Zašto pas gubi dlaku - alopecija kod ljubimaca

  Psi, mačke i ostali sisari svakodnevno gube dlaku, na mesto otpale dlake dolazi nova i to je normalan proces obnavljanja krzna. Gubljenje dlake uzrokovano promenom godišnjih doba kod nekih rasa može biti posebno izraženo, kao na primer kod dugodlakih rasa sa gustim krznom koje odbacuju dlaku u toplijem periodu godine i to se smatra prirodnim procesom.
  Ipak, ukoliko je broj ispalih dlaka duži vremenski period veći nego broj novih, ili se dešava opadanje dlake posebno u nekom regionu kože, ili pod dejstvom specifičnog uzročnika/bolesti - možemo govoriti o alopeciji.

Sezonske klimatske promene i starost uzrokuju promene u kvalitetu i gustini krzna i smatraju se prirodnim procesom

   Gubitak dlake (alopecija) je vrlo vidljivo stanje kada postoji nedostatak veće, ili manje količine dlake na nekom delu kože psa. Ona može zahvatiti simetrične regione, biti u obliku krugova (pečata), raspoređena po celoj koži, ili samo na nekim njenim delovima. U nekim slučajevima može biti lokalno praćena crvenilom, perutanjem, krastama, ili otokom. Može se pojaviti kod svih pasa, kao i drugih sisara, nevezano za rasu, pol i starost. Neki od uzročnika izazivaju izgledom i oblikom specifično opadanje dlake, što može biti od pomoći veterinaru u utvrđivanju i lečenju određene bolesti.

Uzroci

   Uzroci ispadanja dlake iz dlačnih folikula mogu biti razni. Istraživanja pokazuju da svaki deseti pas ima neki od zdravstvenih problema koji uzrokuje izraženu alopeciju.
Uglavnom je opadanje dlake praćeno i drugim karakterističnim simptomima određene bolesti, ili stanja. Više o svakom od njih možete pročitati klikom na link.

Među njima su najčešći:
   • starost
   • bakterijske infekcije kože praćene češanjem i formiranjem krasti
   • poremećaji cirkulacije
   • prisustvo kožnih parazita
   • posledica povrede, ili opekotine
   • demodeks
   • stres
   • bolesti štitne žlezde
   • disbalans polnih hormona
   • alergijske reakcije
   • auto-imuna stanja i poremećaji imuniteta uopšte
   • Kušingova bolest - bolest nadbubrežne žlezde
   • kancer
   • uzimanje lekova, ili trovanje (citostatici, hormoni...)
   • gljivične infekcije i lišaj (Microsporum canis, Microsporum gypseum, Trichophyton mentagrophytes)
   • problemi u ponašanju (kompulzivno češanje i samoujedanje)
   • nedostatak određenog vitamina, ili nutrijenta
   • loša ishrana

   Alopecije uzrokovane parazitskim bolestima, hormonskim disbalansom, lošom ishranom i imunološkim stanjima su najčešće. Većina alopecija je reverzibilna - na mestima nestanka dlake ona može ponovo da naraste ukoliko se eliminiše dejstvo uzročnika u kraćem vremenskom roku, ipak ukoliko zdravstveni problem potraje, kao i kod starosti i formiranja ožiljnog tkiva na koži, mesto na kom nema dlake ostaće takvo.

Dijagnoza

   Dijagnostika se prvenstveno vrši vizuelnim pregledom ljubimca - utvrđivanjem gde postoje problemi sa alopecijom, uvidom u stanje celokupnog krzna i kvaliteta dlake (da li je krzno masno i neuredno, ili pak suvo i bez sjaja). Razgovorom sa vlasnikom utvrđuju se navike u ishrani i ponašanju ljubimca, zatim se pristupa pregledu kože, uzimanju skarifikata (grebanje kože i uzimanje uzorka za mikroskopsko posmatranje) da bi se ispitalo prisustvo kožnih parazita.
  Ukoliko veterinar posumnja na hormonalni, ili imunološki disbalans uzeće krv na analizu. Ukoliko je koža inficirana, potrebno je uzeti bris rane. Ultrazvuk i rendgensko snimanje poslužiće veterinaru da proveri veličinu i rad žlezda sa unutrašnjim ljučenjem, otoka limfnih žlezda, stanja jetre i bubrega i sl.

