Gastritis - upala želudca, upale tankog i debelog creva najčešće nastaju kao posledica unosa neadekvatne hrane, trovanja, alergijske reakcije , kao i dejstva bakterija, virusa, ili parazita (npr. Salmonela, Giardia...). Uglavnom su u pitanju akutna i nekomplikovana stanja koja uz adekvatnu dijagnostiku i simptomatsku terapiju prođu bez posledica, ali ukoliko stanje postane hronično, ili teže potrebno je naći pravi uzrok/predispoziciju koje dovodi do ovakvog stanja (alergija na hranu, uporne infekcije, posledice trovanja i sl.)
Upala želudca – gastritis
Upala želudca može da nastane kao posledica bakterijskih, virusnih i gljivičnih infekcija, ili zbog invazije želudačno-crevnih parazita, kao posledica dugotrajnog uzimanja pojedinih lekova, prisustva stranog tela u želudcu, kao pridružen simptom bolesti drugih organa poput jetre i pankreasa, pada imuniteta, hroničnog bola, ili stresa. Više o nadimanju i uvrtanju želudca kod pasa (dilatacija i torzija) možete pročitati u našem zasebnom tekstu OVDE.Bolest spontano može prerasti u refluks i čir na želudcu, ili dvanaestoplačnom crevu ukoliko je pojačana sekrecija želudačne kiseline - ili uzrokovati dalje upale tankog i debelog creva, krvarenje u gastro-intestinalnom traktu, groznicu i temperaturu. Isto tako može da nastane zbog preosetljivosti na određenu vrstu hrane, neprikladnu hranu, ili hranu lošeg kvaliteta.
 |
| Kliknite na sliku za uvećanje (+) Izvor: Panvet Facebook (@panvetsubotica) |
U akutnim slučajevima bolest započinje naglo, životinja neprestalno povraća - u početku hranu, a kasnije samo želudačne sokove i žuč.
Kod upala želudca prouzrokovanim parazitima u povraćenom sadržaju mogu se naći želudačno - crevni paraziti.
U početku bolesti životinja je uznemirena, u bolovima i ne može da nađe svoje mesto, a kasnije postaje apatična. Bolesne životinje nemaju apetit, odbijaju hranu, a ukoliko pojedu malo hrane - vrlo brzo je izpovraćaju. Iz usta im se oseća neprijatan miris. Često se dešava da su bolesne životinje žedne i odjednom popiju veću količinu vode koju odmah nakon unosa u izpovraćaju, to za posledicu ima dehidrataciju, što se manifestuje smanjenim elasticitetom kože. Na upalu želudca često se nadovezuje i upala creva.
Kod pasa koji imaju gastritis vrlo često se javlja bizaran apetit, pa nije neuobičajeno da Vaš pas jede travu, liže zid, ili druge predmete. Najpre treba da se utvrdi uzrok upale i potom da se pristupi lečenju.
 |
| Životinja je često apatična usled želudačno-crevnih problema. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica) |
Kod akutnih upala, životinji voda treba da se daje po malo, a u prvih 12-36 sati ne traba da se daje nikakva hrana. Da bi se želudac smirio daju se lekovi protiv povraćanja - antiemetici (metoklopramid, ili 5-HT3 antagonist), H2 blokatori, ili inhibitori protonske pumpe. Žvotinja se uključuje na infuziju da bi se nadoknadila izgubljena tečnost.
Pored infuzije, lekova koji suzbijaju želudačnu kiselinu i antiemetika, uključuju se i antibiotska terapija, čija dužina primene zavisi od stepena upalnog procesa. Kada se smiri povraćanje, polako može da se krene sa oralnim davanjem tečnosti koja bi u početku trebala da bude u vrlo malim količinama, isto tako treba da se krene sa davanjem obroka, ali oni treba da budu dijetalni, količinski da budu mali i da se daju 5-6 puta u toku dana.
