Štenećak - virusno oboljenje psa

 

   Ovo zarazno, teško i lako prenosivo virusno oboljenje pasa izaziva veoma otporan virus sličan virusima boginja i goveđe kuge. U početku štenećak daje simptome slične gripu, da bi se kasnije javio širok spektar različitih poremećaja i posledica koje zavise od više predispozicionirajućih faktora: starosti (češće oboljevaju štenci od starijih pasa), otpornosti organizma, kvaliteta ishrane, predhodnih akutnih i hroničnih oboljenja, prisustva parazita u organizmu, rase (podložniji su mu koker španijeli, nemački ovčari i irski seteri), pravilne vakcinacije, tkiva/organa koje je najviše pod uticajem virusa i sl.

  Bolest je raširena po čitavom svetu. Izvor zaraze su obolele, inficirane životinje bez vidljivih simptoma, divlje životinje, kao i one koje su prebolele bolest - kod kojih se i dalje virus luči u spolješnju sredinu putem telesnih tečnosti, sekreta iz očiju i nosa, stolice i mokraće, kapljično kašljanjem i kijanjem, ili preko zajedničkih predmeta npr. igračaka za pse, čak i čovek nesvesno često bude prenosilac ovog virusa kroz igru i kontakt sa obolelim životinjama. Može se desiti da se zdrav pas zarazi i samim boravkom na mestu gde je predhodno bio zaražen pas.

Štenci su najugroženiji od infekcije štenećakom (canine distemper). Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Infekcija je učestalija zimi, jer virus može dugo opstati u spoljnoj sredini, a i imunitet pasa je niži u hladnom periodu godine. Štenci stari 3-6 meseci i nevakcinisani stariji psi su posebno prijemčivi, zbog svoje nedovoljno stečene otpornosti na virus, ali svaki pas može oboleti ako ima predispoziciju za oboljenje pri pravim uslovima. Smrtnost se kreće od 30-80% u zavisnosti od predhodno nabrojanih faktora.

Simptomi

Inkubacija bolesti traje obično 3-6 dana, ili nešto duže.

  Simptomi štenećaka su generalno šarenoliki. Subklinički i blaži oblici su zastupljeni u 50-70% slučajeva, dok su akutni, hronični i teži slučajevi - gde se bolest potpuno razvila, ili vratila, teži sa aspekta kompleksnosti simptoma, eventualnih posledica i dužine lečenja.

Prikaz slučaja štenećaka na Panvetovom instagram nalogu (@pan_vet)

  Blagi oblici infekcije manifestuju se u vidu smanjenog apetita, apatije, kratkotrajne groznice, infekcije gornjih respiratornih puteva sa upalom krajnika, kašljem i teškoćama u disanju, a postoji i serozni iscedak iz nosa i očiju, povraćanje i proliv.

  Akutni oblik bolesti karakteriše visoka telesna temperatura nakon perioda inkubacije, ovi simptomi slični gripu traju 1-2 dana, zatim sledi faza zatišja - gde životinja može potpuno izgledati zdravo (za to vreme virus prodire u krv i putem nje u druga tkiva), da bi se posle 24-48h opet pojavila temperatura sa čitavim nizom simptoma i komplikacija u zavisnosti od lokalizacije sistema organa koje je virus napao - respiratorni, crevni, kožni, ili nervni. Dolazi do imunosupresije usled pada broja belih krvnih zrnaca, a često i do sekundarnih bakterijskih infekcija, posebno u digestivnom, respiratornom i urinarnom traktu, koje umnogome otežavaju izlečenje.

- Od respiratornih simptoma bolesti zapaža se upala grla, upala i iscedak iz nosa i očiju koji je u početku vodenast, a kasnije gnojan, zatim konjuktivitis, laringitis, bronhitis i kašalj koji je u početku suv, a kasnije vlažan i bolan. Pas otežano diše i ukoliko dođe do razvoja gnojne bronhopneumonije životinja ima male šanse za izlečenje.

- Kod crevnog oblika bolesti zapaža se otečenost krajnika i gastro-enteritis koji su praćeni povraćanjem, prolivom i dehidratacijom. Pas je malaksao, jezik mu je često beo, usta suva i ima neprijatan zadah. Proliv je penušav, ali retko sa primesama krvi.

- Kod kožnog oblika javljaju se najpre crvene mrlje, zatim sitni čvorići, pa mehurići ispunjeni bistrim sadržajem - slični boginjama kod ljudi, koje kasnije postanu gnojne i javljaju se kraste. Ovaj oblik je relativno redak i blaži je u odnosu na druge akutne oblike. Kod nekih oblika na mestu promene može doći do pojačanog orožavanja i pojave hiperkeratoza na nosu, ili šapama psa - takozvana bolest tvrdih šapa.

- Nervni oblik štenećaka javlja se obično pri kraju akutne faze bolesti, ili nekoliko nedelja, pa i meseci nakon prividnog ozdravljenja, a karakteriše ga prodor virusa u likvor, stvaranje lezija u mozgu, oštećenja nervnog tkiva koja se najčešće manifestuju grčevima, odsustvom koordinacije, epileptičnim napadima, gubitkom ravnoteže, grčenjem mišića vilice, kapaka i nogu. Ovaj oblik se vrlo često završava smrtnim ishodom.

Pas na terapiji u Panvetu. Foto: Panvet Instagram (@pan_vet)

  Hronični oblik bolesti se uglavnom manifestuje teškim oštećenjima centralnog nervnog sistema - tikovima, nevoljnim pokretima i oduzetošću, oftalmološkim komplikacijama i gubitkom čula vida, sluha, ili njuha, zatim poremećajem rasta i strukture zuba kod štenaca, atrofija mišića, anoreksije, pojave propadanja tkiva - nekroze itd. Prognoze za oporavak od ovog oblika bolesti su vrlo loše i ona se uglavnom završava smrtnim ishodom.

Dijagnoza

  Sagledavanjem kompletne slike bolesti - na osnovu karakterističnih simptoma, informacija o (ne)vakcinaciji, opšteg stanja, kliničke slike i laboratorijskih parametara kao što su limfopenija (smanjen broj belih krvnih zrnca), trombocitopenija i anemija može se postaviti dijagnoza bolesti. Postoje i brzi testovi za određivanje bolesti koji potvrđuju ranije uzetu anamnezu.

Lečenje

  U prva 2-3 dana, moguće je sprovesti terapiju hiperimunim serumom vakcinisanog psa, ili imunoglobulinima. Nedostatak ovog vida terapije je što se u tom periodu teško može sa sigurnošću utvrditi da je u pitanju oboljenje od virusa koji uzrokuje ovu bolest, a ovakav tip  imunizacije nije opcija u kasnijim stadijumima bolesti.

Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Radi predupređenja sekundarnih bakterijskih infekcija daju se antibiotici širokog spektra. Za podizanje opšte otpornosti organizma, zbog anoreksije i atrofije tkiva potrebno je davati multivitaminske suplemente. Ishrana psa je podrazumeva davanje hrane sa dosta belančevina i ugljenih hidrata, a sa malo masti. Treba insistirati na davanju tečnosti da bi se izbegla dehidratacija organizma zbog visoke temerature, povraćanja, proliva i ekskrecije iz nosa i očiju. Ostala simptomatska terapija zavisi od konkretnog slučaja i tipa bolesti, na primer ako su u pitanju neurološki ispadi, psu treba davati terapiju u vidu antikonvulziva, benzodijazepina, sedativa i antiepileptika (za regulaciju grčenja, nevoljnih pokreta i pareze). Poželjno je da pas oboleo od štenećaka ostane u stacionaru veterinarske ambulante da bi se kontinuirano pratilo njegovo stanje i davala adekvatna terapija.

  Lečenje generalno mora biti dugotrajno i može biti relativno uspešno, osim u slučaju teških oblika oboljenja i neuroloških ispada koji ne reaguju na simptomatsku terapiju.