Ekstreman slučaj demodikoze kod psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Po samom obliku i rasporedu alopecijskih promena možemo nekad zaključiti koji je primarni uzročnik u pitanju:

  Višestruke male suve regije, bez dlake - raspoređene su obično na većoj površini kože. Najčešće se javljaju na strani trupa, ekstremitetima, glavi, ili na vratu. Ovakav raspored uglavnom upućuje na prisustvo kožnih parazita, lišaja, alergija - posebno na hranu, ili ređe na bakterijsku infekciju kože. Mogu upućivati i na sklerodermu - stanje kada na koži postoji ožiljak (tvrda koža) posle davanja vakcine, ili kao posledica auto-imune reakcije.

   Simetrično gubljenje dlake na nekim delovima kože - obično je povezano sa sistemskim, ili hormonskim poremećajima i variranjem hormona štitne, nadbubrežne i polnih žlezda. Češće se pojavljuje kod rasa: bokser, šetlandski ovčar, nemački ovčar, terijera, pekinezera, samojeda, pomeranaca i haskija.

   Alopecija u obliku većih pečata - obično je praćena infekcijom kože, crvenilom, perutanjem, svrabom i formiranjem krasti. Prvenstveno se veže za pojavu gljivičnih, bakterijskih i kožnih alergijskih reakcija.

Alopecija u obliku većih pečata

   Ponašanja psa koja uključuju kompulzivno češanje, ili samoujedanje potrebno je lečiti korekcijom ponašanja, dresurom i primenom antidepresiva.

Terapija

   Terapija može biti lokalna i sistemska. Takože može uključiti jednu, ili kombinaciju više terapijskih opcija: aplikacija leka (najčešće antibiotik, ili antimikotik), hirurška intervencija, korekciju ponašanja, hipoalergenu i bogatiju ishranu - sve u zavisnosti šta je uzročnik i koji je cilj terapije. Praćenje stanja je jako bitno da bi se utvrdilo da li terapija daje rezultate.

Učinak terapije na sjaj i kvalitet krzna mačke sa oboljenjem štitne žlezde

   Ukoliko je uzročnik patogen, potrebno je dezinfikovati površine u boravištu ljubimca i pojačati higijenske mere u vidu češćeg kupanja ljubimca blagim sredstvom, dezinfekcijom eventualnih rana i lokalnom i sistemkom aplikacijom određenih lekova koji će olakšati simptome i suzbiti dejstvo uzročnika (antibiotik, antihistaminik, antimikotik itd.)
   Vlasnici treba da povedu računa i o sopstvenoj higijeni, jer su neki od uzročnika alopecije kod ljubimaca vrlo lako prenosivi i na ljude, poput lišaja, bakterijskih i nekih parazitskih infekcija i infestacija.

   Kavlitetna, raznovrsna, bogata ishrana i suplementacija čini bitan segment strategije oporavka Vašeg ljubimca, te na njoj treba insistirati uz bilo koji drugi vid terapijske opcije u tretmanu alopecije.

Panvet tim

Opširnije...

Popino prase i psi

   Popino prase (Hordeum murinum), poznato i kao mišji (lažni) ječam je jednogodišnja biljka iz porodice trava visine do 40cm, prepoznatljiva po svom karakterističnom klasju. Javlja se na zemljištu izmenjenom pod uticajem čoveka - najčešće u blizini ljudskih naselja, na neobrađenim livadama, ivicama puteva, ruševinama, kamenjarima i sl. Rasprostranjena je u Evropi, delovima Azije, severnoj Africi i zapadnoj obali SAD.

Rasprostranjenost biljke po Evropi

    Premda ova biljka ima niz pozitivnih odlika, čak je i lekovita (početkom Srednjeg veka koristila se kao zamena za ječam, jer ima hranljivo seme, kao i u čajevima za izmokravanje), većina vlasnika i ljubitelja pasa poznaje je kao izuzetan problem.

Opasnosti 

  Oštro klasje sa iglicama popinog praseta oblikovano je tako da se lako zakači i što dublje zabode u krzno, otvore i pregibe na koži životinje koja prolazi zelenom površinom.

Ugao pod kojim su iglice postavljene onemogućava ispadanje, ili lako vađenje.

Najčešća mesta gde možemo pronaći Popino prase kod psa. Izvor: Panvet Fejsbuk (@panvetsubotica)

  Vremenom, tokom kretanja životinje, klas se sve dublje zariva u tkivo i pravi sve veće probleme koji mogu rezultovati bolom, infekcijama, trajnim gubljenjem vida, ili sluha, a ukoliko se udahne - bez adekvatne pomoći može migrirati ka plućima, sinusima, ili čak mozgu, i izazvati gušenje, pa i smrt.

