Bolest mačjeg ogreba - Cat scratch disease

   Bolest mačjeg ogreba - Bartoneloza je nekomplikovana  zoonoza, lako izlečiva i uglavnom bezopasna infektivna bolest. Uzročnik infekcije je gram-negativna bakterija Bartonella henselae koja se u značajnom broju nalazi kod mačaka u pljuvački, fecesu, na kandžama i šapama. Bakterija se može preneti direktno, najčešće sa mladih mačaka (do jedne godine starosti), na druge jedinke, kao i putem drugih prenosilaca - najčešće preko buva i krpelja. Smatra se da 20-40% mačaka nose ovu bolest, posebno one koje su u mladom dobu i nemaju još uvek formiran doživotni imunitet na ovu bakteriju koji se stvara vremenom.

   Mačka/mače koja ima ovu bakteriju ne pokazuje nikakav simptom bolesti - naizgled je potpuno zdrava. Moguće je sporadično prisustvo drugih blagih i kratkotrajnih infekcija i upalnih procesa, kao i anemije, letargije, dezorijentacije naizgled bez ikakve uzročno-posledične veze. Jedino imunološki kompromitovane mačke, kao i mačke zaražene FIV-om mogu razviti vidljive simptome bartoneloze, slične kao i kod ljudi i drugih vrsta životinja.
   Rezervoari bolesti mogu biti i psi, kunići i drugi glodari - njih prate daleko teži simptomi poput groznice, upale oka, miokarditisa, upale bubrega i uvećanja regionalnih limfnih čvorova, ali sa epidemiološke strane, mačke su daleko češći prenosnici bolesti na čoveka.

   Sama bakterija nije posebno patogena ni za ljude sa intaktnom kožom (koža bez povreda i otvorenih rana), ali ukoliko dospe u organizam - najčešće ogrebom, ili ujedom mačke (češće mačeta), može u nekim slučajevima posle perioda inkubacije izazvati prolazne probleme u većoj, ili manjoj meri.

Mačići su češći prenosnici baketrije nego odrasle mačke

   Kod ljudi, od ove bolesti oboljevaju uglavnom deca, koja često ne znaju da se čuvaju mačijih kandži u igri, a delimično i zbog toga što njihov imunitet nije u potpunosti formiran, potom osobe sa većim ranama od mačaka kao stare i imunološki slabe osobe.

   Ono što na prvi pogled deluje ozbiljno i dramatično kod ove bolesti je burnija kožna reakcija na mestu povrede, kao i oteklina limfnih čvorova u okolini rane i simptomi groznice koji dugo traju.

Simptomi

Većina ujeda i ogrebotina od mačaka prodje bez ikakvih komplikacija.

   Ukoliko je, pak, došlo do kontakta sa bakterijom, u periodu od 3 do 10 dana od ugriza/ogreba mačke, na kontaktnom mestu javlja se lokalno bezbolna iritacija, oteklina (plik) i crvenilo koje može trajati danima, pa i nedeljama. Nakon tog vremena na tom mestu javlja se krasta.

   U zavisnosti od stepena povrede, količine bakterije i stanja imuniteta čoveka, komplikacije se mogu nastaviti otokom nekoliko limfnih čvorova u regionu oko povrede, a u nekim slučajevima oteknu svi limfni čvorovi ekstremiteta (na primer ruke), pa i okolni regioni tela - vrat, vilica, limfni čvorovi u pazušnoj jami i preponama, pa čak i slezina. Veličina oteklog limfnog čvora može varirati od veličine lešnika do veličine jajeta u ređim slučajevima. Upala limfnih čvorova može biti potpuno bezbolna, do vrlo bolna.

Simptomi bolesti mačjeg ogreba

   Kod oko 2/3 bolesnika temperatura ne prelazi 38°C i traje 1-3 nedelje, uz osećaj slabosti, glavobolju, umor, klonulost i gubitak apetita.

   Među atipičnim oblicima bolesti najčešći je onaj kod kog se Bartonella naseljava na unutrašnju stranu kapka oka. Na bolest možemo posumnjati kad se nakon kontakta s mačkom razvija jednostrani konjunktivitis i oteknuće limfnog čvora na licu ispred ušne školjke.

   Tokom bolesti broj belih krvnih zrnaca je uglavnom normalan, ili blago povišen, a sedimentacija je umereno povećana.

   Kod pasa i drugih sisara bolest može izazvati kardiovaskularne, neurološke i urogenitalne probleme, anemiju i dezorijentisanost. Takodje čest je slučaj da dodje do otoka limfnih žlezda kao i kod ljudi.

Lečenje

   Lečenje kod većine nekomplikovanih slučajeva nije potrebno, organizam se sam izbori sa bakterijom i stvori specifičan imunitet posle par nedelja. Kod težih slučajeva sa ozbiljnijim simptomima potrebna je simptomatska terapija i primena antibiotika, najčešće azitromicina koji uglavnom uspešno i brzo rešava simptome infekcije.
Hirurška drenaža je indikovana kada je uvećanje limfne žlezde značajno.

Preventiva

   Izbegavanje situacija u kojima će mačka biti prinudjena da se brani ujedanjem i grebanjem, ovo posebno važi za najmladje koji često "ugnjave" mačku.
Posle ujeda/grebanja, mesto dobro isprati vodom i sapunom, a potom dezinfikovati alkoholom, ili 3% rastvorom hidrogena.

Izbegavajte grubu igru sa mačkom i naučite decu da se adekvatno odnose prema mački 

   Čuvati kućne mačke i druge ljubimce od konflikata sa dvorišnim mačkama, kao i od buva i krpelja.
Redovno kućnoj mački podrezujte kandže.
Ukoliko primetite da se posle par dana od ujeda/grebanja situacija komplikuje obavezno potražite savet lekara.

Panvet tim

Opširnije...

Mačke i ljiljani - infografika

   Većina ljudi nije upoznata sa činjenicom da ljiljani, kao porodica biljaka, sadrže jedinjenja koja su otrovna za mačke. U zavisnosti od vrste biljke njihova toksičnost varira. Obzirom da su ovo dekorativne biljke lepih cvetova, velika je verovatnoća da ih imate u svom domu, ili u bašti. Kontakt sa biljkom može ostaviti velike posledice na zdravlje i funkciju bubrega mačke.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Panvet tim

Opširnije...

Uloga taurina u zdravlju mačke - Infografika

   Unos Taurina pravilnom i adekvatnom ishranom je neophodan za rast, razvoj i zdravlje mačaka. Većina sisara ovu aminokiselinu sintetiše u svom telu, dok mačke kompletno zavise od njegovog unosa hranom.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Opširnije...

Sindrom malog psa

   Sindrom malog psa je problem u ponašanju koji se javlja kod pasa malih rasa kao što su pekinezeri, bišoni, pomeranci, čivave, maltezeri, pudle... Pandan ovakvom ponašanju kod ljudi bi bio takozvani "Napoleonov kompleks". Nije reč niokakvoj bolesti, već o čitavom nizu pogrešnih pretpostavki o malim psima od strane ljudi.

   Za rase malih pasa često vezujemo osobine kao što je prgavost, nervoza, ljubomora, nepoverenje prema strancima, drugim psima i deci, zatim pravljenje buke i konstantno lajanje, agresija i neposlušnost. Da li je to baš tako?