Kod hroničnog gastritisa posebna pažnja treba da bude posvećena nalaženju primarnog uzročnika, Pregled endoskopom - gastroskopija, uz rendgensko snimanje i ostale analize mogu pomoći u adekvatnoj dijagnostici. Dugotrajna medikamentozna terapija H2 blokatorima, ili inhibitorima protonske pumpe uz ostalu simptomatsku terapiju, dovoljne količine vode i elektrolita, kao i blaga, hipoalergena ishrana osnov su za lečenje hroničnog gastritisa.
 |
| Gastroskopija mačke. Foto: Panvet Facebook (@panvetsubotica) |
Refluks
Refluks je čest pratilac simptoma gastritisa i podrazumeva vraćanje želudačnog sadržaja nazad do jednjaka i usne duplje usled dejstva raznih faktora: preterano lučenje želudačne kiseline, neadekvatna i teška hrana, obilan obrok, alergije, trovanja, prisustvo stranog tela, ili tumorske mase u želudcu i tankom crevu, urođene genetski predispozicionirane mane, suženje jednjaka, problem akta gutanja itd.
Životinja može izgledati kao da na silu guta, ili pokušava da povrati posle obroka, nema apetit, kašlje, ima osećaj kiseline u ustima i čujno diše.
Ovo stanje pogađa podjednako i pse i mačke. Kod pasa skloniji ovoj pojavi su: foks terijeri, šnauceri, doge, nemački ovčar, irski seter, zlatni retriver i njufaundlender.
Refluks nije preterano veliki zdravstveni problem u većini slučajeva - uz adekvatnu terapiju lekovima kao što su prokinetici, digestivi i inhibitori lučenja želudačne kiseline, kao i uz adekvatnu dijetalnu ishranu stanje se vrati u normalu kroz nekoliko nedelja. Ukoliko je problem urođen, genetski nasleđen, ili je u pitanju strano telo u digestivnom traktu - moguće rešenje, uz simptomatsku terapiju je i hirurška intervencija na jednjaku, želudcu, ili ždrelu.
Čir na želudcu i dvanaestopalačnom crevu
Kao i kod ljudi, posledica dugotrajnog gastritisa, trovanja agresivnim hemikalijama, uzimanjem nekih lekova na kraju može biti formiranje čira na zidu želudca, ili dvanaestopalačnog creva i krvarenje kod psa. Kod mačaka je pojava čira ređa, ali postoje primeri iz prakse da je moguća.
Samo postojanje čira uglavnom ne daje posebne simptome pored onih koji već postoje kod gastritisa. Obično se ova promena uoči prilikom gastroskopije, ili postane jasno da je čir postojao kada dođe do njegovog pucanja i krvarenja.
Pucanje čira je izuzetno ozbiljno stanje - tada dolazi do povraćanja sveže, ili crne krvi, kao i pojave crne stolice boje kafe (melena), laboratorijski nalazi pokazuju anemiju (malokrvnost), dok su ostali simptomi: letargija, brzo kucanje srca, bolnost abdomena, groznica, temperatura, umor, slabost, gubljenje svesti, šok, pa i smrt usled iskrvavljenja.
Terapija se uglavnom sastoji od nadoknade tečnosti putem infuzije, davanjem lekova protiv krvarenja i protiv sekrecije želudačne kiseline. Ukoliko krvarenje ne prestaje, moguće je uraditi i hitnu hiruršku intervenciju, posle koje životinja mora duže vreme mirovati, uz davanje malih količina tečnosti oralno. Ishrana duži vremenski period - nekoliko meseci mora biti striktno kontrolisana i dijetalna (kuvana riža, bareni krompir, posno kuvano belo pileće mesi, ili supa). Savet je dobro se raspitati kod veterinara za terapiju lekovima kod ovih životinja, jer veliki broj lekova može brzo pogoršati stanje i dovesti do novih krvarenja.
Suplementi se koriste kada prođe oređeni period od inicijalne terapije i podrazumevaju uglavnom komplekse vitamina i gvožđe.