Preventiva i vakcinacija

  Preventivno vakcinisanje je najbolji vid zaštite od ove teške bolesti za Vašeg ljubimca.

  Profilaksa vakcinacijom mora biti kontinuirana, najčešće počev od sedme nedelje života šteneta. Štenad koja piju majčino mleko dotle su zaštićena antitelima protiv ovog virusa iz majčinog mleka. Štenci koji ne piju majčino mleko, ili ukoliko kuja nije vakcinisana, moraju se ranije vakcinisati - u 2. ili 3. nedelji starosti. Period stvaranja imuniteta posle vakcinacije je oko 15 dana. Ukoliko postoji opasnost od pojave štenećaka u leglu pre punog dejstva vakcine i postizanja odgovarajućeg nivoa titra antitela u krvi, štenci se mogu zaštititi i pasivno - davanjem seruma, a ovakva zaštita traje 2-3 nedelje. Kuje se mogu vakcinisati pre parenja, ili u prvoj polovini graviditeta u cilju zaštite štenaca putem antitela iz majčinog mleka dok sisaju.

Šema vakcinacije:

  Postoji više šema vakcinacije štenaca, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i uputstva proizvođača vakcine koja se upotrebljava. U Panvet anbulanti primenjujemo najčešće sledeću šemu:

 U prvoj godini života:
 - Vakcinacija u ranom periodu (najčešće u 4-5. nedelji života) sprovodi se davanjem jednovalentne vakcine, ili dvovalentne vakcine protiv štenećaka i parvovirusa, ukoliko je to potrebno po preporuci veterinara.
 - Prva vakcinacija obavlja se u 2,5. mesecu (8. nedelja) života, kada se daje polivalentna vakcina (5-, ili 7-valentna vakcina kojom se vrši imunizacija protiv više zaraznih bolesti, načešće protiv štenećaka, hepatitisa, parvoviroze, parainfluence i leptospiroze u kombinaciji).
 - Revakcinacija se potom sprovodi u 3,5. mesecu (14. nedelji) života istom polivalentnom vakcinom.
 - Revakcinacija se sprovodi i u 5. mesecu (20. nedelji) života štenaca, istom vakcinom.

U svakoj narednoj godini, jednom godišnje:
 - svake godine u isto vreme sprovodi se revakcinacija, takođe istom polivalentnom vakcinom.

Važno je pravilno ispratiti šemu vakcinacije za maksimalnu zaštitu od virusa. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Ovo je jedini način da Vašeg ljubimca adekvatno zaštitite od dejstva ovog virus zajedno sa ostalim merama prevencije: adekvatnom i raznovrsnom ishranom, suplementacijom, redovnim pregledima, čišćenjem od parazita, čuvanjem od zaraženih pasa i dobrom higijenom samog psa i mesta gde jede i spava. Ne treba zaboraviti da bez ovih mera podrške vakcinaciji, Vaš pas u određenim uslovima može dobiti štenećak iako je bio vakcinisan. 

  Pored vakcinacije potrebno je izvršiti dehelmintizaciju pasa (čišćenje od unutrašnjih parazita) i to u 3., 5., i 7. nedelji života. Po potrebi se ovaj proces može ponoviti i više puta.

  Iz toga proizilazi da vakcinacija sama po sebi, nekad i u malom broju slučajeva, ipak nije dovoljna, i da treba da sprovedemo sve raspoložive mere prevencije da bi adekvatno i višestruko zaštitili našeg psa od ove opake bolesti.

Da li je štenećak zarazan i opasan za čoveka?

  Čovek u kontaktu sa obolelim psom može dobiti virus, ali on u telu čoveka ne može da se replicira i ne ispoljavaju se nikakvi znaci bolesti. Samim tim, čovek može kasnije biti prenosilac zaraze na zdravog psa! Obzirom na sličnost virusa štenećaka sa virusom boginja kod ljudi, postoje hipoteze da je u nekom trenutku došlo do mutacije i prenosa ovog virusa na naše ljubimce, ali ova ideja još uvek nije dokazana.

  Ono što svaki vlasnik može uraditi je da se strogo pridržava prevetivnih higijenskih mera prilikom i posle kontakta sa obolelim psom - prvenstveno kroz detaljnu dezinfekciju ruku, redovno pranje i održavanje površina i posuda za hranu koje su u dodiru sa zaraženim ljubimcem, izbegavanja maženja, lizanja i grebanja od strane psa, do nošenja zaštitnih rukavica.

Panvet tim

Opširnije...

Bolesti nadbubrežne žlezde pasa - Kušingova i Adisonova bolest

   U endokrini sistem spada više žlezda koje luče i kontrolišu nivo hormona u telu. Jedna od njih je i nadbubrežna žlezda, koja luči hormon kortizol - takozvani "hormon stresa", odgovoran za metabolizam proteina i ugljenih hidrata, a takođe reguliše i pravilan proces varenja, srčani rad i krvni pritisak.
   Ukoliko dođe do patološke promene nivoa ovog hormona u krvi, dolazi do čitavog niza poremećaja organa, organskih sistema i metabolizma ljubimca uopšte. Nadbubrežne (adrenalne) žlezde su parni organi, i kao što im samo ime kaže, pozicionirane su u trbušnoj duplji u neposrednoj blizini bubrega.

HIPERADRENOKORTICIZAM (Kušingova bolest)

  Hiperadrenokorticizam označava preterano lučenje hormona kortizola iz kore nadbubrežne žlezde.

   Najčešći uzrok Kušingove bolesti je u velikom broju slučajeva benigno uvećanje hipofize, ili pojava sporo-širećeg tumora hipofize - žlezde odgovorne za rad i koordinaciju svih ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem - samim tim i nadbubrežnih žlezda, čiji rad stimuliše adrenokortikotropnim hormonom (ACTH).
Tako uvećana hipofiza produkuje više ACTH, koji dovodi do povećanja nivoa kortizola u krvi psa.

Funkcija i pozicija hipofize i nadbubrežne žlezde u telu psa 

   U manjem broju slučajeva, kod spontanog hiperadrenokorticizma, uzrok je kortizol-oslobađajući adrenokortikalni kancer u nadbubrežnoj žlezdi koji lako može metastazirati i u druge organe i tkiva. Među uzročnicima mogu biti i neke druge vrste tumora nadbubrežnih žlezda.
   Simptomi ovog poremećaja se mogu javiti i kod životinja koje su dobile visoke doze lekova kortikosteroida u tretmanu upala, ili težih alergija. Uglavnom pogađa odrasle i starije jedinke.

Simptomi

  Simptomi mogu varirati u jačini i pojavi, a takođe ne moraju biti svi zastupljeni. Najveće promene se zapažaju u urinarnom traktu, vaskularnom sistemu i koži.

  Najčešći simptomi su:
    - konstantna žeđ, glad i pojačano uriniranje
    - gojaznost i karakteristično nakupljanje masnih naslaga na vratu, ramenima i stomaku
    - gubitak dlake (alopecija)
    - apatija, mišićna slabost
    - nesanica (insomnija)
    - tamna, istanjena koža sklona otoku i modricama, često sa belim "pečatima"
    - kod ženki izostanak menstrualnog ciklusa, a kod mužjaka smanjenje testisa
    - gljivične infekcije kože i pad imuniteta
    - visok, ili varirajući krvni pritisak
    - ubrzan srčani rad
    - otečenost stomaka
    - ubrzano disanje, dahtanje
    - problemi sa zglobovima, artritis

  Pregled ljubimca, kompletna krvna slika, analiza hormona, analiza kroz testove (najčešće test supresije deksametazonom), ili biohemijske analize, ultrazvuk nadbubrežne žlezde, ili rendgenski snimak mogu lako pokazati da je reč o ovoj bolesti, kog je ona porekla i da li postoje metastaze kanceroznog tkiva.