Tipični simptomi malog psa su agresija, konstantno lajanje, prgavost i nervoza

   Svi psi, bez obzira na veličinu, imaju iste instinkte i potrebe, mesto u hijararhiji čopora tj. u porodici i potrebno je na pravi način korigovati njihovo ponašanje i navike kako bi se eventualna neposlušnost i neprimereno ponašanje svelo na minimum.

   Često vlasnici malih pasa dozvoljavaju neke forme ponašanja svojim ljubimcima koje velikim rasama sigurno ne bi dozvolili! Neke od njih su navedene u tabeli:

Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Mnogi mali psi iskazuju oblike dominantnog ponašanja koje vlasnici uopšte ne prepoznaju kao takve, samo zbog njihove veličine i bezopasnosti.

 Pas nema predstavu o svojoj veličini i ulozi u očima drugih.
   Samim tim, vremenom, mali pas stiče utisak da je on glavni u tom odnosu i da svi iz njegove okoline treba da se postave i ponašaju u skladu sa njegovim očekivanjima i raspoloženjem. Često to njihov gazda podsvesno podržava tretirajući psa kao igračku, bebu, ili mu je zabavno i simpatično takvo ponašanje, dok ne uslede veći bihejvioralni problemi.

   Inteligentniji psi češće preispituju ulogu vođe u porodici nego manje inteligentni psi. Vremenom dolazi do sve većih problema koji se ogledaju u nizu sklonosti koje pas ispoljava, kao što su:
 • razmaženost
 • tvrdoglavost
 • odbijanje poslušnosti
 • bežanje od vlasnika i od kuće
 • neprijateljstvo prema drugim psima, ljudima i deci
 • skakanje na ljude
 • prosjačenje hrane
 • spavanje u vlasnikovom krevetu bez poziva
 • režanje i konstantno lajanje na okolinu
 • potreba da se uvek bude u centru pažnje
 • sprečavanje ljudi da napuste prostoriju
 • ujedanje stranaca
 • odbijanje šetnje na uzici
 • ljubomora
 • nepodnošenje samoće
 • nervoza i asocijalizacija

   Primera radi:
  Konstantno režanje i lajanje na druge pse i ljude, kao i ukućane, ne potiče od straha malog psa, već iz želje da pas bude u centru pažnje, potrebe da bude teritorijalan i navede druge da se ponašaju u skladu sa njegovim očekivanjima.

Mali pas koji reži na okolinu proizvod je tolerancije vlasnika, a ne same prirode ljubimca

  Malog psa koji tokom šetnje trči ispred svog vlasnika vidjamo često na ulici i to nam se čini u redu jer je reč o malom psu koji nema snage da povuče čoveka. Ali, da je u pitanju veliki pas od 50kg, zaključili bismo da to nikako nije dobro ponašanje. Velike pse obično učimo da idu uz nas, dok malima mahom dopuštamo da svojeglavo trče ispred.

   Iz svega navedenog proizilazi da će se Vaš pas ponašati onako kako ste ga naučili - to nije nikakva njegova nasledna osobina, ili odlika rase kojoj pripada.

Kako pavilno vaspitati psa

   Ako želite da vaš mali pas bude poslušan i vaspitan, potrebno je da se prema njemu odnosite kao prema bilo kom većem psu.

   Velika je greška nositi male pse u rukama, "čuvati" ih od stranaca, dece i drugih pasa koji su socijalizovani i prijateljski nastrojeni. Od malena psa socijalizujte i vaspitajte da se igra sa drugim psima i ljudima.

Vaspitanje malog psa ne treba da se razlikuje od vaspitanja većih rasa

   Svako dobro i prihvatljivo ponašanje treba nagraditi poslasticom, dok kod neprihvatljivog ponašanja jasno treba staviti do znanja psu da je pogrešio. Mali pas treba da sluša komande i naredjenja vlasnika da ide na povodcu, sedne, legne, dođe, zaustavi se na poziv... kao i svaki veliki pas.

   Malog psa ne tretirati kao igračku, ili bebu, već kao člana porodice koji ima svoju ulogu i mesto u njoj.

   Češkanje i maženje psa dok on iz vašeg krila nervozno laje na sve oko sebe nije ponašanje koje će dovesti do njegovog smirivanja. Pas tumači taj potez kao da mu dajete do znanja da je to što radi u redu.

   Obavestite ukućane i prijatelje kako da se odnose prema psu u interakciji sa njim. Vaš trud da ga socijalizujete i naučite dobrim manirima može biti uzaludan ako ostali iz okoline tolerišu njegove ispade samo zato što je mali i simpatičan  pas u pitanju.

Mali psi uz adekvatne savete i rad sa njima mogu izbeći negativno ponašanje

  Naučite malog psa da bez poziva ne može da se popne na krevet, u krilo, ili bude blizu stola.

   Posavetujte se u vezi dresure sa stručnim licem koje ima iskustva sa ovakvim formama ponašanja i njihovim prevazilaženjem.

Panvet tim.

Opširnije...

Hipotermija kod ljubimaca - infografika

   Bez sumnje aktuelna tema u ovim hladnim danima svakako su simptomi i prva pomoć kod hipotermije životinja.

Stanja kod hipotermije i promrzlina mogu biti veoma ozbiljna, pa i fatalna, ukoliko se ne odreaguje na vreme.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Panvet tim

Opširnije...

Alergije ljubimaca - infografika

Alergije ljubimaca - infografika

   Infografika je komunikacijski alat u formi slike, koji se kreira primarno za web okruženje i koji kroz interesantan dizajn ilustruje reči, brojeve i sve druge značajne podatke na neku temu.

   Panvet veterinarska stanica - Subotica će ubuduće, pored tekstova, koristiti i ovu kratku formu na svom blogu da bi grafički obradili najznačajnije teme iz oblasti veterine - interesantne i od pomoći kako vlasnicima i ljubiteljima životinja, tako i kolegama.

Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet tim

Opširnije...

Bubrežne bolesti ljubimaca

   Bubrežne bolesti su prilično zastupljene kod ljubimaca. Jedan od približno 300 pasa i jedna od približno 40 mačaka imaju dijagnostifikovanu hroničnu bolest bubrega.
   Ako pak sagledamo širu sliku, svaki deseti pas i svaka treća mačka tokom svog života će imati neki problem sa bubrezima uzrokovan upalama, trovanjem, kao posledica povrede, visokog krvnog pritiska, terapije lekovima, ili dijabetesa.
   Ove brojke bubrežne bolesti ljubimaca stavljaju u sam vrh prioriteta za prevenciju, dijagnostiku i lečenje u veterini.

   U pitanju su vrlo ozbiljna, po život i zdravlje ljubimca opasna stanja, koja počinju naglo, a nekada daju vrlo nejasne kliničke simptome.

Funkcija bubrega

   Funkcija bubrega je da iz krvi životinje filtriraju štetne materije nastale radom i metabolizmom drugih tkiva i organa. Ovi toksini bivaju skoncentrisani u relativno maloj količini vode - urinu i tako izbačene u spoljašnju sredinu.

Bubreg mačke

   Ukoliko dodje do zastoja, ili bolesti bubrega, eliminiacija toksina se usporava, što dovodi do nagomilavanja štetnih materija u krvi i njihovog lošeg uticaja na rad drugih organa i organizma ljubimca uopšte.


