa u Panvet veterinarskoj stanici. Ovaj slučaj najbolje ilustruje koliko klasje biljke može napraviti površinskih povreda kože posle samo jedne šetnje na otvorenom. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Ukoliko pokušate da nestručno izvadite klas ove trave, posebno ukoliko je suv, on se lako raspada i zaostaju fragmenti, dok oštre iglice izazivaju još veći bol kod životinje, te je ona spremna da se brani, pa i da ujede. Zato je pravi izazov za veterinara da adekvatno i potpuno, često u anesteziji, izvadi sve segmente biljke. Ponekad ova procedura zahteva i pravu hiruršku intervenciju, inciziju (otvaranje apscesa) i drenažu.

Za uklanjanje Popinog praseta ponekad je potrebna ozbiljna hirurška intervencija

  Uklanjanje iglica iz uha i oka, kao i disajnih i digestivnih organa zahteva posebne instrumente (otoskop, bronhoskop) da bi se locirao i izvadio klas biljke u anesteziji. Posle procedure kao dodatna terapija potrebno je korišćenje lokalnih i sistemskih antibiotika, lekova protiv bolova i dezinfekcionih sredstava nekoliko puta na dan.

Preventiva

  Najjednostavniji način da sprečite probleme sa popinim prasetom jeste da držite svog psa podalje od zaraslih, travnatih područja. Takođe bi trebalo da kosite redovno travu koja se nalazi u Vašem dvorištu. Dobra ideja je i skraćivanje krzna Vašeg psa tokom sezone maj-oktobar, kada su ovi problemi najizraženiji.

  Pregled krzna, očiju, ušiju i šapa posle svake šetnje napolju je obavezan, kako zbog krpelja, uboda insekata, tako i zbog popinog praseta.

  U preventivu spada i blagovremeno javljanje veterinaru ukoliko se primeti neki problem, čime se izbegavaju hitne i hirurške intervencije većeg obima.

Panvet tim

Opširnije...

Diskus hernija - protruzija diska pasa

  Kičmeni stub psa sastoji se od 7 vratnih, 15 grudnih i 7 slabinskih pršljenova. Ove koštane strukture povezane su mišićima, tetivama i ligamentima. Između svakog pršljena nalazi se mekana struktura koja se zove disk. On se sastoji od spoljašnjeg, okruglog fibroznog prstena koji okružuje mekano jezgro (nucleus pulposus). 

Prolaps diska - grafički prikaz

  Zadatak diska je da deluje poput amortizera tj. da absorbuje udarce kako bi zaštitio kičmeni stub sa svih strana, a samim tim i oštećenja kičmene moždine. Ukoliko je trauma prejaka, ili je neki od diskova već oštećen, može doći do pucanja i razlivanja diska, što dovodi do povećanog pritiska na kičmenu moždinu, na nerve u okolini diska, kao i pojavu upale i bola na koštanim strukturama okružujućih pršljenova. 

  Protruzije (ispupčenja), ili prolaps (iskliznuće) koja nastanu, mogu da se jave na jednom disku, ili na nekoliko njih duž cele kičme. Takođe, može da se radi o parcijalnoj, ili potpunoj protruziji .

  Kod pasa malih rasa, sa kratkim nogama i dugom kičmom se obično dešavaju promene na diskovima vratnog dela, dok kod pasa velikih rasa problemi sa diskus-hernijom su lokalizivani uglavnom u torakalnom (grudnom) i lumbalnom delu kičme.

Kod malih rasa diskus hernija je najčešća u vratnom delu kičme

  Klinički znaci variraju zavisno od lokacije ozlede. npr. ako je ozleda u prednjem (vratnom) delu kičme, može prouzrokovati disfunkciju svih ekstremiteta, a ukoliko se nalazi u zadnjem delu kičme dolazi do disfunkcije samo zadnjih ekstremiteta.

  U prvom stadijumu, životinja gubi osećaj pozicije ekstremiteta i tada se javlja ataksija (nestabilan

 hod), ukoliko dolazi do daljeg pogoršanja stanja, pas potpuno gubi sposobnost osećaja u nogama (pareza/paraliza). 

  Protruzija diska može se javiti kod bilo koje rase pasa, ali najčešće se javlja kod hondrodistrofičnih rasa pasa (jazavičar, francuski buldog, patuljasta pudla, pekinezer...).

  Dijagnoza protruzije diska se postavlja na osnovu kliničkih znakova, RTG snimka i drugih specifičnih ispitivanja kao što su CT i MRI, gde se uočava suženje prostora između pršljenova, prisustvo kalcifikovanih diskova (posledica degeneracije) i prisustvo sadržaja diska unutar kičmenog kanala gde mu nije mesto.

  Ako je materija diska okoštala, ona je lako vidljiva na RTG snimku bez obzira na starost psa. Ako je disk neokoštao - ubrizgava se poseban kontrast u kičmeni kanal kako bi se videla mesta kompresije kičmene moždine. Ovaj način ispitivanja naziva se mielografija.

Mijelografija lumbalne kičme psa u Panvet ambulanti. Foto: Panvet instagram (@pan_vet)

  Lečenje protruzije diska, ili hernije diska zavisi od stepena i trajanja neurološke disfunkcije. 

Postoji dva načina lečenja: medikamentozno i hirurško.

  Kod blažih ozleda diska - bez gubitka snage i voljnih pokreta, dovoljno je mirovanje i ograničavanje kretanja. Ograničeno kretanje i smeštanje psa u male kaveze je vrlo bitno, jer čim pas ne oseća bol biće aktivniji, a to može da dovede do ponovnog povređivanja i pogoršanja kliničkih znakova.

Dislokacija pršljenskih struktura mačke usled povrede. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Nesteroidni antiinflamatorni lekovi NSAID se koriste ukoliko je prisutan bol slabog intenziteta, kao i kompleks vitamina B, koenzim Q10 i kortikosteroidni lekovi ukoliko je došlo do upale okružujućih nerava i koštanih struktura. Od velike pomoći može biti i tretman laserom i ultrazvučnim talasima koji se sprovodi u našoj ambulanti.

Oporavak može da traje od par nedelja, pa čak i do više meseci.

  Kod težih slučajeva, pored svega navedenog potrebna je i hirurška intervencija, gde će se fizičkim putem korigovati pozicija diska i smanjiti njegov pritisak na nerve u njegovoj okolini.

Panvet tim

Opširnije...