  Testovima supresije deksametazonom dokazujemo da ljubimac ima Kušingovu bolest. Davanjem određene doze deksametazona intravenski (ima isto dejstvo kao i kortizol), merimo odgovor organizma u vidu smanjenja lučenja kortizola u narednih 24-48h kod zdravih pasa. Ukoliko nivo kortizola ostane nepromenjen, to je pouzdan znak da Vaš ljubimac ima Kušingovu bolest.

Lečenje

  Kod pasa koji imaju tumorne promene, ili karcinom manjeg obima bez metastaza na hipofizi, Kušingova bolest može da se reši hirurškim putem odstranjivanjem obolelog tkiva hipofize (hipofizektomija - pristupom kroz nosnu šupljinu i sinuse), pod uslovom da je lokacija promene operabilna. Ovakav tip operacija se ne radi u našoj zemlji prvenstveno zbog izuzetno visokih troškova same hirurgije i propratnog lečenja.
 Psi kod kojih promene nisu operabilne dobijaju lek trilostan, kao i simptomatsku terapiju, ali moraju biti pod stalnim nadzorom zbog mogućih neželjenih efekata i nužne korekcije doze lekova za krvni pritisak, srčani rad, smirenje, protiv povraćanja itd. Lekove Vaš pas mora piti kontinuirano, do kraja svog života.

Lek izbora za medikamentozno lečenje hiperadenokorticizma

 Takođe, veterinar može razmotriti opciju uklanjanja obe nadbubrežne žlezde ukoliko to može imati pozitivnog efekta na tok bolesti. Ova intervencija se radi kod nas. Ishod terapije često zna biti vrlo neizvestan, a hormonalna terapija koja se potom primenjuje je takođe doživotna.

HIPOADRENOKORTICIZAM (Adisonova bolest)

  Mineralokortikoidi i glukokortikoidi (kortizol) su hormoni koji potiču iz kore nadbubrežne žlezde i vrlo su važni za pravilno funkcionisanje metabolizma i funkcije ostalih organa u telu Vašeg ljubimca. Svaki poremećaj u lučenju hormona dovodi do niza metaboličkih promena i posledica po zdravlje. Hipoadrenokorticizam je poremećaj rada ovih žlezda, gde dolazi do smanjenog lučenja hormona nadbubrežne žlezde - što dovodi do simptoma kao što su: slabost, pospanost, dehidratacija, nizak krvni pritisak...

  Ova bolest je relativno retka kod pasa, a najskloniji su joj mladi psi, kao i rase pudla, border koli, rotvajleri i terijeri bele boje.

Psi rase Border Koli su nešto skloniji pojavi Adisonove bolesti od drugih rasa

Simptomi

  Simptomi bolesti kod pasa zavise od stepena smanjenja količine hormona u krvi, starosti ljubimca i vremenske dužine bolesti. Mogu biti uzrokovani urođenim deficitom u sintetisanju hormona, problemom u radu hipofize i štitne žlezde koje utiču i na rad nadbubrežnih žlezda, metastatskim tumorom koji pritiska okolno adrenalno tkivo, nekom povredom, trombozom, teškom infekcijom, ili naglim ukidanjem lekova kortikosteroida koji su dugo bili u terapiji neke druge bolesti, na primer zbog upala zglobno-koštanih struktura, ili alergije.

  Najčešći simptomi smanjenog lučenja hormona nadbubrega su:
    - letargija
    - dehidratacija
    - nizak krvni pritisak
    - usporen srčani rad
    - povraćanje
    - krv u stolici
    - gubitk telesne težine
    - žeđ i često uriniranje
    - loš kvalitet i gubitak dlake
    - bolovi u abdomenu
    - vrtoglavica i kolaps
    - nizak nivo šećera u krvi
    - problemi u radu jetre

  Bolest se otkriva pravilnom anamnezom i pregledom veterinara, laboratorijskim testom krvi i urina, sagledavanjem biohemijskih parametara, ultrazvučnim pregledom nadbubrežnih žlezda i sl.

Laboratorijske analize su veoma bitan segment dijagnostike hormonskih poremećaja. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

  Laboratorijske analize pokazuju visok nivo fosfora i uree u krvi, anemiju, visok nivo belih krvnih zrnaca - prvenstveno eozinofila i limfocita, nizak nivo natrijuma i hlorida u krvnoj plazmi, nizak nivo šećera u krvi, visoke vrednosti jetrenih enzima (AST i ALT) i nizak nivo hormona kortizola u krvi.
Test davanjem analoga hormona hipofize ACTH takođe može biti sproveden radi potvrde oboljenja. Ukoliko pod uticajem datog hormona ne dodje do povećanja nivoa kortizola u krvi u narednih 24-48h to je definitivna potvrda da pas ima hipoadrenokorticizam tj. smanjenu funkciju nadbubrežnih žlezda.

Lečenje

  Akutna i nagla epizoda Adisonove bolesti je hitno stanje koje može ugroziti život Vašeg psa i zahteva brz odlazak i stacionarno lečenje u veterinarskoj ambulanti.
Simptomatska terapija zavisi od težine bolesti npr. lekovi za povećanje krvnog pritiska i ubrzanje srčanog rada, lekovi protiv proliva i povraćanja, lekovi protiv bolova itd., a opšta terapija podrazumeva davanje infuzije za nadoknadu tečnosti i elektrolita, kao i davanje kortikosteroidnih lekova, ili leka Zycortal©.

  Veterinar će na osnovu nivoa kortizola u krvi odrediti tačnu dozu hormona koju pas treba da dobije unošenjem kroz infuziju, subkutano (pod kožu, u vidu depo preparata), ili oralno u narednom periodu, uz redovne kontrole i provere stanja.

  Ukoliko takav pas ide na neku hiruršku intervenciju, na putovanje, ili ima infekciju - nivo hormona koje uzima treba da bude korigovan.

Adekvatna ishrana i suplementacija potrebna je psima sa Adisonovom bolešću

  Takođe potrebno je ljubimcima sa ovom bolešću davati hranu koja sadrži natrijum-hlorid i kalcijum, kao i više tečnosti - posebno u toplom periodu godine i pri zahtevnijim fizičkim aktivnostima. Generalno, kvalitet života kod ovog stanja može biti zadovoljavajuć na duži vremenski rok uz adekvatnu suplementaciju, ishranu i davanje hormona.

Panvet tim

Opširnije...

Lajmska bolest kod pasa

   Ova zoonoza (bolest zajednička za ljude i životinje) je jedna od najčešćih bolesti koja se prenosi ujedom krpelja. Uzrokuje simptome kod približno 10% pasa koje ujede krpelj i zahteva tačnu dijagnostiku i duži period lečenja kako ne bi došlo do komplikacija u kasnijem periodu.

   Lajmsku bolest izaziva bakterija iz porodice spiroheta Borrelia Burgdorferi. Bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat, SAD) povodom epidemične pojave juvinalnog artritisa, a 1981. je izolovana bakterija koja je uzrokuje. U Srbiji je prvi slučaj kod ljudi zabeležen 1987.

Bakterija Borrelia Burgdorferi

   Kod pasa, dominantan klinički znak bolesti koji vlasnici prvo primete bude šepanje, bol i otečenost zglobova prvenstveno zadnjih nogu, a ovi znaci često su praćeni i manjkom apetita, temperaturom i depresijom, a sub-akutni i hronični tok bolesti karakterišu i komplikacije u radu bubrega, srca i nervnog sistema, posebno ukoliko se sa antibiotskom terapijom ne krene na vreme, ili ona nije delotvorna. Često se desi da krpelj prenese psu više bolesti uz lajmsku bolest, kao npr. babeziozu, anaplazmozu, ili erlihiozu - koje u kombinaciji smanjuju šanse za normalan i potpun oporavak životinje. Više o ovim krpeljskim bolestima možete pročitati u našem tekstu OVDE.

  Bolesti bubrega, kao komplikacija Lajmske bolesti, često pogađaju određene rase pasa, kao što su: bernski planinski pas, šetlandski ovčar i zlatni retriver. Mlađi psi su ugroženiji od odraslih.