   Bubrežne bolesti grubo možemo podeliti na:

•  akutne i
•  hronične.

   Akutne bubrežne bolesti javljaju se iznenada, vrlo su burne i najčešće su izazvane trovanjem, teškom infekcijom, dehidracijom / toplotnim udarom, začepljenjem urinarnih kanala i povredom.

 Trovanje antifrizom, humanim lekovima, kućnim biljkama i hemikalijama u domaćinstvu su najčešća. O trovanjima možete više pročitati ovde.

   Infekcije bubrega ešerihojom, streptokoknim i stafilokoknim bakterijama vrlo negativno utiču na rad bubrega. Većina akutnih infekcija su izlečive uz adekvatne antibiotske lekove. Otklanjanje uzročnika funkcija bubrega se često vrati u normalno stanje bez posledica.

  Što se tiče dehidracije, ona je najviše zastupljena u letnjem i sušnom periodu godine. Zbog toga je izuzetno važno omogućiti pristup ljubimcu hladovini i svežoj vodi u svako doba.

   Kamen u urinarnim kanalima, ili mokraćnoj bešici izaziva nakupljenje tečnosi u bubregu usled nemogućnosti oticanja urina, što dovodi do oštećenja tkiva i smanjenja funkcije.

   Hronične bubrežne bolesti su teže za lečenje i uglavnom se stavlja akcenat na očuvanje funkcije bubrega u obimu u kom je to izvodljivo. Nastaju kao posledica starosti, hormonalnog statusa, rase ljubimca, dijabetesa, lošeg imuniteta, dejstva parazita, loše ishrane i sl.
Kod mačaka treba spomenuti i FUS (feline urinary syndrom) koji se manifestuje stvaranjem kristala oksalata i struvita u urinu, koji mogu delimično, ili potpuno zatvoriti urinarne kanale, izazavati iritacije i bol pri mokrenju.

Simptomi

   Akutna bolest bubrega manifestuje se vrlo agresivno i često je potrebna hitna reakcija i terapija veterinara. Neki od simptoma akutne bubrežne bolesti su:

•   povraćanje,
•   temperatura,
•   krv u urinu,
•   proliv,
•   noćno mokrenje, 
•   bol u abdomenu i ledjima koji utiču na drugačije kretanje ljubimca,
•   otok, 
•   depresija i potištenost,
•   veliko povećanje žedji, kao i količine i učestalosti mokrenja.

   Kod hroničnih bubrežnih problema karakteristični simptomi se pokazuju po malo i postepeno, često u početku prodju i potpuno neprimetno.
Na žalost, u vreme kada većina ljubimaca pokazuju sigurne znake hronične bolesti bubrega, veliki deo bubrežnog tkiva koje je potrebno za pravilnu funkciju je već uništen.

Ukoliko primetite da vaš ljubimac pije neuobičajeno velike količine vode to može ukazati na bubrežne probleme

   U prvom periodu vlasnik može primetiti da životinja pije mnogo vode, slabije jede, povučena je i malaksala, dok svaki napor i promena spoljne temperature joj ne prija. U ovom periodu može se javiti i karakteristični zadah iz usta, visok krvni pritisak,  promena na mrežnjači oka i na zglobovima, česti prolivi, povraćanje, kao i loš kvalitet krzna. U ovom periodu bubrezi još uvek uspevaju da eliminišu veći deo štetnih materija.
   Kasnije dolazi do značajnog smanjenja količine izlučenog urina, malokrvnosti, pojave otoka sluznica i nogu, teškoća u disanju, epizode gubljenja svesti i smrti.

   Laboratorijske anlize krvi i urina, kao i ultrazvučni i rendgenski pregledi koriste se najčešće za potvrdu ovakvih stanja u veterinarskoj ambulanti.

Terapija i prevencija

   Terapija akutnih bubrežnih bolesti je uglavnom simptomatska gde se teži brzoj proceni stanja, eliminaciji uzročnika problema i uspostavljanju normalne funkcije. Sama terapija može trajati od par dana do dve nedelje do potpunog oporavka i procene eventualnih posledica.

   Kod hroničnih bolesti potrebno je osmisliti strategiju lečenja kao i redovno kontrolisati stanje. Ako je bolest rezultat nepovratne štete na tkivu bubrega, u mnogim slučajevima bubrežna funkcija će se stabilizovati nedeljama, ili čak mesecima posle početka tretmana.

Terapija hroničnih bubrežnih bolesti može dugo trajati

   Dovoljan unos tečnosti je kamen temeljac tretmana za ljubimce sa bubrežnim problemima, pre svega da bi se sprečila dehidracija. Intravenska isporuka tečnosti može biti neophodna. Kalijum se često dodaje bilo kroz infuziju, ili ishranu životinje da zaštiti organzam od mišićne slabosti i poremećaja srčanog ritma koji proizilaze iz niskog nivoa elektrolita. Takodje lekovi za izmokravanje (diuretici), mogu se uključiti ako postoji zadržavanje vode u tkivima, zglobovima i nogama. Mogu se po potrebi dati i lekovi za pritisak, antibiotici i lekovi koji utiču na srčani ritam.

   Hrana koju će jesti vaš pas je takođe od presudnog značaja za tok bolesti i poboljšanje ukupnog stanja. Smanjena količina proteina sa visokim udelom tečnih obroka su od suštinskog značaja, a unos fosfora mora biti ograničen.

Dijete za kućne ljubimce sa lošom bubrežnom funkicjom

   Danas na tržištu postoje gotove hrane posebno namenjene ljubimcima sa bubrežnim i urinarnim problemima koje mogu pomoći u lečenju i prevenciji ove vrste problema.

  Ishranu pogodnu za pse i mačke sa lošom funkcijom bubrega mora biti detoksikujuća - da očisti metabolizam ljubimca od toksina i viška tečnosti.
Kućni ljubimci sa bolešću bubrega često nemaju apetit i težinu, i mogu imati problem sa manjkom vitamina B. Ponekad njihov krvni pritisak raste, i u tom slučaju ishrana treba da bude siromašna natrijumom (odnosno bez soli).

  Komercijalni dijete, namenjene bolestima bubrega su znatno niže u količini proteina i natrijuma od običnih hrana za kućne ljubimce. One su takođe obogaćene omega 3 i omega 6 masnim kiselinama iz slatkovodne ribe i lanenog ulja, kao i jedinjenjima kao što je kalijum-citrat. Količina kalcijuma i fosfora su takođe smanjene.

  Ipak, zdravlje Vašeg ljubimca na niskoproteinskoj dijeti treba pažljivo pratiti. Testove krvi treba periodično uraditi kako bi bili sigurni da nivo proteina u krvi nije prenizak, da je nivo kreatinina u granicama normale i da telesna težina ljubimca ostaje stabilna.
Keto-kiseline koje se prodaju kao suplement u fitnes shopovima mogu poslužiti kao delimična zamena za proteine bez povećanja azotnog opterećenja bubrega.

  Kuvana belanca imaju najmanje fosfora po gramu proteina i potpunije proteine nego mesa, ili riba. Kod ovakvih stanja sa bubrezima, ona mogu biti najbolji izvor proteina za Vašeg ljubimca. Mesa i slatkovodnu ribu možemo davati tek u polovini količine koju bi pripremali za zdravu životinju.