Upala tankog creva
Najčešći uzročnici upale tankog creva su crevni paraziti koji svojom prisutnošću oštećuju sluznicu creva, a na tim oštećenim mestima mikroorganizmi uzrokuju upale. Isto tako treba izbegavati davanje ljubimcu neadekvatne hrane kojom se hrane ljudi, a koja u sebi sadrži veće količine soli, ljute paprike, bibera i drugih začina, kao i masnu hranu, jer sve to dovodi do poremećaja u probavi.Takođe, nagle promene ishrane i dugotrajna ishrana neadekvatnom hranom koja nadražuje sluznicu može izazvati hroničnu upalu creva. Od drugih faktora, tu su, alergijske reakcije na hranu, različite vrste infekcija i trovanja.
Upaljeno tkivo creva ne resorbuje dovoljne količine tečnosti i hranljivih materija, te sadržaj creva ostaje tečan. Najčešći simptomi kod upale tankog creva su obilni prolivi svetlo žute boje i neprijatnog mirisa. Vrlo često može da dođe do ljuštenja sluznice creva koje su u izmetu vidljive kao krpice deskvamirane sluznice. Kod lakših upala opšte stanje životinje nije promenjeno, dok se kod težih upala javljaju apatija, životinje odbijaju hranu i dehidrirane su.
U početku bolesti izmet je gušći, a kasnije potpuno vodenast sa primesama sluzi, a kasnije i krvi. Ukoliko krvarenje potraje, izmet ima miris trule krvi i crne je boje (melena). Pri palpaciji trbuh je bolan, a pojedini delovi creva su naduti. Životinje su apatične i slabo se kreću. U sklopu dijagnostike, pored opšteg pregleda, uzimanja stolice na analizu, analize okultnog krvarenja i kompletne krvne slike, moguće je uraditi i RTG snimanje sa kontrastom, ultrazvuk, kao i endoskopske procedure - gastroskopiju i kolonoskopiju.
Terapija
Bolesne životinje treba priključiti na infuziju i antibiotsku terapiju, kao i probiotike ukoliko ih predloži veterinar. Može se razmotriti i uvođenje adsorbenasa kao što je aktivni ugalj, ili diosmektit, ali ne u isto vreme sa ostalim lekovima već 2h pre, ili 3h posle davanja ostalih lekova. Ukoliko životinja dobro reaguje na terapiju, polako se može početi sa davanjem hrane u malim obrocima. Ovi obroci treba da budu lagani, nemasni i dijetalni. Barena, nezačinjena riža sa eventualnim dodatkom belog pilećeg mesa je najbolje rešenje u periodu od bar 10 dana.
 |
| Dijeta podrazumeva barenu, nezačinjenu rižu sa eventualnim dodatkom belog pilećeg mesa |
Upala debelog creva
Uzroci upale debelog creva su uglavnom isti kao kod upale tankog creva. najčešće su posledica invazije parazitima, bakterijske/virusne infekcije, trovanja, ili neadekvatne ishrane. Davanjem nekvalitetne hrane i kostiju - razne bakterijske infekcije, kao i strana tela, mogu da dovedu do upale debelog creva. Ono može da bude akutno i hronično..
Kod akutnih upala, promene su samo u sluznici debelog creva, a kod hroničnih i dublje - u zidu creva.
Simptomi koji koji se najčešće javljaju su naglo povraćanje, životinja se napinje i zauzima položaj za defekaciju (izbacivanje izmeta), ali često se dešava da bude samo malo izmeta. Kako bolest odmiče, izmet postaje kašast i sve ređi, sadrži veću količinu sluzi, a ponekad i primese krvi. Trbuh je često napet, bolan i javljaju se grčevi i gasovi. Dijagnostičke procedure koje se mogu primeniti su iste kao i kod upale tankog creva.
Što se tiče terapije - sprovodi se ista simptomatska i antibiotska terapija kao i kod upale tankog creva, uz adekvatnu i blagu ishranu.
Panvet tim