Mladi psi i određene rase sklone su bubrežnim komplikacijama lajmske bolesti

Simptomi

    • Šepanje i usiljen hod
    • Otečeni, topli i bolni na dodir zglobovi pretežno zadnjih nogu
    • Problemi sa bubrezima, uriniranjem i velika žeđ
    • Temperatura, manjak apetita i apatija
    • Teškoće pri disanju
    • Otečeni limfni čvorovi u regionu ujeda krpelja
    • Smetnje u radu srca i neurološki ispadi (ređe se javljaju)

  Šepanje se javlja kao najočigledniji znak bolesti nekoliko dana posle ujeda krpelja, a usled upale zglobova. Pas može šepati uvek na jednu nogu, ili možete primetiti da "štedi" uvek drugu nogu u toku tog višednevnog perioda. Zglobovi su otečeni, topli na dodir, javlja se bol pri njihovom pokretanju i apatija. Ovo stanje može trajati 3-4 dana, potom može doći do kratkotrajnog poboljšanja da bi se zatim posle par nedelja isti proces ponovio, na istim, ili drugim zglobovima.

  Nelečeno stanje može dovesti do problema sa bubrezima - glomerulonefritisa tj. do upale i smetnji u radu funkcionalne jedinice bubrega koja služi kao filter krvi iz koje izdvaja štetne materije.
Ovakvo stanje uzrokuje simptome kao što su: povraćanje, dijareja, manjak apetita, gubitak telesne težine, pojačano uriniranje i žeđ, oteknuće svih zglobova, potkožnog tkiva i desni.
Kao i svaka infekcija, infekcija Borelijom izaziva reakcije kao što su groznica i otok limfnih čvorova blizu mesta ujeda krpelja.

Uticaj bakterije Borrelia burgdorferi na zdravlje psa

  Informacije date Vašem veterinaru da ste u skorije vreme našli krpelja kod Vašeg ljubimca, specifičnosti u njegovom ponašanju i hodu, kao i pravilna dijagnostika u vidu testa krvi, kompletne krvne slike, pregleda zgloba i rendgena, daje ukupnu sliku bolesti i težine stanja, a samim tim i određuje potrebu za odgovarajućom terapijom. Ovim dijagnostičkim metodama vrši se i diferencijacija Lajmske bolesti u odnosu na druge bolesti zglobova, degenerativne promene, ili traume koje mogu dati slične simptome.

Lečenje

   Pas terapiju prima kući u vidu tableta antibiotika (tetraciklini), nesteroidnih antiinflamatornih lekova - protiv bolova u zglobovima, suplemenata za zglobove i podizanje imuniteta, kao i simptomatska terapija u trajanju od 4 nedelje.

  Simptomi karakteristični za oboljenje na zglobovima se obično povuku posle terapije, ali u nekim slučajevima antibiotska terapija ne eliminiše bakteriju Borrelia burgdorferi u potpunosti - pa simptomi mogu da se vrate i mesecima nakon inicijalne terapije. Zato je imperativ održavati dobar imunitet psa kvalitetnom ishranom i suplementima.

Krpelj

  Ukoliko postoji ozbiljan problem bubrežne funkcije potrebno je i stacionarno lečenje, kao i posebna ishrana prilagodjena ljubimcima sa smanjenom bubrežnom funkcijom. Na žalost, bubrežni problemi ostaju permanentno i cilj je što više olakšati ih adekvatnom ishranom i promenom životnih navika.

Prevencija

  Prevencija se prvenstveno ogleda u adekvatnom izboru mesta za šetnju i igru psa, proveru krzna nakon svakog boravka napolju i primeni sprejeva, preparata i ogrlica koje u sebi sadrže preparate protiv krpelja. Ukoliko pronađete krpelja u krznu , potrebno ga je otkloniti stručno što pre.

Panvet tim 

Opširnije...

Krpelji - Panvet infografika

  Ujed krpelja i krpeljske bolesti mogu predstavljati veliku opasnost za zdravlje Vašeg ljubimca. Za Vas, u formi infografike, obradili smo najčešće regije gde se krpelji mogu pronaći na telu ljubimca, bolesti i simptome koje izaziva ujed krpelja, kao i njihovu prevenciju.

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Vaša Panvet veterinarska stanica

Opširnije...

Pas u vozilu - infografika

  Stižu nam topli i sunčani dani, stoga Vam skrećemo pažnju na grešku koju čini jedan deo vlasnika ljubimaca ostavljajući ih u parkiranom vozilu.

  Vozilo od metala i stakla, toplog motora na usijanom asfaltu, nikako nije mesto gde treba ostaviti svog ljubimca "na kratko", jer obično to "kratko" traje mnogo duže. Malo spuštena stakla, ili upaljen automobil i klima, sa bezbednosnog aspekta nisu dobra ideja.
Usled velikih promena temperature Vaš pas za kratko vreme može zapasti u teško zdravstveno stanje.

  Čuvajte ljubimca na adekvatan način od toplotnog udara i skrenite pažnju ljudima koji čine ovu grešku!

Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Vaša Panvet veterinarska stanica

Opširnije...

Trihineloza

  Trihineloza je zoonoza - zarazna bolest zajednička za ljude i životinje, rasprostranjena širom sveta, a sa kliničkog aspekta značajna u svim zemljama gde čovek za ishranu upotrebljava meso svinje.

  Otkrivena je 1835. godine u Londonu kod čoveka, a deset godina kasnije prepoznata i kod svinja kao uzročnika. U našoj zemlji prvi put je registrovana 1923. godine.

  Ova bolest se javlja sporadično - u vidu manjih (porodičnih), ili većih epidemija, najčešće u toku jeseni i zime.

  Uzročnik trihineloze je larva parazita Trichinella spiralis, valjkasta glista, nevidljiva golim okom.

Trichinella spiralis

  Kao parazit, ova larva živi u mišićima divljih i domaćih zivotinja (svinja, medved, pacov, miš, pas, konj, mačka). I kod coveka, ukoliko je zaražen, ona se nalazi u mišićima i uzrokuje čitav niz karakterističnih simptoma.

  U prirodi se larva održava u prenosnom lancu "pacov-svinja-covek".
Svinja se najčešće zarazi kada pojede zaraženog pacova, a čovek kada pojede nedovoljno kuvano, ili nedovoljno pečeno svinjsko meso, kao i nekontrolisane proizvode od mesa sušene na dimu.

Put zaraze čoveka trihinelom

KARAKTERISTIKE OBOLJENJA

   Vreme od momenta konzumiranja zaraženog mesa do prvih znakova bolesti iznosi 2-30 dana, a obično 8-20 dana, što zavisi od pojedene količine zaraženog mesa, odnosno broja unetih larvi u organizam.

  U početnom periodu  - prvoj fazi bolesti, ne moraju postojati jasni klinički znaci trihineloze, ili ona lako može biti pomešana sa nekom drugom gastro-intestinalnom smetnjom, zbog nejasne simptomatologije. Obično su to klasične stomačne tegobe - gađenje, povraćanje, bolovi u stomaku i proliv. Larve se za to vreme pod dejstvom sokova za varenje oslobađaju iz čaure i razvijaju u tankom crevu.

  Tokom narednog perioda (druga faza), oplođene ženke polažu larve u sluznicu creva domaćina, koje se daljim prodorom u krvotok raznose po organizmu, a trajno se zadržavaju u poprečno-prugastim mišićima, gde se učaure i ostaju vitalne 8-12 meseci, pa čak i do 30 godina! Ova, druga faza oboljenja, praćena je temperaturom, bolovima u mišićima, otežanim gutanjem, karakterističnim otokom očnih kapaka i lica, osipom, alerijskim reakcijama i krvarenjem na konjuktivama oka.