  Količinski ostatak proteinskih namirnica koje smo smanjili kod ovakvih stanja, u porciji, treba nadomestiti namirnicama bogatim vlaknima da bi se postigao osećaj sitosti, omekšala stolica i deo tečnosti eliminisao preko creva, a ne putem loših bubrega.

Preventiva

   Preventivu možete sprovesti onoliko koliko je u vašoj moći da osigurate da Vaš ljubimac ima što manje zdravstvenih problema, samim tim i bubrežnih bolesti.
   Posmatrajte ljubimca, kako se ponaša i šta radi, svako odstupanje koje primetite može pomoći veterinaru u odredjivanju uzroka i terapiji bolesti. Izbalansirana ishrana, nedostupnost kućnih hemikalija ljubimcu, kao i odsustvo otrovnih biljaka u domu pruža minimalnu šansu za trovanje.

   Pravilna dresura i korekcija ponašanja koja neće dovesti do traume, ili povrede u šetnji. Uvek dostupna sveža voda, toplo izolovano mesto i hladovina za boravak, redovne kontrole, vakcinacija i postupanje po savetu veterinara mogu Vas poštedeti neprijatnosti, troškova i bola, a Vašem ljubimcu osigurati bolje zdravlje i dugovečnost.

Panvet tim

Opširnije...

Terapija bola i rizici u hirurgiji životinja

   Veterinarska medicina, kao i humana medicina, postaje sve više sofisticirana grana, gde pacijenti nisu samo obični kućni ljubimci - oni su članovi porodica u kojima žive. 
Kućni ljubimac nije plišana igračka, koja je interesantna samo dok je nova, već živo biće, koje ima svoj životni vek i zasluzuje poštovanje, brigu, požrtvovanost "vlasnika", kao i pažnju koju svaki živi stvor traži svojim prisustvom u porodici u zamenu za neizmernu ljubav koju pruža svojim ukućanima.

   Možda je ovakav uvod izlišan, već puno puta rečen i objavljen kao stav koji je opšte prihvaćen u krugovima ljudi koji zaista vole životinje i žele da im pomognu, ali - da li je u redu pomoći životinji, ili uraditi nešto, a da ne biramo za nju (i umesto nje) najbolje rešenje i najmanje bolnu i bezbednu soluciju?!

   Ovaj tekst, biće posvećen jednom velikom tekućem problemu, koji je opšte prisutan u svakodnevnoj praksi kod nas, a nastao je otvaranjem velikog broja ambulanti koje se bave hirurgijom, ili pokušavaju da se bave hirurgijom...

   Da li je ta hirurgija i opravdana, dobro protokolisana, da li su ispraćene sve moguće stavke i predupređene eventualne komplikacije vrlo kompleksnog dela hirurgije koji se zove anestezija - tema je za razmišljanje ... a svima koji svoje ljubimce podvrgavaju takvom zahvatu, ovo je poziv da stave prst na čelo i zapitaju se, da li je oprvadano da neko ko ne odlucuje o svemu tome i završi na operacionom stolu, trpi BOL!

ANESTEZIJA I BOL

Opšta anestezija podrazumeva primenu posebnih grupa lekova koji kroz intravensku (IV) liniju, ili preko organa za disanje, organizmu obezbeđuju preduslove za kvalitetnu hirurgiju: 

• potpuno odsustvo svesti - san/koma, i njegovo održavanje kod dužih i kompleksnijih hirurgija (amnezija, hipnoza, sedacija, gasna anestezija), 
• mišićnu relaksaciju (miorelaksacija, paraliza) 
• i odsustvo bola (anelgezija) u toku operacije i posle. 

   Anestezija je vremenski ograničeno, medikamentima izazvano stanje slično komi - a svi smo negde pročitali da vrlo često osobe koje su u komi mogu da čuju šta se dešava oko njih, osete bol i nadražaje, ali ne mogu da odreaguju na očekivan način.

   Laicima je manje poznato da to što životinja "spava" i što je "opuštena" pod dejstvom medikamenata u anesteziji, ne znači i da ne trpi velike bolove tokom hirurgije, već samo nema načina da to i iskaže! To je teško psihološko stanje gde pacijent, kome nisu dati i analgetici u sklopu anestezije, dug vremenski period proživljava pravu agoniju, mučenje i strah, a pritom je paralisan.
   Ovo stanje svakako ostavlja posledice na ponašanje pacijenta, a može dovesti i do velikih komplikacija, pa i smrtnog ishoda u toku same hirurgije, kao i post-operativnog oporavka.

   U tabeli vidimo da su analgetici posebna vrsta lekova koja mora, po svim savremenim medicinskim protokolima u razvijenim zemljama, biti uključena u medikamente koji se koriste u opštoj anesteziji, a čije se korišćenje često u veterini prenebegava iz raznih razloga - finansijske uštede, brzine sprovodjenja, pa čak i zato što deo praktičara smatra da nije bitno da budu dati pacijentu! Zaboravlja se pritom da zdravlje u najužem smislu te reči podrazumeva odsustvo bolesti, slabosti i BOLA.

   Kod nas, na žalost, u veterinatrskoj medicini, obavezujući protokoli u koje su ukljičeni lekovi protiv bolova ne postoje (ili se ne poštuju) - sve se svodi na savest samog praktičara i odgovornost prema pacijentu, makar to bio i "samo" pas, mačka, zec, kornjača, morsko prase, ptica...

   Hirurgija i anestezija se često svode na datu injekciju lekova koji imaju dejstvo sedativa/hipnotika (leka za uspavljivanje) i mišićnog relaksanta - bez postavljanja venske kanile, bez uključivanja infuzije za vreme operativnog zahvata, bez poštovanja sepse i antisepse, bez monitoringa vitalnih parametara za vreme intervencije, bez pranja ruku?!... kao nekada davno, kao da ne želimo da se bar malo i koliko je u našoj mogućnosti priblizimo savremenoj veterinaraskoj medicini, kao da nam je baš svejedno...

Adekvatni medikamenti, sterilna oprema i uslovi u kojima se vrši hirurška intervencija su osnov moderne hirurške prakse u veterini danas. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Na žalost, svako od nas je u osvojoj okolini, ili na svojoj koži iskusio šta znači bol i koje muke proživljava osoba koja je sa njim suočena. Zašto mislimo da se na životinje tako nešto ne odnosi!?
   Palijativna medicina - terapija bola je nešto, što se mora poštovati i postoji da bi se bol neutralisao, ili bar smanjio na mogući minimum. Bol i sterilnost su najosnovnija stvar na kojoj potencira savremena anesteziologija i hirurgija, i to je jedini put ka bezbednijoj hirurškoj intervenciji, koja osigurava dugo i dobro zdravlje Vašeg ljubimca.

ANESTEZIJA I RIZICI

   Anestezija, bila ona lokalna, ili opšta, je najopasniji medicinski zahvat koji se može primeniti, jer svaka nepažnja (čak i kod banalne operacije) može izazvati fatalne posledice.
   Samim tim svaka hirurška intervencija, čija je i anestezija deo, podrazumeva odredjeni rizik. U veterini je taj rizik i veći nego u humanoj medicini - različitost vrsta, nemogućnost saznanja o nekim genetskim anomalijama i stečenim manama, kao i često nemogućnost kompletnog preoperativnog pregleda koji je svakako obavezan u humanoj medicini - svi ovi faktori povećavaju procenat rizika.

