Kičmeni stub psa sastoji se od 7 vratnih, 15 grudnih i 7 slabinskih pršljenova. Ove koštane strukture povezane su mišićima, tetivama i ligamentima. Između svakog pršljena nalazi se mekana struktura koja se zove disk. On se sastoji od spoljašnjeg, okruglog fibroznog prstena koji okružuje mekano jezgro (nucleus pulposus).
 |
| Prolaps diska - grafički prikaz |
Zadatak diska je da deluje poput amortizera tj. da absorbuje udarce kako bi zaštitio kičmeni stub sa svih strana, a samim tim i oštećenja kičmene moždine. Ukoliko je trauma prejaka, ili je neki od diskova već oštećen, može doći do pucanja i razlivanja diska, što dovodi do povećanog pritiska na kičmenu moždinu, na nerve u okolini diska, kao i pojavu upale i bola na koštanim strukturama okružujućih pršljenova.
Protruzije (ispupčenja), ili prolaps (iskliznuće) koja nastanu, mogu da se jave na jednom disku, ili na nekoliko njih duž cele kičme. Takođe, može da se radi o parcijalnoj, ili potpunoj protruziji .
Kod pasa malih rasa, sa kratkim nogama i dugom kičmom se obično dešavaju promene na diskovima vratnog dela, dok kod pasa velikih rasa problemi sa diskus-hernijom su lokalizivani uglavnom u torakalnom (grudnom) i lumbalnom delu kičme.
 |
| Kod malih rasa diskus hernija je najčešća u vratnom delu kičme |
Klinički znaci variraju zavisno od lokacije ozlede. npr. ako je ozleda u prednjem (vratnom) delu kičme, može prouzrokovati disfunkciju svih ekstremiteta, a ukoliko se nalazi u zadnjem delu kičme dolazi do disfunkcije samo zadnjih ekstremiteta.
U prvom stadijumu, životinja gubi osećaj pozicije ekstremiteta i tada se javlja ataksija (nestabilan
hod), ukoliko dolazi do daljeg pogoršanja stanja, pas potpuno gubi sposobnost osećaja u nogama (pareza/paraliza).
Protruzija diska može se javiti kod bilo koje rase pasa, ali najčešće se javlja kod hondrodistrofičnih rasa pasa (jazavičar, francuski buldog, patuljasta pudla, pekinezer...).
Dijagnoza protruzije diska se postavlja na osnovu kliničkih znakova, RTG snimka i drugih specifičnih ispitivanja kao što su CT i MRI, gde se uočava suženje prostora između pršljenova, prisustvo kalcifikovanih diskova (posledica degeneracije) i prisustvo sadržaja diska unutar kičmenog kanala gde mu nije mesto.
Ako je materija diska okoštala, ona je lako vidljiva na RTG snimku bez obzira na starost psa. Ako je disk neokoštao - ubrizgava se poseban kontrast u kičmeni kanal kako bi se videla mesta kompresije kičmene moždine. Ovaj način ispitivanja naziva se mielografija.
 |
| Mijelografija lumbalne kičme psa u Panvet ambulanti. Foto: Panvet instagram (@pan_vet) |
Lečenje protruzije diska, ili hernije diska zavisi od stepena i trajanja neurološke disfunkcije.
Postoji dva načina lečenja: medikamentozno i hirurško.
Kod blažih ozleda diska - bez gubitka snage i voljnih pokreta, dovoljno je mirovanje i ograničavanje kretanja. Ograničeno kretanje i smeštanje psa u male kaveze je vrlo bitno, jer čim pas ne oseća bol biće aktivniji, a to može da dovede do ponovnog povređivanja i pogoršanja kliničkih znakova.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi NSAID se koriste ukoliko je prisutan bol slabog intenziteta, kao i kompleks vitamina B, koenzim Q10 i kortikosteroidni lekovi ukoliko je došlo do upale okružujućih nerava i koštanih struktura. Od velike pomoći može biti i tretman laserom i ultrazvučnim talasima koji se sprovodi u našoj ambulanti.
 |
| Dislokacija pršljenskih struktura mačke usled povrede. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica) |
Oporavak može da traje od par nedelja, pa čak i do više meseci.
Kod težih slučajeva, pored svega navedenog potrebna je i hirurška intervencija, gde će se fizičkim putem korigovati pozicija diska i smanjiti njegov pritisak na nerve u njegovoj okolini.
Panvet tim