  Posebno su ugroženi dugodlaki psi, kao i oni sa spuštenim ušima, kratkom njuškom i niskim rastom.

Klinička slika

   Ukoliko primetite da Vaš ljubimac u toku, ili neposredno posle šetnje zelenim površinama najednom počne:
- da cvili,
- da krivi glavu na jednu stranu,
- da počne da šepa,
- da mahnito čisti i liže jedno područje kože, ili deo izmedju šapa,
- da se pojačano češe,
- da se pojavljuje sekret iz nosa, ili iz oka koje drži zatvoreno,
- da počinje konstantno da kija i teško diše...
velika je verovatnoća da je došao u kontakt sa popinim prasetom.

  Čak i ako niste primetili ništa u krznu, šapama, uhu i oku tokom provere, može se desiti da je seme već duboko ušlo u kožu, ili sluzokožu. Često ukoliko vlasnici ne primete biljku pomisle da je reč o ubodu insekta.

  Ovi simptomi mogu se primiriti neki period, pa se opet kasnije javiti u još dramatičnijem obimu kako se životinja pokreće, jer popino prase uvek ide ka napred, nikada u nazad - što izaziva nova nadraživanja, svrab, bol, otok, crvenilo, temperaturu, infekciju, krvarenje, apsces kože, pa i ostećenja bubne opne i teške povrede oka i kapaka.

Kada se jednom zabodu - iglice Popinog praseta sve dublje prodiru u tkivo

  Zbog toga vreme je presudan faktor i blagovremeno treba posetiti veterinara da se utvrdi uzrok naizgled nepovezanih i nejasnih simptoma, jer seme popinog praseta u nekim slučajevima  posle nekoliko dana napreduje do dubine od 5-10 cm unutar kože čak do vitalnih organa.

Tretman

  Ako je pregledom kože psa odmah posle šetnje nađeno seme popinog praseta u krznu, ono se relativno lako izvadi pincetom i dezinfikuje se tretirano mesto. Tretman i vađenje popinog praseta treba da sprovede veterinar, posebno ukoliko je nađeno u oku, uhu, genitalijama, ili se duboko zarilo u tkivo i postoje komplikacije i infekcije.

Uklanjanje biljke "Popino prase" iz krzna psa u Panvet veterinarskoj stanici. Ovaj slučaj najbolje ilustruje koliko klasje biljke može napraviti površinskih povreda kože posle samo jedne šetnje na otvorenom. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Ukoliko pokušate da nestručno izvadite klas ove trave, posebno ukoliko je suv, on se lako raspada i zaostaju fragmenti, dok oštre iglice izazivaju još veći bol kod životinje, te je ona spremna da se brani, pa i da ujede. Zato je pravi izazov za veterinara da adekvatno i potpuno, često u anesteziji, izvadi sve segmente biljke. Ponekad ova procedura zahteva i pravu hiruršku intervenciju, inciziju (otvaranje apscesa) i drenažu.

Za uklanjanje Popinog praseta ponekad je potrebna ozbiljna hirurška intervencija

  Uklanjanje iglica iz uha i oka, kao i disajnih i digestivnih organa zahteva posebne instrumente (otoskop, bronhoskop) da bi se locirao i izvadio klas biljke u anesteziji. Posle procedure kao dodatna terapija potrebno je korišćenje lokalnih i sistemskih antibiotika, lekova protiv bolova i dezinfekcionih sredstava nekoliko puta na dan.

Preventiva

  Najjednostavniji način da sprečite probleme sa popinim prasetom jeste da držite svog psa podalje od zaraslih, travnatih područja. Takođe bi trebalo da kosite redovno travu koja se nalazi u Vašem dvorištu. Dobra ideja je i skraćivanje krzna Vašeg psa tokom sezone maj-oktobar, kada su ovi problemi najizraženiji.

  Pregled krzna, očiju, ušiju i šapa posle svake šetnje napolju je obavezan, kako zbog krpelja, uboda insekata, tako i zbog popinog praseta.

  U preventivu spada i blagovremeno javljanje veterinaru ukoliko se primeti neki problem, čime se izbegavaju hitne i hirurške intervencije većeg obima.

Panvet tim

Opširnije...