Naš tim izvodi enteropeksiju - hirurško fiksiranje segmenta creva za trbušni zid kod mačeta starog 4 nedelje. Foto Panvet Instagram (@pan_vet)

    Da bi se rizik sveo na minimum, potrebno je potrošiti i malo preoperativnog vremena za pacijenta - uraditi neke osnovne kliničke preglede, rendgensko snimanje, EKG, ultrazvuk, krvne pretrage i sl. da bi se donela ispravna odluka o tome da li je pacijent sposoban, ili ne, da podnese intervenciju, objasniti sve moguće rizike vlasniku i za pacijenta pripremiti dobru preoperativnu medikaciju, koristiti sterilnu opremu i obezbediti sterilne uslove za rad.

   Takođe, potrebno je, u zavisnosti od tipa operacije, dati i adekvatno dozirati pacijentu i prateće lekove radi prevencije neželjenih dogadjaja: povraćanja, krvarenja, tromboze, infekcije, aritmije srca, zastoja u srčanom radu... obezbediti adekvatne antiseptičke rastvore, infuziju i antišok terapiju. Svo vreme operacije praćenje vitalnih parametara je obavezno.

DA LI JE JEFTINO OPRAVDANO?!

   Naravno, treba napomenuti da ovakva (ispravna) procedura iziskuje više utrošenog vremena kod veterinara, dobru opremljenost dijagnostičkim sredstvima, sterilnim potrošnim materijalom i medikamentima same ambulante, kao i to da je finansijski malo zahtevnija za vlasnika. Takodje treba (opet) napomenuti da Vaš voljeni kućni ljubimac i svako živo biće to zaslužuju.

Sterilni instrumenti i potrošni sanitetski materijal imaju svoju cenu, kao i medikamenti koji se koriste u hirurgiji. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

   Veliki broj operativnih zahvata koji se izvode, pod velom "besplatnih", ili jeftinih, a sveprisutnih u našoj zemlji, degradiraju sve navedeno i ne omogućavaju kvalitetan i korektan odnos prema pacijentu, jednom rečju pacijent trpi bol svo vreme hirurške intervencije i izložen je velikom riziku od infekcije, sepse, mučnine, povraćanja, srčanih, cirkulatornih i bubrežnih problema itd. 

   Pod velom navodne humanosti, brige za životinje, ali i pod pritiskom tržišne konkurencije, hirurgija se "odradjuje" i u garažama, na dvorištima, bez monitoringa vitalnih parametara, u apsolutno nesterilnim uslovima, u neadekvatnim uslovima u ambulantama i sa nesterilnom opremom, nekad i bez hirurških rukavica!?, od strane kolega nesvesnih rizika i po njihovo zdravlje uzrokovanog takvim ponašanjem i razmišljanjem...

Aparati za monitoring vitalnih parametara životinje u toku hirurgije i gasna anestezija - komforan način održavanja sedacije. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica) 

   Da li ovaj tekst poslužiti i pružiti opomenu vlasnicima, kolegama, društvima za zaštitu životinja, ljudima koji rade i omogućavaju ovakve hirurške intervencije i ambulantama u kojima se neko uči veterini... nadamo se!

   U svakom slučaju potrebno je sagledati i razumeti, stvoriti širu sliku, šta znači hirurgija i zapitati se da li je nešto što je "besplatno", "jeftinije", "rutinski" i "oduvek" dobro za naše voljene sa aspekta rizika od gubitka njihovog života.

Panvet tim

Opširnije...

Ljubimci i hladno vreme

   Jesenji, a pogotovo zimski period godine iziskuju posebnu pažnju vlasnika ljubimaca. Potrebna je adekvatna priprema same životinje kao i njenog staništa, bilo da je ono u Vašem domu, ili u dvorištu.

   Ovo je najteži period godine za sve životinje na ovim geografskim prostorima sa aspekta nedostatka hrane, sveže vode i pronalaska adekvatnog staništa. Najviše divljih životinja, lutalica u urbanim prostorima, kao i ljubimaca koji žive napolju strada u zimskom periodu od hipotermije i bolesti uzrokovanih gore napomenutim faktorima.

   Hipotermija je stanje uzrokovano niskom spoljnom temperaturom, kada telo ne uspeva da održi normalnu telesnu temperaturu potrebnu za cirkulaciju, imunitet i metaboličke procese.
Kao rezultat toga u organizmu se javlja čitav niz poremećaja vezanih za probleme zglobno-koštanih struktura, drhtavice, pada imuniteta, infekcija, depresije, slabosti i loše cirkulacije.

Samo zdrav pas može uživati u zimskim radostima

   Kako se stanje pogoršava, dolazi do pojave promrzlina perifernih delova tela (uši, šape, rep) gde smrznuta područja izgledaju tamno, ili crno, jer smrznuti delovi tkiva odumiru.
Takodje možemo primetiti neuobučajeno ponašanje, nemogućnost kretanja, neurološke ispade, probleme u srčanom radu i disanju. Hipotermija može biti životno opasna u roku od nekoliko sati ukoliko na vreme ne primetimo znake i ljubimca na vreme ne utoplimo.

Krzno jeste dobar izolator i donekle štiti ljubimca od hladnoće, ali njegova funkcija nije dovoljna ukoliko su temperature izrazito niske, ukoliko je ljubimac konstantno napolju, ako imamo kratkodlaku rasu, ukoliko je dlaka skraćena, ili mokra.

Utoplite svog ljubimca tokom hladnih dana bilo da je u Vašem domu, ili u svojoj kućici

   Bolesti kao što su artritis (upala zglobova), viroze, urinarne infekcije, oboljenja uha i stanja povezana sa nedostatkom vitamina i ostalih nutrijenata su upravo najizraženija u ovom periodu godine. Tu su i trovanja rodentocidima (otrovi za glodare), antifrizom i drugim hemikalijama za odmrzavanje koji se koriste  domaćinstvu i na čije sigurno odlaganje morate obratiti posebnu pažnju. Životinje su vrlo radoznale, onjušiće i probati svaku tečnost koju vide da vlasnik upotrebljava, ili ju je ostavio na dostupnom mestu.

   Nedostatak hrane i sveže vode su veliki egzistencijalni problem za svaku životinju na otvorenom. Ljubimca kog imate u dvorištu potrebno je hraniti obilnije i kaloričnijom hranom, jer će više energije biti potrebno za zagrevanje tela i održavanje dobrog imuniteta.
Ukoliko imate uslova, ostavite zrnevlje, ili komadiće hleba za ptice u svom dvorištu. Pomozite ljutalicama, Vaš gest može sačuvati njihov život.

   Sneg u urbanim područijima nije dobra zamena za svežu vodu, jer je pun čestica prašine, zagadjenja i bakterija. Vaš ljubimac može dobiti i razna bakterijska zapaljenja konzumirajući vodu od otopljenog snega. Takodje so kojim se posipaju ulice treba očistiti sa šapa da ne bi došlo do iritacije. Šape ukoliko je potrebno možete namazati kremom, ili vazelinom posle šetnje i kupanja.