Trihinela pod mikroskopom

  Trihineloza posebno zahvata aktivne mišiće (dijafragmu, međurebarne mišiće, pokretače očnih jabučica, mišiće žvakače, jezik i mišiće ekstremiteta) kod čoveka. Ovo uzrokuje dugotrajan bol u mišićima, nelagodnost pri kretanju, oftalmološke probleme, konstantan osećaj slabosti, lošu krvnu sliku, otoke po telu, konjuktivitis, čestu ukočenost mišića, encefalitis, sekundarne i uporne infekcije.

  Kod teških slučajeva dolazi do invazije larve na srčani mišić, pluća i centralni nervni sistem, što dovodi do teških poremećaja, pa i smrtnog ishoda usled poremećaja ritma, ili zastoja srca, upale mozga i problema sa disanjem.

  U cilju potvrde dijagnostike kod čoveka, određene kliničke pretrage se mogu napraviti:
   - kompletna krvna slika, sa često povišenim brojem eozinofila
   - biopsija mišića, ukoliko je to potrebno
   - serološke pretrage
   - vrednosti enzima u krvi, posebno kreatin-fosfokinaze, mogu biti povišene

  Trihineloza obično nije ozbiljna i često prolazi sama od sebe, obično u roku od nekoliko meseci. Međutim, umor, bolovi, slabost i proliv mogu trajati mesecima, pa i godinama.

TERAPIJA

  Na žalost, infekcija trihinelom u mišićima, koja prati trihinelozu, ne može da se izleči. Lekari će se prvenstveno fokusirati na lečenje pratećih simptoma.

  Bolovi u mišićima ostaju dugo zbog stvaranja čaura larve trihinele, a najbolje ih je tretirati preparatima NSAIL (aspirin, brufen, paracetamol...).
Za crevnu (početnu) fazu bolesti, primenjuje se antiparzitni lek albendazol. Albendazol se može dati i ljudima koji su konzumirali zaraženu hranu preventivno, ukoliko je dokazano da uzorak mesa sadrži trihinelu.

KAKO SE ZASTITITI OD TRIHINELOZE?

Statistika:
  Nakon izveštaja iz 55 zemalja u kojima se javlja trihineloza, procenjen je ukupan broj kliničke trihineloze koji iznosi 10 000 slučajeva godišnje sa stopom smrtnosti od 0,2%.

  U poslednje dve decenije u Francuskoj i Italiji, većina slučajeva trihineloze je registrovano kao posledica upotrebe sirovog mesa konja. U Kini na primer, izvor zaraze su psi. Od susednih zemalja, u Rumuniji je najveća prevalenca trihineloze kod ljudi, gde određene etničke grupe održavaju naviku potrošnje sirovog mesa.

Prevencija trihineloze kod ljudi se zasniva na tri osnovna principa:
  - obrazovanje potrošača o riziku od upotrebe sirovog mesa;
  - adekvatan uzgoj izvora infekcije za ljude (svinja) pod strogom kontrolom veterinarske inspekcije i korišćenje bezbedne hrane za životinje;
  - kontrola svih životinja (kako domaćih, tako i divljih) namenjenih za ljudsku ishranu standardizovanim metodama u vreme klanja, ili nakon lova;

  Meso za koje postoji mogućnost da sadrži larve treba podvrgnuti tretmanu za koji je dokazano da ih inaktivira, pre distribucije za ljudsku upotrebu.

Četiri metode su se pokazale pouzdanim:
  - kuvanje na temperaturi od najmanje 71ºC u trajanju od jednog minuta;
  - zamrzavanje na -60ºC dva minuta ili na -55°C u trajanju od šest minuta;
  - zamrzavanje mesa koje je tanje od 15 cm na temperaturi od -29°C tokom šest dana, ili na temperaturi od -15°C tokom dvadeset dana;
  - zračenje;

  Sušenje mesa uz dodatak soli se ne smatra validnom metodom za uništavanje larvi trihinele.

•  Lovci su takođe u opasnosti od trihineloze kada ulovljenu divljač ne testiraju na Trichinellu.
•  Lica sa izraženim simptomima trihineloze moraju se javiti na pregled radi blagovremenog lečenja.
•  Lica bez izraženih simptoma trihineloze koja su jela zaraženo meso, ili prerađevine od mesa, treba da se jave na pregled i da budu pod kontrolom lekara.
•  Ukoliko su zaraženo meso i/ili prerađevine od mesa dospeli u druge krajeve, vlasnik je dužan da o tome obavesti nadležnu veterinarsku i sanitarnu inspekciju, kao i sva lica do kojih su namirnice stigle.
•  U slučaju da se potvrdi trihineloza kod svinje, deratizacija (uništavanje glodara) pod nadzorom stručnih službi je obavezna u delu domaćinstva gde se gaje svinje, na farmama i stočnim grobljima.
•  Uginuli glodari se moraju spaljivati.
•  Obore i farme za uzgoj svinja trebalo bi praviti od čvrstog materijala, a na otvore ugraditi metalne mreže, kako bi se onemogućio pristup glodarima.

DIJAGNOSTIČKA ISPITIVANJA NA PRISUSTVO Trichinellae spiralis

  Ispitivanja se mogu svrstati u dve grupe:

      1. Premortalne metode - za života životinje (ELISA test, Western-blot metoda, biopsija)

      2. Postmortalne metode - nakon klanja, lova, ili uginuća:

          - Kompresiona metoda (metoda pregleda u Panvet veterinarskoj stanici) i
          - Metoda digestije, ili veštačkog varenja.

Mikroskopski pregled uzorka mesa u Panvetu. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Uzimanje uzoraka za postmortalne metode:

  Uzorci za trihineloskopski pregled uzimaju se sa trupova zaklanih svinja odmah po vađenju unutrašnjih organa. Uzorci se po pravilu uzimaju sa korena prečage/dijafragme - Crura diaphragmatis kojom se ona pripaja za kičmeni stub. Uzorak se uzima sa mesta gde mišićni deo prelazi u tetivni. Ukoliko su trupovi rasečeni, uzorci se uzimaju sa obe polutke. Drugo mesto sa kog se uzima uzorak je mišić obraza svinje.
Pregledu podležu i pravljene i dimljene mesne prerađevine od nepregledanog svinjskog mesa. Ušna markica životinje treba da bude priložena zajedno sa uzorkom mesa koje se ispituje.

  Ako se trihineloskopskim pregledom nađu u mesu larve trihinele - takvo meso se procenjuje kao NEUPOTREBLJIVO za ljudsku ishranu (Po pravilnicima o načinu vršenja stalnog veterinarsko-sanitarnog pregleda životinja za klanje i proizvoda životinjskog porekla). Trihinelozno meso mora se učiniti neškodljivim tj. uništiti spaljivanjem.

Panvet tim

Opširnije...

Krvne grupe ljubimaca i transfuzija - infografika

  Kao kod ljudi, i kod ljubimaca takođe postoje krvne grupe i šeme transfuzije koje imaju određene specifičnosti - potrudili smo se da ih kratko i jednostavno objasnimo ovim vizuelnim prikazom.

Vaša Panvet veterinarska stanica.

Krvne grupe pasa i mačaka. Kliknite na sliku za uvećanje (+)

Panvet tim

Opširnije...

Dirofilarioza bolest srčanog crva - infografika

  Ovo parazitsko oboljenje sve češće pogađa ljubimce na našim prostorima. Prenosi se ubodom zaraženog komarca. Pored pasa koji su najugroženiji ovom bolešću, mogu biti zaražene i mačke, kao i vukovi, lisice i feretke. Panvet infografika.

Kliknite na sliku za uvećanje (+). Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Pogledajte kako izgleda larva srčanog crva pod mikroskopom OVDE.

Panvet tim

Opširnije...

Bolesti prostate kod pasa

   Prostata je žlezda koja predstavlja deo muškog reproduktivnog sistema sisara. Ona proizvodi materije koje ulaze u sastav ejakulata (sperme) kod nekastriranih pasa, a smatra se i da ima ulogu u čuvanju repoduktivnih i mokraćnih puteva od infekcije.