Psi i hladno vreme

   Većina pasa u našoj zemlji su dvorišni psi, koji i hladne dane provode vani. Da bi im olakšali boravak, potrebno je dobro iznutra izolovati kućicu za pse od vlage, postaviti im parče tkanine, jastuk, ili ćebe na kom će moći da leže i zaštite se od zime. Sama kućica ne sme biti prevelika za psa i mora biti u zavetrini, jer veći prostor neće moći da se ugreje toplotom tela.

   Psa je potrebno češće i kaloričnije hraniti u hladnom periodu godine (neka istraživanja kažu da kalorijsko povećanje može biti i do 25%), redovno psa šetati, proveravati da li postoje paraziti na njegovoj koži kao i eventualne promrzline i voditi redovno na kontrole kod veterinara. Psi koji stalno borave napolju su posebno skloni artritisu u starijem dobu, pogotovo ako izolacija kućice nije adekvatna. Ukoliko su posebno niske temperature, preporuka je da ipak psa pustite u garažu, ili terasu kuće da bude u adekvatnom privremenom skloništu. Ne upotrebljavajte metalne posude za hranu i vodu, jer će se zimi one lako zamrznuti.

Većina pasa dobro podnosi hladne dane u adekvatnu pripremu i negu

   Male i kratkodlake rase pasa (maltezer, jorkširski terijer, pinč, mops, pudl itd.) moraju se čuvati u zatvorenom i toplom prostoru Vašeg doma. Takvi psi nisu navikli na temperaturne promene i bez oklevanja im tokom šetnje obucite kaputić tokom kišnih i hladnih dana. Kod pasa koji imaju gustu dlaku, koja ih štiti od zime, kaputići nisu potrebni, ali je zato potrebno redovno održavati dlaku češljanjem i četkanjem. Na taj način otklanjamo staru dlaku, masiramo kožu i time istovremeno poboljšavamo rast nove dlake. Rasčešljana i čista dlaka osigiurava bolju toplotnu izolaciju. Posle svake šetnje psa treba dobro obrisati peškirom, ili osušiti fenom ukoliko je mokar.

   Obratite pažnju i na regulaciju temperature u stanu - suv, previše topao vazduh, ili promaja vrlo lako mogu izazvati prehladu ljubimca, te je potrebno naći im adekvatan prostor za boravak i spavanje koji nije pored grejnih tela, ili pored prozora, ulaznih i balkonskih vrata.

   Ljubimci koji ostaju svo vreme zatvoreni u kući manje se kreću i skloniji su gojenju, tako da treba pripaziti koliko jedu i po potrebi malo smanjiti obroke i povećati njihovu aktivnost igrom, ili šetnjom napolju.

Mačke

   Većina dvorišnih mačaka vrlo brzo nadje adekvatno sklonište već u prvim hladnijim danima jeseni. Potrebno ih je češće hraniti, davati sveže vode, čuvati od trovanja i voditi računa da ih ne povredite - jer se vrlo često desi da se zavuku u kotlarnice, ili pod haubu automobila. Iz tog razloga savet je da pre pokretanja motora, ili agregata proverite da nije neka maca na nepredvidjenom mestu.

Mačke traže adekvatno skrovište tokom hladnog perioda

   Kućne mace se mogu više linjati zbog toplog i suvog vazduha u prostorijama. Obzirom da se mačke stalno sredjuju i ližu svoje krzno, povećna količina dlaka može dovesti do digestivnih smetnji.
Razne igračke, skrovišta i grebalice pomoći će Vašem ljubimcu da ima zanimaciju tokom hladnih dana i ne ošteti nameštaj u domu.
   Mačke sklone gojenju staviti na redukovan režim ishrane, jer su u zimskom periodu posebno neaktivne.

Kunići, gmizavci, ptice

   Kunići i zamorčići prirodno preko zime jedu više, stvaraju mastan podkožan sloj i gušće krzno. Potrebno im je više sveže hrane i vode nego u toplijem periodu godine.

   Svi gmizavci - kao hladnokrvne životinje, posebno su osetljivi na temperaturna kolebanja. Čak i niže temperature koje nisu u minusu, kao i boravak na promaji, mogu dovesti do upale pluća kod gmizavaca.

   Tropske ptice takodje nisu naviknute na hladne dane. Kavez treba da bude u osunčanoj prostoriji, daleko od izvora grejanja, ili hladnoće, sa uvek dostupnom svežom vodom.

Za uvećanje kliknite na sliku (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet tim

Opširnije...

Alergije kućnih ljubimaca

  Kao i ljudi, Vaš ljubimac može biti alergičan na različite supstance iz svoje okoline, uključujući biljni polen i druge supstance u vazduhu, ili sastojke u hrani. Ove supstance su nazivaju alergeni.
Kada se udahnu, ili apsorbuju kroz kožu, alergeni stimulišu proizvodnju histamina, što dovodi do upale u tkivima, najćečće respiratornog trakta, kože, ili gastrointestinalnog trakta životinje.

  Alergija je u osnovi buran imunološki poremećaj koji uključuje antigene, antitela i bela krvna zrnca monocitno-makrofagnog sistema. Izloženost alergenu dovodi do pojačane sinteze IgE antitela u telu Vašeg ljubimca. Svaki naredni kontakt između alergena i IgE, provocira oslobađanje hemijskih jedinjenja u krvotok životinje: histamina, prostaglandina i heparina - što dovodi do pojave reakcija na telu: svraba, crvenila, otoka, suženja bronhija, kijanja, smetnji pri disanju, proliva i upale kože.
U slučajevima inflamatornog dermatitisa (zapaljenja kože), poremećen je i metabolizam masnih kiselina, na šta takodje treba obratiti pažnju.

Molekul histamina

  Statistika kaže da 1 od 6 pasa ima neki oblik alergije, čak 1/3 svih poseta veterinarima specijalizovanim za malu praksu odlazi na pregled i utvrdjivanje alergija. Takodje, skoro polovina svih dermatoloških problema potiče od alergijskih reakcija.
Kada je u pitanju rasna i genetska predispozicija, alergijama su najčešće skloni terijeri, retriveri, bokseri, dalmatinci, seteri, šnauceri i engleski buldozi. Kod jedne četvrtine pasa ova bolest ima sezonski karakter i javlja se samo u određenim periodima godine.
Kod mačaka i ostalih vrsta životinja respiratorne alergije su manje zastupljene nego kod pasa i uglavnom su to reakcije na odredjene sastojke hrane, lekove, ili ujede insekata i prisustvo parazita.

Najčešći alergeni

Supstanca koja je okidač preterane i burne reakcije imuniteta može biti bilo šta iz okoline Vašeg ljubimca, ipak najčešći alergeni su:
- Poleni drveća, trava i korova
- Kućna prašina
- Grinje
- Kućna hemija
- Materijali poput vune, sintetke i gume
- Parfemi i šamponi
- Duvanski dim
- Pljuvačka buve
- Sredstva protiv buva
- Produkti metabolizma bakterija na koži, ili u crevima
- Lekovi
- Ujedi insekata i prisustvo parazita
- Sastojci hrane - najčešće govedina, mlečni proizvodi, jaja, soja, pšenica i kukuruz...

  Spektar reakcija na izlaganje alergenu zavisi od same količine alergena kao i obima oslobadjanja histamina u telu, te može biti propraćen samo blagim lokalnim crvenilom i svrabom, pa sve do dramatičnih pojava otoka, gušenja, visoke temperature, pa i smrtnog ishoda.

  Na početku je vrlo bitno uraditi diferencijalnu dijagnostiku - posmatrati razvoj bolesti, eliminisati infekcije, parazite, lekove i najčešće alergene sastojke u ishrani, zatim utvrditi tačan alergen (ili skup alergena) u čemu i saradnja vlasnika ima veoma bitnu ulogu. Potom se pristupa adekvatnoj medikamentoznoj terapiji - lokalnoj, ili sistemskoj, imunoterapiji i maksimalnom čuvanju životinje od kontakta sa alergenom koliko je to moguće kroz menjanje njenih navika u ponašanju i ishrani.

  Terapija svih alergija je najčešće dugotrajna, često i doživotna. Potrebna je disciplina i sveobuhvatan pristup lečenju, kao i propratna simptomatska terapija.

Vrste alergija

 Atopije, atopijski dermatitis, alergijska inhalaciona dermatoza

  Najčešći vid alergija su one na čestice iz vazduha i iz neposredne okoline životinje - kao što je polen, grinje i prašina, koje uzrokuju širok spektar, najčešće kožnih, a redje i respiratornih reakcija pasa i mačaka.
Genetska predispozicija i rasa se ovde smatraju značajnim faktorom, jer oko 10% pasa su genetski predispozicionirani da postanu osetljivi na alergene u okruženju. Najčešće su to retriveri, dalmatinci, bokseri, terijeri i sve jedinke koje imaju izrazito svetlu, ili belu dlaku. Obično se javlja u uzrastu između 6 meseci do 3 godine.

Rase sa izrazito svetlim krznom su češće sklone razvoju atopijskog dermatitisa. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Znaci alergije se često ispoljavaju sezonski (npr. kod alergija na polen i insekte), ali mogu postojati i tokom cele godine (grinje, prašina). Svrab, suva koža i crvenilo kože je najtipičniji znak.
Noge, lice, uši, kožni nabori i pregibi, kao i stomak su najčešće pogođene oblasti, ali i grebanje po celom telu nije neuobičajeno, što može dovesti do sekundarne infekcije rana bakterijama kao što su Staphylococcus pseudointermedius, ili Malassesia pachydematis, gubitka dlake, iritacije i otoka.

  Ostali znaci atopije uključuju lizanje, ili žvakanje šapa, kao i konstantno trljanje lica, posebno nosa i očiju, hiperpigmentaciju odredjenih regija tela, kašljanje i otežano disanje - astma. Upala spoljašnjeg ušnog kanala (otitis externa) često prati atopijski dermatitis, i ako se neadekvatno leči može dovesti do ozbiljnog stanja - adenoma ušne školjke, koje iziskuje hirurške intervencije.

  Dijagnoza atopije se bazira na istoriji bolesti, kliničkom pregledu i redje na intradermalnom testiranju i/ili serološkom testiranju. Bitno je isključiti alergiju na hranu, kao i prisustvo primarnih infekcija, lekova i parazita koji mogu dati slične simptome.

  Saradnja vlasnika psa, ili mačke je izuzetno bitna, kako u davanju informacija veterinaru, tako i u samoj terapiji koja često uključuje svakodnevno posmatranje, higijenu i menjanje navika u ishrani i ponašanju ljubimca sa alergijom, izolaciji od alergena, terapiji buva i parazita i davanju antialergijskih lekova i imunoterapiji.

  Terapija atopija je dugotrajna, često i doživotna i počinje kada je utvrdjen alergen koga životinja treba da se kloni.

   Pravci u kojima se ide u terapijskom smislu uključuju imunoterapiju - desenzibilizaciju organizma na alergen, najčešće kroz oralno, ili dermalno aplikovanje minimalne količine alergena ne bi li se vremenom organizam ljubimca postupno navikavao na prisustvo iritirajuće supstance.
Ovakav tretman je dugoročna obaveza koja može trajati od 6 meseci do više godina.
Morate biti spremni da sledite uputstva veterinara tačno i budete strpljivi. Ove aplikacije mogu u početku povećati znake alergije. Ako se to desi antihistaminici, kortikosteroidni lekovi, antibiotici i antimikotici (u formi šampona) su često potrebni u početnoj fazi lečenja.

   Drugi pravac je medikamentozni i uključuje upotrebu gore navedenih lekova, najčešće kortikosteroida, redje antihistaminika, antibiotika, ciklosporina, anti-parazitika (poseno onih protiv buva), dok se lekovi protiv povraćanja, proliva, protiv kašlja, vitaminski suplemanti, omega 3 i 6 masne kiseline, šampon sa hlorheksidinom, kremovi i masti koriste po potrebi.

   Kortikosteroidi kao najčešći lekovi kod atopije, u početku se daju u udarnim dozama, a kako vreme odmiče i ima poboljšanja, u odnosu na simptome, doziranje se koriguje tj. smanjuje do najmanje količine leka koji ostvaruje zadovoljavajući terapijski efekat.

 Nutritivna alergija - alergija na hranu

  Za razliku od atopije, kod nutritivne alergije nema dokaza da se radi o genetskoj predispoziciji, kao i o predispoziciji vezanoj za starost, rasu, ili pol životinje. Ova vrsta alergija je redja od alergija na supstance iz neposredne okoline životinje i obuhvata 5-15% svih alergija medju kućnim ljubimcima.

   Što se tiče simptoma, pojave po koži su vrlo slične atopijskom dermatitisu, s tim što mogu uključivati i češće promene stolice, pa i povraćanje životinje.

   Često se desi da kortikosteroidi koji se daju u terapiji atopijskog dermatitisa nemaju zadovoljavajući efekat u preporučenoj dozi pored svih preventivnih mera, što navodi na sumnju da je ipak hrana primarni alergen. Stoga je bitno uraditi dobro diferencijalnu dijagnostiku koja uključuje prvenstveno dugotrajan i strog režim ishrane koja isključuje odredjene vrste hrane (eliminaciona dijeta), aditive i lekove, na osnovu čega se može utvrditi koji nutritivni sastojak pravi problem.

  Ishrana treba da bude uravnotežena i nutritivno potpuna, a da ne sadrži tragove sastojka koji je prethodno korišćen u ishranjeni Vašeg ljubimca.
Vlasnici često ne shvataju da ako i minimalna količina alergena iz hrane kojom je ljubimac ranije hranjen bude prisutna u ovoj novoj eliminacionoj ishrani, neće doći do poboljšanja stanja, a samim tim ni utvrdjivanja da li nov režim ishrane daje rezultate.

  Primena eliminacione dijete traje najčešće 8-12 nedelja i za to vreme dolazi do pozitivnog pomaka i povlačenja simptoma. Danas postoje različite gotove hipoalergijske hrane za pse i mačke koje vlasnicima umnogome olakšavaju posao, takodje možete, uz konsultaciju sa veterinarom, spravljati i domaće hipoalergene obroke.