Urogenitalni trakt nekastriranog psa

Najčešći poremećaji i bolesti prostate su:
    - Benigno uvećanje (hiperplazija) prostate
    - Infekcija prostate - Prostatitis
    - Kancer prostate

  Šansa za oboljenje povećava se sa godinama života (5+ godina života), posebno kod nekastriranih pasa usled dejstva hormonalnih faktora, pada imuniteta, hroničnih infekcija, urinarnog kamenja i onkoloških činilaca.

Benigna hiperplazija prostate (BHP)

  Uvećanje prostate je izuzetno često stanje kod pasa starijih od 5 godina. Bez obzira što se u nekim naučnim krugovima ovo smatra normalnim procesom starenja i nije životno ugrožavajuće za životinju, ovo stanje može dovesti do niza poremećaja u organizmu i komplikacija - zato je neophodno medikamentima regulisati veličinu prostate i time olakšati nezgodne simptome, ili kastrirati psa.
   Takođe, nelečena BHP ima veće šanse da preraste u karcinom prostate ukoliko se ništa ne preduzme po pitanju regulacije veličine prostate.

Uvećana prostata dovodi do otežanog pražnjenja urina iz mokraćne bešike

  Uzrok benignog uvećanja prostate kod nekastriranih pasa, kao i svih ostalih sisara je hormonalni disbalans testosterona i drugih hormona koji imaju veze sa funkcijom polnih žlezda u telu životinje, a koji se povećava starenjem.

  Uvećana prostata zbog svog položaja u telu pritiska okolna tkiva i organe kao što su urinarni kanali i debelo crevo - što dovodi do smetnji u mokrenju i bolnog pražnjenja creva.

  Komplikacije koje će se vremenom pojaviti najčešće su zatvor, nadimanje, tanka stolica, uporne bakterijske urinarne infekcije, krv u urinu, semenu i stolici, potpuna nemogućnost uriniranja i hidronefroza, otežano kretanje, depresija, bol, neplodnost, pojava cisti prostate, generalno opšte loše stanje i pad imuniteta, kao i razvoj kancera.

Dijagnostika

  Utvrđivanje da li pas ima problem sa prostatom počinje sagledavanjem faktora rizika (starost, urinarne infekcije, da li je pas kastriran), vrši se detaljan pregled psa i oderđivanje simptoma, potom se odrađuju laboratorijske pretrage krvi i urina, kao i mikrobiološki pregled urina i semene tečnosti.   Ultrazvuk, ili rendgenski snimak će vizuelno potvrditi da je došlo do promene veličine prostate, da li u njoj postoje ciste itd.

Rendgenski prikaz stavljanja urinarnog katetera psu sa BHP. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

Lečenje

  Lečenje je potrebno samo u situacijama kada dolazi do smetnji uzrokovanih uvećanjem prostate. Kastracija je opcija izbora za sve pse koji se ne koriste u reprodukcione svrhe, a za one koji se koriste za dalje razmnožavanje, daje se adekvatna simptomatska terapija (alfa-blokatori, inhibitori testosteron 5-alfa reduktaze, a ukoliko je potrebno i spazmolitici i terapija bola - najčešće meloksikam) koji omogućavaju da pas bude funkcionalan neko vreme i da genetski materijal može da se sakupi za oplodnju. Posle nekog vremena i za ovakve pse je kastracija jedino rešenje.

  Psi koji imaju uporne infekcije urinarnog trakta uzrokovane uvećanjem prostate moraju dobijati antibiotike. Smatra se da se pas može koristiti za reprodukciju ukoliko je od zadnjeg izlečenja prošlo 8 nedelja. Ovo posebno važi za pse kod kojih je izolovana gram-negativna bakterija Brucella, koja je vrlo infektivna za druge pse, kao i za ljude.

Upala prostate - prostatitis, i absces prostate

  Upala prostate može biti akutnog karaktera, ili hronična. Najčešći put prenosa infekcije je iz spoljne uretralne flore, ili seksualnim putem - takođe je moguć i hematogeni put (putem krvi), kao i mogućnost kontakta tkiva prostate sa zidom creva ukoliko je ona značajno uvećana. Ukoliko postoji pesak, ili urinarni kamenčići u bešici psa, velika je šansa da životinja dobije i bakterijski prostatitis. Nešto ređi su slučajevi da upala prostate nastane zbog dislokacije organa usled prolapsa i sl. zbog nemogućnosti adekvatnog pražnjenja bešike i zaostajanja urina.
  Od bakterija u uzorku, najčešće se javljaju: E. Coli, Pseudomonas, Streptococcus i Stafilococcus.

  Gnojni absces prostate je obično produkt duge i često neprimetne infekcije koja je rezultovala gnojnim džepovima i upalom na samoj žlezdi. Ovoj promeni su skloni svi psi bez obzira na rasu, starost i to da li su kastrirani. Ipak, starije i imunološki kompromitovane jedinke su ugroženije od drugih.

Često, otežano i bolno uriniranje jedan je od prvih znakova zapanjenja

  Akutne upale prostate su obično burne, dok su hronične često potpomognute dodatnim faktorima kao što je slab imunitet, loša ishrana, starost, benigno uvećanje prostate, boravak u neadekvatnim uslovima i sl.

Simptomi

  Letargija, depresija, odbijanje hrane i vode, temperatura, groznica, teškoće pri uriniranju i pražnjenju creva, bolovi u abdomenu, krv i gnoj u urinu, teškoće pri kretanju - usiljen hod. Ovo posebno važi za akutni prostatitis, dok hronične forme ne moraju dati nikakve posebne simptome osim lošeg mikrobiološkog nalaza urina i ejakulata.

  Dijagnoza se obično postavlja na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskim pregledom urina i semene tečnosti, kao i aspiracijom.
  Veličina prostate na rendgenskom snimku ne mora biti promenjena kod ovakvih prostatitisa, dok se kod apcesa prostate palpacijom kroz analni otvor psa može naći asimetrija i povećanje.
  Ultrazvučnim pregledom se lepo mogu videti apcesi koji su ispunjeni sa tečnošću. Psi sa akutnim prostatitisom, ili apcesom vrlo retko mogu ejakulirati, zbog toga što je to za njih jako bolno.

Laboratorijski i mikrobiološki nalaz urina je osnova za adekvatnu antibiotsku terapiju. 

  Najbolji rezultati se dobijaju citološkim pregledom tkiva prostate. Ona obično pokazuje upalu sa prisustvom septičnih agenasa, ili prisustvo krvavog sadržaja.

Terapija

  Lečenje upale prostate podrazumeva davanje lekova koji će neutralisati simptome kao što je temperatura, groznica i bol. Tu su i lekovi za  izmokravanje koji se daju ukoliko postoji problem sa pražnjenjem mokraćne bešike. Potrebno je psu davati veće količine tečnosti, balansiranu hranu, suplemente i infuziju ako je to potrebno. Antibiotici su najbitnija komponenta terapije i propisuju se na osnovu rezultata mikrobiološkog ispitivanja. Psima obolelim od akutnog prostatitisa i abscesa prostate uglavnom se daju antibiotici putem injekcija, ili infuzije u periodu od bar 15 dana, dok onima koji su hronično oboleli uglavnom se daje oralna terapija koja može potrajati 3-4 nedelje uz kombinacije različitih antibiotika. Spazmolitici i terapija bola - najčešće preparat meloksikam se daju radi lakšeg mokrenja i poboljšanja kvaliteta života u tom periodu.

  Kastracija, kao rešenje se sprovodi samo u slučaju ako je uzročnik hroničnog prostatitisa povezan sa hormonalnim statusom životinje. Kod gnojnog abscesa prostate moguća je i hirurška intervencija ukoliko postoji ruptura (prskanje, proboj zida) prostate, a ona se sprovodi tek kada je antibiotski tretman stabilizovao stanje. Uprkos često agresivnoj terapiji mortalitet psa je moguć.