  Nakon postavljene dijagnoze i poboljšanja stanja uz restriktivnu ishranu baziranu na riži, palenti i povrću u trajanju od 14 dana, u ishranu se sistematski, na 7-10 dana, uvodi jedan po jedan proteinski sastojak obroka (govedina, svinjetina, piletina...) i prati reakcija. Pojava svraba i ranijih simptoma u periodu od 1 sata do 10 dana od uvodjenja novog obroka ukazuje na sastojak hrane koji ne treba koristiti u ishrani, što je i jedino rešenje za ovaj tip alergije, obzirom da medikamenti na nju imaju ograničen efekat.

  Alergija na insekte i parazite

  Kao i ljudi, ljubimci različito i ponekad veoma burno reaguju na ujede komaraca, osa, pčela, obada i mrava, kao i prisustvo parazita koje mogu da nose (najčešće šugaraca i buva). Najčešćim uzročnikom alergijskih stanja pasa i mačaka smatra se pljuvačka buve. 

  Simptomi ove alergijske dermatoze kod pasa i mačaka su iritacija, svrab, crvenilo, a zatim gubitak dlake u predelu ujeda i moguća pojava bubuljica/čvorića, krasti i plikova. Ove pojave se najčešće mogu videti na ledjima prema repu, zatim na abdomenu, nadlaktici, a redje  na glavi i vratu životinje.

 Testom na belom papiru, skarifikatom i mikroskopskim pretragama mogu se relativno lako utvrditi paraziti, ili prisustvo žaoke insekta.

Izgled kože ljubimca sklonog alergijskoj reakciji

  Terapija podrazumeva uništavanje buva i drugih parazita na životinji i u ambijentu, primeni kortikosteroida i antibiotika lokalno i sistemski kada je to neophodno.

 Hormonska hipersenzitivnost

  Najčešće se javlja kod ženki koje su imale česte lažne graviditete, ili neregularne estruse usled dejstva polnih hormona. Kožne promene svojstvene alergijskim reakcijama javljaju se prvenstveno na ledjima i u genitalnoj regiji, praćene otokom vulve i bradavica. Ovo je redak tip alergijskih reakcija i jedino permanantno rešenje je uklanjanje jajnika, gde se poboljšanje i redukcija simptoma vide za 7-10 dana od hirurške intervencije.

  Angioedem i urtikarija

  Takodje redje promene alergijskog tipa, nastale burnom reakcijom imuniteta životinje na prvenstveno fizičke i hemijske faktore kao što su hladnoća, toplota, fizička sila i preterana fizička aktivnost, kontakt sa biljkama, lekovima, hemikalijama i toksinima insekata. Mogu se javiti u svim uzrastima i kod svih vrsta.

  Karakteristika ovih promena je oticanje tkiva kože, jezika i grla - edem, koji se često povlaći u periodu od 24 sata.

  Klinički se ispoljava kao poremećaj gutanja, promena glasa sve do promuklosti, uz čujno disanje i vrtoglavice. Edemi kože i sluzokože daju osećaj napetosti i mogu biti praćeni svrabom. Kod težih slučajeva potrebno je hitno se javiti veterinaru zbog mogućnosti gušenja, a terapija se najčešće svodi na aplikaciju adrenalina i kortikosteroida.

 Kontaktni alergijski dermatitis

  Retko oboljenje pasa i mačaka i nastaje kao reakcija organizma na supstance sa kojima koža životinje dolazi u dodir.

  Specifičnosti ove alergijske reakcije su da promene na koži sporo nastaju i sporo se povlače, a javljaju se najčešće na delovima tela životinje koji nisu prekriveni gustom dlakom - abdomen, skrotum, brada...

  Kao rani simptomi - uočavaju se iritacije, čvorići i kraste, a česti sekundarni simptomi su hiperpigmentacija i keratoza (javljanje kožnih zadebljanja).

  Dijagnoza se relativno lako postavlja na osnovu lokaliteta promene, istorije bolesti i tipičnih kliničkih simptoma, a ukoliko postoji potreba može se potvrditi ponovnim provokativnim izlaganjem alergenu.

  Terapija je uglavnom lokalna i sistemska primena kortikosteroida uz antibiotik širokog spektra.

  Bakterijska hipersenzitivnost

  Ovaj tip alergijske reakcije je prvenstveno karakterističan za pse koji mogu biti osetljivi na toksine stafilokoknih bakterija.

  Sama pojava je retka i može komplikovati tok izlečenja psa. Manifestuje se svrabom, osipom, oštećenjem kože, velikim bubuljicama koje mogu krvariti, crvenim pečatima i koncentričnim krugovima po koži.

  Posle eliminisanja bakterije antibioticima, povlači se i sama promena u roku od nekoliko dana.

Praktični saveti i o čemu voditi računa

  Uz terapiju bilo koje alergijske reakcije, bilo bi poželjno koristiti hipoalergene hrane za kućne ljubimce, preventivno ponoviti tretman protiv buva i čuvati ljubimca najčešćih alergena.

  Često se u praksi pokaže da jedinka ima neadekvatan imunološki odgovor na više alergena, kao i da simptomi alergija na supstancu iz spoljašnje sredine (atopija) lakše nestaju ako se koristi i hipoalergena ishrana.

  Pojačana higijena, pogotovo kod atopičnih dermatitisa izazvanih prašinom, grinjama i polenom pomaže kod fizičkog uklanjanja alergena iz krzna. Takodje upotreba šampona sa hlorheksidinom i antimikotičkih šampona pomaže da se na koži Vašeg ljubimca ne stvori sekundarna bakterijska, ili gljivična infekcija uzrokovana stalnim češanjem i upotrebom kortikosteroidnih lekova.

   Ako zdrav ljubimac svaki dan jede istu hranu mesecima i godinama, postoji dobra šansa da razvije alergiju na neke sastojke iz nje. Kućni ljubimci trebaju raznolikost u ishrani, baš kao i ljudi. Odredjena mesa iz gotovih hrana mogu biti tretirana antibioticima i hormonima koji izazivaju imuni sistem da preterano reaguje. Bitno je kombinovati uz odredjenu ishranu i suplemente kao i primerena domaća jela.

  Proverite da li i koliko u hrani Vašeg psa ima govedine, kukuruza, pšenice, soje, jaja i mlečnih proizvoda - najčešćih alergena.

  Proverite i sa kakvom vrstom tkanina i materijala Vaš ljubimac dolazi u kontakt.

  Šape Vašeg ljubimca sklonog atopiji posle boravka napolju odmah operite, ne dozvolite da se šeta po stanu i tako raznosi alergene koji će mu kasnije predstavljati problem.

  Redovno perite posude za hranu i vodu Vašeg ljubimca. Trudite se da redovno provetravate prostorije gde je Vaš ljubimac ukoliko ima reakcije na prašinu i grinje.

  Vodite računa o periodima vakcinacije i konsultujte veterinara kada je potrebno uraditi vakcinacije ako je ljubimac skoro imao infekciju, ili nailazi period godine kada se alergijska reakcija pojačava.

  Hranu za svog ljubimca čuvajte ako je moguće hermetički zatvorenu, time se onemogućava razmnožavanje grinja u njoj, koje mogu dovesti do alergijske reakcije. Posle odredjenog vremena, treba promeniti mesto, ili prostoriju, gde se čuva hrana iz istog razloga.

Kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet veterinarska stanica Subotica

Opširnije...