  Posle završetka terapije treba s vremena na vreme ispitivati uzorak semene tečnosti i urin, da bi se videlo da li postoji infekcija. Preporučuje se uzdržavanje od parenja bar dve nedelje od prvog negativnog mikrobiološkog nalaza da se bolest ne bi vratila, ili poprimila hroničan tok.

Kancer prostate

  Adenokarcinom je zloćudan tumor žlezdanog tkiva, u ovom slučaju tkiva prostate. Poseduje veliki potencijal da se brzo razvija i metastazira na druga tkiva i organe uključujući pluća, kosti i limfne čvorove. Ovaj proces širenja karcinoma je mnogo brži kod pasa nego kod čoveka.

Veće rase pasa su nešto sklonije nastanku kancera prostate

  Karcinom pogađa podjednako kastrirane i nekastrirane pse. Može se javiti kod svakog psa, ali su nešto ugroženije grupe starije jedinke (7+ godina), imunološki kompromitovani psi i veće rase pasa.

Simptomi

  Simptomi karcinoma kod pasa variraju od stadijuma, brzine širenja metastaza i stanja imuniteta životinje. Obično se uoče neki od ovih simptoma: loš apetit, umor, mršavljenje, tanka stolica, otežano mokrenje, depresija, otežano disanje, nedostatak kondicije, anemija, jak bol i stomaku, jaki bolovi u ekstremitetima, oticanje limfnih čvorova posebno u donjem stomaku i preponama, neobjašnjive nagle groznice, povraćanje i promene ponašanja.

Hirurško uklanjanje metastaza sa testisa i prostate psa. Izvor: Panvet Instagram (@pan_vet)

   Na snimcima je prostata uvećana, ali i nepravilnog oblika, pri pregledu izuzetno bolna na dodir kao i cela regija abdomena.

Lečenje

  Ne postoji lečenje koje dovodi do sigurnog ozdravljenja Vašeg ljubimca ukoliko mu je dijagnostifikovan karcinom prostate. Lečenje medikamentima je simptomatsko i orijentisano na olakšavanje pražnjenja bešike, smanjivanje bola i suplementaciju. Lekovi koji se koriste za inhibiciju testosterona mogu imati određeni efekat na brzinu rasta kanceroznog tkiva. Pribegavanje hirurškom odstranjivanju prostate je vrlo retko izvodljivo zbog blizine drugih organa i tkiva, kao i kastracija koja, u slučaju da je karcinom uznapredovao, nema nikakav efekat na njegov rast i metastaziranje. Terapija citostaticima može donekle produžiti životni vek ljubimca.

Ultrazvučna dijagnostika onkološkog oboljenja prostate sa grafičkim prikazom. Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

    Kada se kvalitet života naruši nepovratno, pas postane nepokretan, ili u velikim bolovima, uglavnom se primenjuje krajnja solucija - eutnazija.
   Na sreću adenokarcinom prostate nije puno zastupljen u psećoj populaciji u odnosu na neke druge tipove kancera, ali se sve češće pojavljuje u veterinarskoj praksi.

Panvet tim

Opširnije...

Trovanja ljubimaca - simptomi i lečenje

   Nije neobična pojava da životinje pojedu, ili na drugi način dodju u kontakt sa otrovnim i opasnim supstancama. Ako Vaš ljubimac odjednom počne da se ponaša neuobičajeno nakon što Vam nije bio u vidokrugu neko vreme, velika je verovatnoća da je pojeo neku toksičnu supstancu.

   Najčešći otrovi koje pojedu ljubimci potiču iz njihove neposredne blizine - domaćinstva, ili dvorišta. Često se trovanje desi i tokom šetnje napolju. Uglavnom je u pitanju ljudska hrana koju ljubimci ne mogu dobro da metabolišu, lekovi, hemikalije za čišćenje domaćinstva, produkti nafte i razredjivači, baštenske biljke, otrovi za glodare i pesticidi... Više o tome koje su kućne i baštenske bilje, kao i ljudske namirnice otrovne za ljubimce možete pročitati u našem zasebnom tekstu OVDE.

 

Trovanje izaziva čitav niz poremećaja

   Trovanje se manifestuje naglo, u roku od nekoliko sati, a dramatičnost i ozbiljnost dejstva toksina na ponašanje i funkciju organa ljubimca zavisi od vrste supstance i količine koja je uneta u organizam.

   Neki zajednični simptomi za sva trovanja su: povraćanje, dijareja (proliv), letargija i sužena svest, pospanost, drhtavica, nemogućnost kretanja, kolaps cirkulacije, promena rada srca, plitko disanje, uporan kašalj, odbijanje hrane i vode, loši parametri krvne slike i urina...

   Ukoliko ne znate šta je ljubimac pojeo, ili sa čim je došao u kontakt, od velike pomoći veterinaru će biti ako donesete uzorak povraćene tečnosti, kao i detaljan opis simptoma koje ste primetili kod ljubimca predhodnih sati.

Umor, pospanost, letargija i gubljenje svesti su česti simptomi trovanja

   Lečenje intoksikacija je uglavnom simptomatsko, primenom antidota (protivotrova), neutralizacijom supstance absorbensima, prevencija dalje apsorbcije izazivanjem povraćanja, ispiranje želudca, čišćenje creva, dodavanje tečnosti, elektrolita i infuzija, kao i primena lekova koji snižavaju nivo kiseline u želudcu, regulišu krvni pritisak, smanjuju bol i uznemirenost i olakšavaju disanje.

   Proces oporavka zavisi od ozbiljnosti samog stanja, kao i veličine i starosti životinje, stanja organa i pedhodnih hroničnih oboljenja. U proces oporavka ulazi i simptomatska terapija kod kuće koju je prepisao veterinar, prilagodjena ishrana, mirovanje i uklanjanje spornih supstanci iz okoline ljubimca.

Neka od najčešćih trovanja ljubimaca, njihove osobenosti i lečenje:

O trovanjima unosom ljudske hrane i štetnosti kontakta ljubimaca sa opasnim baštenskim biljem pisali smo u ranijim tekstovima koje možete pročitati OVDE.

Posebna pažnja se mora povesti oko hrane dostupne Vašem ljubimcu

Trovanje rodenticidima - otrovima za glodare

   Psi i mačke lako mogu da se otruju ukoliko dođu u kontakt sa ovom vrstom toksina, bilo da pojedu postavljene "zamke", kao i ako dodju u kontakt, ili pojedu otrovane glodare.
   Većina rodenticida sadrži strihnin - to je veoma jaka i opasna supstanca koja čak i u malim količinama izaziva dramatične efekte koji se ispoljavaju u roku od nekoliko minuta do par sati i rezultuju smrću ukoliko se pomoć veterinara ne potraži na vreme. Strihnin izaziva gušenje usled spazma (grč) mišića za disanje, te životinja umire u agoniji.

 

Trovanje strihninom brzo i dramatično ispoljava prve simptome

   Ostali simptomi trovanja strihninom su: grčenje ekstremiteta i čitavih delova tela - najčešće vrata, čitave kičme i glave, nemogućnost hodanja, drhtavice koje se pojačavaju sa izloženošću svetlosti, ili buci, zatim ubrzan srčani rad, visoka temperatura i konstantno povraćanje.
   Analize krvi obično pokazuju abnormalno povišene vrednosti enzima kao što su kreatin kinaza i laktat dehidrogenaza, nizak kiseonik u krvi, dok urin pokazuje prisustvo proteina u mokraći što je znak pogoršanja funkcije bubrega.

   Terapija je simptomatska i mora biti brzo sprovedena bez odlaganja, jer ovakvi problemi ljubimaca spadaju u hitna i životno ugrožavajuća stanja. Ispiranje želudca, velike količine infuzije i diuretici, adsorbensi i lekovi za opuštaje mišića su standard kod ovakvih trovanja. Kada se situacija malo stabilizuje, poželjno je da se ljubimac ostavi u zatamnjenoj i od buke izolovanoj prostoriji (stacionar), gde će se pažljivo nadgledati njegov dalji oporavak.

   Vreme je ovde bitan faktor - ukoliko što ranije dovedete životinju veterinaru, značajno se povećava verovatnoća dobrog ishoda stanja i smanjuje šansa za otkazivanje vitalnih organa. Kontrolisanje napada grčeva se sprovodi i u danima nakon puštanja ljubimca kući. Tokom ponovnih poseta veterinaru na kontroli, utvrdjuje se očuvanost bubrežne funkcije, nervnog sistema i ostalih organa.

   Druga vrsta rodenticida su analozi vitamina D3 (holekalciferol), zinka i selena koji su uspešni protiv glodara, jer glodari nemaju mehanizme da metabolišu velike količina vitamina D što dovodi do skoka nivoa kalcijuma u tkivima i izaziva životno opasne simptome kao što je srčana aritmija, poremećaj krvnog pritiska i kompletan zastoj srca.

   Prvi simptomi trovanja ovim otrovom često prodju neopaženo. Potrebno je 18-36 sati da bi nivoi kalcijuma u organizmu psa, ili mačke porasli na smrtonosan nivo. Ukoliko Vaš ljubimac preživi ovo trovanje, imaće visoke vrednosti kalcijuma u organizmu nedeljama posle trovanja.
Ostali simptomi uključuju: umor, povraćanje, pojačana žedj, često mokrenje, drhtavica i grčevi mišića, povišen krvni pritisak i problemi u srčanom radu.
Terapija je slična kao i za ostala trovanja, bez posebnih specifičnosi.

   Treba spomenuti i sporo-delujuće antikoagulante (bromadiolon) koji izazivaju masivna unutrašnja krvarenja i krvarenja iz sluznica kod glodara, Ukoliko Vaš ljubimac dodje u kontakt sa ovakvim otrovom, potrebno je odmah uključiti lekove koji zaustavljaju krvarenje i stimulišu stvaranje kraste na mestima gde se ono dešava.

Trovanje razredjivačima i produktima nafte

   Predpostavlja se da su ove supstance interesantne ljubimcima zbog svog specifičnog i prodornog mirisa. Benzin, rastvarači, podmazivači, farbe, lakovi i voskovi su najčešće otrovne supstance iz ove grupe. Interesantno je da se ovaj vid trovanja mnogo ozbiljnije manifestuje kod manjih životinja u odnosu na velike.

   Benzen (benzol, C6H6) i terpentin (sastojak razredjivača za boje) su vrlo isparljivi i mogu pri udisanju uzrokovati pneumonitis - otok tkiva pluća sa kojim su ove agresivne supstance došle u kontakt inhalacijom.

   Benzin za motorna vozila i kerozin u kontaktu sa kožom i oralnom sluznicom ljubimca prodiru u organizam i uzrokuju trovanja. Zbog toga je potrebno što pre da dobro isperete mesto kontakta na koži i krznu, i tako odstranite lepljivu tečnost.

   Standardna terapija kod kontakta sa produktima nafte ne preporučuje izazivanje povraćanja, jer indukovano povraćanje ovako isparljivih tečnosti može lako dovesti do ponovnog udisanja isparenja i komplikacija disanja.

Psi posebno mogu biti skloni trovanju razredjivačima

   Simptomi, pored očiglednog mirisa ljubimca na petrolej uključuju groznicu, povraćanje, dijareju, opijenost, pospanost, konfuziju, depresiju, teškoće u disanju i gutanju, bol u stomaku, preteranu salivaciju - curenje pljuvačke, modre desni, probleme pri hodanju, nepravilan srčani ritam i otok sluznica.

   Terapija je simptomatska, s tim što je poželjno dati ljubimcu adsorbense kao što je aktivni ugalj, koji će vezati za sebe što veće količine ugljovodonika iz digestivnog trakta. Ispiranje želudca je takodje dobra opcija ukoliko nije progutana veća količina ovih toksičnih supstanci.
Životinju treba priključiti na kiseonik i dati lekove antiemetike i prokinetike da bi se maksimalno zaštitila pluća od isparenja ukoliko dodje do povraćanja sadržaja.

Trovanje arsenom i drugim teškim metalima

   Teških metala najviše ima u proizvodima kao što su lakovi za drvo, herbicidi i pesticidi, sredstva za čišćenje i sl.

   Simptomi koji prate intoksikaciju ovim proizvodima su povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, letargija, krv u stolici, umor, niska telesna temperatura, gubitak svesti i loš apetit.

   Lečenje ovog tipa trovanja je uglavnom slično kao i kod ostalih vrsta trovanja, s tim što se posebno mora obratiti pažnja na primenu protektivnih suplemenata za jetru i za bubrege uz dosta tečnosti.

Trovanje antifrizom

   Antifriz je jedan od češćih uzročnika trovanja ljubimaca, kako kod nas, tako i u drugim zemljama. Sadrži etilen-glikol koji je vrlo štetan po organizam. U kontaktu sa antifrizom često stradaju vitalni organa životinje kao što su jetra, srce i bubrezi, kao i nervne ćelije na šta treba posebno obratiti pažnju. Izuzetno mala količina je potrebna, često manje od 100ml tečnosti, da otruje psa srednje veličine.

Trovanje antifrizom je posebno izraženo u zimskom periodu

   Pored loše koordinacije, povraćanja, proliva i pospanosti, specifičnosti simptoma trovanja ljubimaca antifrizom su i euforija (delirijum) kao kod alkoholizma, često uriniranje, ubrzan puls, drhtavica i nesvestice.

   Prvu pomoć i terapiju treba uključiti što pre, obzirom na agresivnost samog toksina, izazvati povraćanje 3% rastvorom hidrogena kojeg ljubimac treba da popije - ova metoda ima smisla samo ukoliko je Vaš ljubimac popio antifriz u prethodna 2 sata i ukoliko je očuvane svesti. Treba paziti da ljubimac ne udahne povraćeni sadržaj, tada se javlja aspiraciona pneumonija - zapaljenje pluća koja dovodi do još većih komlikacija.

   Terapija ovog vida trovanja je slična predhodnim: davanje adsorbensa - aktivnog uglja, velike količine infuzije, simptomatska terapija za pritisak, disanje i mokrenje. Davanje antidota 4-metil-pirazola može pomoći kod ovog vida trovanja ukoliko je ljubimac uneo malu količinu antifriza.
Prognoza oporavka zavisi od više faktora, ali generalno ukoliko je odreagovano na vreme, velike su šanse da dodje do oporavka bez težih posledica.

Trovanje lekovima

   Opšte je poznata činjenica da svaki lek - može biti i otrov, u zavisnosti od doze koja se uzima. Ljubimci često umeju da pojedu lekove, kako humane tako i one namenjene njima, ali u većoj dozi, usled čega dolazi do problema sa zdravljem. Pilule su lake za gutanje, zaobljenih ivica i često primamljivog mirisa, boje i ukusa kako bi bile što lakše za konzumiranje, zato treba voditi računa da lekovi ne stoje negde gde bi mogli biti dostupni ljubimcima.

Trovanja lekovima su jedna od najčešćih

   Posebno treba voditi računa o lekovima za smirenje i spavanje, potom za krvni pritisak, antiepilepticima i lekovima protiv bola i upale kao što su paracetamol/ibuprofen/acetaminofen.

   Prva pomoć i terapija je simptomatska i isključivo zavisi od vrste leka i količine koja je unet u organizam. Indukcija povraćanja 3% hidrogenom može dosta da pomogne u otklanjanju simptoma, jer se tablete relativno sporo rastvaraju u digestivnom traktu i duže ostaju u želudcu. Ukoliko postoji antidot za odredjeni lek, potrebno ga je administrirati u što kraćem vremenskom roku. Takodje tu su i adsorbensi, infuzija i diuretici kao izbor medikamentozne terapije kod ovakvih trovanja.

Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica)

Panvet tim

Opširnije...